Link za čitanje:
Uoči izlaska aprilskog broja Kinoteke preminuo je dragoceni saradnik časopisa, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Žika Bogdanović. In memoriam tekstovima u 52. broju Kinoteka se oprašta sa Bogdanovićem, kao i nizom filmskih umetnika koji su preminuli u proteklih mesec dana.
Novi broj donosi i eseje o izuzetnom filmu „Rondo“ (1966) Zvonimira Berkovića, o velikanu svetskog filma, holivudskom scenaristi Hermanu Mankevicu, intervjue sa slavnim nemačkim rediteljem Folkerom Šlendorfom, kao i sa srpskim rediteljima Srđanom Karanovićem i Olegom Novkovićem i druge priloge koje u uvodnoj reči pažnji čitalaca preporučuje direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.
Naslovnu stranu časopisa krasi scena poljupca Milene Dravić i Relja Bašića iz filma „Rondo“ (1966), a u eseju „Prvo pa klasik“ Ana Marija Rosi piše o tom debitantskom filmu Zvonimira Berkovića, koji je od prvog prikazivanja dočekivan s nepodeljenim hvalama koje ni do danas nisu prestale. „Nikakve promene politika i estetika, ukusa i neukusa, nikakva prevrednovanja nisu mu oduzela status klasika. Veličali su ga modernisti, ali i svi čuvari tradicije, domaći i inostrani filmski kritičari“, ističe autorka i dodaje da je Rondo ostao vrednovan kao jedan od dvadeset najznačajnijih filmova jugoslovenske i jedan od tri najbolja filma hrvatske kinematografije.
Aprilski ciklus Velikani svetskog filma posvećen je scenaristi Hermanu Mankevicu o kojem piše Radiša Cvetković u tesktu pod naslovom „Građanin Mank“, aludirajući na njegov autorski doprinos filmu „Građanin Kejn“ (1941). Mankevic je bio „važan član grupe neposlušnih iz redova scenarista Holivuda, i to u vreme kada je sistem studija stasavao i dobijao svoje glavne obrise… Bio je harizmatičan, talentovan, izrazito duhovit, ali je često davao nezgodne komentare na račun onih koje je trebalo zaobići… To ga je, na kraju, skupo koštalo“, ocenjuje Cvetković. Tema ovog teksta je i novi film Dejvida Finčera „Mank“, u kojem Mankevica igra Gari Oldman.
U ovom broju objavljen je ekskluzivni intervju Sandre Perović sa slavnim nemačkim rediteljem Folkerom Šlendorfom, čiji će film „Limeni doboš“ (1979) biti prikazan u selekciji Fest klasik. Šlendorf je govorio o svom opusu koji karakterišu filmovi o totalitarnoj državi i važnim istorijskim trenucima, ali i o romantičnoj drami „Povratak u Montok“ (2017). Na pitanje koji mu film najviše znači, odgovorio je: „Kada snimite više od trideset filmova, teško je izabrati jedan. „Limeni doboš“ je, naravno, prvi, on mi je sudbina, moj zaštitni znak. Ali „Povratak u Montok“ je poseban jer nikada nisam bio bliži sebi ni toliko srećan kao dok sam snimao taj film. Tada mi se nije desilo da imam loš dan. Svaki dan kada bih došao na snimanje, razmišljao sam o tome kako mogu da ispričam svoju priču, a činjenica da sam je pričao zajedno s Ninom Hos, to je jednostavno bilo blaženstvo“.
Rubrika Kritika iz prošlosti prenosi tekst o „Limenom dobošu“ koji je svojevremeno u Politici objavio osnivač Festa Milutin Čolić.
Za aprilski program Moj izbor reditelj Oleg Novković odabrao je filmove koje odlikuje „snažan rediteljski rukopis, moderan filmski jezik, veliki emotivni i intelektualni naboj koji ta dela izazivaju u njemu“. U intervjuu za Kinoteku obrazložio je zašto ceni reditelje odabranih ostvarenja, a govorio je i o svom novom filmu „Živ čovek“. U njemu ima mnogo humora, ali to je egzistencijalistička drama, rekao je Novković o tom filmu koji će domaću premijeru imati na predstojećem Festu.
