Rođen je i živi u Njujorku, a nakon pogibije roditelja u misterioznoj avionskoj nesreći 1965, počinje da se bavi proučavanjem neobjašnjivih događaja. Takođe, pomaže njujorškoj policiji i tajnim vladinim agencijama u njihovim istraživanjima. Alfredo Kasteli, tvorac Martija Misterije, boravio je kratko u Beogradu i dao intervju za Nedeljnik
Mnoge stvari koje smo zavoleli i vezali se za njih u detinjstvu dolazile su iz Italije. "Eurokrem", taj slatki brend samoupravnog socijalizma, stigao je po recepturi Italijana. Međutim, nisu samo slatke smese stizale iz ove zemlje u Srbiju. Bio je tu fudbal, filmovi, ali jedna stvar je obeležila sva detinjstva - strip.
Da li bismo saznali bilo šta o narodnooslobodilačkoj borbi naroda Severne Amerike da nije bilo Vukova sa Ontarija i Komandanta Marka? A Alan Ford? Svi ti likovi kojima smo se smejali odrastajući u hladovini betonskih solitera socrealizma oživeli su u tranziciji. Bilo je i drugih stripova, kao što su Teks Viler, Zagor, a kada smo malo odrasli, odlepili smo za jednim arheologom nezavisno od Indijane Džonsa. On je bio ne samo arheolog već i antropolog i kolekcionar neobičnih predmeta. Iznad svega, kao i njegov kolega Indijana Džons, i on je bio avanturista. Njegovo ime je Marti Misterija. Rođen je i živi u Njujorku, a nakon pogibije roditelja u misterioznoj avionskoj nesreći 1965, počinje da se bavi proučavanjem neobjašnjivih događaja. Takođe, pomaže njujorškoj policiji i tajnim vladinim agencijama u njihovim istraživanjima.
Kasteli
Alfredo Kasteli, tvorac Martija Misterije, boravio je kratko u Beogradu i za Nedeljnik dao intervju u kome je odgovorio na neke od misterija vezanih za Martija Misteriju.
Kako je nastao Marti Misterija, šta je bila inspiracija?
Marti Misterija je rođen 1982. godine, i radi se o junaku za koga sam procenio da bi mogao biti zanimljiv čitaocima jer bi mogao da razreši neke tajne koje u tom trenutku još nisu bile otkrivene. Tako je i danas, imamo mnogo pitanja bez odgovora, pa izgleda da bi ih mogao dati jedino Marti Misterija. Uz to, ili bolje rečeno - pre svega, ovaj lik je objedinio mnoga moja interesovanja i do sada se bavio različitim temama, pa se situacije ne ponavljaju. Shvatio sam da na svetu postoji određeni broj "misterija" i on se ne može smatrati beskonačnim, te sam zato malo proširio taj koncept i na zanimljivosti koje nas privlače da o njima više saznamo.
Zašto arheolog, a ne detektiv?
Prve misterije kojima se on bavio bile su arheološke misterije, na primer kako je izgrađena Velika piramida ili koja je prava funkcija Stounhendža, takve stvari. Zbog toga sam izabrao da on bude arheolog, mada delom i zbog toga što sam želeo da bude stručnjak za umetnost, naročito drevnu. Osim toga, arheologija je uvek smatrana fascinantnim poslom, iako ona to zapravo nije - ceo dan provodiš u kopanju, a onda noću to čistiš; ali u devetnaestom veku, u doba arheologa-avanturista, sve to je bilo smatrano veoma zanimljivim.
Da li je Dilan Dog na neki način bio konkurencija i pomutio slavu Martiju?
Dilan Dog se prodaje pet puta više, pa u tom smislu jesu konkurenti. Ali mislim da je dobro što postoje oba junaka. Što se tiče radnje, onda kada je rođen Dilan Dog, Ticijano Sklavi, njegov tvorac, i ja podelili smo teritoriju - Ticijano je uzeo čudovišta, a ja piramide. Zbog toga u Dilanu nema piramida, a u Martiju nema čudovišta.
Vi znate da je Marti Misterija ovde popularan, a znate li da je i Alan Ford popularan, šta mislite o njemu?
Mislim da je Alan Ford zabavniji i "lakši" za čitanje, pa je sigurno zbog toga mnogo popularniji.
Dijana se udaje za Javu, Martijevog pomoćnika, kako bi dobila papire, hoće li to sada biti teže pod Trampom?
Mislim da hoće, a nadam se da neće. I nadam se da se to neće dogoditi u Italiji, na sličan način.
Kakva je budućnost serijala Marti Misterija? Možda ekranizacija u Holivudu?
To bi sigurno bilo pozitivno, onoliko koliko je pozitivno snimiti bilo koji film zasnovan na stripu. Ali mislim da strip treba da ostane strip.
Kakva je budućnost stripa u digitalizaciji?
Do sada, svi takvi pokušaji nisu previše dobro prošli, ne samo u Italiji već ni u Sjedinjenim Državama. Na primer, u Italiji je to isprobano sa veoma popularnim stripom Dijabolikom uz pomoć velike izdavačke kuće Mondadori - digitalizovano je 150 epizoda i urednik Dijabolika, moj prijatelj, rekao mi je da su zaradili 5.000 evra, praktično ništa, pa su od celog projekta odustali. Iskreno, ja verujem da strip treba čitati u papiru. Kažu da se može čitati i na tabletu, interaktivno, sa rečima koje iskaču, čuju se, ali ja to onda ne bih više zvao stripom, nego nekako drugačije. To je moj utisak. Dijabolik je savršenog formata za tablet, i koštao je vrlo malo, ali sve to nije vredelo.
Jeste li znali da ste ovoliko popularni u Srbiji?
Ranije su u bivšoj Jugoslaviji objavljivani Džentlmeni, moj drugi serijal, ali i mnoge epizode Zagora i Mister Noa koje sam napisao, i još ponešto, ali tek je Marti Misterija povezao moje ime sa junakom.
Autor: Branko Rosić
Preuzeto sa nedeljnik.rs
Нема коментара:
Постави коментар