Striposlavija

уторак, 2. април 2019.

Zagor #645

Scenario: Moreno Burattini
Crtež: Bane Kerac/Esposito Bros
Naslovnica: Alessandro Piccinelli

Alan Ford CPG #188 - Minuettin menuet

SCENARIO

Max Bunker

CRTEŽ

Dario Perucca

NASLOVNICA

Dario Perucca

BROJ STRANICA

122

ORIGINALNI NASLOV

Il minuetto di Minuette

ORIGINALNI BROJ

433

понедељак, 1. април 2019.

Riječ je o 64. knjizi Gospodara Darkwooda, jednoj od onih koje bi se s punim pravom mogle nazvati legendarnima jer u njoj vas čeka kraj pustolovine s Jimmyjem Gitarom koja je započela u prošloj knjizi, a potom slijedi prvi dio nezaboravne Nolittine petodijelne sage s Hellingenom u glavnoj ulozi.

Naslovi epizoda koje vas čekaju u njoj su:

Crvena orhideja (Castelli & Nolitta / Donatelli & Ferri)

Hellingen (Nolitta / Ferri)

Zraka smrti (Nolitta / Ferri & Bignotti)

Izvorni talijanski brojevi ovih priča su 178, 179 i 180, u Italiji su premijerno objavljene u razdoblju između svibnja i srpnja 1980. godine.

Cijena 64. Zagorove knjige tijekom prva dva mjeseca iznosit će 172 kune, a potom ćete je moći kupiti za regularnih 215 HRK.

Naravno, i 65. Zagorova knjiga također će biti u našoj novoj turi, naslov joj je “Teror šestog planeta”, a zajedno s onom prethodnom, 64. po redu, zaokružit će legendarnu petodijelnu pustolovinu s Hellingenom i Akkroncima, inače zadnju koju je nenadmašni Sergio Bonelli napisao za Zagora u redovnom serijalu.

Evo i popisa epizoda koje vas čekaju u ovoj knjizi:

Teror šestog planeta (Nolitta / Ferri & Bignotti)

Bezvremenska magija (Nolitta / Ferri & Bignotti)

Izazivač (Pezzin / Gamba)

Jasno, riječ je o originalnim brojevima 181, 182 i 183 Gospodara Darkwooda koji su u Italiji premijerno objavljeni u razdoblju između kolovoza i listopada 1980. godine, a kao i obično, cijena 65. Zagorove knjige tijekom prva dva mjeseca iznosit će 172 kune dok ćete je potom moći kupiti za regularnih 215 kn.

Filip Pulman: „Moj daimon je gavran, ptica koja krade“

Nakon velikog uspeha trilogije „Njegova mračna tkanja“, Filip Pulman nam je konačno podario novi deo Lajrine priče. Novi serijal nije ni nastavak niti prethodi prvoj trilogiji – one su „jednake“, kako je rekao sam autor kada je prvi put objavio da će „Divlja lepotica“ ugledati svetlost dana.

„Prva Knjiga praha – Divlja lepotica“ počinje 10 godina pre događaja opisanih u „Njegovim mračnim tkanjima“ u vreme kada je Lajra tek beba. Sledeće dve knjige će pokriti period od 10 godina nakon događaja iz prve trilogije. Roman ponovo govori o odrastanju i adolescenciji kao inicijaciji u tešku i zbunjujuću stvarnost ovog sveta. U prvoj knjizi imamo i poplavu biblijskih razmera, dvoje hrabrih mladih spasilaca, grupu zlokobnih špijuna zbog čega je čak i ono mračno u ovom romanu apsolutno briljantno.

„Divlja lepotica“ je objavljena na autorov 71. rođendan, ali njegov agent tvrdi da je to bila „srećna okolnost, a ne namera“. Pulman je i dalje prepun energije i glasan protivnik Bregzita. U tom duhu smo i počeli sa postavljanjem pitanja ovom velikom autoru:

Koliko su na osmišljanjavanje Magisterijuma uticali događaji u svetu koji su se odvijali dok ste pisali?

Veoma. Pretpostavljam da bih, da sam pisao pre pedeset i više godina, morao da tražim paralele u prošlosti, na primer, u doba španske inkvizicije. Ali u poslednje vreme su se javili novi primeri u raznim delovima sveta gde je religija nemilosrdno korišćena u političke svrhe, i to smatram izuzetno opasnim.

Kada biste mogli da predvodite revoluciju u nečijem svetu, koji biste svet odabrali?

Ha! Ovo je zaista zanimljivo pitanje! Mislim da bih predvodio revoluciju u priči o Narniji i na čelo bih postavio Suzan jer je odbačena zato što odrasta i počinju da je zanimaju momci. Da, Suzan bi predvodila revoluciju odbačenih u Narniji.

Koja životinja je Vaš daimon?

