Od Trojanaca do Robina Huda

Za crtež su bili zaduženi vrhunski autori koji su se proslavili radeći za Dark Horse, DC ili "Marvel"

EDICIJA "Strip mitologija", u izdanju jedne od naših najvećih izdavačkih kuća usmerenih pre svega ka malim i mladim čitaocima, čačanske "Pčelice", nudi najlepši spoj literature za starije osnovce i tinejdžere (ali i odrasle), sa devetom umetnošću.

Svaki od dvanaest kolor stripova u fokusu (i naslovu) ima neku od ličnosti, junaka ili temu poznatih mitova i legendi starogrčke, japanske, nordijske, kineske i britanske kulture. Za crtež su bili zaduženi vrhunski autori koji su se proslavili radeći za Dark Horse, DC ili "Marvel".

"Persej, lov na Meduzinu glavu" Pola D. Storija i ilustratora Tomasa Jitsa, pripovest je o mladom Perseju koji je poslat da ubije čudovišnu, zmijokosu Meduzu, te o drugim opasnim izazovima postavljenim pred ovog Zevsovog sina.

Autor knjige "Tor i Loki, u zemlji divova" Džef Limke, uz ilustracije sa potpisom Rona Rendala, bavi se dilemom koju pokušavaju da razreše moćni bog gromova i njegov brat Loki, bog prevare: da li snaga uvek pobeđuje ili pamet može da je nadvlada?

"Herakle, dvanaest podviga" knjiga je u kojoj i Pol D. Stori i ilustrator Stiv Kurt daju svoju verziju dobro poznate priče o nemogućim izazovima koje prevazilazi ovaj polubog, polučovek, dete Zevsa, kralja bogova, i smrtne žene. Pol D. Stori autor je (uz ilustracije Tomasa Jitsa) i priče "Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume", kao i one "Amaterasu, povratak sunca" (ilustrator Ron Rendal) o boginji sunca i njenom ljubomornom bratu, bogu groma, a dvojac Stori - Rendal potpisuje i knjigu "Beovulf, ubica čudovišta" o moćnom ratniku, poznatom po snazi tridesetorice.

"Kralj Artur, oslobođeni Ekskalibur", koju je napisao Džef Limke, a ilustrovao Tomas Jits, interpretacija je čuvene priče o mladom kralju Engleske, misterioznom maču i čarobnjaku Merlinu, dok je "Troja, pad drevnog grada" čiji su autori Džastin i Ron Fontes, a ilustrator Gordon Persel, takođe nova verzija opštepoznate pripovesti o lepoj Jeleni, Parisu i ratu koji oni izazivaju. Dvojac Fontes, uz ilustratora Stiva Kurta, kreirao je i knjigu "Demetra i Persefona", o Hadovoj otmici lepe boginjine kćeri i pokušajima majke da je spase iz podzemnog sveta.

"Tezej protiv Minotaura" sa tekstom Džefa Limkea i ilustracijama Džona Mekrija, za temu ima još jedan legendarni okršaj mitskog junaka sa polučovekom, polubikom.

Den Džoli potpisuje tekst za knjige "Guan Ju, braća zauvek", u kojoj je drevne kineske ratnike ilustrovao Ron Rendal i "Odisej, Posejdonova kletva" u kojoj su, praćene ilustracijama Tomasa Jitsa, ispripovedane Odisejeve avanture tokom njegovog povratka kući posle Trojanskog rata.

Autor: Marina Mirković

Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:800509-Od-Trojanaca-do-Robina-Huda

Sat — slike i časovi Velikog rata...

„Sat — slike i časovi Velikog rata“ — Valјevo otvara izložbu o srpskim junacima

   Turneja obrazovno–umetničke izložbe „Sat — slike i časovi Velikog rata“, nastale na osnovu nagrađenog grafičkog romana „Sat“, počinje na prostoru nekadašnje Valјevske bolnice 1914. i 1915, u Kulturnom centru Valјeva, u četvrtak 28. februara u 18 časova.

   Izložba „Sat — slike i časovi Velikog rata“, praćena predavanjima i promocijama, uz učešće umetnika i stručnjaka, održavaće se nadalјe u kulturnim centrima, obrazovnim ustanovama, na festivalima i sajmovima, u državnim ustanovama, u Srbiji i inostranstvu.

   O grafičkom romanu

   „Sat“ priča istinitu sudbinu srpskog vojnika Radomira Lazarevića i njegove porodice iz Roćevića kod Kralјeva u Velikom ratu. Radomir je kao vojnik Srpske kralјevske vojske 1915. godine prešao snežnu Albaniju a potom i Sredozemno more. Nije dočekao da barem još jednom vidi Porodicu, Zavičaj i Otadžbinu.

