O nostalgiji i duhu vremena
Novinski stripovi su plod okolnosti kakve su vladale u XX veku. Štampani mediji nisu iščezli, kako su mnogi predviđali početkom XXI veka, ali digitalni znatno brže prenose informacije i tu, nazovimo je, trku, novinski stripovi nisu mogli da isprate. Vrhunac takvog pristupa, kada je reč o popularnoj kulturi, jeste način na koji Netfliks prezentuje TV serije – čitave sezone odjednom, umesto dugo uobičajenog nedeljnog razmaka između epizoda. Iza šarma novinskih stripova se krije prostor koji su autori imali za oblikovanje priče i koji je podrazumevao strpljenje čitalaca.
Strip „Modesti Blejz“ („Modesty Blaise“) je premijeno objavljen 13. maja 1963. u londonskom listu Ivning standard. Čitaoci su ga u Jugoslaviji pratili u brojnim revijama. „Modesti“ u dvanaest tomova planira da objavi izdavačka kuća Darkwood, od čega su zasad realizovana prva tri, o kojima će mahom biti reči u tekstu. Prvi u nizu je na našem portalu proglašen za strip godine 2018., dok je prvi prozni roman o ovoj junakinji objavila Dereta.
Od šezdesetih naovamo je svet prošao kroz Hladni i Vijetnamski rat, zaoštravanje građanskih protesta, ali i kulturnu revoluciju; naftne krize, industrijsku špijunažu, ulazak u tačerizam i eru radničkih štrajkova; početak primene digitalne tehnologije u masovnoj proizvodnji i začetke informacionih mreža; terorističke pretnje i pretnje biološkim oružjem i dr. Ti događaji su uticali na strip, jer „Modesti Blejz“ spada u ostvarenja tesno povezana s okolnostima u kojima su nastajala. Priče o njoj žive kao odlična slika političkih i društvenih, ali i kulturoloških promena koje su obeležile drugu polovinu XX veka. Poslednji kaiš jednog od najboljih britanskih stripova je objavljen 11. aprila 2001. godine, na 81. rođendan scenariste Pitera O’Donela (Peter O’Donnell).
Od ratnog siročeta do kulturne ikone
Ideja o Modesti je dugo sazrevala u O’Donelovom umu. On je tokom Drugog svetskog rata služio na Bliskom istoku, gde se dogodio sudbonosni susret s hrabrom crnokosom devojčicom, kojoj su O’Donel i saborci dali malo hrane. O’Donela su oduševile njena neposrednost i gracioznost, te je nikad nije zaboravio. Pretpostavio je kako je izbeglica s Balkana, moguće iz Mađarske, jer se razlikovala od arapske dece. Po njenom liku je osmislio Modesti, čiju su adolescenciju obeležila dva događaja. Prvi je period lutanja sa učiteljem Lobom, a te godine su joj zamenile formalno obrazovanje. Drugi je preuzimanje kriminalne grupe u Tangeru, koja je, pod njenim vođstvom, prerasla u širom sveta poznatu Mrežu.
Mreža je poštovala moralni kodeks, koji je zabranjivao prostituciju, trgovinu ljudima i poslove s drogom. Protiv tih pošasti će se Modesti boriti čitavog života, što vidimo već u drugoj epizodi, „Veliki zalog“, ili nešto kasnije, u „Zlokobnoj Suki“. Modesti je u Aziji naišla na zapuštenog Vilija, nekadašnjeg pripadnika Legije stranaca, koji je boksovao kako bi preživeo. Izvukla ga je iz zatvora i vratila u život kao svog zamenika, ali i srodnu dušu, samo ne onako kako bi neupućeni čitaoci mogli pomisliti. Modesti je raspustila Mrežu na vrhuncu, kao bogata mlada dama, koju na početku stripa (priča „La machine“) zatičemo kako se dosađuje u stanu nadomak Hajd parka. Njenu i Vilijevu opsesiju avanturama, ali i odanost Britaniji, u kojoj su našli utočište, iskoristiće ser Džerald Tarant, prekaljeni obaveštajac Forin ofisa, koji postaje njihov nerazdvojni prijatelj. Tako počinje serija neverovatnih izleta (čuveni capers) širom sveta, ali Modesti i Vili nisu poput Džejmsa Bonda. Premda često rade za interese države ili svojih brojnih prijatelja i poznanika – ili samo žele nekome da pomognu – to čine sledeći isključivo sopstvena pravila.
