субота, 10. април 2021.

Politička ekonomija Dilan Doga

 


Strip-serijal Dilan Dog nije počeo kao običan bonelijevski strip.

Već 1986, kad se pojavila prva epizoda (Doktor Ksabaras), Dilan Dog bio je drugačiji.

Predstavljao je pokušaj da italijanska izdavačka kuća Boneli redefiniše dotadašnje strip junake.

Od početka 1950-ih godina, Boneli je izdavačku delatnost zasnivao na vestern žanru.

Posle prvih par decenija uspeha, najvažniji strip junaci Teks Viler i Zagor zapali su u kliše.

Činilo se da uvek čitate jednu istu epizodu sa promenjenim likovima.
Na kraju Teks i Zagor pobede sve zlikovce i spase nemoćne.

Ovaj šablon razbijen je već 1975. pojavom Mister Noa, prvog Bonelijevog antiheroja, ratnog vojnog veterana, alkoholičara i ženskaroša.

Potom se 1977. pojavio još jedan vestern antiheroj Ken Parker.

Pojavom Martija Misterije (1982), pa potom Dilana Doga, Boneli menja sadržinu i karakter svojih junaka i prebacuje se na istoriju, arheologiju, nauku i savremene psihološke, a kako je vreme prolazio sve više i društvene probleme.

Prve tri decenije serijala, Dilan Dog se bavio ličnim strahovima ljudi koji se manifestuju kroz noćne more.

Kurs počinje da se menja kad se kao scenarista pojavljuje Roberto Rekioni, koji je prvi scenario za epizodu regularne edicije Formular A38 napisao 2009.

U toj epizodi jedna velika korporacija (simbolično smeštena u zgradi 30 St Mary Axe) pokušava da eliminiše entropiju na Zemlji, uvodeći savršenu racionalnost koja će omogućiti veću efikasnost društva.

Epizoda predstavlja kritiku ekonomskog i tehnokratskog shvatanja organizovanja društva (utemeljenog u teoriji racionalnog izbora) u kome se iracionalnost u ponašanju smatra feleričnom.

S tom razlikom što se u ekonomiji veruje da će iracionalni subjekti propasti i nestati s tržišta prirodnim načinom (u skladu sa Šumpeterovim konceptom kreativne destrukcije), dok se u politici to može ostvariti samo prisilno, tj. protivno volji pojedinaca.

Kad 2013. preuzima uredništvo nad celim serijalom (obeleženo epizodom Duboki svemir), Rekioni sve više ubacuje savremene društvene, ekonomske i političke teme.

U poslednjih nekoliko godina one postaju dominantne.

Društvene noćne more sada postaju glavni problemi koje Dilan treba da rešava.

Serijal počinje temeljniju redefiniciju pojavljivanjem Džona Gousta, izvršnog direktora Goust korporacije i Dilanovog novog arhi-neprijatelja koji je na tom mestu smenio doktora Ksabarasa. (Takođe, inspektor Blok odlazi u penziju, a u Skotland jard dolaze novi ljudi koji imaju drugačiji odnos s Dilanom.)

Goust stvara društveni i politički haos da bi potom lakše upravljao društvom nudeći autoritarna rešenja političkog organizovanja. (Goust se dosad pojavio u 16 epizoda, a njegova uloga u kasnjim promenama serijala je mnogo veća nego što u početku izgleda.)

Kritiku autoritarnih političkih tendencija započetu epizodom Formular A38, autori kombinuju sa kritikom neoliberalizma, koja se prepoznaje u epizodi Ljudska mašina, a koja istražuje oblike socijalne i političke represije kroz represiju na radnom mestu.

Da bi istražio težak položaj svog klijenta, Dilan se zapošljava umesto njega da bi sam prošao kroz iskustvo otplate kredita i neprekidnog straha od gubitka posla.

Pozivajući se eksplicitno na Markuzeovog Čoveka jedne dimenzije (Gručo na par mesta citira ovo delo iz 1964), autori kroz Dilana pokazuju kako prosečan pojedinac u takvom okruženju, boreći se sa noćnim morama koje stvara strah od gubitka posla i spoznaja da je šrafćić u mašini, gubi želju za životom.

U epizodi Divlje godine slična stvar se kritikuje u muzičkoj industriji.

Insipirisana filmom Alena Parkera Angel Heart (1987), govori o rok muzičaru koji u nemilosrdnoj konkurenciji uspeva tek kad proda dušu đavolu. (Rekioni ima svoj cameo na dnu uvodne stranice noseći ispod miške ploču Paranoid grupe Blek Sabat.)

Ove godine u izdanju Veselog četvrtka u Srbiji izlaze čak tri važne epizode koje nastavljaju ovaj trend.

Teror istražuje predrasude savremenog društva o pripadnicima druge etničke grupe dovodeći u pitanje opstanak multikulturne zajednice.

Čini se da uprkos činjenici da je ogromna broj pripadnika etničkih grupa integrisan u većinsku zajednicu, ona ipak ne želi da ih prihvati.
U epizodi Plamen autori bacaju Dilana u grotlo nasilnih protesta u Londonu.

Centralna polemika između Dilana i njegove devojke vodi se oko aktivnog učešća u promeni sistema i posredstvom društvenih mreža.

Nije moguće promeniti svet ako aktivno ne učestvujete u njegovoj promeni.

Vrhunac političkog angažmana ove godine dolazi u oktobarskoj epizodi naslova Kraj tame.

Dilan ima komplikovan zadatak da se izbori sa konfuzijom koja nastaje prisustvom ogromnog broja medija kroz koje prolaze informacije.

Svako ima pravo da kreira i plasira u javnost sopstvenu vrstu istine.

Ovo je glavna karateristika post-modernističkog društva u kome nema jasnih moralnih i drugih orijentira.

Putujući kroz apokalipsu, Dilan se suočava s različitim društvenim grupama koje imaju separatne identitete i, posledično, različite verzije istine.

Svako od njih treba da pobedi strah koji ih podstiče da svoju verziju istine štite uskraćivanjem osnovnih prava i sloboda drugima.

Autori kroz ponašanje glavnog junaka sugerišu da su u haotičnom svetu pojedinci prepušteni sami sebi u pokušaju da se izbore sa haosom informacija i više alternativnih istina.

A, krajem prošle godine serijal doživaljava tzv. reboot – novi početak.

Dilan (zakleti neženja) je primoran da se oženi svojim partnerom Gručom da bi spasao svet od meteora koji preti da ga uništi.

Razume se, ova opasnost samo je simbolički prikaz stvarne opasnosti u liku Džona Gousta, koji predstavlja realnog neprijatelja.

Ovo venčanje, kao i reboot serijala, koji je usledio nakon originalnog broja 400, izazvalo je dosta polemike među fanovima.

Nakon toga, serijal prati novog Dilana iz alternativne dimenzije, koja od 401. epizode postaje glavna.

Jubilarna, 400. epizoda, pod nazivom A danas, apokalipsa!, u Srbiji će sledeće nedelje biti objavljena kao strip album.


Autor: Dušan Pavlović
[Objavljeno: Danas, Beograd, 14. novembra 2020]


Нема коментара:

Постави коментар

Maxi Tex #22

  Scenario: Nizzi Claudio Crtež: Alessandrini Giancarlo Naslovnica: Villa Claudio