Julia #270

 

Scenario: Giancarlo Berardi e Maurizio Mantero

Crtež: Federico Antinori

Naslovnica: Cristiano Spadoni

Zagor Flash #0

 

Naslovnica: Emiliano Mammucari

La scure e il fulmine (Zagor/Flash #0)

Scenario: Giovanni Masi e Mauro Uzzeo

Crtež: Davide Gianfelice

Kolor: Luca Saponti

Flash dei due mondi (The Flash #123)

Scenario: Gardner Fox

Crtež: Carmine Infantino, Joe Giella

Zagor racconta… (Zagor #55)

Scenario: Guido Nolitta

Crtež: Gallieno Ferri

Kolor: GFB Comics

Paura (The Flash (2011) #8 e #9)

Scenario: Francis Manapul, Brian Buccellato

Crtež: Francis Manapul

Kolor: Brian Buccellato

Beležnica smrti #3 (reprint)

 

Naruto #19

 

15 najmoćnijih zlikovaca DC Comics stripova

Napraviti listu najmoćnijih heroja ili negativaca je večiti izazov, pre svega zbog pozamašnog broja likova. Svaki od njih ima svoje posebne moći, a one su gotovo nemoguće za izmeriti i uporediti. Mnogi ljubitelji stripa i filmski entuzijasti imaju podeljena mišljenja. Svako od njih ima svoje razloge zašto je njihov odabrani strip lik moćniji od ostalih i svi su u neku ruku u pravu.

Naša lista sadrži 15 najmoćnijih zlikovaca DC Comics stripova, koji su sposobni da "bace na kolena" čitav ljudski rod (ali i po kojeg vanzemaljaca), koristeći se svojim supermoćima.

15. General Zod

14. Composite Superman

13. Paragon

12. The Crime Syndicate

11. Amazo

10. Agent Orange (Larfleeze)

9. Krona

8. Parallax

7. Gog

6. Nekron

5. Neron

4. The Anti-Monitor

3. Darkseid

2. Imperiex-Prime

1. The Great Evil Beast

Autor: M.G.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta muskimagazin.rs

https://www.muskimagazin.rs/Fun/zanimljivosti/15-najmocnijih-zlikovaca-dc-comics-stripova

GOLCONDA / NIK RAJDER SPECIJAL #1 (epizode 1-2)

 

Dragi prijatelji!

Konačno je došao trenutak na koji smo poprilično ponosni, jer je naša želja da nas pominju kao izdavača koji ispravlja stripovske nepravde, pa vam zato danas predstavljamo prvi broj, sada skoro već GODINA OČEKIVANOG, specijalnog izdanja našeg i vašeg Nika Rajdera!

Ako me pamćenje ne vara, nekog trenutka u aprilu 1992. godine, kada se na kioscima pojavilo specijalno izdanje Zlatne Serije br. 16 (Dilan Dog - Mefisto) i u njemu plan objavljivanja specijalnih i vanrednih brojeva za tu nesrećnu godinu, a u spisku na rednom broju 19, planiran za 15. jun 1992, pojavio se upravo on! Nešto kasnije, zadnje korice Zlatne Serije 1087 i Lunovog Magnus Stripa 979 po prvi put su nam zagolicale maštu prikazujući kako će da izgleda ta njegova naslovna strana. Nažalost, do dana današnjeg, to je i sve što smo dobili...

ŠTA SE DOGODILO S MERI ROZ? je konačno pred nama, u Golkondinom aranžmanu!

(validna transkripcija naslova je ovde delimično izostala, a sve u cilju nostalgičnog neizbegavanja nekada davno predloženog naziva za ovu epizodu)

I ne samo on. U našoj prvoj knjizi nalaze se prva dva broja edicije specijali, naravno, zajedno sa originalnim tekstualnim dodacima za oba izdanja, koja smo ovom prilikom morali malo da preradimo, iz nekoliko razloga, prvenstveno zbog formata u kome su originalno objavljeni. Moram samo još ovom prilikom da naglasim i da je bio pristojan podvig uopšte dobiti prava na objavljivanje tih dodatnih knjižica, opet, na više načina, digitalni materijali ne postoje, rađeni su od nule, sve je išlo nekoliko puta na odobrenje u Bonelli i tako te sitnice...

