Umro Luiđi Pikato, jedan od crtača stripa Dilan Dog

 

Jedan od najpoznatijih italijanskih crtača stripova Luiđi Pikato, crtač lika iz popularnog stripa "Dilan Dog" preminuo je u 69. godini, preneo je "Rai njuz".

Rođen je u Torinu 1954, a stripove je počeo da crta 1970-ih.

Pikato je 1977. godine napustio medicinske studije da bi se u potpunosti posvetio stripu, navodi Rai News.

Urednik Serđo Boneli ga je kontaktirao 1986. da učestvuje u nastajućem projektu „Dilan Dog“, za koji je napravio 47 albuma.

Veoma plodan, za strip Dilan Dog, čiji lik je stvorio Ticijano Sklavi nacrtao je desetine priča, 33 u redovnim serijama, ne računajući specijale, postavši ubrzo jedan od najvoljenijih i najistaknutijih autora.

Poslednji put njegova priča izašla je prošle jeseni u broju 15 „Dilana Doga oldboja“.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta n1info.rs

https://n1info.rs/showbiz/umro-luidji-pikato-jedan-od-crtaca-stripa-dilan-dog/

Preminula En Rajs autorka romana INTERVJU S VAMPIROM

Američka spisateljica En Rajs, autorka četrdesetak knjiga među kojima je i roman Intervju s vampirom, preminula je 11. decembra u 80. godini.

Njen sin, Kristofer Rajs, izjavio je u nedelju ujutro da je spisateljica preminula zbog komplikacija nastalih usled moždanog udara. „Tuga naše porodice je nemerljiva“, rekao je on. „Kao majka, podržavala me je bezuslovno – naučila me de prigrlim snove, odbijem konformizam i suočim se sa mračnim glasovima straha i sumnje u sebe. Kao spisateljica, naučila me je da prkosim granicama žanrova i predam se opsesivno strastima”.

Sa više od 150 miliona prodatih primeraka knjiga širom sveta, Rajsova važi za jednu od najčitanijih književnica u modernoj istoriji.

En Rajs je širokom čitalaštvu najpoznatija po svom debitantskom romanu Intervju s vampirom iz 1976. godine, po kome je 1994. snimljen film sa Tomom Kruzom, Bredom Pitom i Kirsten Danst u glavnim ulogama. Intervju s vampirom bio je prvi roman iz serijala Vampirske hronike, a usledilo je još 12 nastavaka.

Pored romana sa horor tematikom, En Rajs je pisala i erotsku fikciju pod pseudonimima En Rempling i EN Rouklor, a nakon što se 1998. godine vratila rimokatoličkoj veri, gotovo celu deceniju je posvetila pisanju knjiga isključivo religiozne tematike.

Povratak hororu načinila je 2012. godine romanom o vukodlacima The Wolf Gift.

2017. godine objavljuje horor roman sa istorijskom tematikom Ramses the Damned: The Passion of Cleopatra, koji je napisala sa svojim sinom Kristoferom Rajsom. Nastavak ove knjige, Ramses the Damned: The Reign of Osiris, biće objavljen 01. februara 2022. godine.

Svečana komemoracija slavnoj spisateljici biće održana naredne godine u Nju Orleansu, gradu u kome je En Rajs odrasla i kome se u svojim delima često vraćala.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/preminula-en-rajs-autorka-romana-intervju-s-vampirom/

 

In memoriam: Slobodan Milutinović - Adrenalin (1959-2021)

 

Udruženje stripskih umetnika Srbije obaveštava javnost, prijatelјe i članove da je naš kolega Slobodan Milutinović - Adrenalin, preminuo u ponedelјak 31. maja u 13:00 časova.

Milutinović je rođen u Beogradu 1959. Po profesiji i vokaciji bio je grafičar, dizajner, stripar, scenarista i poslednjih godina prozaista. Završio je Srednju školu na dizajn u Beogradu i studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1986. objavlјivao je stripove u glavnoj alternativnoj periodici Srbije i Hrvatske: Student, Mladost, Patak, Grafička zavera...

Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama. Bio je član-osnivač Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Adrenalin je bio prepoznatlјiv po lirizovanom, svedenom izrazu, cenjenom kod poznavalaca širom Jugoslavije. Poslednjih godina inicirano je u Udruženju stripskih umetnika Srbije da se ovaj opus monografski sabere i protumači u celini.

Umetnik je bio u braku sa suprugom Majom, a kćer Senka Milutinović je istaknuti likovni umetnik najmlađe generacije.

IN MEMORIAM... Goran Đukić – Gorski

 

Goran Đukić – Gorski (Sarajevo, 11.01.1956 – Novi Sad, 10.5.2021).

Za manje od godinu dana Novi Sad je izgubio tri stripska velikana. Nakon što nas je u julu 2020. napustio Petar Aladžić, a u avgustu Svetozar Obradović, ostali smo i bez Gorana Đukića Gorskog.

Goran Đukić ođen je 11. januara 1956. godine u Sarajevu. Sa 10 godina se seli u Apatin, a 1970. godine prelazi u Novi Sad. Završio je Višu ekonomsku školu, ali se nikad nije bavio ekonomijom. Bio je ženjen suprugom Jasnom i otac tri sina.

Stripom je počeo da se bavi početkom 1980-ih godina, a prvi strip „Osvetnici“, prema scenariju Svetozara Obradovića objavio je 1984. godine u „Spunk novostima“. Za novosadski „Dnevnik“ počinje rad na licencnom stripu „Bufalo Bil“.

„Baladu o Slovenima“ (scenario Obradović) objavljuje 1987. godine u „Val stripu“. Nekoliko kraćih stripova objavljuje i u edicijama „Dečjih novina“. U periodu 1988-1990. za „Marketprint“ objavljuje dvanaest veoma uspešnih epizoda „Tarzana“ prema scenariju Dušana Vukojeva, Rastislava Durmana, Dragane Stanković i Branislava Kerca.

Početkom 1990-ih počinje saradnju sa inostranim izdavačima, najviše sa nemačkim „Bastei“-em i američkim „Malibu comics“. Pod pseudonimom George Dove radi serijale o superherojima „Prototipe“, „Solutions“ i „The death of the squad“.Učestvovao je i u ilustrovanju projekata za „Platinum studios“. Objavljuje i u italijanskim časopisima.

Za evropske izdavače radio je kolor za nekoliko epizoda stripova o Teksu Vileru i Doktoru Mistereu.

Od 1999. radi kao ilustrator „Politikinog zabavnika“. U saradnji sa Branislavom Kercem i Sibinom Slavkovićem učestvovao je u stvaranju knjige „Sveti Sava – princ monah“, a ilustrovao je i knjigu stihova Gordane Kukić „Poema o Voždu“.

Na Salonu stripa u Beogradu 2017. godine osvojio je nagradu za najbolji strip klasičnog izraza (strip Lešinari, prema Obradovićevom scenariju). Istorijski strip „Evo mene, eto vas“ objavio je 2018. godine.

Ostaće upamćen kao tih i skroman čovek, posvećen radu, čije delo ima neizbrisiv trag u umetnosti stripa Novog Sada i Vojvodine.

Autor: Predrag Đurić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta stripvesti.com

Između spoznaje i večne mladosti

 Kada se budu pisale prave povesti srpske i jugoslovenske kulture, njihovi realni duhovni tokovi, videće se da je na glavnim raskrsnicama u kontralihtu preblještave istorije stajala samosvojna figura. Nije davala da se tek tako zaluta.

Polihistor i tumač kulture Žika Bogdanović je učio bića da se čude i da misle. I da žude za slobodom.

Velika vremena traže bescene žrtve. Napustio nas je i Žika Bogdanović – pisac, novinar, urednik, izdavač, pisac, antropolog svetova popularne kulture – čovek koji je tumačio pa i stvarao epohe, oplemenjujući živote milionima ljudi.

