On je jedan od omiljenih stripskih junaka bivše Jugoslavije, deo opšte kulture i sjajna pustolovna zabava za mnoge. I ovih dana obeležava se 50 godina njegovog objavljivanje u Srbiji...
Bilo je to u petak 13. septembra 1968. godine, tačno pre pola veka. "Zlatna serija" novosadskog "Dnevnika", čuveno stripsko izdanje sa žutom trakom na naslovnici pokrenuto u januaru te godine, stiglo je do trinaestog broja. Neki bi rekli da je to baksuzan broj - broj 13, i to baš na petak trinaesti. Naprotiv, junak iz tog broja postao je jedan od omiljenijih na ovim prostorima. Crvena majica sa orlom na grudima u žutom kružnom polju. Propinje se na breg, zamahuje sekirom uz uzvik poput Tarzanovog.
Može se pretpostaviti da su čitaoci bili zbunjeni sa ovim likom, a i imenom "Zagor" na naslovnici. Ni naslov epizode ne odaje previše - "Nasilje u Darkwoodu". Ko je Zagor i šta je Dakrvud? Pola veka malo ko je u Jugoslaviji znao odgovore na ta pitanja. Deluje kao superheroj iz američkih stripova, ali na naslovnici iza njega nalaze se vojnici SAD iz 19. veka.
Veseli četvrtak
Ni sam strip nije odavao mnogo pojedinosti iz junakove prošlosti. Čitaoci su uletali pravo u priču bez ikakvog uvoda. Zagor je bio neki junak iz severnoameričke šume, štitio je nejake, u ovom slučaju doseljenike i Indijance, protiv odreda bezočnih vojnika po imenu "Crni vukovi". "Dnevnik" je iz njima znanih razloga odabrao baš priču iz zrelijeg razdoblja Zagora umesto jednu od početnih. A i strip se završava nekako nedorečeno. Decenijama kasnije saznaćemo da je izbačeno poslednjih pedesetak stranica.
Ali Zagor je uspeo da opstane na ovim prostorima. I ne samo da opstane, već i da se ukoreni u srcima mnogobrojnih obožavalaca. Bezbedno je reći da na ovim prostorima ljudi najviše čitaju "Alan Forda", "Zagora" i "Dilana Doga". I tako već pola veka.
"Dnevnik" je devedesetih prestao da objavljuje "Zlatnu seriju" i "Lunov magnus strip", dve serije u kojima su prvenstveno objavljivani junaci italijanske izdavačke kuće Serđa Bonelija. Teks Viler, Mister No, Marti Misterija, Dilan Dog i, naravno, Zagor, morali su da nastave život u drugim izdavačkim kućama sada rasparčane Jugoslavije. Kod nas je štafetu, nakon višegodišnje pauze i brojnih neuspelih pokušaja, preuzeo "Veseli četvrtak", koji ove godine slavi deceniju postojanja. Ne treba posebno isticati da Zagor ima najviše izdanja i najveću potražnju.
Čitaoci koji su odrasli na Bonelijevim stripovima "Dnevnika" danas su u četvrtoj ili petoj deceniji života. Mnogi od njih reći će da je Zagor bilo šta manje od savršenog stripa smatrali bi uvredom. Isto kao što je stari Zagor iz sedamdesetih za većinu "ovaj pravi, iz zlatnog doba". Vremena se ipak menjaju, pa i junak iz naše mladosti. Kao što je i činjenica da je Zagor na prostoru bivše Jugoslavije omiljeniji nego u matičnoj Italiji.
Ali šta je to što oduševljava generacije čitalaca?
Zagor, ili Za-Gor-Te-Nej, kako mu je puno ime, junak je izdavačke kuće "Serđo Boneli" od 1961. godine. Dakle, njegova priča nešto je duža od pola veka koliko ga ovde poznajemo. Njegovi tvorci su scenarista Gvido Nolita i crtač Galijeno Feri. U to vreme malo ko je znao da se iza Nolitinog imena krije upravo Serđo Boneli, po kome je izdavačka kuća dobila ime. Preminuo je 26. septembra 2011. godine, nedugo nakon proslave pedesetogodišnjice Zagora u Italiji.
Mešavina Tarzana i Fantoma
Ljubitelji Zagora ipak najviše cene prvobitnog crtača i autora najvećeg broja naslovnica serijala Galijena Ferija. Njegov prepoznatljivi stil oblikovao je Zagora tako da je većina nezamislivo da taj junak bude nacrtan čak i sa drugačijom frizurom. Pre Zagora, Galijeno Feri imao je nekoliko uspešnih serijala poput "Il Fantasma Verde" i "Thunder Jack". Međutim, od 1961, kad je počeo rad na Zagoru, Feri je takoreći u potpunosti posvetio njemu. Nacrtao je hiljade stranica stripa i sve naslovnice, sve do smrti 2. aprila 2016, u 87. godini. Breme da oblikuje naslovne strane Zagora od tada pada na pleća njegovog mlađeg kolege Alesandra Pičinelija.