U vremenu pre Ripli i „Osmog putnika“, Neveste i „Ubiti Bila“, „Bafi, ubice vampira“ ili igara s Larom Kroft, „Modesti Blejz“ je obeležila period u kome su žene u umetnosti i popularnoj kulturi morale da se izbore za svoje mesto. Naime, strip je nastao u periodu kulturne revolucije poznate kao svinging šezdesete, kada je London postao centar kulture, umetnosti i mode. Društvene i seksualne slobode su prestajale da budu tabu; od mini-suknje do kontracepcije i prava na abortus. Žene su napuštale ulogu domaćice, dominantnu u posleratnom periodu, zapošljavale se i gradile karijere. Samostalna, odlučna i seksualno slobodna, ali i opasna i mistična, Modesti je postala simbol jednog vremena. Od brojnih junaka špijunskih i kriminalističkih dela Modesti i Vilija razlikuje njihovo poreklo: njeno je nepoznato i imigrantkinja je, dok je on, premda Englez, siroče iz radničke klase. O’Donel je želeo da ukaže kako lep život nije isključivo privilegija rođenih u visokom društvu. U skladu s time, njegovi junaci su poznavaoci hrane i pića, modnih trendova, umetničkih dela, pa i ozbiljne muzike. Još, oboje su poliglote, a često koriste arapski kako ih protivnici ne bi razumeli.
Značaj crtačkih stilova za karakterizaciju strip-junaka
Crtač zaslužan za prvih osamnaest epizoda stripa (i dve kratke), mahom sakupljenih u prva dva Darkwoodova integrala, je bio maestralni Džim Holdavej (Jim Holdaway). Holdavej i O’Donel su prethodno zajedno radili na „Romeu Braunu“. Njegov grafički izraz je bio podređen novinskom kaišu kao vrlo ograničavajućoj formi, koju uglavnom čine tri panela. U „Modesti Blejz“ nema dugih kadrova, a retki su i panoramski prikazi pozadine. U prvom planu su sâmi junaci, bilo da je reč o krupnim kadrovima, s fokusom na njihovo lice i emocije ili prikaz borbe, gde je telo u pokretu.
Holdavejeva Modesti je elegantna i odmerena; gotovo nedodirljiva u svojoj ubistvenoj lepoti, iako je broj njenih ljubavnika priličan (no, o tome sâma odlučuje, nikada neki od njih); vešta u rukovanju oružjem, ali i svoje telo koristi kao oružje, a um kao štit, zahvaljujući poznavanju istočnjačkih meditativnih veština. Zaštitnica je slabijih i sklona da, kada opasnost prođe, pronađe mir u zagrljaju svoje desne ruke, Vilija Garvina, nacrtanog po liku mladog Majkla Kejna. Vili je, sa svoje strane, majstor borilačkih veština i ljubitelj hladnog oružja, posebno noževa. Grub je i pomalo neotesan, a opet beskrajno harizmatičan i šarmantan; prevarant, mangup i ženskaroš, ali i stariji brat, ukoliko je potrebno.
Novinski kaiš je sveden na prikaz relativno kratkog protoka vremena i trenutna dešavanja, ali su za Holdaveja takva ograničenja očito predstavljala kreativni izazov. Ispisao je važne stranice istorije stripa i bio jedini strip-crtač čiji junaci čitaoce gledaju pravo u oči. Polazilo mu je za rukom da, u donekle hladnom crtežu, istakne poslovičnu englesku suzdržanost, ali i bogatu istoriju i folklor. U ostalom, Modesti je prezime Blejz odabrala po imenu učitelja legendarnog čarobnjaka Merlina, istakavši sosptvenu arturijansku uzvišenost; namerno ili slučajno, manje je važno – a Holdavej je crtao baš takvu. Ona je Vilijeva princeza, a Vili njen vitez: beskrajno odan, uvek zaštitnik, nikad ljubavnik (što je najočiglednije u priči „Pakao na zemlji“). Obraća joj se s „Princezo“, a ona njemu s „Vili ljubavi“.
Crtež je, nakon iznenadne Holdavejeve smrti, preuzeo Enrike Romero („Vojskovođe Feniksa“). Od petorice crtača koji su radili na serijalu, Romero se najduže zadržao. (Ako uračunamo i jedini grafički roman o Modesti, koji je nacrtao Dik Đordano, onda ih je bilo šestorica.) Kada se na nekom serijalu dogodi promena crtača, često sledbenik isprva prati prethodnikov stil, a tek potom iskaže ili razvije sopstveni. Romerova Modesti će vremenom drastično odstupiti od prefinjene Holdavejeve verzije i u prvi plan će doći njeni erotski atributi. Stoga ne čudi što je baš on prvi prikazao čuvenu Modestinu taktiku Zakivač, kada u toplesu zaokuplja pažnju neprijatelja i kupuje vreme, premda je u „Avanturi iz Kamenog doba“ ne izvodi lično.