Mislim da je gavran. Pripada porodici ptica koje kradu stvari – čavke, vrane, svrake – i divim se tim pticama. Cenim njihov preduzetnički odnos prema svetu i njihovu inteligenciju. Volim kako gavrani lete: oni su najakrobatskije i najsmelije ptice. Tako da bih bio veoma zadovoljan da mi gavran bude daimon.

Da li Vam je u vreme kada ste pisali „Njegova mračna tkanja“ palo na pamet da će u roku od dve decenije Magisterijum postati aktuelan u toliko delova stvarnog sveta?

U vreme kada sam pisao, stvari su se već kretale u tom smeru i jeste mi palo na pamet da bi mogle postati još gore, a to se, očigledno, i ostvarilo. Represija u ime religije je postala dominantnija i zato je neophodno da sve više i više pazimo.

Kako ste došli do ideje o mulefama, bićima sa točkovima iz „Ćilibarskog durbina“?

Mogu sa sigurnošću da kažem da je do toga došlo pre dvadesetak godina kada sam sa suprugom i sinom bio na odmoru u Sloveniji. Šetali smo kraj jezera Bled i oko njega je mnogo ljudi vozilo rolere. Moj sin je veliki obožavalac naučne fantastike i pitao sam ga da li zna ijednu knjigu u kojoj postoje bića koja imaju točkove, a on nije mogao nijedne da se seti. Zatim smo počeli da razgovaramo o tome kako bi bilo moguće da živo biće ima točkove i tako se razvila ova ideja. Bila je to korisna stvar jer je iz nje proistekla simbioza u kojoj mulefa zavisi od drveća koje proizvodi mahune sa semenkama, a a drvo zavisi od mulefe koja će kotrljati mahune po tvrdim putevima sve dok ne puknu i iz njih izađe seme koje će klijati i pretvoriti se u mulefine točkove.

Svaki naučnik je uživao u „Njegovim mračnim tkanjima“ zbog mnoštva ideja koje se poklapaju sa savremenom fizikom – od postojanja više svetova preko crne materije pa čak do upliva kvantne fizike. Verujem da je tako i u novoj knjizi. Pratite li poslednja otkrića i teorije u nauci?

Nauka je nepresušan izvor čuda i misterija tako da volim da čitam o njoj. Ipak moram da naglasim da je moje poznavanje nauke tanko i mnogo nauke koju ubacim u roman više je radi dekoracije nego što to ima neku dubinu. Trudim se da sve bude ispravno, a ako je i ubedljivo, to je zbog sjajnih ljudi koji pišu i govore o nauci, a najmanje zbog neke moje originalne ideje.

Koliko mislite da bi se naš svet promenio kada bismo mogli da vidimo svog daimona?

Možda bismo bolje razumeli sebe. Možda bismo sebe manje obmanjivali u pogledu sopstvene prirode.

Izvor: theguardian.com

Prevod: Dragan Matković

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-filip-pulman-moj-daimon-je-gavran-ptica-koja-krade-unos-11659.html

Frnk 1, 2, 3 i 4

Scenario: Olivier Bocquet

Crtež: Brice Cossu

Kompletan serijal!

Kada trinaestogodišnje siroče pođe tražiti svoje roditelje, nađe se u prapovijesnom svijetu. Sada sve mora napraviti sam... izumiti vatru, sapun... samoglasnike... I preživjeti među zastrašujućim zvjerima i neotesanim divljacima!

Četiri albuma punkrvne avanture!

SF priče kao osnova – Tribina o seriji ”Love, Death & Robots”

U okviru redovnog tribinskog programa Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ u ponedeljak 01. aprila u Domu omladine Beograda, s početkom u 19 časova, biće održana tribina posvećena novoj Netfliksovoj seriji Love, Death & Robots.

Distribucija serije počela je sredinom marta 2019. godine. Seriju čini osamnaest epizoda rađenih u različitim stilovima animacije. Svaka od njih predstavlja adaptaciju jedne od osamnaest kratkih priča poznatih autora naučne fantastike poput: Alastera Rejnoldsa, Kena Lija, Majkla Svonvika i Džona Skalzija.

Love, Death & Robots predstavlja završetak jedanaestogodišnjeg rada Dejvida Finčera (Borilački klub, Iščezla) i Tima Milera (Dedpul) na mogućem ributu kultne animirane antologije Heavy Metal.

O seriji govore: Vladimir Matić-Kuriljov, umetnik, ilustrator, strip crtač, Isidora Vlasak, podpredsednica udruženja Sakurabana i Miloš Petrik, pisac, bloger i dizajner kompjuterskih igara.

Ulaz na tribinu je slobodan.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/love-death-robots

Tex Ludens #160 - Indijanska dijadema

IZDAVAČ

Ludens

BROJ

160