Razumljivo je da će za dobar deo auditorijuma uz ime Huga Prata prva (i jedina) asocijacija biti ‘Korto Malteze’, i to je zapravo u redu, za većinuod nas… Da pokušamo sad da se prosvetlimo uz još jedno kraće ostvarenje dotičnog autora – u pitanju je strip Stari ratnik, na koji naiđosmo u jednom broju ‘Stripoteke’, koji već ima solidnu patinu na sebi (1982. g.)
Ovaj strip nas može nagnati, manje ili više, da se zamislimo nad svrhom i načinima ratovanja, (ne)humanim obzirima među učesnicima i td., ali svakako, i bez posebno srceparajuće i filozofske linije, nosi jedan zanimljiv obrt i unutrašni doživljaj… Dakle, u trenutku kad je Drugi svetski rat na izmaku, uz očiglednu pobedu Saveznika (kako se navodi i u stripu, dejstva se fokusiraju na Normandiju, na područja slave velikana iz prethodnog rata) jedan nemački oficir, kao zarobljenik koji se vozi sa Amerikancima, relativno opušteno i pomalo revizionistički s enavraće na neke dramatične momente s početka rata…
Iz priče saznajemo da je sa nekolicinom drugova, odn. podređenih, obilazio jedan uglavnom napušteni objekat, koji je pre toga služio jedno vreme kao bolnica; usled neobičnih okolnosti u kojima se vojnici ne vraćaju, nakon pojedinačnog izviđanja, reši najzad da i sam ispita teren – ušavši u zgradu, sreće francuskog veterana iz Prvog svetskog rata, koji iako u kolicima, ne krije svoj ponos uz pomalo prkosa i cinizma; Nemac nema nameru da se obračunava sa ovim naizgled bespomoćnim likom, te mu posvećuje malo strpljenja… Ubrzo isplivava jedna sasvim banalna greška – a u sprezi sa nekom osnovnom humanošću, koja je za njegovu prethodnicu bila fatalna – kada je oficir, već pri nameri da ode, hteo da posluša uzgrednu molbu da veteranu doda vodu sa ormara, ugledao je krv iza jednih vrata… ali na vreme je opazio i nož – od koga su stradali njegovi drugovi, jedan po jedan ostajući sa ovim čovekom, koji ih je pritom elegantno likvidirao! Naravno, oficir, koji je blagovremeno uočio opasnost, eliminiše dotičnog protivnika, koji umire relativno zadovoljan nekom svojom odmazdom, a nama ostaje da se još malo zamislimo nad pojmovima ponosa i prkosa, mržnje, osvete i (be)smisla rata.
O autoru: Mišo Koprivica
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.
Autor: Mišo Koprivica
Tekst i fotografije preuzete sa sajta pokazivac.com
Нема коментара:
Постави коментар