Pričali smo sa srpskim glumcem o Dedpulu, stripovima, Americi i dečačkom snu koji mu se ostvario.
Ma koliko voleli fikciju ili ne, svako od nas ima nekog svog superheroja. Neko je sam sebi superheroj, a neki superheroji su nam zajednički. Stefana Kapičića zavoleli smo čim se pojavio na filmskom platnu i iako nije odmah glumio superheroja, izgledao je kao jedan. Visok, crn, sa šeširom, mističnog pogleda u zanimljivim rokerskim odevnim kombinacijama, brzo je postao zapažen i omiljen, a potajno se od njega očekivalo i čudo. Nakon 2008. godine, kada je dobio jednu od glavnih uloga u filmu „Čarlston za Ognjenku“ i sporednu ulogu u seriji „Vratiće se rode“, on započinje inostranu karijeru i to ulogom u filmu „Braća Blum“ („The brothers Bloom“) u kome je glumio nemačkog vlasnika bara. Zatim slede epizodne uloge u serijama „The unit“ i „Broj3vi“ („Numb3rs“). Uloge su se nizale, 2010. godine je dobio gostujuću ulogu u popularnoj seriji „24“ i igrao je rame uz rame sa Kiferom Saderlendom. A onda, 2016. godine Stefan dobija ulogu Kolosusa u filmu Dedpul i tu kreće ostvarenje njegovog dečačkog sna.
Za dečaka koji, šuška se, ima kolekciju od više desetina hiljada stipova, i velikog zaljubljenika u gik kulturu, uloga superheroja znači mnogo, a i za nas koji u njih verujemo. Njegova supermoć je pored mogućnosti da ostvari san i to što je iz Srbije otišao u Sjedninjene Američke Države i načinio veliki uspeh i to bez raskošnog plašta, sa oružjem u vidu talenta, upornosti, sreće i posvećenosti. Ukoro ćemo ga gledati i u čuvenoj seriji "Better call Saul" u ulozi Kaspera.
On danas živi i radi u Los Anđelesu, a mi smo pričali sa njim o Dedpulu, stripovima, igricama, Americi i snovima koji se ostvaraju.
VICE: Ćao Stefane, u gikovskom svetu Srbije si veoma velika i važna ličnost jer si doprineo popularizaciji strip kulture. Koje si stripove čitao kao klinac, ko su ti bili glavni i omiljeni junaci? Kako si dolazio do stripova uopšte?
Stefan Kapičić: Sve što sam čitao kao klinac, u suštini čitam i dan danas i na isti način se radujem svakom novom izdanju. Naravno da je moj pocetak krenuo sa Mikijevim zabavnikom, te Almanahom a onda se rodila i ljubav prema Zlatnoj Seriji i Lunov Magnus Stipom… Zagor, Blek, Marti Misterija, Mister No… nezaobilazni Alan Ford, Družina od Vjesala, pa onda Talični Tom, Asteriks, Gaston, Korto Malteze, Džeremaja.., a zatim DC i Marvel. Mogu ovako u nedogled. Naravno posebno mesto u mom srcu i dan danas ima Dilan Dog i zahvaljujući ljudima iz Veselog Četvrtka čak i ovde u Los Anđelesu uspevam da održim korak i dobijam izdanja. Pre sam do stripova dolazio zahvaljujući platou ispred Filozofskog fakulteta, to mesto je za mene kao klinca bilo pravo malo ostrvo sa blagom. Oaza.
Koliko je cela ta strip kulutura uticala na to ko ceš postati kasnije i na koji način? Šta u tom smislu uloga superheroja u filmu Deadpool 2 znači glumcu kome su stripovi pasija?
Uticala je baš puno. Ljubav prema stripovima je sigurno moja prva istinska i čista ljubav. Mislim da je strip potreban svakoj generaciji. Kao priznata umetnost on oplemenjuje, i daje potrebnu širinu. Uloga superheroja je za mene, za moje unutrašnje dete apsolutno najveća moguća nagrada. Ne mogu ni da verbalizujem koliko je taj osećaj intenzivan i koliko to sve meni znači.
