Striposlavija

субота, 5. јануар 2019.

Dampyr #226

#226
Scenarij: Nicola Venanzetti
Crtež: Fabrizio Longo
Naslovnica: Enea Riboldi

Zašto je dobro čitati stripove?

Stripovi, za većinu odraslih, žive u nostalgičnim sećanjima na detinjstvo i ranu mladost. Ponekad citiramo kultne rečenice, prisetimo se imena junaka čije smo avanture pratili, i na tome se završi. Da li znate, međutim, da su naučnici (opet oni) utvrdili da je čitanje stripova korisno?

Evo i zbog čega.

Čitanjem stripova vratićete se čitanju, a deca koja ne vole da čitaju počeće da upražnjavaju ovu aktivnost sa zadovoljstvom.

Dobar strip je pravo malo remek delo. Sa ovom tvrdnjom složiće se pasionirani čitači i ljubitelji stripa, koji sa odrastanjem nisu prestali da ga čitaju. Vizuelni format je dopadljiv i ne može se okarakterisati kao dosadan. Fokus je na akciji, zapletu, karakterima likova, različitim emocijama. Osobe koje ne vole da čitaju romane, na primer, postaće zainteresovanije za odvijanje neke radnje uopšte, pa posle stripa možda pređu i na druge žanrove.

Istorijski i stripovi na naučne teme mogu biti osnovno ili dopunsko edukativno sredstvo.

Čitanje stripa je, kad su moždane aktivnosti u pitanju, stimulativnije od isključivog čitanja teksta. Slike date sa kratkim tekstom obrađuju se na kompleksniji način kako bi se stiglo do značenja i poruke koju strip prenosi. Obrada informacija je složenija čak i od one kod gledanja filmova, video i TV snimaka, u kojima su pokreti dati kao gotovi, a ovde ih je potrebno formulisati i crtež tumačiti.

Pozitivne neurološke promene u moždanoj aktivnosti nastale čitanjem uopšte, zadržavaju se i nekoliko dana po završetku intenzivnog čitanja – pokazuju istraživanja. Pretpostavlja se da je tako i sa stripovima i da kontinuirano „druženje“ sa njima ima trajne koristi.

Da li ste gledali blokbastere, koji obaraju rekorde u bioskopima? „Supermen“, „Betmen“, „Spajdermen“, „Ajron men“ „Vulverin“, „Zelena svetiljka“, „Kapetan Amerika“, „Ljudi u crnom“, samo su neki od naslova nastalih na čuvenim stripovima. Ako želite da budete dobro obavešteni i visoko ocenjeni u grupi ljubitelja žanra naučne fantastike – „kul“ je čitati i originale…

Ukoliko prethodno nije vaše polje interesovanja, imajte u vidu da postoje sjajni stripovi na najrazličitije teme. Potražite na internetu autobiografije poznatih u stripu, ili strip izdanja literarnih klasika, koji pružaju mogućnost kreativnog pristupa i doživljaja različit od onoga kada ste čitali knjigu.

Evo i jedne dodatne koristi – posle čitanja stripa možda ćete poželeti da naučite da nacrtate strip, ili ćete sami, potpuno amaterski, to pokušati da uradite. Ne zaboravite da crtanje oslobađa od napetosti, zabavno je i izaziva druga pozitivna osećanja.

Poruka za danas glasi – za lepši dan u Beogradu prepustite se stripovima.

Ukoliko to učinite, sigurno ćete pozitivnije, i sa izvesne distance, posmatrati našu svakodnevicu, iznad koje kao da stoji natpis na vratima bioskopa u čuvenom „Alanu Fordu“ – „Ulaz slobodan, izlaz se naplaćuje.“

Izvor: Dan u Beogradu

Tekst i fotografije preuzete sa sajta dobrevesti.rs

https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/10788-zasto-je-dobro-%C4%8Ditati-stripove

петак, 4. јануар 2019.