Od danas dostupno na www.golconda.rs webshopu, do kraja dana verovatno u još nekim knjižarama, a već od sutra kreće distribucija i na ostala vaša omiljena prodajna mesta

1200 dinara (promo prvih mesec dana) / 1450 kasnije

Uživajte!

Pišite nam kako vam se svideo!

Pa od aprila-maja da se uhvatimo svi zajedno ukoštac sa Nikovom fenomenalnom redovnom serijom u već prepoznatljivim bojama trobroja vaše i naše Golkonde!

Crnac heroj u “Taličnom Tomu”: Novi strip ispravlja nepravdu

 

Trebalo je da prođe čitavih 75 godina da bi u čuvenom stripu crnac konačno postao heroj. I to tik uz čoveka bržeg od svoje senke, kauboja i neumornog borca za pravdu, Taličnog Toma. Pojavom crnca šerifa i neustrašivog junaka novo izdanje legendarnog stripa konačno ispravlja višedecenijsku nepravdu.

Pre nekoliko godina Žulijen Beržo, poznatiji po umetničkom pseudonimu Žul bio je strip crtač koji je iza sebe imao hit seriju stripova, a onda je dobio ponudu koja se ne odbija – da predstavi svoju verziju stripa koji je odavno klasik – “Taličnog Toma”.

Priča o neustrašivom kauboju sa američkog divljeg zapada, Taličnom Tomu prvi put je ugledala svetlost dana 1946. godine. Heroja “bržeg od senke, sa nadljudskim sposobnostima” stvorio je čuveni belgijski strip autor Moris. Samostalno je radio na Tomovim avanturama sve do 1957. godine, zapravo do desetog broja, kada rad na scenariju preuzima idejni tvorac “Asteriksa i Obeliksa”, Rene Gosini. Popularnost stripa samo je rasla, i odavno je prisutan u pop kulturi. Rađene su filmske adaptacije, pravljene animirane serije, video igrice…

“Talični Tom” je jedan od retkih strip serijala koji je za generacije i generacije bio neizostavni deo odrastanja svuda u svetu. Pa, tako i u Francuskoj i ostalim frankofonim zemljama. Deca su ne samo čitala, već upijala “Taličnog Toma”, uz “Tintina” i “Asteriksa“. U tim godinama priča “ulazi u mozak poput čekića u glavu i nikada više ne izađe”, reči su Žula za “Njujork tajms”.

I dok je tragao za nečim novim što bi mogao da unese u kultni serijal, Žul je shvatio da postoji i jedan problem – odsustvo crnaca u “Taličnom Tomu”. Tokom više od sedam decenija i nebrojeno strip izdanja crni likovi su bili prisutni samo u jednom izdanju – “Going up the Mississippi”. A taj jedan jedini put kada su i bili prisutni u “Taličnom Tomu”, opet su dočarani kroz “tipično rasističku prizmu”, piše “Njujork tajms”.

“Nikada ranije o tome nisam razmišljao, ali onda sam počeo da se preispitujem”, kazao je strip crtač za njujorški dnevnik, dodavši da mu ni samom nije bilo jasno zašto je podsvesno stalno izbegavao neprijatnu temu.

I kao rezultat tog preispitivanja stiglo je izdanje “A Cowboy in High Cotton”, objavljeno krajem prošle godine u Francuskoj. Autorov strip je sada preveden i na engleski, a njegov cilj bio je da ispriča priču o “Taličnom Tomu” i oslobođenim robovima na plantaži u Luizijani. Čitavu priču postavio je tako i grafički je dočarao da praktično preispituje ulogu kauboja heroja, a konačno daje i drugačije viđenje crnaca – u antirastističkom kontekstu. I po prvi put u stripu prisutan je heroj koji je crnac.

