уторак, 30. новембар 2021.

Intervju sa Sarom Dž. Mas: Skoro sve što napišem inspirisano je muzikom


Sara Dž. Mas je autorka epskog serijala Stakleni presto koji se nalazi na listi bestselera Njujork tajmsa. Njene knjige su poznate po moćnim ženskim glavnim likovima i uzbudljivim avanturama.

Nedavno je objavljen poslednji deo serijala – „Kraljevstvo pepela“. Tim povodom smo napravili ovaj iskreni i veoma interesantni intervju sa samom autorkom.

Počeli ste da pišete Stakleni presto kao tinejdžerka, a poslednja knjiga iz ovog serijala je nedavno objavljena. Kako se osećate sada kada napuštate ove likove nakon toliko godina provedenih zajedno?

Teško je opisati šta sve osećam povodom toga! Da budem iskrena, osećanja su neverovatno snažna. Osećam sve – od ponosa što sam ostvarila ovaj svoj ludi san, preko totalne skrhanosti zato što se ovaj serijal završio, pa sve do čiste radosti. Kada sam završila prvu verziju i konačno napisala „Kraj“ na poslednjoj stranici, neko vreme sam samo zurila u ekran. A onda sam briznula u takav plač da mi je bilo potrebno malo da se saberem.

Naravno, mislim da nikada neću u potpunosti zatvoriti vrata svetu Erileje, jer se tu krije još priča koje bih volela da jednog dana ispričam (Jedna od njih posebno želi da bude ispričana, ali... videćemo još!).

Vaše knjige su pune vrlo hrabrih i žilavih ženskih likova. Koje žene iz Vašeg života koje su Vas inspirisale?

Imala sam veliku sreću što su me odgajale i što su oko mene bile neverovatne žene, koje nikada nisu učinile da se osećam kao da je moja budućnost na bilo koji način ograničena time što sam devojčica. Podsticale su me da sanjam velike snove, naporno radim i držim glavu visoko. Toliko mnogo dugujem njima – a najviše mojoj mami (koja me je ohrabrivala da čitam ono što volim, i koja mi nikada nije rekla da sam previše stara da verujem u magiju), i mojoj baki, koja je preživela Holokaust (i ispričala mi svoju neverovatnu životnu priču), koja je ispunila svoj život avanturama širom sveta – i rasplamsala u meni želju da vidim nova mesta, upoznam nove ljude i držim i oči i srce otvorenim za svet oko sebe.

Kada ste shvatili da želite da budete pisac?

Mislim da sam se rodila s tom željom, ali je definitivno sve proisteklo iz moje ljubavi prema čitanju (moja mama često priča kako me je, još dok sam bila beba, zatekla kako nezgrapno listam knjige diveći se stranicama – iako tada još nisam umela da čitam). Shvatila sam da želim da budem pisac kada sam imala 11 ili 12 godina, kada sam počela da čitam romane iz žanra fantastike.

Čitala sam te knjige i znala da upravo to želim da radim – šta je moja misija na zemlji: da pišem priče o svim tim ludim idejama i bujnim svetovima koji mi se vrte po glavi.

Šta najviše volite da radite kada ne pišete?

Volim da provodim vreme sa svojom kerušom Eni! (I svojim mužem, naravno.) Da budem iskrena, čitanje na kauču ili gledanje televizije s njom sklupčanom pored mene je pravi raj. Spasla sam je kada je imala 10 nedelja i od tada sam provela skoro svaki dan s njom (sada ima 8 godina), tako da bi se moglo reći da smo prilično vezane jedna za drugu.

Koje su Vam bile omiljene knjige kada ste bili tinejdžerka?

