Sada već davne 1979. godine Strip zabavnik nije bio jedina novopokrenuta Dnevnikova revija koja je objavljivala stripove. Uz već naširoko poznate edicije Zlatna serija i Lunov magnus strip, koje su ušle u jedanaestu godinu objavljivanja, i obećavajući Strip zabavnik, koji je trebao da zameni tri godine ranije ukinuti Zlatni kliker, svetlost dana ugledao je i Neven. Časopis je dobio ime po čuvenom listu koji je od 1880. do 1908. godine izlazio u Novom Sadu i koga je, najvećim delom, uređivao doktor Jovan Jovanović – čika Zmaj Jova. U neku ruku, novopokrenuti Dnevnikov časopis predstavlja obnovu Zmaj Jovinog Nevena.
Neven je zamišljen kao školski list, pandan sličnim časopisima koji su izlazili širom Jugoslavije (Dečje novine, Plavi vjesnik, Male novine, Kekec, itd.), ali nijedan u Vojvodini na srpskohrvatskom jeziku - izlazili su časopisi za decu i mlade na mađarskom – Jó Pajtás, Képes ifjúság i Mézeskalács, na slovačkom Pionieri (kasnije pod imenom Zornička) i Vzlet, na rumunskomBucuria copiilor i dosta kasnije osnovana Tineretea i rusinskom Pionirska zagradka (kasnije Naša zagradka) i Mak. (Spomenimo da danas izlaze dečji listovi i na hrvatskom – Kužiš?!, bunjevačkom Tandrčak, ukrajinskom Solovejko i makedonskom Sunica, časopis za dečju književnost Detinjstvo, a izlazili su svojevremeno i listovi na romskom i tokom poslednje decenije, paralelno sa Nevenom, i neki drugi časopisi za decu na srpskom jeziku.) Interesatno je da su u početku ciljanu publiku Nevena činili prvenstveno mladi uzrasta 11 i 12 godina, dakle oni već suviše zreli za listovi tipa Zeka i Tik tak – ova publika biće pokrivena prvo mesečnim dodatkom Mali neven, koji će kasnije prerasti u samostalan časopis.
Najveću zaslugu za osnivanje/obnavljanje Nevena imao je svestrani Miroslav Antić. Najpoznatiji kao pesnik, Mika je bio i slikar, filmski scenarista i reditelj, ali i autor stripa. Kao dvadesetdvogodišnjak objavljivao je u Pančevcu stripove Bata iz Banata i Doživljaji Lale reportera. Antić je oko Nevena okupio impozantne saradnike. Redakciju su činili velika i prerano umrla novosadska spisateljica Milica Mićić Dimovska, dečji pisac Stevan Beljanski, pesnik i novinar Branislav Kupusinac, dečji pesnik Slavoljub Belimarković... Za vizuelni identitet bili su zaduženi, između ostalih i Gradimir Smuđa, Borislav Stanković Stabor i Aleksandar Pedović. Neven je donosio brojne interesantne priloge, od reportaža iz vojvođanskih škola, književnih i istorijskih rubrika, do sporta i zabave.
Od samog početka strip je našao svoje mesto u Nevenu. Već u prvim brojevima bili su tojedan kaiš stripa Klinci Dušana Vukojeva i Radiča Mijatovića i jedna strana stripa Porodica Kremenko, a već od narednog broja i strip u jednom kaišu Neki novi klinci Gradimira Smuđe (koji je tad imao 23 godine), kao i strip Gvida Silvestrija Vuk Alberto (radi se o stripu koji je Silvestri stvorio 1973. godine, kada je imao 21 godinu i koji je izlazio u Korijere del ragaci, a kasnije ga je u posebnoj seriji objavljivao italijanski izdavač Dardo. Neki novi klinci pojavili su se u prvih šesnaest brojeva Nevena (u 15. broju na celoj strani), dok se Vuk Alberto pojavljivao, sa prekidima u prvih petnaest brojeva, da bi bio repriziran mnogo godina kasnije. Smuđa će kasnije objaviti još samo jedan strip na dve strane Kako rastu..., ali će uraditi veći broj ilustracija i naslovnih strana.
Od drugog broja krenula je i interesantna rubrika Ljuljaška za mrave. Bili su to aforizmi Borislava Putnika Puba koje je ilustrovao Stabor. Rubrika je potrajala sve do 668. broja.