“Ono što je različito u ovom `Taličnom Tomu` i što ga čini tako moćnim jeste to što ruši stereotipe iz klasičnih strip izdanja. Crnci su do sada prezentovani u istom klišeu. Ali, vremena su se promenila a i u `Taličnom Tomu` se stvari konačno menjaju”, reči su Danijela Kuvrera, belgijskog novinara i stručnjaka za stripove.

Ako se neko dotakne jednog klasika i nečega što je mnogima urezano u sećanje, to je veliki izazov i vrlo težak zadatak. Međutim, Žul se rado prihvatio izazova. I novo izdanje pušteno je u prodaju u trenutku kada je u Francuskoj vladala užarena debata o rasnoj netrpeljivosti, policijskoj brutalnosti, pa i kolonijalizmu. I autorov pokušaj da dekolonizuje “Taličnog Toma” izazvao je burne reakcije.

Tako je primera radi, magazin desničarske orjentacije “L` Incorrect” izneo stav da novo strip izdanje “prostituiše usamljenog kauboja”, navevši da je “jedna od glavnih figura francusko-belgijskog stripa i dečije imaginacije” pretvorena u “ličnost navodne progresivne doktrine, poput Netfliksove serije”. Magazin je ustvrdio i da su belci u stripu “groteskno ružni”, i prikazani kao “zaglupljeni i bezobrazni”.

Međutim, uprkos nekim osudama, strip izdanje je uglavnom dobilo dobre kritike. Takođe, bilo je među najprodavanijim izdanjima ovog žanra u 2020, iako je izašlo krajem godine. Prodato je u tiražu od gotovo pola miliona primeraka, a neki uticajni Francuzi afričkog porekla ovo novo izdanje okarakterisali su kao “značajan kulturni preokret”.

Tako je za Žana-Paskala Zadija, filmskog reditelja čiji su roditelji emigrirali u Francusku iz Obale Slonovače, ovaj strip znak da se Francuska “polako menja u dobrom pravcu”:

“Francuska je stara dama koja je, zbog toga što se oko nje sve menja, prinuđena da se adaptira. Ljudi danas imaju slobodu da dignu glas i Francuska nema izbora”, reči su Zadija.

Ovaj 40-godišnjak priznao je da je novo izdanje, “A Cowboy in High Cotton” prvi strip koji je pročitao još od dečačkih dana. A naglo je prestao da čita stripove pre neke tri decenije kada je njegova sestra nabavila kopiju “Tintina u Kongu”.

Objavljen 1931. godine, ovaj strip, drugi iz serijala vodi Tintina i njegovog odanog psa Sneška u Kongo, tadašnju belgijsku koloniju. I dok je Tintin glas razuma u tom “mraku kolonijalizma”, narod Konga dočaran je kao necivilizovan i lenj. Većina crnaca su prikazani gotovo na istovetan način, sa punim, crvenim usnama i ugljeno-crne boje kože; a čak i pas bolje od njih govori francuski…

Ovo izdanje nikada nije bilo predmet oštre debate, a još uvek je jedna od najprodavanijih dečijih strip knjiga, iako nastavlja “tradiciju” rasističkih prikaza crnaca, podseća njujorški dnevnik.

Kroz istoriju ako su se likovi crnaca i pojavljivali uvek su stavljani u “rasistički kalup”. Primera radi u stripu “Going up the Mississippi”, koji je objavljen 1961. godine, crnci su prikazani uglavnom isto – kako leže, pevaju i knjavaju umesto da rade. U “Asteriksu”, jedini crni lik koji se pojavljuje, jeste pirat po imenu Baba koji ne ume da izgovori slovo “r”. A kako je primetio magazin “L` Express” i u poslednjem strip izdanju “Asteriksa” iz 2015. godine crnci su ponovo “ukalupljeni” u “klasičnu neokolonijalističku tradiciju”.