Bogdanović je rođen u Beogradu 11. septembra 1932, taman na vreme da vidi modernizaciju i ujedinjavanje sveta preko slobode pojedinca, kulture i tehnologije, ali i da vidi šta će mračni i veličanstveni 20. vek doneti i Srbima i planeti. Suvereno je vladao mnogim poljima duha i kulture, i nije se dao pokolebati u traganju za Gralom, samoj srži pojava, tamo gde su one čiste i ideološki još nefiltrirane. Tome ga je naučila dečaka opčinjenost susretom sa ogromnim Politikinim Zabavnikom 1939. i realni uticaj popularne kulture na sazrevanje mladog bića. Tada je Beograd, još neoporavljen od Prvog svetskog rata dobio i dva spoljna, lekovita impulsa – američki modernizatorski i ruski emigrantski, što je sve dovelo do današnje metropole sa osobinama jednog od kulturno-umetničkih žarišta Evrope.

Nadareni mladić je prvo studirao istoriju umetnosti u Beogradu a zatim se usavršavao u Sjedinjenim Američkim Državama, na polju teorije masovnih medija na univerzitetima Kolumbija i Stenford.

Od 1955. je novinar, kritičar i urednik koji je pouzdano osećao duh vremena tumačeći film, džez muziku, televiziju, društvo, književnost, strip. Radio je to kroz najuglednije medije druge Jugoslavije: Borbu, NIN, Tanjug, Radio Beograd… Objavio je u to doba i više knjiga: Veliki vek filma, Od filma do filma, Kilimandžaro, zemlja drhti, i Dečaci i lutke.

Drugi deo karijere, u 1970-im, obavio je kao već uticajni arbitar ukusa, na mestu direktora Jugoslovenske kinoteke i Izdavačkog zavoda „Jugoslavija“. Njegova izdavačka pregnuća su odgajila sve generacije od tada: pre svega kultne edicije „Kentaur“, obnovljena „Plava ptica“, „Zenit“ i „Polaris“ sa Zoranom Živkovićem. Od visokog je značaja šta je Bogdanovića interesovalo da predstavi od prevodne literature: bili su tu i klasici i Jung i Lem i Tolkin i Asimov i Klark – sam duh čoveka i sudbina čovečanstva u naprstku. Osim podrazumevajuće angloameričke i ruske, velika je zasluga urednika što je publici pružao temelje srpske, francuske, nemačke i italijanske kulture – tražeći dela najblistavija duhom a ne ideološki najkurentnija.

*

Bogdanović je neka vrsta oca istočnoevropske stripologije u doba kada je to bilo mlado polje i u razvijenijim zemljama. Osnovao je 1974. jedan od prvih svetskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz, reviju za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem, što je tada, idejno gledano bio jedan od glavnih događaja u kulturi Jugoslavije.

Potrebna je bila velika hrabrost u zemlji visoke političke napetosti kao što je to bila SFRJ 1970-ih vratiti predratni beogradski strip kao kulturnu činjenicu prvog reda. I to ne samo zato što je Komunistička partija Jugoslavije svojevremeno osudila i zabranila samu umetničku formu, već još i više jer su protagonisti imali nepopularno poreklo i opredeljenje, kao Beli Rusi; konjički oficir i umetnik Sergej Solovjev izbegao u Italiju; Đorđe Lobačev, potomak carskog diplomate, koji je postao deo sovjetske mreže u okupiranom Beogradu i kao sovjetski državljanin proteran iz zemlje tokom Informbiroa; i naravno, zakleti antikomunista Konstantin Kuznjecov. Državna bezbednost je saslušavala Bogdanovića 1976. zbog knjige stripskih bajki Čudesni svet Đorđa Lobačeva i sprečila normalan život izdanja.

Od tog trenutka, Bogdanovićeva blistava karijera je bila pod nevidljivom rukom, sve do nijansi da 1980-ih ne bude izabran za glavnog urednika Politikinog Zabavnika. Iako je zauzimao najviša mesta beogradske kulture, to je uvek bilo privremeno i sve najvažnije je uradio sam i sa istomišljenicima. Sa jedne strane duhovni sagovornici i saputnici na ovoj misiji su mu bili Umberto Eko, Moris Horn, Pjer Kupri, Pjer Strinati, a sa druge naši Vladimir Stamenković, Ljuba Popović, Ranko Munitić, Ivan Ninić, Zoran Živković… Odjeke i uticaj Bogdanovićevih kruga nalazimo i u opusu Zdravka Zupana, Momčila Rajina, Slobodana Ivkova, pa sve do najmlađe generacije stručnjaka iz desetak oblasti…