Feri je crtao Zagora, kako se to kaže - do poslednjeg daha. To je i naslov jedne od čuvenih Zagorovih epizoda iz sedamdesetih. Ne može mu se osporiti darovitost. Njegovi crteži su dinamični, živi i prepoznatljivi. U početku je bio pod snažnim uticajem američkog sindikalnog stripa i majstora poput Aleks Rajmonda i Miltona Kanifa. Vremenom je uglačao stil i postigao takvu veštinu da je crtao odmah tušem, bez prethodnih skica.
Koliko je Feri bio omiljen u Srbiji svedoči njegovo gostovanje na Sajmu knjiga 2008. godine. Verni obožavaoci čekali su u redovima da dobiju potpis i prozbore koju reč sa svojim idolom.
Nolita i Feri su zajedničkim snagama osmislili lik Zagora. Zamislili su ga kao mešavinu pustolovnih stilova, uz snažan uticaj Tarzana i Fantoma. A glavna radnja odvija se na američkoj granici u prvoj polovini 19. veka, na prostorima gde se indijanska plemena, traperi, doseljenici i vojska susreću se u najrazličitijim okolnostima. Vremenom su počeli da uključuju naučnofantastične i horor elemente u priču, pa je Zagor tako postao veoma maštovita mešavina, što je bio i recept njegovog uspeha.
Šuma zamki
Uloga glavnog junaka uzeta iz priča o Tarzanu i Fantomu. On je neka vrsta univerzalne pravde na tim prostorima, zaštitnik nejači, oko koje je ispletena legenda da je izaslanik Manitua poslat da čuva mir. Kasnije smo saznali da je on sam, uu pomoć putujućih glumaca, osmislio kostim i legendu, da bi lakše čuvao mir, gonjen osećajem krivice. Njegove roditelje su, naime, ubili Indijanci. Mladi Patrik Vajlding, kako mu je kršteno ime, našao je krivce i pobio ih, da bi saznao da je njegov otac počinio isti takav čin godinama ranije. To je podstaklo osvetu za osvetom, a Patrik Vajlding postaje Zagor sa namerom da razbije taj lanac i uspostavi pravdu u tim krajivima.
Zagorovo neobično ime, prema Feriju i Noliti, na jeziku Indijanaca Algonkina znači "Duh sa sekirom", prema prepoznatljivom oružju od koga se Zagor ne odvaja. I tu se krije zanimljiva priča. Prvo su imali nameru da ga nazovu "Ajaks", ali Feri je kasnije video reklamu za deterdžent sa istim imenom, pa je nagovorio Nolitu da osmisle bolje ime. Za-Gor-Te-Nej, naravno, na pravom jeziku Algonkina ne znači baš ništa. Stvaraoci su smislili ime koje najviše odgovaralo njihovim potrebama, a nisu mislili da bi iko proveravao te pojedinosti. Da su stvarno preveli Duha sa Sekirom na jezik ovog indijanskog plemena, Zagor bi se danas zvao "Vakavi Pimadiz Vagakvadonc". "Zagor" je ipak lakši za pamćenje.
Zagorov večni pratilac je šašavi Meksikanac predugačkog imena poznatiji kao Čiko. Njegovi gegovi su antiteža Zagorovom junaštvu, ali i pored toga Čiko često uspeva da zasija u nekom herojskom činu. Tako već u prvoj epizodi Zagora "Šuma zamki" iz 1961. godine, kod nas objavljene nešto kasnije pod imenom "Hiljadu zamki", Čiko spasava Zagora iz reke.
Već ta prva epizoda nije nimalo naivna, već povezuje mnogo teskobne motive, indijansku pobunu, bezočne huškače na rat i slično. Posle nje Nolita se povlači na neko vreme, da bi se vratio u punom spisateljskom zanosu sa pričom o poludelom naučniku Helingenu i divovskom robotu Titanu. Helingen će postati najprepoznatljiviji Zagorov neprijatelj i vratiće se još šest puta.
Između Atlantide i Mua
Počev od ovog broja "Politiking zabavnika", imate priliku da pročitate drugu Zagorovu priču, scenaristički i crtački u Ferijevim rukama. Pritom, prvi put ko nas objavljenu u boji (A ne smemo da zaboravimo ni fantastičnu priču o Zagoru iz pera Gorana Skrobonje koju objavljujemo u ovom broju).