U petom broju Nevena pojaviće se dva kaiša američkog stripa Mačak Miša (Heathcliff, takođe nastao 1973. godine, kod nas poznat i kao Mačak Haralampije – Denis, Politikin zabavnik) Džordža Gatelija. Međutim, ovaj broj ostaće upamćen po nečemu drugom – u njemu će osamnaestogodišnji Zoran Janjetov objaviti prvi kaiš stripa Miš Kosta. Tokom narednih godina u Nevenu će biti objavljeno oko 140 kaiševa i sedam tabli ovog potpuno osobenog i originalnog stripa, koji će postati jedan od zaštitnih znakova Nevena. Poslednji kaiš biće objavljen u broju 141, da bi početkom novog milenijuma bio repriziran, a svoj život nastaciće u Malom nevenu. Još jedan strip Janjetova objavljen tokom prvih godina Nevena bio je strip od sve strane Pogledaj, pa ispričaj. Evo kako se Janjetov priseća tog vremena:
„Neven je uređivao tada Mika Antić, ali Seja Babić je bila u redakciji Nevena, a Seju Babić sam znao preko roditelja. Ona me je zvala, a ona je bila jedna dobra, blesava osoba. Duhovita, topla, prijatna, od ljudi kakve volim. Pošto je znala da crtam, pitala me je da li bih ja crtao za Neven. Izmislio sam Miša Kostu, neke ilustracije. Kad se Seja posle „otcepila“ od Nevena i napravila Mali neven, to je bio raj za mene. Opet je bilo „Da li bi radio za Mali neven?“, „Bih, šta?“, „Šta hoćeš, odrešene ruke...“. I što sam donosio, oni su objavljivali i to je bilo super. Jedino u međuvremenu sve što sam uradio za Mali neven, svi originali ili su uništeni ili ukradeni. Nijedan mi nije vraćen. Bilo je par stvari koje sam jedva iskamčio. Ne znam kako, neko je uspeo da mi spase par kaiševa Miša Koste. Svi Ćumislavi, sve... Svaki put sam tražio da mi bude vraćeno. Tada si predavao original, nisi ga skenirao i poslao imejlom ili aploudovao. Nego je original išao u repromašine u štampariji. Da li je to neko bacao, da li je to neko ćapio, uništio, zaboravio... Uglavnom, nijedan ne postoji. Ja Ćumislava imam samo kao fotokopije iz Malog nevena. Jako puno ljudi sad hoće da izda Ćumislava. Imam jedno tri-četiri domaća izdavača, čak i neki ljudi iz Amerike hoće da finansiraju izdanje Ćumislava, a ja sve nešto hoću da ga uradim kako treba... Da nisu samo one strane koje su izašle u Malom nevenu. Hoću da dodam još životinja, jer ja to još mogu. To je vrh mog stvaranja. To je meni jače i od Panasonika i svega, jer je mene iznenađivao. Kad sam to radio sedeo sam i smejao se glupostima koje su iz mene izlazile, kao da je nesvesno. Tu je bio najjači X faktor. Najviše sam bio ja, jer to sam ja. Hoću da ga uradim, da dodam još strana sa puno životinja, tih idiotskih tekstova, da knjigu opremim da bude objekat koji hoćeš da grliš, da ga gledaš hiljadu puta. Da na rikni bude hiljadu stvari, da na ovim forzacima bude šareno, divno, kao Dejv Kuper... Da nije samo sadržaj, već da ti nudi mnogo više. Već sam pričao sa nekoliko izdavača da ću početi da se bavim time kad budem imao vremena (a nemam). Jako bih voleo da to bude kako treba.“
Od dvadesetog broja u Nevenu izlazi strip Zeka Pega na pola strane. Autor crteža je Stabor, a scenaristi su bili (barem) Svetozar Obradović i Rastislav Durman. Stabor u stotinjak brojeva crta i reklamni strip za proizvode subotičkog Pionira – uglavnom se radi o samo jednom kadru, ređe o jednom kaišu, pola ili celoj strani, koji odišu originalnošću i duhovitošću. Radi i još neke kraće stripove,uključujući tu i strip S.V.E. Mirko, a ilustruje i rubriku Šandora Bogdanfija S one strane smešnog.
