Nakon kompletnih serijala „Džeremaja“ i „Komanča“,„Čarobna knjiga“ započinje integralno objavljivanje „Tornjeva Boa-Morija“, krucijalnog strip serijala Hermana Ipena (1938), živog klasika francusko-belgijske strip škole druge polovine 20. veka.
Nakon šegrtovanja kod znamenitog Grega („Bernard Prins“, „Komanča“) Herman se smelo otisnuo u samostalne stvaralačke avanture kao kompletni autor „Džeremaje“ (prva epizoda objavljena je 1979) u kome je uspešno spojio naučnu fantastiku i vestern. Sledeći korak bili su „Tornjevi Boa-Morija“, započeti 1983. godine koji su prontno imali premijeru (istina u crno-beloj verziji) i na prostorima Jugoslavije u legendarnom magazinu „Strip art“ (kasnije su reprintovani u kolor albumima „Marketprinta“).
„Tornjevi...“ su istorijski strip smešten u Srednji vek (Herman je imao iskustva sa rekonstrukcijama prošlosti u kratkom ali vizuelno samosvojnom radu na stripu „Jugurta“ po Vernalovom scenariju koji opisuje sukobe rimskih osvajačkih legija i slobodoljubivih Numiđana); nominalni heroj koji povezuje priče je časni vitez Emar od Boa-Morija, ratnik starog kova, čvrstih principa i nazora koji se, u pratnji štitonoše Olivjea, vraća u svoju postojbinu, iz koje je proteran kao osmogodišnjak, nameran da je povrati jer su „tornjevi Boa-Morija najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“
Pejzaži u živim bojama
Strip obiluje velikim crtežima pejzaža u živim bojama koje smenjuju sličice mimika ljudskih, uglavnom ružnih, lica, grotesknih tela i ubogih staništa podno visokih zidina zamkova. Efektna montaža tabli dodatno je dinamizovana prizorima iz različitih rakursa što povećava atraktivnost stripa.
No, vremena su svuda teška a ni priroda nije uvek gostoljubiva, vlastela je bahata i ohola, posvuda krstare razbojničke bande spremne da napadnu čak i velikaške zamkova ili da pokradu manastirske riznice. Puk je siromašan, neobrazovan, zao prema slabijima i snishodljiv prema onima koji drže vlast i moć. Nema ničega sjajnog i glamuroznog u Hermanovoj verziji Srednjeg veka, nema mitologizovanja vrlina i hrabrosti kao što nema ni apriornog ocrnjivanja onih koji se ne ponašaju pošteno niti imaju razumevanja za bližnje. Svet nije gostoljubivo mesto za „ponižene i uvređene“ odnosno „ružne, prljave i zle“; upravo zato se i svako zrnce poštenja, osećanja za pravedno, osetljivosti za plamenite emocije smatra slabošću pa izaziva podsmeh i budi bes i agresiju - stoga će Emar, zbog uvreda, izazvati na dvoboj obesnog velikaševog sina a hrabra Eloiz mora da sama brani svoju čast i ljubav. Pravda je korisna igračka u rukama feudalaca, vojnika i sveštenstva kojom se kažnjavaju nemoćni; na drugoj strani skale i oni sa dna društvene lestvice presuđuju bez milosti – bogalju će bez oklevanja oteti novčić milostinje a porodica će na smrt pretući ćerku koja se ne ponaša kako joj je naređeno.
Prvi tom integralnog izdanja „Tornjeva Boa-Morija“, u reprezentativnom tvrdom povezu i punom koloru, sadrži prve tri epizode serijala: „Babet“, „Eloiz od Mongrija“ i „Žermen“ koje razotkrivaju raskošnu pozornicu na kojoj se uvek odvija nekoliko paralelnih radnji sa mnoštvom aktera i statista. Herman se ne drži oprobane stripovske pravolinijski vođene radnje već dopušta likovima da ih situacija i karakteri vode i tako produbljuju uvid u brojne sudbine koje čine impresivnu mozaičku panoramu epohe. Poneke od tih minijatura impozantne su i narativno i vizuelno (na primer scena u kojoj pastir kolje svezanu ovcu pred očima čitavog stada).
Herman junaka prve i treće priče, zidara Žermena, vodi pogubnim putem od obogaljenog, nesrećnog a nevinog ljubavnika do pljačkaša praznog stomaka. U pomenutoj trećoj epizodi glavni junak Emar pojavljuje se tek na 17. tabli da bi u nastavku priče učestvovao tek u sporednim dešavanjima koja nisu vezana za osnovnu, težišnu radnju. Kao što se ne pokorava pripovednim šablonima već ih menja i karikira Herman se ne povodi ni za imperativima burnih dešavanja i brzih akcija. On radije prati i naglašava promene vremenskih prilika i godišnjih doba kao dokaz da su u tim vremenima ljudi bili bliži prirodi.
Autor: Ilija Bakić
Нема коментара:
Постави коментар