„Sabrijel“ Garta Niksa, sve od Robin Mekinli (a naročito „Heroj i kruna“), „Hari Poter“ (Imala sam trinaest godina kada sam otkrila ovaj serijal, a do tog momenta su izašle samo prve tri knjige, tako da sam većinu tinejdžerskih godina provela čekajući nove nastavke i prisustvovala sam ponoćnim zabavama koje su organizovane prilikom objavljivanja tih nastavaka!), i „Pridejnski letopisi“ Lojda Aleksandera (Kunem se da sve što sam naučila u životu potiče iz tih knjiga.)


Poslednja TV serija koju ste slistili?

Začudo, provela sam dosta vremena ponovo gledajući „Parkove i rekreaciju“ (Parks and Recreation) i „U kancelariji“ (The Office) dok sam radila na poslednjoj knjizi iz serijala Stakleni presto. Mislim da je tako bilo zato što je pisanje te knjige bilo toliko intenzivno (u najmanju ruku) da mi je bilo potrebno nešto što će me nasmejati svake večeri, kako bih se opustila i smirila.

Kada biste morali da izaberete jednog od svojih likova da Vam bude cimer, koga biste odabrali?

Verovatno Lisandru. Prilično je uredna, ima sjajnu odeću koju bih mogla da pozajmljujem i uvek bi bila spremna ili da izađe u provod ili ostane sa mnom kod kuće da gledamo „Čudnije stvari“ (Stranger Things) dvanaest sati uzastopno.

Kakve scene najviše volite da pišete?

Zaista nemam omiljen tip scene – ali volim da pišem o trenucima u kojima se dešava konačni obračun. To su, na primer, trenuci ka kojima vodi sve ono što se događa u knjizi (ili serijalu) i koje konačno napišem nakon nekoliko meseci ili godina čekanja. Ponekad su to seksi scene, ponekad scene akcije, a ponekad su to samo scene u kojima otkrivamo nešto. Mislim da sam upravo zbog toga toliko uživala u pisanju poslednje knjige iz serijala Stakleni presto – bilo je toliko mnogo takvih trenutaka za mene, a o nekima od njih sam maštala od svoje šesnaeste godine. Sve je to bilo izuzetno uzbudljivo i zaista nadrealno kada je konačno završilo na papiru.

Rekli ste da je Selena rođena iz muzike za „Pepeljugu“, a Elin iz „Labudovog jezera“. Kako muzika oblikuje Vaše pisanje i zašto Vam je toliko važna za proces pisanja?

Skoro sve što napišem je inspirisano muzikom, ali ne znam zašto. To je način na koji moj mozak funkcioniše: čujem neko muzičko delo (obično filmsku ili klasičnu muziku) i prosto vidim scenu, ili obrise nekog lika, ili celu knjigu u glavi. Sve moje knjige proizašle su iz muzičkih dela, i skoro svaka scena u njima (kao i svi likovi) inspirisana je muzikom. Jedini način na koji to mogu da objasnim je da vam kažem da pogledate Diznijevu „Fantaziju“ – za taj film su odabrana muzička dela koja su povezana sa slikama/zapletima/scenama, a koji često nisu u potpunosti povezani sa samim originalnim muzičkim delom. Tako radi moj mozak. Čujem muziku i sve se jednostavno pojavi u mom umu.

Koje knjige ste pročitali u poslednje vreme, a želeli biste da ih preporučite svojim čitaocima?

Ovo je bila veoma naporna godina za mene, tako da nisam imala onoliko vremena za čitanje koliko sam želela, ali uvek preporučujem knjige Patriše Mekilip, Šeron Šin, „Ahilovu pesmu“ Madlin Miler, serijale „Guild Hunter“ ili „Psy-Changeling“ Nalini Sing, „Mržnju punu ljubavi“ Sali Torn i serijal „Captive Prince“ K. S. Pakat.

Izvor: booktopia.com.au
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Josh Wasserman




 

Нема коментара:

Постави коментар

Maxi Tex #22

  Scenario: Nizzi Claudio Crtež: Alessandrini Giancarlo Naslovnica: Villa Claudio