Eksplicitniji prikazi smrti i nagosti junakinja nisu bili u skladu sa američkim Zakonom o stripu (The Comics Code), veoma prisutnim tokom šezdesetih i sedamdesetih, koji je sputavao slobodu izražavanja. Zbog toga strip nije postigao veći uspeh u SAD, a „Avantura“, čija se radnja inače odvija u Australiji, početkom sedamdesetih je izazvala skandal u puritanskoj Britaniji. Pet decenija kasnije, izazvala je ništa manji skandal, ali iz drugog razloga. Reč „Aboridžin“, koja se danas smatra politički nekorektnom, pojavljuje se u u istoj epizodi, gde se za pripadnika ovog naroda još kaže da je poput – psa tragača. Zbog toga je list Vest Ostrejlijen obustavio dalje izdavanje, jer su kritičari nazvali strip rasističkim, potpuno promašivši generalnu poruku koju nosi strip: Modesti nikad nije bila svetica, niti je to želela, ali je za nju humanost iznad svega.
Modesti Blejz kao junakinja romana
Piter O’Donel je napisao jedanaest romana i dve zbirke priča o Modesti. Dereta je objavila prvi, „Modesti Blejz“. Roman je nastao po neiskorišćenoj O’Donelovoj verziji filmskog scenarija, koja je izmenjena do neprepoznatjivosti, a film iz 1966., s Monikom Viti u glavnoj ulozi, doživeo je debakl. (Možda je odsustvo valjane filmske adaptacije, iako ih je bilo tri, jedan od razloga što „Modesti“ širom sveta nije stekla bondovsku popularnost.) Još, američki DC je devedesetih objavio jedini grafički roman o Modesti, koji je adaptacija prvog proznog. O’Donel je isticao kako mu je pisanje romana davalo veću slobodu i kontrolu nad pričama, jer nije morao da se oslanja na crtače. Pisao je i gotske i avanturističke romane, u kojima je glavni junak uvek bila devojka, i to pod pseudonimom Madlen Brent, sve za izdavačku kuću Suvenir pres. Kao Brentova, O’Donel je bio i nagrađivan, a tajna o identitetu je dugo čuvana.
U romanima je O’Donel posvećivao pažnju detaljima vezanim za izgled, ponašanje, odevanje i kretanje junaka, posebno Modesti. Iz stripa je, pored mnogo čega, preuzeo sklonost ka inteligentnim, ali i grotesknim neprijateljima. Ovde su to stari stripski znanac, umalo i Modestin arhinemezis, Gabrijel, kao i gđa Fotergil, a Modesti i Vili imaju zadatak da spreče pljačku dijamanata.
Premda kritičari priče o ovoj heroini porede s Flemingovim romanima o Džejmsu Bondu, nema mnogo sličnosti. Fleming se oslanjao na britansko imperijalističko nasleđe, dok je O’Donel bio okrenut postkolonijalnom svetu. Uz to, Modesti i Vili se ne libe da odstupe od zadatka koji imaju, jer ljudske živote smatraju vrednijim od svakog drugog cilja, dok je Bond surovi profesionalac. Ipak, postoje razlike između stripa i romana, prva je način na koji Tarant prilazi Modesti i angažuje je. Međutim, u romanima je O’Donel otkrio mnogo toga o prošlosti ovo dvoje junaka, a takođe je u jednoj priči prikazao i njihov kraj, za razliku od stripa, gde je kraj ostao otvoren.
Darkwood i Dereta su samo zagrebali po magnum opusu Pitera O’Donela i nadajmo se da ćemo u bliskoj budućnosti imati prilike da i ostatak njegovog dela čitamo na srpskom. „Modesti Blejz“, spomenuli smo, ima dugu tradiciju objavljivanja u Srbiji, makar kada su stripovi u pitanju. Otuda ne čudi što u našoj popularnoj kulturi Modesti srećemo još u muzici i na filmu. Nekoliko autora je snimilo numere naslovljene po junakinji stripa – Srđan Marjanović, te Nikola Grbić i Bel tempo, koji su otišli i korak dalje, nazvavši svoj drugi album po stripskoj Princezi. Po uzoru na Tarantina u „Petparačkim pričama“, Radivoje Andrić je u filmu „Tri palme za dve bitange i ribicu“, čija radnja se odvija tokom mračnih devedesetih, napravio posvetu „Modesti“. Junaci Lane, Moma i Nadica žele da opljačkaju banku u kojoj Moma (Goran Radaković) radi kao čuvar. Opsednut je likom Modesti Blejz, a ormar mu je oblepljen stranama stripa. Pored toga, zaljubljen je u devojku s kojom kontaktira preko vruće linije, a koja se predstavlja kao – Modesti…
Autor: Andrija Mihajlović
Нема коментара:
Постави коментар