(VČ) Obojeni program #27 - Dylan Dog

autor lika: Ticijano SKLAVI

naslovna strana: Mauro MURONI

JOŠ JEDAN DUGI POZDRAV

tekst: Paola BARBATO

crtež: Karmine DI ĐANDOMENIKO

boja: Karmine DI ĐANDOMENIKO

LOV NA INKVIZITORE

tekst: Tito FARAČI

crtež: Nikola MARI

boja: Luka SAPONTI

ŽENA ZVANA BLONDA

tekst: Fabio ČELONI

crtež: Fabio ČELONI

boja: Fabio ČELONI

izdavač: Veseli četvrtak, Beograd

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

urednik izdanja: Marko ŠELIĆ

prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ

lektura: Snežana GLIGORIJEVIĆ

redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

grafička oprema: Lazar DIMITRIJEVIĆ     

broj originala: 22

naslovi originala:

ANCORA UN LUNGO ADDIO

CACCIA AGLI INQUISITORI

LA GRANDE BARAONDA

(VČ) Obojeni program #26 - Marti Misterija

autor lika: Alfredo KASTELI

naslovna strana: Lučo FILIPUČI

 MELODIJA KOJA UBIJA

tekst: MISTERIJANCI*

crtež: Rosario RAO

boja: Danijele RUDONI

         Đulija ADRANJA

izdavač: Veseli četvrtak, Beograd

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ

prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ

lektura: Snežana GLIGORIJEVIĆ

redakcija: Darko ĐOKIĆ, Kristijan RELIĆ, Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ

grafička oprema: Lazar DIMITRIJEVIĆ      

*„Misterijanci” je zajednički pseudonim za scenariste Andreu Artuzija, Dijega Kajelija, Đovanija Gvaldonija, Iva Lombarda, Enrika Lotija i Andreu Voljina, koji su dali svoj doprinos radeći grupno na tekstovima za sve epizode iz ove edicije.

broj originala: 4

naslov originala: LA MELODIA CHE UCCIDE 

Cica Dumdum vol. 1, 2 i 3

Karlos Triljo i Đordi Bernet: Cica Dumdum 1-3

Cica Dumdum je vrlo opasna cica. Vična je lascivnim pornografskim igrama i rado se prepušta raskalašnim telesnim užicima.

Ma koliko da vam priče predstavljene u ovim knjigama deluju karikirano, prenaglašeno, izvan granica pristojnosti ili katkad dobrog ukusa, sačinjene od svakovrsnog preterivanja, one u sebi nose klicu našeg vremena. Serijal Cica Dumdum, sada objedinjen u tri integralne knjige u svom prvom izdanju na srpskom, objavljivan je u španskom izdanju magazina Penthaus, kao i u izdanjima Pentahaus komiks. Priroda ovih časopisa, koji se reklamiraju kao „časopisi za muškarce”, odredila je žanr u kom će se Triljo i Bernet kretati. A kretali su se prelazeći društveno poželjne granice, ne libeći se da se poigravaju i najvećim tabuima.

Seksi zavir:

http://www.darkwoodprodavnica.rs/assets/files/pdfdownloads/Cica_Dumdum_zavir.pdf

Br. strana: 136 / Boja: Crno-belo / Uvez: Tvrdi / Format: 170 x 260 mm

Cene

Sajamska: 990,00 dinara

Puna: 1290,00 dinara

EKSKLUZIVNA PONUDA: Kompet sve tri knjige samo na Sajmu za 2.500 dinara!!!

Br. strana: 136 / Boja: Crno-belo / Uvez: Tvrdi / Format: 170 x 260 mm

Cene

Sajamska: 990,00 dinara

Puna: 1290,00 dinara

EKSKLUZIVNA PONUDA: Kompet sve tri knjige samo na Sajmu za 2.500 dinara!!!