Film „Virdžina“ (1991) reditelja i scenariste Srđana Karanovića beleži, moglo bi se reći, dva jubileja – 30 godina od završetka, ali i 40 godina od prve verzije scenarija o jednom fenomenu patrijarhalnog društva na Balkanu. Karanović u razgovoru sa Zoricom Dimitrijević opisuje teškoće koje su pratile snimanja te srpsko-hrvatsko-francuske koprodukcije pred sam raspad Jugoslavije, ističući da je i pored nekih iznuđenih kompromisa ponosan na ovo delo, ali i tužan što „film „Virdžina“ praktično više ne postoji“, jer se jedina kopija vrtela dok se nije raspala, a negativ i dalje „spava“ negde u Parizu.
Sledi In memoriam povodom smrti Žike Bogdanovića, iz pera Jugoslava Pantelića, a časopis prenosi i tekst „Prvi put kada sam video Fordove „Plodove gneva““ koji je Bogdanović, treći direktor u istoriji Jugoslovenske kinoteke, napisao za monografiju objavljenu 2019. povodom 70 godina od osnivanja Kinoteke.
Rubrika Sa polica biblioteke donosi prikaz knjige dr Ivane Kronje „Estetika avangardnog i eksperimentalnog filma: telo, rod i identitet“, koja predstavlja rezultat multidisciplinarnog teorijskog istraživanja. Ova obimna studija u izdanju Filmskog centra Srbije pruža detaljan akademski pregled nedovoljno poznate istorije avangardnog i eksperimentalnog filma u svetu i kod nas, kao i kulturološko i rodno čitanje filmske umetnosti primenjeno na filmski eksperiment. Dotiče se i aktuelnih tema video-umetnosti, prikazivanja tela u savremenoj umetnosti, estetike kvir filma…
U rubrikama Tragovi na filmu i In memoriam Kinoteka se oprašta od naših istaknutih filmskih umetnika. U proteklih mesec dana preminuli su glumci Boris Komnenić, Dara Čalenić i Vlasta Velisavljević, kompozitori Vojkan Borisavljević i Aleksandar Sanja Ilić, montažer Andrija Zafranović. O njihovom stvaralaštvu pišu Marijana Terzin Stojčić, Ksenija Zelenović, Branislav Erdeljanović, Goran Radovanović.
U novom nastavku odlomaka iz knjige „Razvoj filmskih vrsta“ profesora Vlade Petrića tema je „Legenda i bajka“.
„Neshvaćeni genije“ naslov je teksta Nenada Bekvalca o španskom umetniku Hesusu Fanku koji je bio „pravi filmski entuzijasta, čovek koji je smatrao da je život film i obrnuto, jedan od retkih kompletnih autora, reditelj, scenarista, glumac, montažer, kompozitor, kamerman“. Bekvalac ukazuje da „nije mnogo ljudi shvatalo genijalnost Hesusa Franka. Jedan od razloga bila je dostupnost njegovih filmova, a drugi to što su do šire publike dolazila njegova dela iz pozne faze, koja su se uglavnom graničila s pornografijom. Nije bilo mnogo onih koji su imali priliku da pogledaju filmove s početka Frankove karijere, koji izgledaju kao da ih je radio neki drugi reditelj“.
Rubrika Tragovi na filmu donosi tekstove o nedavno preminulim inostranim umetnicima. Među njima su švedska glumica Gunel Lindblom, litvanski kamerman Jonas Gricijus, ruski glumac Vasilij Lanovoj, francuski reditelj Fransoa Leterije, američki glumac Hal Holbruk, francuski scenarista Žan Klod Karijer. O njima pišu Nenad Bekvalac, Branislav Erdeljanović i Bojan Kovačević.
Нема коментара:
Постави коментар