Poslednji put sam o redovnim epizodama „Dilana Doga“ pisao za City Magazine početkom prošle godine i u tom tekstu sam se osvrnuo na ono najbolje što je ovaj dugovečni serijal izrodio tokom 2017. U taj izbor ušle su i prve dve epizode nastale pod uredništvom Roberta Rekionija: „Duboki svemir“ (broj originala 337, broj izdanja Veselog četvrtka: 128) i „Nikad više, inspektore Blok“ (338/129), u Srbiji objavljene na samom kraju 2017, a u Italiji otprilike tri godine pre toga. Rekioni je obećavao ozbiljne promene u serijalu koji je već niz godina u kreativnom ćorsokaku, što se, do izvesne mere, obistinilo već u drugopomenutoj epizodi: u „Nikada više, inspektor Blok“. Blok je (konačno) otišao u penziju i napustio London, a serijal je dobio nove povremene negativce – naizgled besmrtnu Noru Katbert i njenog pomoćnika Gasa Bliča. Danas, godinu i po dana nakon tog mog osvrta, vreme je za rekapitulaciju u međuvremenu objavljenih epizoda i procenu Rekionijevog uredničkog i scenarističkog učinka. Zbog obilja epizoda, ova rekapitulacija će biti podeljena u dva dela… Pa da krenemo…
Epizoda Anarhija u Ujedinjenom Kraljevstvu (339/130) je pre svega važna zato što se u njoj prvi put pojavljuju dva lika koji će od tog trenutka postati sastavni deo serijala: to su inspektor Tajron Karpenter i njegova pomoćnica, narednica Ranija Rakim. Karpenter je zamenio Bloka i nije nimalo blagonaklon prema Dogu, istraživač noćnih mora ga iritira i tamnoputi inspektor (čiji je fizikus inspirisan britanskim glumcem Idrisom Elbom) je u stalnom gardu. Srećom, narednica Rakim je znatno popustljivija, te sa Dilanom uspostavlja diskretnu saradnju na obostranu korist. Scenario Điđija Simeonija se kroz paranormalnu prizmu bavi klasnim razlikama u Velikoj Britaniji i solidan je, mada ne i izuzetan. Srećom, tu je uvek pouzdani crtač Đampjero Kazertano da popravi utisak.
Radnja epizode Dobro došli u Vikedford (340/131) smeštena je u varošicu u kojoj inspektor Blok provodi svoje penzionerske dane, daleko od londonske vreve. Dilan i Gručo mu dolaze u posetu, a pritom se upliću u slučaj deformisanog violiniste koji možda jeste (a možda i nije) odgovoran za nestanke autostopera koji prolaze kroz Vikedford. Scenario Mikela Mede je solidan, isto važi i za crtež Marka Nikolija. Tu je još noviteta: u Blokovom životu se pojavljuje otresita Penelopa Kristi, fina starija dama koja postaje njegova ljubavna zanimacija, a saznajemo i puno Blokovo ime: Šerlok Holms Blok. Uz to, ispostavlja se da je Penelopin rođak Sedrik Dženkins, Blokov smotani pomoćnik iz vremena Skoltland Jarda. Dženkins na kraju ove epizode takođe postaje stanovnik Vikedforda. (Ljubiteljima stripa u Srbiji dostupna je još jedna avantura Dilana Doga smeštena u Vikedford – u okviru Zlatne serije objavljena je veoma dobra epizoda Ponovo radi bioskop, u kojoj se pored Doga, Bloka i Kristijeve, pojavljuje još nekoliko likova koji su u stalnoj postavci onda kada je radnja smeštena u ovo mestašce pored obale, a to su, između ostalih, dobronamerna inspektorka Samers i lepa Rene stilizovana po uzoru na Krepaksovu Valentinu.)
Naredna epizoda U službi haosa (341/132) je izvanredna, što zbog Rekionijevog scenarija, što zbog dva vrsna crtača (Anđelo Stano, Danijele Biljardo) koji su radili na njoj i koji predstavljaju ono najbolje iz Dilanove prošlosti i budućnosti. Ako izuzmemo odličan Duboki svemir, SF ekstravagancu koja nema veze sa glavnim tokom serijala, prve epizode pod Rekionijevim uredništvom bile su sasvim pristojne, ali nisu oborile s nogu. U službi haosa donosi očekivani kvalitativni skok. Dilan Dog je osavremljen (dobija čak i mobilni telefon koji, doduše, prvenstveno koristi Gručo) i novu konstantnu pretnju oličenu u liku beskrupuloznog milijardera Džona Gousta. Rekionijev plan je da u serijal uvede „stalnog negativca“, kao što je to ranije bio doktor Ksabaras, a Goustovo prvo pojavljivanje je prilično ubedljivo. Tome doprinosi i njegova asistentkinja/pomoćnica Elizabet Mun, ledena plavuša stilizovana po uzoru na Dijabolikovu Evu Kant. U službi haosa je ono što smo čekali od „druge faze“: prelomna epizoda koja serijal gura u novom smeru! Ona zajedno sa prethodne tri sveske gradi novu mitologiju i predstavlja osnov za ono što će doći.
