Odrastanje uz stripove nikada nije bilo dosadno. Ovih dana ljubitelji devete umetnosti mogli su da posete berzu stripova, kao i izložbu u okviru osmog "Nifesta".
Urednik izdavačke kuće “System comics” Igor Marković kazao je da su stripovi za njega uvek bili nešto posebno i da je sa njima odrastao. U ovom poslu je dvadeset godina, ali je i sama čitalačka publika mahom njegovih godina ili nešto mlađa.
Na našim prostorima su prema rečima Markovića popularne tri škole stripa, francuska, američka i japanska škola. U izdavačkoj kući “System comcs” su pisci domaći, a sam sadržaj je namenjen malo starijoj čitalačkoj publici.
Stripovi su bili odraz jednog vremena, bilo je gotovo nezamislivo da niste barem jedan strip pročitali od aktuenih naslova. Danas su stvari malo drugačije. Mladi nisu ti koji se interesuju za devetu umetnost, igrice su zavladale slobodnim vremenom, pa će pre umesto da čitaju igrati igrice ili će svoju pažnju posvetiti društvenim mrežama.
“Strip se nikada nije ugasio, ali raste malim koracima. Mediji nas možda malo manje prate, pa zato i nismo vidljivi”, kaže Igor.
“U Srbiji postoji oko deset izdavačkih kuća, a niko ne odvaja sredstva za reklamu. Sve ovo dosta stoji na staklenim nogama. Mi imamo preko dvesta naslova, Čarobna kuća 400, a Darkwood isto toliko. Finansiraju se jedino od prodaje, a tiraži su od 500 i 2.000 primeraka”, objašnjava Marković.
Kroz konkurs koji raspisuje Ministarstvo kulture i prosvete pojedini izdavači su nekako podstaknuti.
“Svake godine postoji otkup knjiga koje raspisuje Ministartsvo kulture i prosvete i članovi komisije pojedinim naslovama dodaju neku zvezdicu koje su namenjene za biblioteke koje zato obrate pažnju na tu knjigu, jer znači da je malo važnija od drugih”.
Serijal stripova Linije fronta koji govore o Drugom svetskom ratu već godinama unazad dobijaju zvezdice, pa ih biblioteke više i otkupljuju nego druga izdanja, a sve to, prema njegovim rečima, jako znači.
Današnja omladina, kaže, ne pridaje veliki značaj stripovima, a i kada čitaju više su zainteresovane za mange (japanske stripove) koji su moderniji.
“Publika nam je uglavnom starija, od trideset godina pa naviše. Sve zavisi i od naslova. Izdavačka kuća Veseli četvrtak radi Dilana Doga, Zagora, koji su stripovi za mlađu čitalačku publiku. Kod nas ne može nijedan izdavač da se pohvali da je nešto uradio za klince, kao kada sam ja bio klinac od 13, 14 godina. Vreme se dosta promenilo pa su sada zanimljivije igrice i kompjuteri koji su uzeli svoj danak. Često nam dolaze roditelji te decu teraju da uzmu neki strip kako bi barem nešto pročitali. U moje vreme je to bilo nezamislivo jer su nas roditelji sklanjali od stripova, ali danas se malo čita generalno.”
Priseća se kako je na svakom kiosku sretao Zagora ili Alana Forda i kako su jedva čekali nove brojeve, a tog iščekivanja među mladima nema. Ipak, uspeli su da zainteresuju Ministarstvo kulture za strip o Drugom srpskom ustanku koji je postao dodatno nastavno sredstvo za sedmi razred. Svaki sedmak je mogao da kupi taj strip i da na taj način bolje uđe u tematiku. Tako se strip, kaže Igor, približio klincima.
“Mange po pravilu čita mlađa publika, poput Naruta ili Dragonborna, pa verovatno iz izdavačke kuće Darkvud imaju bolja iskustva”, ističe.
Ljubav prema stripovima se rodi od malih nogu i taj plamen se nikada ne ugasi, veruje Marković. Njegova želja je da oni koji do sada nisu daju šansu stripovima, jer ih neće ostaviti ravnodušnim.
Autor: Marija Jevremčević
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://citysmart.media/vesti/drustvo/strip-se-nikada-nije-ugasio-ali-raste-malim-koracima/
Нема коментара:
Постави коментар