   „Sat“ je svedočanstvo o lјubavi, vernosti, hrabrosti i požrtvovanosti srpskih junaka i njihovih porodica, o brizi i posvećenosti francuskih vojnih i medicinskih radnika, ali i odanosti tuniskog naroda tokom Prvog svetskog rata i sve do danas. U pitanju je univerzalna priča o malim lјudima u velikim istorijskim događajima.

   Poduhvat je umetnički stvaran od 2015. do 2018. godine. Scenario je po porodičnom predanju Lazarevića je napisao Dragan Lazarević — de Lazare. Prvu režijsku postavku je uradio Zoran Tucić, a stvaralački su u prvoj fazi doprineli i likovni umetnici Vladimir Krstić – Laci i Siniša Radović. Finalnih četiri stotine crteža je uradio Vujadin Radovanović, dok je strip obojio Rade Tovladijac.

   Grafički roman je u izvornom obliku objavlјen u izdanju „Pčelica izdavaštva“ iz Čačka, u oktobru 2018. kao album–monografija velikog formata, na kvalitetnoj hartiji, tvrdog uveza. Osim stripa, monografija ima i ilustrovani istorijsko–obrazovni dodatak na 16 velikih strana (oko 50 autorskih kartica) sa tekstovima o istoriji Prvog svetskog rata, današnjoj obnovi srpskih vojničkih grobalјa u Africi, ali i pregledom sto godina stripova na temu Velikog rata po istraživanjima Zorana Stefanovića. Knjiga je pravlјena kao opšteobrazovno sredstvo a trenutno je u proceduri za pomoćno nastavno sredstvo za istoriju u 8. razredu osnovne škole i u srednjim školama Srbije.

   Ovo izdanje je ovenčano Nagradom 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga za strip 2018. godine. Uz to, na rang listi magazina NIN, knjiga je zauzela prvo mesto najznačajnijih događaja u stripu Srbije u 2018. godini, praćena drugim stripovima o Prvom svetskom ratu: edicijom „Linije fronta“ i zbirkom Do pakla i nazad.

   Takođe je povodom stote godišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu ovaj grafički roman objavlјen kao sveska na roto–hartiji i poklonjen čitaocima 12. novembra 2018. u listu Večernje novosti u 120.000 primeraka.

   Time je „Sat“ postao najtiražniji i najčitaniji srpski strip poslednjih 40 godina.

   *

   Na osnovu odziva i zahteva publike sa dosadašnjih predstavlјanja, naročito prosvetnih i kulturnih radnika, nastala je povodom „Sata“ putujuća izložba sa pratećim programima gde se predstavlјa i faktografija Prvog svetskog rata, sećanje o ratu sačuvano u istoriji umetnosti, kao i potreba za očuvanjem spomen obeležja vojnika i civila, žrtava rata koji je sa razlogom nazvan Veliki.

   Reč stručnjaka o „Satu“

   ZORAN MILEKIĆ, PROFESOR ISTORIJE, ČAČAK: „Strip kao umetnička forma ima u sebi zaista zrno genijalnosti. Ispričati priču kroz niz slika a sa minimalnom količinom reči, a koja je ipak u stanju da na čitaoca „gledača“ ostavi tako jak utisak, zaista je fenomen. (...) No, ono što je istoričara zanimalo čitajući „Sat“ to je istorijska tačnost podataka. Umetničko viđenje gigantskog sukoba koji se zvao Veliki rat, kao i učešća Srba u njemu, jedna je strana medalјe. Druga su činjenice kojima se barata i koje se ne bi smele previše žrtvovati umetničkoj slobodi kad se obrađuje jedna važna tema i to na ovaj način. Tim više što je strip namenjen mladim naraštajima koji nemaju previše znanja o svojoj prošlosti. Ili ih imaju, ali na netačan i iskrivlјen način, što je još poraznije. Ovaj strip je pokazao, po mom dubokom uverenju, da se uspešno mogu kombinovati umetnički talenat, i pisca i ilustratorâ, sa onim što su neophodne istorijske činjenice.“

   VASA PAVKOVIĆ, PISAC, BEOGRAD: „Scenario stripa „Sat“ jasno i upečatlјivo prati neke od najvažnijih momenata iz sudbine ratnika Radomira i sudbine njegove porodice. Crtež je majstorski stilizovan, ubedlјiv i kolorom dodatno oplemenjen. Strip „Sat“ svakako spada u najlepše primere srpskog stripa koji se bavi Velikim ratom, a verujem da je pogodan i za savremenu školsku lektiru.“

