Kako izdavačke kuće biraju naslove, šta je presudno da bi se neki strip pojavio na našem tržištu, o periodu nestanka, kao i ponovnog pojavljivanja stripa, ali i o digitalnom dobu govorilo se u sredu na tribini u knjižari “Bulevar buks”.
Tribinu “Strip - analogni fenomen u digitalnom dobu” vodio je Jovan Gvero, dok su o svojim iskustvima govorili Borislav Pantić, Vuk Marković i mladi Aleksandar Nešić. S obzirom na to da su za stolom sedeli veliki ljubitelji stripova, prvo se govorilo o samoj ideji realizovanja udruženja koje propagira i objavljuje stripove, kako one stare, tako i nove koji, kako je rečeno, izlaze sve češće.
Direktor SKC Jovan Gvero je naveo da su se okupili radi razgovora o tome kako je strip kao analogna disciplina pobedila i opstala u digitalnoj eri, navodeći devedesete godine i početak 2000-ih kada je strip izdavaštvo bilo gotovo potpuno zamrlo. Direktor izdavačke kuće “Komiko” Vuk Marković kaže da je nakon “nestanka” stripa došlo do “buma”.
- Taj bum je jednim delom i došao zbog digitalizacije - rekao je on. - Sve kuće koje su se pokrenule i u periodu od 2008 - 2011. godine, počele su da rade na malo drugačijim osnovama nego one koje su se ugasile devedesetih. Način rada, način dolaženja do materijala, komunikacije sa inostranim partnerima, razgledanje kataloga, dobijanje informacija je danas potpuno digitalno. Taj deo posla je postao mnogo brži i samim tim mnogo lakši manjim sistemima koji su danas na sceni. Tako da je digitalizacija u tom produkcijskom smislu pomogla u barem našem mikro univerzumu ovde u Srbiji, jer bez toga ja prvi ne bi mogao da radim, a verujem ni kolege – ispričao je Marković.
Na tribini se govorilo i o tome kako je strip preživeo kroz pojavljivanje u filmu, serijama, kao i kroz video igrice koje su sve popularnije, a kroz koje je ostavljeno dovoljno prostora da strip može da se predstavi i živi. On je i dalje dominantan “na papiru”, a o našem tržištu, kao i poslovnim strategijama i rizicima govorio je odmalena veliki ljubitelj stripova, direktor izdavačke kuće “Čarobna knjiga”, Borislav Pantić koji je istakao kako je strip Asteriks i Obeliks i dalje najpopularniji strip u Srbiji.
- Ako neko voli stripove onda je i posao izdavanja dovoljno isplativ - kazao je on. - Još uvek u Srbiji stripove najviše čitaju sredovečni ljudi koji su tamo 70 – 80-ih bili deca. Kod stripa o Asteriksu i Obeliksu, situacija je drugačija, jer postoji mlađa publika od 8 - 9 godina koji su zapravo publika koja će jednog dana kupovati stripove i zavoleti ih na onaj način na koji smo ih mi zavoleli.
Svoju perspektivu izdavanja stripova dao je i mladi saradnik u izdavačkoj kući “Darkwood” Aleksandar Nešić - Kreša koji je razvio strast prema teorijskoj strani stripa i na tribini istakao pozitivne stvari digitalnog doba.
- Da nema digitalnog doba, da nema interneta, u izdavaštvu mnogih izdavačkih kuća ne bi bilo mnogih izdanja skoro istovremeno kao i u Americi - kazao je on. - Većinu stripova do 2012. godine sam pročitao na skenu, a ne na papiru pošto je samo na taj način to bilo dostupno kod nas. Dosta stvari je sada dostupnije nego što je bilo nekad zahvaljujući internetu, a glavna tema koja se poteže uvek kada se pominje internet jeste piraterija koja nije toliko zastupljena kod nas kao na nekim mnogo većim strip tržištima.
Nešić je takođe govorio o tome kako ne postoje nikakve garancije o uspehu određenog stripa jer nešto što je bilo jako poznato ranije ne znači da će biti i danas potpuni hit, kao i obrnuto. Kao najzaslužniji faktor za to ističe internet, društvene mreže i reklamiranje koje je prešlo na neki novi, viši nivo na kojem su sva izdanja i informacije o njima lako dostupna. Učesnici tribine su se složili da se trenutno sve više izdanja objavljuje pa tako ponekad dolazi i do prezasićenja tržišta. Kao dobru stranu istakli su to da samom ponudom i potražnja raste tako da je broj čitalaca, kao i kupaca sve veći.
Autor: K. Ivković Ivandekić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta dnevnik.rs
Нема коментара:
Постави коментар