U to vreme Mika Antić je bio nepopularan u beogradskim nacionalističkim krugovima, koji su mu zamerali što se izjašnjava kao Vojvođanin, tvrdeći da ta nacija ne postoji. Da li zbog toga, Antić će krenuti da u narednim mesecima i godinama oko Nevena okuplja mlade novosadske autore stripa, pružajući im punu afirmaciju. Jedan od autora koji je više od decenije bio vezan za Neven bio je Dušan Vukojev. Evo kako se on seća Miroslava Antića:
„U to vreme glavni i odgovorni urednik Nevena bio je Miroslav Antić. Ne znam kako, on je saznao za Rundija, koji je izlazio u Zabavniku, radi jedan Novosađanin. To ne može. Za njega je odliv mozgova već tada bio poznat termin. Kada sam došao na razgovor u njegovu kancelariju, on se brijao električnim aparatom. Zavoleo sam ga odmah. Ponudio me je pićem i duplo većim honorarom. Gde su nestali ti divni ljudi?“
Vukojev (izuzimajući prvi broj i kaiš Klinaca) je u Nevenu ipak debitovao stripom u jednom kaišu Koko – objavljeno je petnaestak kaiševa počevši od broja 20 do broja 37 (izlazio i u Stripoteci). Posle duže pauze Vukojev će se vratiti u 120. broju kao scenarista stripa Lijanko, koga je crtao Radič Mijatović, a već u narednom broju i stripom Rundi, u kojem je bio kompletan autor. Rundi je jedan od najdugovečnijih stripova u Nevenu – potrajao je sve do 667. broja (kasnije se još pojavio nekoliko puta), pri čemu su od 525. broja reprizirani stari nastavci – dakle više od četiristo premijernih nastavaka! Uz njega, Lijanko je sigurno najpoznatiji među stripovima koji su izlazili u Nevenu – jednim delom zahvaljujući dugovečnosti, a delom i zato što je uglavnom izlazio na poslednjoj strani u boji (pojedine table je, sem Mijatovića, kolorisao i Slavko Pejak). Ukupno je objavljeno 128 zasebnih strana stripa Lijanko, kao i pet epizoda – Let balonom, Dolina, Jeti, Leteća zala i Gusarsko blago. Osim prve, koja je imala 10 strana, ostale epizode su imale 19 strana. O saradnji sa Nevenom Mijatović kaže:
„Još u vreme kada je Mika Antić bio glavni urednik. Duda i ja smo odneli jedan kaiš stripa Klinci i to je, ako se ne varam, objavljeno u pilot-broju, ali uopšte ne mogu da se setim zašto nismo nastavili. Kasnije, kada je Slobodan Stanišić postao glavni urednik, krenulo se sa Lijankom. Stanišić se i sam bavio stripom i tražio je da radimo neki strip za decu. Ideja je bila da to bude parodija na Tarzana. Bili smo ograničeni da ne možemo da idemo sa jačim fazonima, već da se zadržimo na odnosu Paja, Pata i sestrići! U to vreme, Marketprint je dobio prava na Tarzana, koga su Ortiz i ostali ubogaljili. Urednici su razgovarali među sobom da nije dobro to što Lijanko liči na Tarzana, pa je Sreten Drašković spomenuo da nije zgodno da se sa tom praksom nastavi. Iako sam bio protiv, bilo mi je sasvim logično, posebno što smo i Duda i ja sarađivali sa Marketprintom, pa smo obukli Lijanka! Već posle desetak objavljenih tabli, počeli su da me vuku po školama. Sloba Stanišić je čitao svoje pesme, Steva Beljanski je pregovarao o prodaji Nevena školama, a ja sam uživao s decom, crtajući im Lijanka! Šteta što urednici Dnevnika nisu znali da iskoriste popularnost Lijanka da se izdaje u formi albuma ili albuma sa sličicama, koji su u to vreme bili popularni“.
Sredinom osamdesetih Vukojev objavljuje još jedan strip u Nevenu – radi se o stripu Kreker Kid, koga je crtao Petar Meseldžija. Objavljene su dve epizode – Plavi maslačak i Zmajeva planina, svaka sa po 12 strana (tridesetak godina kasnije ponovo objavljene u strip-albumu u izdanju Rozenkranca).
