Kose bele poput snega, on je gord, surov, magičan, misteriozan... Pa ipak, i kao takav, izlazi iz klišea svojeg brutalnog naroda i predaka. Ovo čedo neverovatnog književnika Majkla Murkoka, pretočeno i u devetu umetnost. Pred vama je integral, satkan od priča Rubinski presto, Olujnik, Beli vuk i Usnuli grad.
Kada se govori o Elriku, prva asocijacija na njega je ona sjajna edicija “Plava ptica”, u izdanju “Prosvete”, koja je imala verovatno najlepše zaštitne korice svih vremena, čije su knjige donosile toliko radosti generacijama. Preko “Plave ptice” mnogi su se upoznali sa “Drakulom”, “Frankenštajnom”, “Ratom svetova”, “Zvezdanim ratovima”, i mnogim drugim, zaista sjajnim izdanjima. Ali, ono što je na mene u mom mladalačkom ludilu ostavilo najdublji pečat, jesu dela Majkla Murkoka. I prvo među njima - Elrik od Melnibonea. Posle njega usledila su i upoznavanja sa knjigama “Mornar na moru sudbine”, “Zla kob belog vuka”, kao i sa “Kulom koja isčezava”. Priče o Elriku bile su dveri u svet, kasnije i u mojoj glavi definisan kao epska fantastika. Albino princ je, u mom slučaju, bio uvod i u “Gospodara prstenova”, koga sam posle njega pročitao. Smatram da je takav hronološki red najbolji.
Elem, pripovedanje Murkokovo o Elriku i carstvu Melnibonea, raširilo mi je vidike. Shvatio sam da postoji nešto intrigatnije od klasične književnosti, posebno dečje, naravno. Bio sam opčinjen mračnim opisima te zemlje i tog belokosog viteza. Shvatio sam, doduše, mnogo godina kasnije, da je saga o Elriku zapravo mnogo mračnija, samim tim i meni mnogo primamljivija za čitanje, od one koja je bila pod lupom recezenata, koji su izbrisali mnoge “nezgodne” stvari iz Murkokovih dela u “Plavoj ptici”. Ali, obrni - okreni, Elrik je zaista princ u svakom smislu te titule. On je princ među svim ličnostima epske fantastike ikada. Zamislite moje iznenađenje kada sam se susreo sa strip adaptacijom. Još kada su stigle sabrane priče, zapravo integral, mislio sam da ću da se srušim. To nije samo moje mišljenje, tako na strip o Elriku, koga je na našim prostorima iznedrila izdavačka kuća “Makondo”, gledaju i gromade devete umetnosti, Alan Mur, Nil Gejman, i mnogi, mnogi drugi...
Ukratko ćemo o sadržaju četiri priče, sada sabrane praktično u jedan opus. Melnibone je ostrvo i civilizacija koju su Elrikovi preci učinili velikom. Njegov narod kao da nema empatije, savesti, pa je kultura kao proizvod toga - agresivna i dekadentna. Elrik je drugačiji. On je fizički gotovo inferioran i toliko star, da ga u životu održava “specijalno bilje” i magija. On se razlikuje od drugih i po tome što ima određeni stepen kontrole, čak i malo savesti. To mu, zacelo, baš i ne olakšava da bude 428. po redu vladar ovog “divnog “ naroda. Elrik je albino i kao takav svakako različit. Fizičke nedostatke nadograđuje sposobnošću za magijom i prizivanjem svega i svačega, pa i zlog. Prelistavajući stranice shvatićete da postoji i specifična veza sa demonskim gospodarima, koji bi se mogli okarakterisati kao nekakvo mračno tkanje iz koga je proizišla imperija Melnibonea. Elrik je i car, ali i lutalica. Ovde se zaustavljamo, dovoljno smo otkrili. Pa, izvol’te, pazarite integral “Elrik”, te se upoznajte sa albino princom u punoj raskoši dekadencije.