I već kad je izgledalo da se serijal ustalio i pronašao svoj put, na kioscima se pojavila epizoda Muško srce (342/133). U teoriji, ovo je bio čist zicer: epizoda u kojoj je Dilan Dog trebalo da preispita svoje donžuanstvo i konačno shvati da je vreme da malo proredi svoje ljubavne podvige. Rekionijev scenario i nije toliko rđav (mada je, imajući u vidu važnost teme, morao da bude i bolji), ali je zato crtež Pjera Dalanjola katastrofalan, ispod svakog nivoa. Nekada jedna od glavnih vizuelnih perjanica serija (kultne epizode Tama, Goblin, Mumija…), Dalanjol je vremenom regresirao u jednog od najlošijih crtača. Nešto se bolje pokazala epizoda U dimu bitke (343/134) čiji je kompletni autor ranije pomenuti Điđi Simeoni – u pitanju je zaboravljivo štivo, ali sasvim korektno. Simeoni je scenarista i sledeće epizode: Ukus vode (344/135) je pre svega zanimljiv zbog „indi“ crteža Đorđa Pontrelija. Dilan je i dalje u zavadi sa Karpenterom, zbližavanje sa Ranijom se nastavlja (tri epizode ranije su se po prvi put poljubili, ali Dilan još uvek nije uspeo da je odvuče u krevet)… Centralna misterija Ukusa vode nije nešto preterano uzbudljiva, ali razrešenje jeste relativno neočekivano (a istovremeno i budalasto). Duhovi čuvari (345/136) je rutinska epizoda koju je napisao veteran Luiđi Minjako, a nacrtao Serđo Đerazi; zamor je evidentan, a još nije objavljeno ni deset epizoda pod Rekionijevim uredništvom.
Sreća pa su naredne četiri epizode nešto bolje, a zanimljivo je da su ih sve napisale žene: tri potpisuje „Dilanova majka“ Paola Barbato, a jednu „italijanska kraljica gotika“ Barbara Baraldi. U tom nizu hronološki prva i najbolja je …I u prah ćeš se vratiti (346/137) koju su nacrtala sjajna braća Ćestaro. Scenario Paole Barbato podseća na „dobre stare dane“, ali je primetan i pokušaj da se serijal tematski osavremeni: Dilan u ovoj epizodi (bar privremeno) postaje beskućnik zarobljen u košmaru, a u pitanje biva dovedena i poslovična Gručova vernost svom šefu. Barbato i Kazertano su nam podarili kamernu i sasvim solidnu epizodu Napušteni (347/138) u kome Dog i Blok ponovo udružuju snage, ovoga puta da bi se sukobili sa nečistom silom koja svoje žrtve drži zarobljene u napuštenom engleskom gradiću. Debi scenaristkinje Barbare Baraldi u regularnoj seriji se zove Pogrešna ruka (348/139) i odvodi Dilana u svet ekscentričnih slikara, beskrupuloznih likovnih agenata i šoka željnih galerija. Crtež Nikole Marija je veoma seksi, kao i epizoda u celini – nije klasična po dometu, ali uspeva da malo prodrma serijal i stavi Dilana u neke situacije u kojima se ranije nije nalazio. Poput Muškog srca, ovo je epizoda koja bi našeg junaka trebalo da nauči da ne treba stalno srljati u nove ljubavne avanture – ali, slaba vajda. Izgleda da je to lekcija koju Dilan nikako ne može da savlada.
Barbato i Brindizi ponovo udružuju snage u epizodi Smrt ne zaboravlja (348/140), a koja predstavlja direktan nastavak onoga što smo pročitali u Nikad više, inspektore Blok. Nora Katbert se vratila luđa nego ikada, a sa namerom da poubija preostale članove svoje mafijaške porodice i osveti se Dogu i Bloku. Tu je ponovo i Norin pomoćnik Gas Blič, a od novih likova treba izdvojiti patološkinju bizarnog izgleda Loren Stentson koja baca oko na Bloka i koja, izgleda, predstavlja konkurenciju gospođi Kristi iz Vikedforda. Od ove epizode se dosta očekivalo, a konačni rezultat je mlak.
Problem je što je Dilan Dog u svojim zlatnim danima funkcionisao kao serijal sa manje-više zaokruženim i samodovoljnim epizodama: svaka nova avantura je praktično predstavljala povratak na „fabričku postavku“. Toga ima i u „fazi dva“ (na primer, sve epizode od Muškog srca do Pogrešne ruke), s tim da istovremeno Rekioni i ekipa žele da u serijal uvedu kontinuitet. To je zanimljiva ideja, ali nije u delo sprovedena dovoljno vešto i dosledno. Na primer, na kraju Ukusa vode pojavljuje se Dilanova nova verenica, mlada žena po imenu Koni. Ona se u epizodi Smrt ne zaboravlja vraća iz Sahare u kojoj je provela mesec dana: problem je što se Dilan u četiri epizode koje su objavljene između Vode i Smrti upustio u nekoliko novih veza: u Duhovima čuvarima se spanđao sa svojom klijentkinjom Terezom Kroli, zatim u …I u prah ćeš se vratiti sa socijalnom radnicom Freni (u njenim višestrukim pojavnim oblicima), u Napuštenima se ljubi sa Mertl koju spašava iz ukletog gradića Vinbringa, dok u Pogrešnoj ruci ima čak dve ljubavnice, obe slikarke: plavokosu Anitu Novak i crnokosu Ritu Li! Ako kontinutiet postoji, zašto Dilan nije veran Koni? Očigledno da se o tome nije razmišljalo. Koni je izvučena iz naftalina kada je njeno ubistvo trebalo da dodatno motiviše Dilana u Smrt ne zaboravlja, i to bi bilo sve što je Rekioni uspeo da uradi sa tim likom. Uz to, Dilanovo sada već konstantno očijukanje sa Ranijom i prepiranje sa Karpenterom postaju zamorni: ne vode nikud i vrte se u krug. Rastrzan između prošlosti i budućnosti, Dilan Dog se koprca u sadašnjosti i još vek ne uspeva da pronađe svoj raison d’être. Šta li nam donose nove epizode? Prikaz narednih osam, uključujući i najsvežiju Samo za odrasle, stiže uskoro.
Autor: Đorđe Bajić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta citymagazine.rs
Нема коментара:
Постави коментар