Svjetski superstar među ljubiteljima stripa u Herceg Novom

Trinaesto izdanje Hercegnovskog strip festivala će se ove godine održati od 6. do 11. septembra

Svjetska superzvijezda, italijanski strip umjetnik Andrea Di Vito, prvi je potvrđeni gost za 13. izdanje Hercegnovskog strip festivala (HSF) koje će se ove godine održati od 6. do 11. septembra.

Kako su saopštili organizatori, potvrdu dolaska na hercegnovsku manifestaciju posvećenu devetoj umjetnosti ponovio je i još jedan italijanski umjetnik – Mario Alberti, koji je trebalo prošle godine da gostuje u Herceg Novom, ali je zbog bolesti morao da otkaže dolazak.

"Neki od najpoznatijih naslova najveće izdavačke kuće Marvel Comics , poput Anihilacije (Annihilation brojevi 1-6 kao i Annihilation: Heralds of Galactus #2), Crnog Pantera (Black Panther #33), Kapetana Amerike (Captain America and the Falcon #8), Građanskog rata (Civil War: House of M #1-5), Tamnice i zmajeva (Dungeons and Dragons), Tora (Thor #80-85), Hulka (World War Hulk: X-Men #1-3) .... samo su dio opusa koje je kompletno odradio Andrea Di Vito. Rođeni Rimljanin, Di Vito je svoj rad započeo na kratkim pričama u italijanskom magazinu Interpido, da bi u Marvelov svijet uplovio kao crtač CrossGena, a odmah potom i kao zvanični crtač i fill-in umjetnik stripa The First and Scion. Nakon toga je uslijedilo osvajanje skoro svih najvažnijih naslova u Marvelovim izdanjima počevši od serijala Young Avengers", stoji u saopštenju organizatora.

Alberti je takođe, ističu oni, italijanska legenda strip stvaralaštva.

"Mario Alberti, koji je trenutno angažovan na najnovijim izdanjima Texa i Nathana, radi za najveće američke, francuske i italijanske izdavače, crtajući stripove poput “The Cutting Edge”, “Les Chroniques de Legion”, specijalne projekte Tex Willer-a, te niz naslovnih strana za izdanja Aquaman, Wonderwoman, Dr Fate, a potom i X-Men, Spiderman, Fantastic Four. Sa jednim od najvećih italijanskih crtačko-scenarističkih zvijezda Lukom Enohom 2000. godine je za francusko tržište kreirao serijal Morgana, koja je postala svjetski hit a u kojoj je Mario Alberti kompletan likovni autor. Njegov značaj i veličinu u stvaralaštvu u svijetu devete umjetnosti potvrđuje činjenica da je imao posebnu čast da sa čak pet strana učestvuje u crtanju jubilarnog 600. (šeststotog) broja stripa The Amazing Spiderman, kao i da bude autor kompletne sljedeće, 601. epizode", dodaju organizatori.

Najavljujući ovakve goste devet mjeseci prije ovogodišnjeg izdanja, HSF, kako ističu, nastavlja svoju misiju stvaranja jedne od regionalno najznačajnijih manifestcija posvećenih stripu koja je Herceg Novi i Crnu Goru već pozicionirala vrlo visoko na evropskom nebu devete umjetnosti.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta vijesti.me

https://www.vijesti.me/zabava/kultura/svjetski-superstar-medu-ljubiteljima-stripa-u-herceg-novom-4072a960

KROKODILOV CENTAR: Svečano otvaranje izložbe KROKIKIRIKI Alekse Gajića

U subotu, 5. januara od 20h

Izložba je prodajnog karaktera i trajaće do 06. februara.

Aleksa Gajić je popularan umetnik. Ali ne zato što ima armiju fanova ili zato što ga prepoznaju na ulici, već zato što u svoje radove koji definitivno pripadaju popularnoj kulturi (ilustracija, strip i animacija) pokušava da unese i nešto lično, nadahnuto i umetnički.