   PROF. DR MILOŠ KOVIĆ, ISTORIČAR, BEOGRAD: „Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata upravo nas je srpski strip iznenadio kvalitetom i količinom produkcije posvećene ovoj temi. I, što je najvažnije, iskrenošću i svežinom izraza. To ponajbolјe potvrđuje strip „Sat“ scenariste Dragana Lazarevića i crtača Vujadina Radovanovića. Klјučne vrednosti ovog stripa nisu samo u superiornom crtežu i književnom pripovedanju. U njemu je, pre svega, reč o lјubavi prema porodici i otadžbini. Glavni junaci za porodicu su vezani neraskidivim nitima, koje premošćuju prostor i vreme. Porodica i potomstvo pobeđuju ograničenost čovekove pojedinačne, tragične egzistencije. Posebno je važan kontinuitet između generacija, oličen u sećanju na pradedinu žrtvu, opredmećen u satu koji se u porodici čuva. Rodolјublјe se, u ovom stripu, zasniva na lјubavi prema svojoj zemlјi i nema ni trunku isklјučivosti prema bilo kome. Zbog svega rečenog potrebno je da se razmisli o upotrebi ovog stripa kao nastavnog materijala u našim školama. On to zaslužuje, zbog dobrih poruka koje nosi i zbog svoje umetničke vrednosti. Potpisnik ovih redova ga najtoplije preporučuje, kako čitaocima doslovno svih uzrasta, tako i našim školama.“

   SLOBODAN IVKOV, ISTORIČAR PRIMENјENE UMETNOSTI, BEOGRAD: „Učešće Srbije i Srba u Prvom svetskom ratu je kroz stripove začuđujuće retko korišćeno u srpskoj likovnoj naraciji. Pred nama sada imamo nešto sasvim drugačije! I u formalnom i u suštinskom vidu. „Sat“ je produkciono najobimnija crtano–pisana priča ikada ovde nastala na temu Srbije u Prvom svetskom ratu. Nema spora o tome da je reč o ratu, no ne radi se o nekom neposrednom sukobu, a ponajmanje o stavlјanju na stranu samo jedne od strana u borbama. Svi su žrtve, protivnici skoro da i nisu prikazivani, a delo govori o sumornim i po porodice dugotrajnim posledicama, koje se prenose i traju vekovima. S obzirom na prethodna, malobrojna srpska stripska dela posvećena Prvom svetskom ratu, „Sat“ poseduje i ogroman pedagoški potencijal.“

Autori stripa i izložbe

Scenario:Dragan Lazarević — de Lazare

Likovni umetnici: Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac, Zoran Tucić i Vladimir Krstić — Laci

Grafičko oblikovanje: Dragan Lazarević i Rade Tovladijac

Tekstovi: Dragan Lazarević, Zoran Stefanović, 

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Vikipedija, slobodna enciklopedija i Međunarodna kulturna mreža „Projekat Rastko“

Koncept izložbe i kataloga: Zoran Stefanović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com

http://www.stripvesti.com/

Prvi roman i strip za decu sa tematikom iz Prvog svetskog rata

Ratne teme nisu novost u domaćoj književnosti za decu i u stripu, ali zahvaljujući izdavačkoj kući „Pčelica“ iz Čačka po prvi put sa partizanskih priča proširile su se i na Prvi svetski rat.

Reč je o romanu „Mali vojnik Velikog rata“ Zorana Milekića i stripu „Sat“, zajedničkom delu Vujadina Radovanovića Vuje i Dragana Lazarevića de Lazara.

– Naša izdavačka kuća, poznata po negovanju nacionalne istorije i kulture, još 2017. u okviru predviđenog izdavačkog plana imala je nameru da, povodom obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata, objavi knjigu za decu sa tematikom Velikog rata. Odranije imali smo saradnju sa istoričarem Zoranom Milekićem i predložili smo mu da razmisli o knjizi za decu na tu temu. On se odlučio za zaboravljenu ličnost Prvog svetskog rata, dečaka Momčila Gavrića, najmlađeg kaplara svih vojski sveta. Autorski tim stripa „Sat“, predvođen scenaristom Draganom Lazarevićem, čiji je pradeda Radomir Lazarević nosilac radnje i strip crtačem Vujadinom Radovanovićem, u Pčelici je prepoznao izdavača svog grafičkog romana – objašnjava za Danas Bojana Jovanović iz „Pčelice“.

Prema njenim rečima, u periodu između dva svetska rata nije bilo „tematski usmerene angažovane književnosti za decu“, dok je posle Drugog svetskog rata ovaj ratni sukob bio glavna tema u domaćim dečijim stripovima o Mirku i Slavku, kao i među piscima za decu poput Desanke Maksimović, Branka Ćopića i Aleksandra Vuča.