Od 39. broja Neven počinje da ustupa značajno mesto i stripu o narodnooslobodilačkoj borbi. Prvi takav strip bio je Troje nesalomljivih Svetozara Obradovića i Branislava Kerca. Objavljene su dve epizode – Nema mleka za ratnike i Tanka crvena linija – obe sa po 19 strana. Sledilo je pet epizoda Poručnika Tare (Zlatni kliker, Pan strip, Strip zabavnik, Stripoteka, Vojvođanski strip) istih autora – U osinjem gnezdu, Bekstvo iz bolnice, Razmena na mostu, Izdaja i Tragovi zločina, te dve epizode stripa Partizan Goran, koje je Kerac crtao prema scenariju Petra Aladžića. Nakon ovoga slede stripovi prema scenarijima Dušana Vukojeva – prvo Tenk (crtež Branko Plavšić), a zatim stripovi sa Nebojšom i Vukom kao glavnim junacima, koje je nacrtao Jelko Peternelj – Tunel, Napad u zoru, Poskok, Kanjon i Prepad. Jelko Peternelj dalje nastavlja da radi i scenarija za ovaj serijal, pri čemu menja imena glavnim junacima u Saša i Grom. Objavljene su sledeće epizode: Padobranci, Pijanino, Spasite Drinu!, Diverzija i Razmena. U međuvremenu objavljen je i strip Aladžića i Plavšića Večernja akcija. Poslednji strip iz NOB objavljen u Nevenu je Valter brani Sarajevo Ahmeta Muminovića (ranije objavljen u Zlatnom klikeru).
Spomenimo još neke stripove koji su objavljeni u prvih sto pedesetak brojeva Nevena: Slavko Obadov od belog do crnog pojasa (dve strane), Priče o Malom zubu (1), edukativni stripovi Svemir (18) i U slici i reči (26) koje je, između ostalih, radio Martin Bertonmje, te stripovi Deset minuta zabave na pola strane, Mima, pazi palac (1), Ako želiš da te prati sreća (1), Dan istraživača (1), Pravo u centar (1 kaiš) i Otmica (1 kaiš).
U 149. broju Nevena stripom od jednog kaiša Sića debituje Dušan Dimitrov, autor koji će ostaviti značajnog traga, posebno kasnije u Malom nevenu. Objavljena su svega tri kaiša Siće. Tek u 612. broju ćemo se ponovo susresti sa Dimitrovim – tokom narednih osamdesetak brojeva ilustrovaće stihove Duška Radovića kroz kaiševe Tužne đačke ispovesti, Umiljati odgovori na ozbiljna školska pitanja i Veliki i mali, kao i objavljivati kaiševe Olovka piše srcem i Ko je to? Šta je to?
Nakon 150. broja Neven objavljuje još neke inostrane stripove, paralelno sa već ustaljenim, gore spomenutim stripovima i stripovima o NOB: kratke Ambrosove stripove, koji su se ranije pojavljivali i u drugim Dnevnikovim izdanjima – Krivina straha, Pravo sportski duh, Golgeter, Dugajlija, kao i strip veoma popularan u Francuskoj – Pif i Erkil (7 kaiševa) Hoze Kabrero Arnala (ali koga su u to vreme crtali drugi crtači, zatim Aspirino i Kolodion Alfonsa Figuerasa (izlazio i u Caku, Zlatnom klikeru, Lunovom magnus stripu), Špageti Dina Atanasija (5 strana), Džoni Galaksija Blaja Navara i Žozepa M. Bee (4 strane, izlazio i u Zlatnom klikeru, Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji), kao i sedam strana stripa Zrak (izlazio i u Zlatnom klikeru), tri strane Kremenka, edukativni strip Naša planeta na osam strana, te strip Runea Andreasona Mali Ričard i njegova mačka (3 strane).
Stupanjem Slobodana Stanišića na mesto urednika Nevena, i stripovi ovog autora počinju da bivaju objavljivani. Radi se o svetu robota – stripovi Roboti, Robotijada, Roboti u svemiru, Rista i roboti – objavljeno je oko 350 kaiševa i nešto manje od 10 strana ovih stripova. Objavljen je i još jedan strip Stanišića na šest strana – Itej, pustinjski čovek.
Nakon što se Strip zabavnik ugasio, Neven kreće da objavljuje neke od stripova koji su tamo izlazili. Tako su objavljene tri epizode Rahana i četiri epizode Doktora Žistisa, stotinjak tabli Rileta i Gileta Ala Smita, četiri strane Zrikija Švargle i Šuleta Globusa Franciska Ibanjeza Talavere, a repriziran je i strip Rodijevi doživljaji (epizoda Večera) Nikole Maslovare. Maslovara je nacrtao i jednu epizodu Barba Plime objavljenu u Nevenu na osam strana (scenario Miodrag Milanović, tuš Slaviša Ćirović).
