среда, 08. септембар 2021.

Vilnevova DINA pokupila pozitivne kritike nakon premijere u Veneciji


Dugoiščekivana nova filmska adaptacija naučnofantastičnog romana Dina američkog pisca Frenka Herberta koju je režirao francusko-kanadski reditelj Deni Vilnev (Blejd raner 2049, Dolazak, Sikario) u petak je premijerno prikazana na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji i kritike ovog ostvarenja već su počele da kruže internetom.

Metacritic, internet stranica za prikupljanje filmskih kritika i pretvaranje istih u jedinstvenu ocenu kvaliteta filma, Dini je u trenutku pisanja ovog teksta dodelila ocenu 76 (od 100), na osnovu 14 pozitivnih kritika i tri koje su između pozitivne i negativne.

„Vilnevova Dina s Timotijem Kalametom u glavnoj ulozi izaziva divljenje”, napisao je Robi Kolin iz The Telegraph-a.

„Većina modernih SF filmova može se sakriti pred ovom Dinom zbog njenog opsega i performansa. Vešto žonglira više likova i lokacija poput izvornog dela”, izneo je Tim Grierson iz Screen Daily-ja.

„Ovako bogat film je divno ostvarenje kojem se lakše divimo nego što ga volimo. Ali, hoće li ikoga biti briga za površne likove ozbiljnih lica? Imena su im egzotična, kao i kostimi, ali niko od njih nema toplinu i ličnost likova iz jedne druge svemirske opere koju neću spomenuti”, napisao je Nikolas Berber iz BBC-a.

„Pripovedanju nedostaju jasne linije koje bi ga učinile konstantno propulzivnom. S obzirom na to koliko je originalno delo na ceni u SF zajednici, paradoksalno je to što većina novotarija koje je ono donelo, sada deluje isprano prethodnim decenijskim imitiranjima”, naveo je Dejvid Runi iz The Hollywood Reportera.

Rotten Tomatoes, stranica koja takođe kritike pretvara u jedinstvenu ocenu, odnosno postotak „svežine“ ili „pokvarenosti“ (po uzoru na paradajz), Dinu drži 85 posto „svežom“. Takva svežina Dine temelji se na 26 kritika, od kojih su 22 sveže, a četiri „pokvarene“.

Herbert je Dinu napisao 1965. godine. Roman je iste godine nagrađen prestižnim priznanjima „Hugo“ i „Nebula“ za najbolji SF roman. Radnja filma prati sukob dve plemićke porodice – Atreida i Harkonena – oko planete Arakisa, jedine planete u svemiru na kojoj se može pronaći retki i dragoceni začin melange, materija koja omogućava dugi život, međuzvezdana putovanja i još štošta.

Nakon Dine objavljivani su, sve do autorove smrti 1986. njeni nastavci Mesija Dine, Deca Dine, Božanski car Dine, Jeretici Dine i Kuća Dine.

Vilnev nije prvi reditelj koji je pokušao da ukroti Dinu. Alehandro Hodorovski je tokom sedamdesetih godina prošlog veka bezuspešno pokušavao da snimi adaptaciju zamišljenu kao megalomanski projekat, dok je Dejvidu Linču sredinom osamdesetih pošlo za rukom da uradi ekranizaciju, ali je ona dobila podeljene ocene od negativnih na račun scenarija, režije, tempa i montaže, do pozitivnih za vizuelne efekte, glumu, muzičke partiture i akcione sekvence.

Na novoj adaptaciji, koja je premijerno prikazana 2021. na festivalu u Veneciji, počelo je da se radi 2016. godine kada je produkcijska kuća Legendary kupila prava za filmsku i televizijsku adaptaciju romana. Vilnevu je projekt poveren u februaru 2017. godine, i to nakon nekoliko meseci nagađanja da će ga upravo on režirati.

Ulogu Pola Atreida, glavnog lika romana, dobio je američki glumac Timote Šalame. Šveđanka Rebeka Ferguson dobila je ulogu Gospe Džesike, konkubine Polovog oca Leta, glave kuće Atreida. Leta igra Oskar Ajzak. Mimo njih, glumačka postava prepuna je zvezda poput Havijera Bardema, Džoša Brolina, Džejsona Momoe, Dejvida Dastmalčijana, Dejva Botiste, Stelana Skarsgarda, Šarlot Rempling i Zendeja.





 

Нема коментара:

Постави коментар

Strip konkurs Centra za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine

  CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE RASPISUJU KONKURS ZA 34. IZLOŽBU AUTORSKOG STRIPA PREDŠKOLACA I UČENIKA SRBIJE Stri...