Što se tiče pisca Majkla Murkoka, po čijim delima je i urađen strip o Elriku, za one koji baš i nisu upućeni, on je u svojoj dugoj i plodnoj karijeri bio čak i urednik, kritičar, muzičar... Murkok je, de fakto, otac pojma „Multiverzum“ u popularnoj fantastici. Njegova priča iz 1962. godine “Razdvojeni svetovi” uspostavila je multiverzum fikcije. I to, zanimljivo, godinu dana pre nešto što je DC Comics smislio čuvene termine “Zemlja Jedan” i “Zemlja Dva”. A, evo šta sam Murkok kaže o ovoj adaptaciji Elrika u stripu, koja je pred vama.
- Ova adaptacija Elrika je verovatno prva koja je u potpunosti uspela da dočara pojam apsolutne dekadencije koju sam pokušao da opišem u svojim knjigama. Melnibonejci su rasa sklona preteranoj surovosti, a koja poseduje osećaj za moral bitno drugačiji od onog koji mi držimo za uobičajen. U svojoj potrazi za nečim drugim – možda i za novim moralom – Elrik, pre svega, otelotvoruje moja vlastita odbacivanja mnogih moralnih postulata uz koje sam rastao u posleratnoj Velikoj Britaniji, ostrvskoj naciji koja je nekada vladala skoro celim poznatim svetom. Ova verzija Elrikovih pustolovina ističe na vrlo osoben način sve unutrašnje lomove i sukobe samog lika, i zadivljen sam načinom na koji je autorima pošlo za rukom da to tako majstorski izvedu! - istakao je Murkok.
Međutim, ovde nije kraj hvalospevima. Tu su i izrazi poštovanja “teškaša” iz sfera devete umetnosti.
- Gledajući ga danas, upalih obraza boje alabastera i vučijih očiju, sada kada su obojici naše mladalačke borbe iza nas, i na Elrika i na svoju generaciju koja je umela pompezno da afektira mogu da gledam blagonaklono, čak s divljenjem, a ne više, kao nekad, s nelagodom. I on, baš kao i ona, imali su pred sobom teške zadatke, izvršili su ih, ne bez promašaja, ali časno. Opljačkali smo usnule gradove i u strahu smo čitali uputstva naših bogova, shvatajući da su potpuno luda. Ubili smo iz nehata ono što nam je bilo drago, slepo vitlajući crnim mačevima naših talenata kad nas je obuzela groznica pobune, usled pohlepne potrebe za suštasvenošću kojom nas je hranila, u isti mah strahujući da ćemo izgubiti i dušu i razum. I on i mi smo se suočili sa carstvima koja su se raspadala i sa okolnostima stvorenim u haosu, vrlo hrabro i maštovito, a strastveno do samouništenja: našim poletnim ludilom i našim lepim kosama. Umeo je lepo da ostari, ukoliko se može kazati da je ostario - poručio je bezvremenski Alan Mur.
Završićemo ovaj osvrt rečima briljantnog Nila Gejmana.
- Elrikove avanture otelotvoruju samu kvintesenciju Murkoka, čistu drogu, nemešanu i pristiglu direktno sa ulice. Te avanture pokrivaju čitavu njegovu izuzetnu karijeru, i nastavljaju se do dana današnjeg. Kupajući se u boji, to su delirične i čudesne priče o rastrzanosti, gubicima i slatkogorkim pobedama, koje uvek imaju za okosnicu bledog princa i njegov mač koji guta duše. Te priče su mudre, bolne i pametne, i ako ih pažljivo čitate, promeniće vam život. Ne bih ih menjao ni za šta na svetu - podvukao je Gejman. Nema dalje. Tačka. Trk u striparnice i knjižare!
Autor: Veljko Ivanović
Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.blic.rs/kultura/vesti/zaokruzena-prica-u-stripu-o-dozivljajima-elrika-od-melnibonea-albino-princ-u-punoj/ddp2jjk
Нема коментара:
Постави коментар