Spomenimo još neke strane stripove koji su izlazili u Nevenu nakon broja 350: Luluani (7 strana), Roksti (1), Prijatelji Životinja (Konrad Lorenc, 1 strana), U životinjskom svetu (1), Porodična uspomena (2), Zekan (epizoda Duhovito veče, 5 strana, izlazio kao Zekine pustolovine u Zlatnom klikeru, Almanahu i specijalnom broju Zlatne serije) Tribertija i Perinija, Bramerov Gadža (2 strane), Aladin (12), Srećko (Wladimyr, Karlos Roke, 6 brojeva), Školarci (Mel Lazarus, 8 strana). Posebno obimni bili su stripovi Robin Hud (objavljeno je 14 epizoda), kao i Tom i Džeri Keli Džarvis (rođena 1968, počela da radi na Tomu i Džeriju kad joj je bilo svega 18 godina) i Gufa i Keja Rajta (osamdesetak strana).
Dolazak na vlast Slobodana Miloševića i njegovog nacionalističkog režima, kao i smena vojvođanskog političkog rukovodstva i njegova zamena Miloševićevim kadrovima nisu se odmah odrazili na Neven (pa i na druga Dnevnikova izdanja). Zbog neafirmativnog izveštavanja o mitinzima u Novom Sadu koje je organizovao Miloševićev režim, smenjen je dotadašnji direktor Dnevnika Jovan Smederevac, a na njegovo mesto postavljen Miloš Tomić. Međutim, pokazuje se da Tomić nije voljan da „zavodi red“ u Dnevniku, pa i on biva smenjen 1990. godine i na njegovo mesto dolazi Miodrag Karadžić, koji će, prema rečima novinara Mihala Ramača, bespogovorno izvršavati naloge od Miloševića postavljenog predsednika vojvođanske vlade Radomana Božovića. Sledstveno, promene su vidljive i u Nevenu – dotadašnja praksa da se Neven neizmenično štampa ćirilicom i latinicom napuštena je, sve je više verskih saržaja (neizostavni sveti Sava u januarskom broju), a u godinama koje su sledile najkvalitetnije članovi napustili su redakciju, odnosno prestali da sarađuju sa Nevenom – Mićić Dimovska, Smuđa, Stabor, Vukojev, Mijatović... Tokom perioda međunarodnih ekonomskih sankcija Neven je ipak nekako izlazio, na smanjenom broju strana, na lošijoj hartiji i u obliku dvobroja i trobroja.
U tom mračnom vremenu strip je ipak sačuvao svoje mesto u Nevenu – Rundi, Lijanko i još neki stripovi se repriziraju, a javljaju se i neki novi autori. Tako Zoran Opačić objavljuje strip Časlav (13 kaiševa), Srđan Nikolić Peka strip Maca i Miša (10 kaiševa), Stevo Maslek strip Tina (12 nastavaka).
U novom milenijumu strip se zadržao u Nevenu, ali sada sa nekim novim autorima i njihovim stripovima. Najviše stripova su objavili ilustrator Nevena Vladimir Bikicki (strip Žika Slika) i Goran Milanović (strip Društvance „Kod brbljivog petlića“ u nastavcima od jedne strane, kao i još jedan strip u kaiševima). Poslednjih godina mesto u Nevenu je rezervisano za stripove Miomira Dejanovića.
Spomenuli smo već Miku Antića i Slobodana Stanišića kao urednike Nevena, no najdugovečniji urednik Nevena bio je Slobodan Beljanski (1997-2014), a nakon njega Branislav Kupusinac (1986-1997). Beljanskog je na kratko nasledio Mirko Marković, sa ambicioznom vizijom stripa u Nevenu – pokrenuti su škola stripa, rubrika o istoriji stripa, krenuli su da se objavljuju nastavci stripa Nova Panonija (Predrag Đurić i Frančesko Konte), a junaci stripa su se posle mnogo godina našli na naslovnim stranama Nevena (Detektiv Lakonogić Nikole Maslovare i junaci stripa Dan kad je počelo leto Đurića i Kontea). Ipak, sve ovo je bilo kratkog daha. Markovića na mestu urednika nasleđuje Jelena Dopuđ (2014-2018), a nju Dušica Marinović, a pokrenute rubrike se gase.