Promena je u “Taličnom Tomu” bilo, ali sasvim drugačijih. Naime, 1983. godine cigareta iz usta, do tad nezaobilazan “imidž” Toma je zamenjena vlatom trave…

Pjer Kras, francuski istoričar i ekspert za stripove izrazio je stav da je tradicionalno dočaravanje crnaca kao “divljaka i neradnika” bilo neki vid opravdavanja kolonijalne “civilizacijske misije” u Africi.

“Takav prikaz crnaca koji toliko dugo opstaje u stripu, čak i šest decenija nakon što su nekadašnje francuske kolonije stekle nezavisnost zapravo je odraz psihe jedne nacije koja nikako da se pomiri sa svojom kolonijalnom prošlošću. I uzbudljivo je što je Žul uspeo da se oslobodi toga”, kazao je Kras komentarišući autorov rad na stripu “Cowboy in High Cotton”.

Bižong Đehuti, 45-godišnji strip crtač koji je odrastao u Kameronu i Togou, da bi kao tinejdžer sa porodicom emigrirao u Francusku tek je kad je stasao shvatio koliko je “tradicija” predstavljanja crnaca u stripu uticala na njega.

Kada je počeo da stvara svoje stripove, samo je crtao belce. Ali kada je otkrio “Crnog pantera”, superheroja tamne puti u Marvelovim stripovima i priču o Šaki, ratniku koji vodi naciju Zulu u srednjoškolskoj biblioteci, sve se promenilo.

“Tada sam, preko noći, počeo da crtam Afrikance. Mora da je to bilo nesvesno, ali identifikujemo se sa likovima koji izgledaju kao mi”, reči su Đehutija, koji sam objavljuje svoje stripove koncentrisane na afričku istoriju.

Žul, autor novog stripa, takođe se osvrnuo na odsustvo crnaca u “Taličnom Tomu”, a dotakao se i “Tintina u Kongu”, koji nije čitao decenijama.

“Neverovatan je rasizam u tim stripovima. Crnci su ružni, glupi, čak gluplji od dece. Kao da su životinje, a ne ljudi. U `Tintinu` se predstavljaju praktično kao moroni, sa emocijama poput idiota”, kazao je 46- godišnji strip autor za “Njujork tajms”.

I zato svoj strip “A Cowboy in High Cotton” smešta na plantažu pamuka koju Talični Tom nasleđuje tokom perioda tzv. “rekonstrukcije” u SAD, u drugoj polovini 19. veka nakon Američkog građanskog rata. Time je hteo da pruži neku vrstu protivteže “Tintinu u Kongu”.

Ako je suditi prema dosadašnjim reakcijama u tome je i uspeo. Žul, po prvi put u klasičnom stripu, crncima konačno daje glavne uloge, jednake onima koje imaju belci. Crnac u stripu, baziran je na istinitoj ličnosti – Bejsu Rivsu, propadniku policijskih snaga i prvom afroameričkom zameniku maršala zapadno od reke Misisipi, koji je preminuo 1910. godine. I prvi put jedan crnac se pojavljuje kao junak zajedno sa Taličnim Tomom.

Nije više samo Tom nezaustavljivi čovek koji je brži od senke, borac za pravdu. Legendarni kauboj je kod Žula manje siguran u sebe. I konačno je izbegnut još jedan kliše i ispravljena nepravda, jer nemamo više samo Taličnog kao jedinog “belca spasioca”, već je tu i crnac šerif, još jedan heroj!

Autor:Jelena Koprivica

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta nova.rs

https://nova.rs/kultura/crnac-heroj-u-talicnom-tomu-novi-strip-ispravlja-nepravdu/#