Bogdanović je sa Lobačevim bio nemali činilac da tada mladog Bojana M. Đukića primi u redove velikana prilikom osnivanja Pegaza, a momak će uskoro, 1976, osnovati stripsku grupu „Beogradski krug 2“, kasnije jednu od važnijih u Evropi. To je dovelo i do druge vrste organizovanja: Društvo autora stripa SR Srbije se osniva 1986. i prvi predsednik mu biva sam Žika Bogdanović a potpredsednik Ljubomir Kljakić, što je osnova za današnje Udruženje stripskih umetnika Srbije.

Njegov rad na tumačenju stripa i fantastike bio je važan i odmah prepoznat u Zapadnoj Evropi, a od skora se u centru Moskve, u Domu ruskog zagraničja imena Aleksandra Solženjicina – još jednog vesnika sloboda i etike – pokazuju kroz izložbe i monografije opusi ruskih emigrantskih autora u Bogdanovićevom i Zupanovom tumačenju, zahvaljujući prof. Irini Antanasijević. Ovim se postsovjetskoj ruskoj kulturi na velika vrata vraća jedan njen formativni elemenat, svojevremeno surovo prognan.

*

Bogdanovićev demokratski prosvećeni duh, urođeno slobodoumlje, ozvaničeno je raspadom SFRJ i uvođenjem višepartijskog sistema, kada je sa Nikolom Miloševićem i drugim istomišljenicima delovao od 1991. u Srpskoj liberalnoj stranci, gde je nekoliko godina bio glavni urednik lista Liberal. Postoji, vidimo, neostvarena alternativna istorija nesrećnog srpskog višestranačja i ona je mogla biti moralno superiornija i istorijski plemenitija nego ova postojeća, od službi a ne od naroda pravljena.

Delikatni mislilac, ali samouveren duh sa asfalta, Bogdanović je zbunjivao kolege. Njegov istančani stil, sav u nijansama, možda se nekima činio kao nedovoljno „naučan“, jer faktografijom i plitkim zdravim razumom nije zderivao meso pojave do koske – kako je Marina Abramović metaforički pokazala kao suštinsku osobinu naše kulture – već je išao u srž pojava, gde je njegova sklonost ka filozofiji iskazivala pesnika.

*

Može se reći da je Bogdanović bio i jedan od ključnih srpskih antropologa i filosofa kulture, utemeljen i nadahnut tumač dolazećeg vremena i duhovnog nasleđa. Kulturni model koji je on do kraja razvio u 1970-im direktno je uveo Beograd na planetarnu scenu promišljanja kulture, neretko uz rame sa tadašnjim Parizom, Rimom ili Njujorkom. Danas vidimo od kolike je važnosti bio taj rad i za kasniji razvoj autohtone srpske pop-kulture, koja je ponovo dobila evropsku relevantnost od 1980-ih do danas.

Može se zaključiti da je Bogdanovićev opus ispunio svoju svrhu: bio je od visokih kulturnih i vaspitnih kvaliteta, stekao je izrana visoku međunarodnu važnost, ali i milionsku publiku u jugoslovenskim zemljama u raznim oblicima. Jasan je i njegov uticaj na stotine istraživačkih i umetničkih opusa koji danas čine maticu nacionalne i regionalne kulture.

U Bogdanoviću smo, kao u malo kome, imali stvaraoca i autentičnog polihistora koji je Beograd i srpsku kulturu uvodio u svetsku zajednicu duha, na osnovu čega i danas stvaramo i po čemu smo međunarodno prepoznati.

U feudalno postavljenoj i visoko ideologizovanoj kulturi, stvarao je često protiv struje a većina priznanja koja je dobio bila su iz sveta stripa, visoko slobodne oblasti: „Andrija Maurović“ (1983), „Maksim“ (1983), Nagrada za doprinos srpskom stripu Salona SKC (2007), Vitez od duha i humora USUS (2018)…

Pesnik u duši, mislilac, a pripovedač po nužnosti dao je u 21. veku koju desetinu knjiga često u mikrotiražima – romana, eseja, sećanja, priređenih umetničkih monografija, knjiga iz teorije umetnosti. Ona još čekaju svog kritičara, u kulturi koja prave književne kritike odavno nema.