Br. strana: 136 / Boja: Crno-belo / Uvez: Tvrdi / Format: 170 x 260 mm

Cene

Sajamska: 990,00 dinara

Puna: 1290,00 dinara

Monstrumesa - I tom, Buđenje

Torpedo - Rođaci

JUNAK
Torpedo
IZDAVAČ
System Comics
EDICIJA/BIBLIOTEKA
System Comics specijalni broj

Andžej Sapkovski - Lux perpetua

Uzbudljiv završetak raskošne istorijske fantazije.

Rejnevan je još uvek u nevoljama: prate ga prozaični agenti obaveštajne službe, kao i nečiste sile koje uopšte ne kriju svoje dijaboličko poreklo. Ali to su okrutna i opasna vremena u Šleziji i Češkoj, kroz koje su prolazili krstaški pohodi i husitske odmazde, kad se nije znalo za reč „milost“ i kad su se s božjim imenom na usnama klale hiljade nevinih ljudi. Rejnevan veruje u religijsku obnovu i staje na stranu Husovih pobornika, čak i kada oni čine neverovatne zločine. On, medikus i travar, idealista i nesebičan zaštitnik bolesnika i stradalnika, mora da se ostvari u ulozi husitskog špijuna, diverzanta, ubice i nemilosrdnog osvetnika. Rastrzan između obaveze i glasa srca, sve stavlja na jednu kartu – samo da izvuče voljenu iz ruku neprijatelja.

Husitska trilogija, koju Sapkovski smatra svojim najboljim delom, smeštena je u istorijske okvire kasnog srednjeg veka. Ali i u njoj se stvarni događaji prepliću s elementima fantastike, a prepoznatljiv stil pripovedanja, koji je proslavio Sapkovskog u Sagi o vešcu, još više dolazi do izražaja u ovoj fascinantnoj istorijskoj fantaziji.

VESTERN STRIPOVI Poručnik koji se ugledao na Bluberija

Vestern stripovi (na ovim prostorima znani i kao „kaubojci“) bili su sastavni deo odrastanja mnogih generacija dečaka rođenih i stasalih u Zapadnom svetu 20. veka; nisu im odolala ni deca Južne Amerike, gornje Afrike odnosno Južne Azije, a ponešto su „štrpnule“ i zemlje socijalističkog bloka.

I dok je u svetu „pokretnih slika“ vestern primat SAD produkcije dugo bio nesporan i „pokrivao“ čitav svet, na sceni „priča u slikama“ to nije bilo tako jer su vesterne pisali i crtali svuda - u Argentini („Larigan“, „Cisko Kid“), Engleskoj („Met Meriot“, „Mat Dilan“, „Ves Slejd“), Italiji („Teks Viler“, „Koko Bil“, „Kan Parker“, serijal „Priče sa Divljeg Zapada“), Francuskoj („Džeri Spring“, „Talični Tom“, „Bluberi“, „Komanča“) i Jugoslaviji („Stari Mačak“).

„Kaubojci“ su, u svoj svojoj popularnosti, menjali izgled i ikonografiju ostajući, uprkos transformacijama, uvek sinonim za slobodu, divljinu, muževnost, kavaljerstvo i pravdoljubivost. Kraj 1960-tih i početak 1970-tih bili su za vestern vreme promena pod uticajem nekolikih struja: na jednoj strani je bio tradicionalni vestern a s druge novi, stvaran pod uticajem nadolazećih, drugačijih vremena. U filmu se to videlo u delima Džona Forda i Serđa Leonea i nizu naslova koji su dostizali do „anti-vesterna“ („Plavi vojnik“, „Mali veliki čovek“, „Pat Garet i Bili Kid“, „Čovek zvani Konj“, „El Topo“...) što će se kasnije izroditi u „egzistencijalistički vestern“. U evropskom vestern stripu tog vremena neprikosnoveno je, kao visokokvalitetni rad, vladao „Bluberi“ pa su se novi „kaubojci“ ugledali na njega. Takav je bio i strip „Mek Koj“ scenariste Žana-Pjera Gurmelana i crtača Antonija Ernandeza Palasiosa koji je startovao 1974. u, časopisima prilagođenim, kratkim epizodama od desetak stranica koje su kasnije povezane u prvi album „Legenda o Aleksisu Mek Koju“ koji će se nastaviti u celovečernje albume „Izvesni Mek Koj“ i „Klopka za Mek Koja“. Strip je, svojevremeno, sa samo par godina kašnjenja za originalnim objavljivanjem, štampan u Jugoslaviji u različitim izdanjima, od „Eks almanaha“ i „Supera“ do „Politikinog zabavnika“, ponekad u boji češće u crno-beloj varijanti; u svakom slučaju „Mek Koj“ je (pod nepravilno „skrojenim“ imenom) u tim godinama imao svoju redovnu publiku. Za njegovo novo pojavljivanje zaslužan je agilni „Darkwood“ koji ga prezentuje u punom sjaju - u visokokvalitetnim, kolorno štampanim knjigama sa tvrdim koricama.