Zahvaljujući ovoj ulozi bio si na čuvenom Komikonu. Kako ti je bilo da tamo odeš kao zvezda? Da li je bilo kosplejera koji su bili maskirani u Kolosusa? Kako su klinci reagovali na tebe?
Biti u sali H na San Diego komikonu i imati panel sa kolegama iz filma je nešto što se u američkoj filmskoj i strip industriji smatra jednim od najvećih dostignuća. Kako bi ušla na ovaj događaj, publika dolazi po nekoliko dana ranije i kampuje ispred samo da bi nas videla. Za mene je to takođe ostvarnje još jednog od tih mojih dečačkih snova. I jako sam ponosan na to. Kolosus je dosta težak za kospej, ali sam ih video jedno desetak. Ono što me je posebno činilo srećnim je rekacija naših mladih ljudi na ulicama Beograda koji mi prilaze i traže da se slikaju sa Kolosusom.
Kad smo kod velikog Kolosusa, njegov lik u svetu X - men stripova ima veoma dug staž, kolika je njegova uloga na filmu, a kolika u stripu? Tebi ova uloga sigurno označava prekretnicu u filmskoj karijeri, koliko si se pronašao u liku i šta ti je sve on pružio?
Kolosus je od 1975. godine, kada se uz Storm i Noćnu Senku prvi out pojavio u Giant Size Xmen, sastavni deo X men franšize i jedan od je od najbitnijih likova, naročito u fazi Džona Birna. Takođe od Uncanny X men 94 nema naslovne stranice na kojoj nije ili nije veliki deo priče. Tim Miler je kao veliki fan stripa tražio da moj lik bude što sličniji onom u stripu. Na njemu smo radili više od šest meseci i zahvaljujući velikom uspehu prvog Deadpool filma i sjajnim reakcijama na ono što sam napravio, Foks je odlučio da u drugom delu poveća moju ulogu i da mi ono sto sam oduvek želeo . Antologijsku borbu između mene i Džagernauta.
Ova uloga je nešto što sam sanjao čitav svoj život. Dala mi je osim glumačke i karijerne satisfakcije i potvrdu da sam uvek bio na pravom putu. I da sam bio u pravu što nikad nisam pomislio da odustanem. Da se ne lažemo, dolazim iz Srbije, i moj uspeh je samim tim veći. Nisam iz Engleske, Nemačke ili neke druge 'poznatije' zemlje na američkom tržištu koja bi mi otvorila vrata. Nama je dosta teže i samim tim uspeh je neopisivo veći. Uspeh Dedpula mi je otvorio gomilu novih vrata, sa Foksom imam ugovor na još dva filma kao Kolosus tako da se radujem što ću uskoro moći da podelim još puno lepih vesti.
Svedočimo jednoj velikoj Marvel ekspanziji na velikom filmskom platnu. Šta misliš o njoj?
Mene kao jednog gika to užasno raduje. Nisam fan baš svega što izlazi ali to maksimalno podržavam. To je moj svet, moj intimni i posebni univerzum. Raduje me da živim u toj fazi u kojoj vlada strip. Nekako sam svoj na svome.
Pomenuo si da si potpisao ugovor na još dva filma sa Kolosusom, da li će biti Dedpula 3, otkrij nam nešto malo više.
Ono što prvo očekujemo je X Force. Za Dedpul 3 treba malo vremena da prođe, ali postoji još nešto iz X men franšize što bi trebalo da radim sa Timom Milerom, ali o tome kad dođe vreme.
Pored stripova, tvoja strast su i igrice. Koje igrice najviše voliš, da li jedan glumac može nešto da nauči iz igrica?