Tek će novo čitanja ali i izrada Bogdanovićeve autorske bibliografije, tih desetina hiljada strana, pokazati koliko nije bilo slučajnosti ni u jednom aspektu delovanja ovog neobičnog čoveka.

*

Žika Bogdanović je umro u rodnom Beogradu od posledica srčanog udara 3. aprila 2021. godine. Neumoran do poslednjeg daha, borac naspram ogromnih fizičkih i zdravstvenih tegoba poslednjih godina, skoro homerovski i višnjićevski slep, stvarao je kao da je armija a ne jedinka. Opevavao je svoj veličanstveni uvid u 20. vek i njegovo čovečanstvo, uz veliku podršku supruge Emilije i sinova Vida i Ognjena.

U trenutku presecanja životne trake, momentu filmskog srpskog reza da citiramo Mihaila Ilića, Žika je radio na novom broju Pegaza ali i dovršavao magnum opus; trilogiju o medijima vizuelne naracije – stripu, ilustraciji i filmu – srži jednog hipotetičkog kursa na Fakultetu dramskih umetnosti, čiji je gostujući predavač bio. Igrom slučaja, poslednji objavljeni tekst mu je bio predgovor za treći tom sabranih dela Đorđa Lobačeva: Baš-Čelik, Biberče i druge priče – dakle, upravo onog štiva većeg od života, koje ga je 1939. sudbinski usmerilo da stvori stotine važnih stvari.

I tek na kraju epizode shvatili smo da onaj koji je stotinama hiljada čitalaca bio tek ime, nikad viđeno biće iz druge dimenzije, superjunak u očima svoje publike koja ga je znala kao Žiku, imao i svetovno ime – Živislav.

Nesumnjivo je da će jedan deo bića Žike Bogdanovića za neupućene zauvek ostati nedokučiv, što je uostalom i sam želeo, bilo iz mudrih bilo iz šeretsko-beogradskih razloga.

No, ništa nije krio i ostavio je napisano. Svetovi koje nam je otvarao otključani su i nadohvat ruke. Rizični koliko i lepi, sa mogućnošću da hrabri pojedinac u takvim svetovima i dalje stvori epohu po meri slobode i čuđenja sopstvene, a ne tuđe ličnosti.

Piše: Zoran Stefanović

Autor je pisac i istraživač, upravnik Centra za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta danas.rs

https://www.danas.rs/kultura/izmedju-spoznaje-i-vecne-mladosti/

Žika Bogdanović (1932-2021)

 

Preminuo je stripolog i filmolog Žika Bogdanović!

Živislav Žika Bogdanović, istaknuti teoretičar umetnosti, stripolog i nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke, preminuo je juče u Beogradu u 89. godini, potvrđeno je portalu Nova.rs u Kinoteci.

Bogdanović, istoričar i teoretičar umetnosti, filolog, filmolog, stripolog, novinar, prevodilac, izdavač i književnik, rođen je u Beogradu 1932. godine.

Tokom višedecenijske karijere bavio se novinarstvom, kao reporter u agenciji Tanjug, bio je i filmski kritičar “Borbe”, za NIN je pisao televizijske kritike, da bi kasnije u ovom nedeljniku bio i urednik Kulturne rubrike.

Na Radio Beogradu bio je urednik i voditelj serijala “Svet džeza”, a takođe je bio i direktor Jugoslovenske kinoteke, kao i izdavačkog zavoda Jugoslavija.

Bogdanović je bio osnivač i glavni urednik zadužbine “Ateneum”, osnivač i urednik mnogih književnih edicija “Kentaur”, “Plava ptica”, “Zenit”, “Polaris”, a za svoj kritičarski rad još 1962. godine ovenčan je nagradom za filmsku kritiku “Beograd film”.

Žika Bogdanović bio je jedna od ključnih figura za ovdašnju strip scenu, s obzirom da je još 1974. godine pokrenuo jedan od najznačajnijih časopisa o teoriji i istoriji stripa “Pegaz”.

Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija među kojima se izdvajaju one iz oblasti stripa: “Čudesni svet Đorđa Lobačeva”, “Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi”, “Umetnost i jezik stripa”, “Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934-1941”.

Bavio se i prevođenjem. Na naš jezik preveo je dela Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka…

Za rad na polju strip teorije dobio je nagrade “Andrija Maurović”, “Maksim” i povelju Vitez od duha i humora.

Objavljeno: Nova S, Beograd, 

Autor: Jelena Koprivica, 04. Apr. 2021.

Ričard Korben, legendarni strip autor preminuo u 81. godini života

Legendarni strip autor Ričard Korben (Richard Corben) preminuo je u 81. godini života od posljedica operacije srca.

Vijest o njegovoj smrti objavio je Džek Strenejd (Jack Stranad), njegov kreativni saradnik objavom poruke Korbenove udovice Done.

“U velikoj  žalosti moram podijeliti vijest da je Ričard Korben preminuo 2. decembra 2020. nakon operacije srca. Nedostajaće puno porodici, prijateljima i obožavaocima. Ričard je jako cijenio ljubav prema svojoj umjetnosti koju ste pokazali vi, njegovi fanovi. Njegova podrška tokom decenija rada značila mu je jako puno. Pokušao vam je uzvratiti podršku vrijednim radom na svakom umjetničkom djelu koje je izašlo pod njegovim autorskim potpisom. Iako nas je Ričard napustio, njegovo će djelo živjeti i sjećanje na njega će uvijek živjeti u našim srcima. Ričardova umjetnost biće dostupna putem web stranice Corben Studios na adresi corbencomicart.com. Molim vas, dajte meni i mojoj porodici malo vremena da dođemo sebi i vratićemo vam se 2021. godine”, napisala je Korbenova supruga.

Korben je rođen je 1. oktobra 1940. godine i bio je ostvareni i široko priznati umjetnik stripa, animator, ilustrator i izdavač. Najpoznatiji je po svojim hororima i fantastičnim pričama, uključujući rad u magazinima Creepyju, Eerieu, Vampirelli, kao i u Métalu Hurlantu” i časopisu “Heavy Metal”, uključujući i svoju seriju “Den”, iz vlastitog izdavačkog etiketa Fantagor Press.

Poznat po korištenju masne crne boje, neujednačenim efektima i ekstremnim pozama ljudskog tijela, mišićavosti i golotinje, stekao je širu popularnost stripovima objavljivanim u šezdesetim godinama na DC Comicsu, crtajući “Hellblazer”, adaptirajući klasičnu horor priču “The House on the Borderland” pisca Vilijama Houpa Hodžsona (William Hope Hodgson) za “DC Vertigo” otisak i rad sa svojim “Hellblazer” serijalama.

Tokom karijere Korben je stvarao pod velikm uticajem klasičnih književnih majstora horora i fanatastike poput Edgara Alana Poa (Egdar Allan Poe), HP. Lavkrafta (HP Lovecraft) i Roberta Hauarda ( Roberth E. Howard) što je uz njegov prenaglašen, često i groteskan crtež, dalo veoma zanimljive vizuelne kombinacije.

Takođe, kao autor je veoma zaslužan za pomjeranje granice cenzure u svijetu devete umjetnosti, pošto je njegov rad bio poznat po velikoj količini nasilja i naglašenoj seksualnosti likova, uz veliki uticaj na mlađe generacije strip umjetnika.

Takođe je poznat po saradnji sa čuvenim piscem Brajanom Azarelom (Brian Azzarell) na serijalima Marvelovog “Hulka”, potom “The Punisher: The End with Garth Ennis”, kao i “Ghost Rider”, “Starr The Slayer” i “Haunt Of Horror”.

Takođe je radio na “Bigfootu” za IDW, te “Conan Of Cimmeria” i “Hellboy” za Dark Horse.

U januaru 2018. osvojio je prestižni Grand Prix  u Angulemu i predsjedavao festivalom 2019. Ranije ove godine, Parallax Studio najavio je pretprodukciju animiranog filma “To Meet the Faces You Meet” temeljen na stripu “Fever Dreams” koji je ilustrirao Korben, a napisao Jan Strnad.

