Svih 96 epizoda (plus bonus priče) pustolovina Modesti Blejz iz mašte Pitera O’Donela biće hronološki objavljeno i zaokruženo u 12 knjiga, najavljeno je iz beogradske kuće “Darkwood” povodom nedavnog izlaska prvih osam epizoda (plus jedna kratka priča) iz tog serijala, na 300 strana.
Svaka buduća knjiga donosiće, upravo, osam epizoda, razgovore sa tvorcima, anegdote koje svedoče o nastanku i razvoju likova, autorske tekstove, mnoštvo ilustracija i fotografija (od kojih neke dosad neobjavljene), popis dosadašnjih objavljivanja epizoda na ovim prostorima, sve to u luksuznom tvrdokoričenom izdanju, dodaje se u saopštenju ove kuće.
I, “Modesti Blejz 01” pojavila se pred ovdašnje poštovaoce devete umetnosti u punom svom sjaju. Poznata junakinja na poznatom terenu, moglo bi se reći, demonstrira svoju snagu i šarm, kroz epizode “Mašina” / La Machine”), “Najveći ulog / The Long Lever”, “Gabrijel / The Gabriel Set-Up”, “Gospodin Sun / Mister Sun”, “Um gospođe Drejk / The Mind of Mrs. Drake”, Ujka Srećko / Uncle Happy”, “Veleizdajnik / Top Traitor”, “Vikinzi / The Vikings”, i “Početak / In the Beginning”. Sve u prevodu Sergeja Karova.
Knjigu otvara uvodni tekst tvorca ovog serijala, “Devojka u mimohodu” sa podnaslovom “O pravoj Modesti Blejz, gde on objašnjava svoju inspiraciju koja potiče još iz vremena “Drugog svetskog rata”. Početkom tog rata O’ Donel je bio podoficir za vezu britanske vojske na teritoriji zemlje tada poznate kao Persija. Slučajni susret sa siročetom, izbeglicom iz neke od balkanskih zemalja, koja je bila dovoljno hrabra i naočita da mu ostane u sećanju, dve decenije kasnije biće inicijalna kapisla za kreiranje lika Modesti Blejz.
U knjizi su i dva intervjua sa O’Donelom, njegova i Holdavejeva kratka biografija, tekstovi Majkla Patersona o Blejzovoj u stripu, književnosti i na filmu i završni esej urednika Slobodana Jovića “Mis Blejz vilijeva princeza, naša Modesti”. Posebnu poslasticu za čitaoce priredio je, opet, “otac” serijala, napisavši kraće uvodne tekstove u kojima objašnjava “momente” koji su ga inspirisali za svaku od epizoda.
Karaktere Modesti Blejz i njenog neodvojivog prijatelja i saborca Vilija Garvina osmislio je Piter O’ Donel, koji je ovu heroinu vodio, kao scenarista, kroz 96 strip-epizoda, kao i u 11 romana i dve zbirke kratkih priča (počev od 1966). Njen lik, kreiran u ateljeu crtača Džima Holdaveja, premijerno se pojavio u (dnevnom) strip-kaišu u londonskom “Ivning standardu”, 13. maja 1962. godine, i od tada ga milioni čitalaca širom sveta prepoznaju i, nedvosmisleno, poštuju i vole. Priče o Modesti su, može se reći, za sva vremena, jer nude vešto vođenu naracije i klasični crtež. Zanimljivo je da su epizode različite dužine, što vodi do zaključka da je scenarista svakoj temi pristupao drugačije, ne “pritiskajući” priču da bude razvučena ili pak oštećena, zbog diktata broja strana. A kad svemu tom dodamo da je Piter O’Donel u svojoj poslednjoj knjizi posvećenoj Modesti Blejz (“Cobra Trap”) odlučio da ubije glavne junake (iako će strip trajati još nekoliko godina pre konačnog prekida), jasno je da je O’ Donela krasila i beskompromisnost. Veliki broj Modestinih obožavalaca nije želela da čita priču kojom se završava “Cobra Trap”, što je možda razlog zbog kojeg je O’Donel odlučio da strip završi optimističnijom porukom.
Elem, 1996. O’Donel je napisao poslednju zbirku priča o Modesti Blejz, dok se 2001. završio i strip. O’Donel, koji poseduje prava na Modesti Blejz, strogo je zabranio da iko drugi piše Modesti Blejz. Izuzetak je film iz 2003, “Moje ime je Modesti”, ali je posle njegovog neuspešnog bioskopskog života, izjavio da ne želi da se više prave filmovi o njegovoj junakinji.
Velika popularnosti stripa ubrzo je zaintrigirao i filmske producente, pa je 1966. snimljen film u žanru komičnog trilera. Režiser je bio Džozef Louzi, koji je glavne uloge poverio Moniki Viti, Terensu Stampu i Dirku Bogartu. Kritika i publika, kao i O’Donel jednodušno su mu upisali nisku ocenu, čemu je, verovatno, doprinela i činjenica da je originalni O’Donelov scenario mnogo puta prepravljan, a saKaraktere Modesti Blejz i njenog neodvojivog prijatelja i saborca Vilija Garvina osmislio je Piter O’ Donel, koji je ovu heroinu vodio, kao scenarista, kroz 96 strip-epizoda, kao i u 11 romana i dve zbirke kratkih priča (počev od 1966)m O’Donel kasnije je prokomentarisao da gotov film sadrži samo jedan dijalog iz njegovog originalnog scenarija.
Godine 1982. snimljen je jednosatni pilot za “Modesti Blejz” TV seriju, u kome su glavne uloge igrali En Terkel i Luis van Bergen. Pilot je prikazan na “ABC netvorku, dobio je pozitivne kritike, ali serija nije bila snimljena, i ako je reč o mnogo ozbiljnijoj verziji priče u odnosu kemp varijantu iz 1966. Godine 2002. “Miramax”, trenutni vlasnik prava na Modesti Blejz, snimio je film “Moje ime je Modesti”, sa britanskom glumicom Aleksandrom Stejden, baziran na životu glavne junakinje pre početka stripa. Ta produkcija urađena je prvenstveno da bi se sačuvala filmska prava, nije bila prikazana u bioskopima i odmah je objavljen na DVD u Evropi, a kasnije u Severnoj Americi. Kventin Tarantino, recimo na kraju, godinama je zainteresovan da režira Modesti Blejz, tako da je jednom Nil Gejmen čak i napisao sinopsis baziran na O’Donelovom romanu “I, Lucifer”. Zasad ništa nije proizašlo iz tih planova.
Na kraju, zabeležimo da se Modesti Blejz ove godine pojavila i na srpskom (u prevodu Dragana Golubovića), u romanu, prvom od 11, “Modesti Blejz”, u izdanju beogradske IK “Dereta”.
Autor: Dragan Stošić
Tekst preuzet sa sajta danas.rs
Нема коментара:
Постави коментар