Roman „Mali vojnik Velikog rata“ i strip „Sat“ premijerno su predstavljeni na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, gde je „Sat“ nagrađen Specijalnom nagradom Sajma za 2018. godinu. Bojana Jovanović kaže da su oba dela „izazvala veliko interesovanje čitalačke publike i da su čitaoci sa neskrivenim emocijama reagovali i na herojsku priču o Momčilu Gavriću i tragični put Radomira Lazarevića“.

– Čini se da se herojstvo i borba za slobodu nekad i sad mogu posmatrati i analizirati sa više strana i na taj način dobili bismo razna tumačenja, koja možda ne bi išla u prilog rodoljublju i borbi za slobodu. Ali, ako se baziramo na one prave ljudske vrednosti, koje se takođe znatno ističu u obe ove knjige – prijateljstvo, ljubav prema porodici, odanost i požrtvovanost, svakako je veoma bitno da književnost podstakne čitaoce i u njima izazove emocije ove vrste – ističe Bojana Jovanović.

I roman i strip donose sugestivnost – čitaoca pretvaraju u „svedoka“, „očevica“ i „učesnika“ pred čijim očima oživljavaju sva saznanja, slike i malobrojni domaći filmovi koji govore o Srbiji u Prvom svetskom ratu. Profesor istorije i pisac Zoran Milekić izbegao je zamku „enciklopedijske forme“ i priču o dečaku Momčilu Gavriću, koja je do njega slučajno stigla preko Tekeriša, pretvorio u književni izazov. Kako nijedna od četiri postojeće knjige o njegovom junaku nije namenjena deci, on u pogovoru otkriva da je „duhovnu vezu“ pronašao u herojstvu Srpske vojske. Milekić prati životni put Momčila Gavrića od 1914 – stradanja njegove porodice i priključenja Šestom artiljerijskom puku Drinske divizije, preko ratovanja, potom školovanja u Engleskoj do sećanja na ratne podvige i sam kraj života „najmlađeg kaplara i podnarednika svih vojski sveta“ krajem aprila 1993. godine.

„Sat“ je više od stripa – knjiga u kojoj će čini da svako može da pronađe nekog svog kog je izgubio u Prvom svetskom ratu izgubio. Tragična sudbina srpskog seljaka Radomira Lazarevića, kog je rat preko Albanije doveo u Birezertu, da bi u Tunisu večno ostao na srpsko-francuskom vojničkom groblju u gradiću Sidi Abdali, danas Menzek Burgibi, dopunjena je istorijskom građom o srpskim vojnim memorijalima u severnoj Africi, Srbima i Srbiji u balkanskim i Prvom svetskom ratu, događajima koji su im prethodili, ratnim ofanzivama, proboju Solunskog fronta, ljudskoj ceni rata. Poseban dar čitaocima ostavljen je za kraj – „Pripovedanje u slikama i Prvi svetski rat“ sa primerima iz sveta i na domaćoj sceni gde je „ovo poglavlje kulturne istorije otvoreno tek u ovoj deceniji“, zahvaljujući ediciji stripskih zbirki „Linije fronta“.

– Prvenstvena ideja bila je da oba dela – roman i strip budu namenjena deci, ali ispostavilo se da su, zapravo, namenjena svim generacijama. Naravno, različite generacije ne reaguju s podjednakim emocijama na ova dela, a svakako su razumljiva i jednima i drugima, i podstiču na razmišljanje i upitnost šta se to promenilo u ljudima, pa smo postali toliko otuđeni od svojih najmilijih – objašnjava Bojana Jovanović, odgovarajući na pitanje kojoj je čitalačkoj publici namenjen „Sat“ imajući u vidu način na koji su vizuelno rešeni delikatni momenti čežnje, smrti, religioznosti, odnosa i dodira zemaljske i Nebeske Srbije, vaspitanja i vrednosti na kojima je nekad počivala ova zemlja.

Iako je obeležavanje 100. godišnjice Prvog svetskog rata bilo povod za objavljivanje romana i stripa sa ovom tematikom, Bojana Jovanović kaže da će „Pčelica“, ukoliko joj se ukaže prilika i dobije adekvatan rukopis, svakako i dalje vraćati ovoj temi jer je, kako ističe, „mnogo je Momčila i Radomira, mnogo je velikih junaka, učesnika svih malih ratova, malih po ogromnom broju žrtava koji su prouzrokovali, malih po svojoj uzaludnosti i svom bezumlju“.

Autor: J. Tasić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta danas.rs

https://www.danas.rs/kultura/prvi-roman-i-strip-za-decu-sa-tematikom-iz-prvog-svetskog-rata/