Od ovih prvih epizoda Zagor će proputovati većinom Severne i Južne Amerike, delom Evrope i Afrike. Namerava da se uputi na duže putovanje Evropom 19. veka, pri čemu će bez sumnje proći i našim krajevima.
Stekao je, pored Čika, brojne neprijatelje, i još brojnije neprijatelje. Susretao se sa vampirima, vukodlacima, vanzemaljcima, vešticama, piratima, indijski fakirima, podmornicama, keltskim druidima, zmajevima, ostacima drevnih Atlantide i Mua, lavkraftovskim užasima i mnogim drugim neobičnim pojavama. Trgovci viskijem, pobunjena indijanska plemena, vojnici željni slave i ostali delovi ambijenta Divljeg zapada prve polovine 19. veka se podrazumevaju.
Scenaristi i crtači su se na Zagoru smenjivali tokom ovih decenija. Odavno to više nije delo samo Nolite i Ferija. Od crtača najviše su ostali u pamćenju Franko Donateli, Franko Binjoti, Pini Senja, Marko Toričeli, Mauro Laurenti i brojni drugi, od kojih neki više nisu među nama. Kao scenaristi svi rado pamte stripove iz pera Ticijana Sklavija, tvorca Dilana Doga, posebno čuvene "Divove dobra i zla" u kojima naš junak čak pokuša da sebi oduzme život.
Sadašnji glavni urednik je Moreno Buratini, a Verni, Kjarola, Sedioli i Venturi neki od brojnih crtača koji iz meseca u mesec pune kioske u Italiji. I nema naznaka da će prestati.
Sve u svemu, Zagor je sjajan primer žanrovske mešavine sa potpuno iskorišćenim mogućnostima. Tu ima svega i svačega, za sve ukuse, i to je možda recept za uspeh. Uostalom, Zagor nije tu da bi bio udžbenik istorije. Njegovim obožavaocima nije važno što je sekira koju nosi samo oblutak na štapu koji sasvim sigurno ne može da se zabije u drvo, što često viđamo u stripu. Nije važno što su se vinčesterke pojavile tokom Građanskog rata, a eto ih u Zagoru, decenijama ranije, gde im vreme nije. Nije važno ni što Indijanci tamo žive na izmišljenim mestima, govore nepostojećim jezicima, vojnici nose pogrešne uniforme, i postoji još nebrojeno mnogo stvari koje ne odgovaraju istini. Na prvom mestu činjenica da šuma Darkvud, u kojoj živi i vlada Zagor, uopšte ne postoji. Svrha nekog stripa je na prvom mestu zabava. A tu ulogu u Srbiji Zagor verno ispunjava već pola veka, na zadovoljstvo mnogih.
U čast slavljenika
Ovakav jubilej ne može da prođe bez makar jednog iznenađenja. A u ovom slučaju imamo ih više. U čast Zagorovog "rođendana", kao i pola veka od pokretanja "Zlatne serije", "Veseli četvrtak" objaviće seriju tvrdo koričenih izdanja na velikom formatu, koja će nositi naziv "Bonelli All Star". Biće zastupljeno pet glavnih Bonelijevih junaka, a Zagor je svakako "prvi među jednakima".
Ko su ostala četiri? Za to ćete morati još malo da se strpite. "Zabavnik" vam eksluzivno daje naslovnicu knjige posvećene Zagoru. U njoj će se nalaziti prva Zagorova priča "Hiljadu zamki", kao i "Nasilje u Darkvudu", u spomen jubileja. Naravno, obe u boji i kompletne. Tu nije kraj. Zagorov "Bonelli All Star" sadržaće i opsežan dodatak posvećen Serđu Boneliju/Gvidu Noliti.
Znamo da ovaj jubilej pada dan pre objavljivanja ovog broja "Zabavnika". Slučajno, baš u veseli četvrtak. Ali ne očekujte da se ova knjiga pojavi sada. Namera je da bude prikazana u vreme beogradskog Sajma knjiga, a to je za mesec i po dana. Svake sledeće godine po jedan junak dobiće ovakvu luksuznu knjigu.
U međuvremenu, čeka nas povratak odreda "Crnih vukova" u redovnoj seriji na kioscima. Da, istih onih iz "Nasilja u Darkvudu". I to sa jednom od nekoliko poslednjih preostalih naslovnih ilustracija velikog Galijena Ferija.
Autor: Nikola Dragomirović
Tekst preuzet iz štampanog izdanja Politikingo zabavnika.
Нема коментара:
Постави коментар