Spomenuli smo Mali neven kao Nevenov podlistak, koji je uređivala Mileva Babić Seja. List će se 1983. godine osamostaliti i u njemu će strip od prvog mesta imati zapaženu ulogu. Svakako da su najznačajniji stripovi Zorana Janjetova – Igračkaonica, koji će, sa prekidima, izlaziti tokom prvih pedestak brojeva, zatim Miš Kosta, koji je ranije bio objavljivan u „velikom“ Nevenu, te strip Iz beležaka profesora Ćumislava, čuvenog istraživača i zoologa. Janjetov je u Malom nevenu objavio i još jedan kratak strip Pomozite!
Pored Janjetovljevih stripova, izuzetni su i stripovi Dušana Dimitrova, među kojima se ističe strip Kako je rastao Dušan Dimitrov na šest strana, Zoov divljine na oko petnaestak strana, kao i čitav niz kraćih stripova, nekih od njih nastalih prema tekstu Dušana Radovića. I Stabor objavljuje u Malom nevenu više stripova, među kojima je najzapaženiji strip u kaiševima Tačko (osam nastavaka), dok se Smuđa javlja samo jednim kaišem stripa Diogen i jednom stranom pod naslovom Šta je to?
Ilustrator Malog nevena Branimir Prosenik takođe je uradio nekoliko kratkih stripova, a njegov kolega Marjan Manček nekoliko kaiševa stripa Pjer, te strip Dajomir i Miliboža. Stevo Maslek objavljuje trinaest nastavaka stripa Detektivi Dada i Vlada, a Srđan Rankov više od 20 nastavaka stripa Vilin-baštovani, strip Lepotica iz daleke zemlje Nigozete, te stripove po stihovima Desanke Maksimović Kći vilinog konjica i Car igračaka i strip Dečak Jova prema scenariju Raleta Nišavića.
Svetozar Obradović i Pavel Koza objavljuju desetak kaiševa stripa Kiki i Riki, a Franja Straka stripove Ajk, Tamara i Mesečar. U Malom nevenu izlazi i sedam nastavaka stripa Stevana Živanova Feliks i Mudrica. Ljubomir Sopka objavljuje dva nastavka stripa Šapočka, Jožef Kalek jedan kaiš pod imenom Kost, a Goran Milanović strip Nevenko Malić.
U novom milenijumu strip je u Malom nevenu uglavnom bio zastupljen kroz stripove Ljiljane Marcikić Mihalački nastale prema stihovima raznih domaćih pesnika. Među stripovima objavljenim poslednjih godina ističe se strip Bon-ton Marije Dragaš i Mali neven i Maša Sanje M. Iako se ne radi o stripu, spomenimo da je u Nevenu izlazila i Slovarica Dušana Vukojeva i Petra Meseldžije.
Pored Seje Babić, urednici Malog nevena bili su i Angelina Arbutović, Slavoljub Belimarković, Radmila Gikić-Petrović (inače, svojevremeno i saradnica Strip zabavnika), Nataša Topolac, Ivana Đukić (rado viđena na Novosadskom strip-vikendu) i Dušica Marinović.
Kakav bi se mogao izvući zaključak o stripu u Nevenu i Malom nevenu? Na prvom mestu, strip je od početka bio prisutan u oba lista i zadržao se tokom decenija. Prvenstveno se radilo o stripu domaćih autora, među kojima su mnogi prvi put objavili svoje stripove upravo ovde – Janjetov, Smuđa, Stabor, Dimitrov i drugi, ili su u Nevenu dostigli svoj stvaralački vrhunac (Vukojev, Mijatović, Dimitrov). Do promene ideološke orijentacije u društvu naročito je negovan strip iz Narodnooslobodilačke borbe. Kuriozitet čine neki strani stripovi koji kod nas verovatno nisu objavljivani van Nevena (Lazarus, Silvestri, Roke...). Ipak, Neven je imao žestoku konkurenciju među drugim školskim časopisima, uglavnom, ako ne i isključivo, se distribuirao po školama i njegova publika su uglavnom bili učenici svega nekoliko razreda, pa je pažnja na stripove koji su objavljivani bila relativno mala, a u denecijama za nama većina ovih stripova ostala je zaboravljena. Ovom prilikom tu nepravdu ispravljamo.
Autor: Predrag Đurić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com
Нема коментара:
Постави коментар