Korto Malteze - Balada o slavnom mornaru (Blic)

Korto Malteze je posle dugo vremena ponovo prisutan u domaćim knjižarama. Izdavačka kuća Darkwood objavila je prve četiri knjige ovog kultnog strip-serijala: Balada o slanom moru, U znaku jarca, Uvek malo dalje i Kelti.

Remek-delo Huga Prata staro je nešto više od pola veka, a domaća čitalačka publika još uvek nije dobila odgovarajuće albumsko izdanje koje bi sabralo sve knjige serijala. Darkwood sada to ispravlja nameravajući da čitaocima u narednih par godina predstavi sabranog Korta Maltezea u 12 knjiga. Izdanja su priređena u luksuznoj opremi s tvrdim koricama, na najfinijem papiru i u koloru. Obogaćena su svim integralnim dodacima (mape, crteži, akvareli...). Izdanje Darkwooda predstavlja prvo albumsko objavljivanje avantura Korta Maltezea na ćiriličnom pismu, grafički i estetski tako odgovarajućem sadržini dela i lirskoj atmosferi pustolovina iz nekih drugih, velom bajkovitosti obavijenih vremena. U dvanaest knjiga, od kojih su neke s celovitim pripovestima, a neke sačinjene od zbira kraćih priča, sabranih prema geografskom ključu (Venecija, Kelti, Etiopljani, Helvećani...), čitaoci su pozvani da slede Korta, šarmantnog junaka (ponekad i antijunaka), u večitoj potrazi za blagom. Iako je blago često predstavljeno kao istinsko, materijalno bogatstvo, uvek nam je jasno da je Korto u potrazi za nečim višim i plemenitijim (to je čak i sadržano u naslovu knjige Uvek malo dalje). Lutalica i čovek bez domovine, Korto je sin gibraltarske proročice i kornvolskog mornara, rođen na Malti. Potomak je Istoka i Zapada, fizičkog i metafizičkog. Romantični je heroj koji pomaganje potlačenima uvek postavlja ispred sopstvene dobrobiti, iako to nikad neće priznati pokušavajući da zadrži imidž tvrdokornog tipa. Strip serijal Korto Malteze jedan je od najubedljivijih argumenata u prilog činjenici da je tokom XX veka strip zaslužio da bude tretiran kao nova umetnost.

Hugo Prat, čovek sa mnogo života

Iako je celog života ponosno isticao da je Venecijanac, Hugo Prat je rođen u Riminiju 15. juna 1927. Odrastao je u Veneciji, a već sa deset godina odlazi u Abisiniju (današnja Etiopija), gde je njegov otac služio u kolonijalnim trupama. Nakon rata seli se u  Buenos Ajres i tamo se u potpunosti posvećuje stripu, objavljujući u novinama i sarađujući sa velikanima devete umetnosti (Albertom Brećom, Hektorom Osterheldom, Dinom Bataljom, Solanom Lopezom i brojnim drugima). U tom periodu često putuje u Brazil i obilazi Amazoniju. 

Inspirativno okruženje Prata je podstaklo na stvaranje nekih od njegovih najznačajnijih dela: Ana iz džungle i Fort Viling. Ti naslovi, kao i drugi koji su po povratku u Italiju obeležili ostatak njegove karijere (Narednik Kirk, Pustinjske škorpije, Jezuita Džo, Indijansko leto...) ostali su u senci Korta Maltezea, koji se smatra Pratovim magnum opusom. Prat je počeo da piše i crta priče o Kortu 1967. Godine 1970. seli se u Francusku i Korta objavljuje u tamošnjim strip-revijama. U te priče ucrtao je svoja iskustva s brojnih putovanja, koja se nikad nisu završila. U njih je ugradio sopstvene slobodarske svetonazore. Čitalačka publika i stručna kritika uzvratile su mu ljubavlju i brojnim priznanjima. Prat je dobitnik mnogih nagrada, među kojima su i one s Festivala stripa u Angulemu. Posthumno je uvršten u Kuću slavnih Vila Ajznera. Do svoje smrti, 1995. godine, Prat je putovao i stvarao. Njegova biografija izgleda poput neke uzbudljive avanture Korta Maltezea. Ovaj čovek neverovatne mašte hvalio se kako priču o svom životu može da ispriča na čak trinaest načina. Ponekad je teško utvrditi gde prestaje stvarnost, a počinje ono što smatramo fikcijom. I je li fikcija katkad veća od istine, ukoliko duboko verujemo u nju.

Balada o slanom moru

"Balada" je, sudeći po rečnicima književnih pojmova, delo koje objedinjuje lirko, epsko i dramsko. Hugo Prat nije mogao bolje okarakterisati magičnu pripovest o zbivanjima na Pacifiku u osvih Prvog svetskog rata, u koju je upleo čitavu plejadu jedinstvenih likova. Tu su junaci, tu su hulje, tu su i ubice i ljubavnici, bludnici i časni, dušmani i žrtve. Ali niko od njih, baš kao u životu, nije samo jedno od nabrojanog. 

Među njima je i Korto Malteze, pustolov koga ćemo na stranicama ovog stripa sresti prvi put. Potom ćemo sa njim, u još desetak knjiga, obići svet uzduž i popreko, svedočeći poslednjoj romantičnoj eposi. Pratova Balada o slanom moru otvara nam vrata i tiho nas doziva. To je jedan od najvećih stripova ikad napravljenih. Vratiće vam veru u snove, probudiće čežnju za daljinama...i, veoma moguće, izmamiće koju suzu.

U znaku jarca

Nakon pacifičkih ostrva Korto Malteze povešće nas prema Karibima, duž brazilske obale i pokraj nekadašnje Holandske Gvajane. U svet gde je magično sastojak svakodnevnice. Ploveći pod gusarskom zastavom, postaćemo deo karipske svite. Našoj pustolovini svedočiće tajanstvene oriše, anđame i čarobnice. Naći ćemo se usred meteža koji će izazvati potlačeni, revolucionari i gospodari. Usred vihora koji za sobom ostavljaju tragači za blagom. Osetićemo toplinu u grudima i uzbuđenje avanture, jer ćemo ploviti uz bok sa džentlmenima sreće...

Uvek malo dalje

Korto Malteze, čovek bez sećanja, sa svojim prijateljem profesorom Štajnerom kreće u potragu za Eldoradom. Pratićemo ih od Venecuele, preko Obale komaraca u Nikaragvi i Hondurasu, potom Malih Antila, da bismo se iz obalu Orinoka domogli neprohodne Amazonije. Kretaćemo se jednako po stvarnim i izmišljenim mestima i sretaćemo i istorijski utemeljene ličnosti i one za koje nećemo biti sigurni da li su ikada hodale zemljom. 

Uvek u potrazi za blagom, uvek iza sledećeg horizonta...Uvek malo dalje!

Kelti

Korta Maltezea, junaka bez domovine, pronaći ćemo prvi put u Veneciji. Nakon severne Italije, brzo ćemo poći za njim u Irsku i Englesku, gde se iza kulisa Velikog rata odigrava jedan, nije nemoguće, još veći - rat između elfova, vila, korigana i leprekona sa ostrva i germanskih trolova. dvorfova, nibelunga i valkira što nadiru sa kontinenta. Potom ćemo se vratiti na sever Francuske kako bismo svedočili poslednjim danima barona Rihthofena. Međutim, kako god se u savremeno doba nazivale sve te dične zemlje, jedno im je zajedničko - mitovi i mitska bića koja tumaraju po njima još uvek su ona koja su sa sobom ostavili Kelti.

Autor: Milan Jovanović

Tekst preuzet iz štampanog izdanja Blica.