Na moju veliku žalost nemam više vremena da uronim u nekoliko dana igranja kao nekad kad sam umirao za Diablom. Danas najviše igram ajfon igrice, konkretno Clash of Clans i Clash Royale. Naravno da može da nauči, pre svega kako da se nosi sa porazom i zdravom kompeticijom. I obrnuto.
Šta misliš da li će se u Srbiji nekad snimiti film o nekom superheroju i kakav bi to superheroj bio?
Moj predlog je bio i biće da se Cat Claw , Baneta Keraca mora snimiti. Mislim da bi se ja rado odvažio da uđem u produkciju istog. Takođe moj veliki prijatelj Aca Radivojević je već na svoj način predstavio Strujoseka i ima još par savršenih ideja koje bi trebalo uzeti u obzir.
Hajde sada da pređemo na neke ozbiljno teme, koliko se i u čemu sve razlikuje tvoje glumačko delovanje na Balkanu i u Sjedninjenim Američkim Državama? Kako ti je bilo kada si tek stigao tamo? Koliko mora da se "guli" da bi tamo nešto postigao? I da li Srbi svuda glume Ruse ili se tu nešto promenilo?
U poslednje dve serije recimo glumim Nemce, tako da u tom pogledu iz svog iskustva mogu da kažem da se promenilo. Mislim da je to individualna stvar i taj stereotip Srbi – Rusi je najviše stvoren od naših glumaca koji nisu uspeli ovde i brane se tim da nisu želeli da igraju takve uloge, što je besmisleno. Naš jezik pripada slovenskim jezicima, kao i naš originalni akcenat, pa je na prvu loptu svaka uloga sa tih prostora nešto što će ti agenti nuditi, ali ako si talentovaniji i samim tim možeš da pričaš ili da glumis na drugom akcentu imaš mogućnost da te ne šabloniziraju.
Naravno, najveći problem predstavljaju uloge Amerikanca, jer ako nisi rođen ovde ili nisi kao sasvim mali naučio jezik, lako ce svaki Amerikanac primetiti akcenat. Jedanaest godina je prošlo otkad sam otišao iz Srbije i otkad se borim za ovo gde sam danas. I uspeo sam da ostvarim tu vrstu sna, da igram u franšizi koja je zaradila vise od milijardu i po dolara globalno, u serijama koje su višestruko nagrađivane i da živim isključivo od svog posla. Ono što mi jedino fali je naše pozorište.
Da, ti si pre stalno govorio da si pre svega pozorišni glumac. Sad trenutno uglavnom igraš u filmovima i serijama. Kakva je uopšte pozorišna scena tamo, da li si nekad pokušao da se tamo baviš pozorištem i da li ti nedostaje?
U Los Anđelesu pozorište je amatersko. Svedeno je na banalne predstave napravljene za jako mali krug ljudi. Drugačija je situacija u Njujorku, ili San Francisku, ili Čikagu, ti gradovi imaju kvalitetnu pozorišnu scenu. Ovde je sve u znaku filma i serija. Jako mi fali pozoriŠte ali nažalost nemam prostora da mu se posvetim. Poslednji put sam igrao pre tri godine na Dubrovačkim Ljetnim Igrama , u predstavi "Romeo i Julija", u režiji Jagoša Markovića. Imam u planu da sam produciram nekoliko predstava kad za to dođe vreme i kad mi obaveze dopuste.
Da li ti maštaš o nekom novom superheroju kojeg bi hteo sledeće da igraš?
Kraven the Hunter bi za mene bio poseban izazov. Ili Lobo. Mada svoje sne sam ostvario sa Kolosusom tako da bi svaki novi superheroj bio samo novi bonus.
Koliko ti se život promenio u poslednjih pet godina?
Za 180 stepeni. Živim svoj san.
Hvala Stefane na intervjuu i srećno dalje!
Autor: Iva Parađanin
Tekst preuzet sa sajta vice.com
Нема коментара:
Постави коментар