Ova sprega nije uvek bila podjednako izražena – uprkos artističkim stremljenjima, zahtevi klijenata često su bili vođeni isključivo komercijalno-komunikativnom težnjom. Skoro petnaest godina bilo je potrebno da se u Gajićevom stvaralaštvu ove dve tendencije i zvanično odvoje. Do tada, Aleksa je na ovaj ili onaj način pokušavao i često uspevao da učini vidljivim i svoje hermetične, ničim izazvane radove. Prvo kao eksperiment, potom kao usamljene projekte, terapijske radove, a potom i kao odvojen opus. Važno je reći i da nekoliko video-spotova takođe pripada autorskom opusu koji je Gajić gurao paralelno sa svojim komercijalnim poslovima.

U njegovim čak i najapstraktnijim delima, ipak je uvek bila uočljiva veština koja dolazi od dugih komercijalnih projekata, u koje se na prvom mestu ubraja devet strip-albuma koje je Aleksa Gajić uradio za francuske izdavače. S idejne strane Gajić se zapravo nije mnogo udaljio od svoje mainstream karijere. I dalje su glavni predmet njegovog interesovanja bili strip, ilustracija i animacija. Doduše, ovde već na mnogo opušteniji, spontaniji i neobičniji način.

Upravo iz tog razloga, njegov autorski strip-opus nosi direktan naziv: “Čudesni stripovi Alekse Gajića”. Neki do sad objavljeni stripovi iz te faze su i “U šrafovima”, “Skrepbuk”, “Pljosnati strip”, kao i mali strip “Birokratija” čije su dimenzije svega 5 x 6 cm. Neobičnost ovih radova leži i u tome što to često nisu stripovi, već pošalice na jednoj slici, misaone ilustracije, grafički eksperimenti… U nameri da ispita granice polja stripa i strip-naracije, Gajić je otišao toliko daleko da je u jednoj fazi pravio i strip-objekte. U pitanju su stripovi u flašicama, na kamenju, skrolovima, kartonskim pločicama itd. Predmet interesovanja ponekad je i način naracije: rasklapanje, odvijanje, presavijanje, kao i sve ostalo što bi iskustvu čitanja stripa trebalo da da neku novu i neobičnu dimenziju.

Sam sadržaj stripova nije preterano komplikovan ili apstraktan. Umesto toga predmet Gajićevog interesovanja je laka i vickasta filozofija, besmislenost, eteričnost. S obzirom na neobičan izgled radova, Gajić nije hteo da ih dodatno opterećuje neobičnim pričama. One su kratke i jasne. Ponekad čak i previše banalne za kompleksnost same izvedbe, ali Gajić kaže da ga izuzetno zabavlja pokušaj ljudi da u svemu tome nađu neki dublji smisao iako je zapravo sve samo igra i zabava.

Ova izložba upravo zato i nosi naziv “Krokiriki”. Ona jasno ukazuje na nameru autora da svoje delo predstavi kao laganu, jednostavnu i brzu stvar, nešto što se konzumira bez mnogo pretenzija, poput kikirikija, dok “Kroki”, opet, ukazuje na činjenicu da se izložba nalazi u prostorijama udruženja “Krokodil”.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta espreso.rs

https://www.espreso.rs/kultura/galerija/334149/krokodilov-centar-svecano-otvaranje-izlozbe-krokikiriki-alekse-gajica

Miloš Petković, Mladen Stanisavljević - Jezomor – portret troprstog slikara

Slikar Isidor Ševarika nije govorio do četvrte godine. Roditelji su ga odveli na selo, kod vračare, i ona je pred vodeničnim točkom koji se okreće suprotno od kazaljke na satu bajalicom rešila taj problem. Kasnije, Isidor je Kamenoj vodenici platio visoku cenu, izgubivši dva prsta na tom, za njegu, sudbonosnom mestu.