Na početku svog strip života Mek Koj se dosta ugledao na Bluberija kao i na vizuelnu naraciju Leoneovih „špageti vesterna“. On je poručnik u južnjačkoj vojsci koja se oktobra 1864. povlači pred severnjacima. General Hud poverava Mek Koju odgovorne zadatke izviđanja neprijateljskih položaja što ovaj izvršava, a kada na taj poduhvat padne sumnja Mek Koj brani čast još većom (luđom) hrabrošću. Svojim neustrašivim akcijama Mek Koj je samo za kratko usporio poraz da bi, na kraju, bio zarobljen i poslat u logor a odatle, za račun severnjaka, odlazi u opasnu misiju u Meksiko da povrati tri miliona opljačkanih dolara od tajanstvenog Sveca. U pustoši Meksika misija će samo delimično uspeti pa Mek Koj i njegov drug Čarli, pošto saznaju da je građanski rat okončan, mada praznih šaka i bisaga, požele da se vrate kući ali - na teškom putu uleću u žestoku potragu za mitskim zlatom grada Sibole. I ova avantura će se, posle jurnjava i pucnjava u pustinjama i golim brdima, okončati manje-više (ne)slavno i Mek Koj i Čarli nastavljaju povratak kući - u sledećoj knjizi.

Strip sa dobrom dozom psihodeličnosti

Palasios je svestan likovne manjkavosti koju obilno kompenzuje ekstravagantnim kolorom, intenzivnim čistim bojama i njihovim neuobičajenim spojevima (zato poneki kvadrati liče na tehnikolor filmove za neizbalansiranim paletama). U konačnom utisku ovaj manir daje stripu određenu dozu psihodeličnosti primerenu periodu u kome je stvaran što je danas svakako zanimljivo i atraktivno (makar kao istorijski fenomen).

Ono što u „Mek Koju“ pleni pažnju znatiželjnog čitaoca je vizuelni segment stripa. Gurmelanov scenario je manje-više korektan u ponovnom prepričavanju obrazaca o požrtvovanom vojniku, raznoraznim banditima, otpadnicima i Indijancima ili večnim potragama za blagom, dok Palasiosov crtež izaziva različite utiske. Njegov grafizam temelji se ne na jasnim linijama, nego na mnoštvu linija-šrafura koje grade objekte, što ima svoje prednosti ali i manu jer se nacrtani oblik lako gubi-utapa u to mnoštvo. Ipak, Palasiosove slike surovih pustinjskih predela spečenih nemilosrdnim suncem zaista su ubedljive; sa fizionomijama i mimikom, međutim, poprilično se muči pa crtež deluje krajne nevešto (posebno ako je u pitanju neki geg).

U svakom slučaju, „Mek Koj“ će se u sledećim epizodama razvijati i napredovati na veliko zadovoljstvo ljubitelja vesterna. Prvi tom doživljaja prgavog južnjačkog poručnika je, pak, intrigantni uvod u te avanture.     

Autor:Ilija Bakić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta dnevnik.rs

https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/vestern-stripovi-porucnik-koji-se-ugledao-na-bluberija-21-10-2018