Ovaj tandem takođe je radio hvaljene serijale “Mutant World” i “Son Of Mutant World”.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta bosonoga.com

https://bosonoga.com/2020/12/11/ricard-korben-legendarni-strip-autor-preminuo-u-81-godini-zivota/

 

Preminuo Radivoj Bogičević

U Beogradu je preminuo naš kolega Radivoj Bogičević, autor stripa, animator, ilustrator i pisac.

Radio je u PGP-u kao urednik omota za gramofonske ploče i u EPP-u Radio televizije Beograd gde se bavio kreiranjem spotova i 3D animacijom.

U penziju je otišao kao urednik grafičke opreme svih RTB redakcija.

Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za doprinos srpskom stripu.

Opelo i sahrana će se održati u sredu, u 13 časova, na groblju u Surčinu.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta rts.rs

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3613907/preminuo-radivoj-bogicevic.html

Dragoš Jovanović Fera (1940-2019)

6. maja nas je napustio Dragoš Jovanović - Fera, u to ime vam, uz predlog Dušana Cvetkovića i odobravanje Parabelluma, prenosimo poslednji intervju sa Ferom koji je objavio ovaj strip magazin prošle godine.

LEGENDA O ZNANOM JUNAKU

Dragoš Jovanović Fera

Pišu: Predrag Ikonić, Dušan Cvetković

KAKO JE FERA SVIRAO STRIP...

Dragoš Jovanović Fera rođen je 28.septembra 1940. godine u Zaječaru. U Nišu je pohađao srednju muzičku školu. Penzionisan je 1990. godine kao vojni muzičar (bubnjar).Crtački je debitovao 1958. godine u "Borskom kolektivu", novinama RTB. Od 1963. godine publikuje radove na stranicama stripmagazina i humorističkih revija u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Kosovu, Rumuniji, Bugarskoj... Kontinuirano objavlјuje u poznatim evropskim časopisima, kao što su: "Ege" (Francuska), "Williams Intereuropa" (Italija), "Axel Springer Verlag" (Nјemačka)...Dopisnik je "Nor-a", "Bedesup-a" (Francuska), "Serie Jurnalen-a" (Danska), "Bil& Bubbla" (Švedska)... Učestvovao je na mnogim domaćim i inostranim salonima, izložbama karikature i stripa. Tri puta je samostalno izlagao, dva puta u Nišu i Rimskim Toplicama (Slovenija). Na internacionalnom festivalu humora i grafike u Bolonji (1973.) dobio je Srebrni pehar- Promocion Club Bologna. Od 1978. godine član je Udruženja crtača Kube, grupe P-ELE.U "Dečijim novinama" iz Gornjeg Milanovca uređivao je "Eureku", bio član Savjeta ove izdavačke kuće, odgovorni urednik "Gusara", prve niške striprevije, kao i magazina "Comics", karikaturista "Narodnih novina"... (Naj)veći broj kratkih, humorističkih stripova objavlјivao je pod krovom "Dečijih novina". Na primjer, u "YU stripu" publikovao je slјedeće radove: Zamka (144/1), Invazija (148/1), Es-Ef (186/1, 190/1, 204/1, 208/1, 130/1, 25, 33), Belutko (204/1, 208/1, 212/1, 222/1, 226/1, 22, 25, 32), Ljuba Danguba (216/1, 234/1), Seoske zvrčke (40), Raša (45, 46)...Dva njegova najčuvenija lika su Vojnik Radojica objavlјivan 25 godina u "Vojničkim novinama", dok je avanture vojnika Luke uobličavao punih 18 izdavačkih sezona. („Antologija niškog stripa“ Branislav Miltojević, izdavač: „Prosveta“ Niš, 2004. godine).

Dragoš Jovanović Fera znani je junak lјubitelјima devete umjetnosti sa ovih prostora, živa legenda pa i ne treba da čudi zašto smo dragog Feru odabrali za našu rubriku. Fera je takođe i muzičar, profesionalac, bubnjar. Nisam uživo gledao Feru pa ne smijem sa sigurnošću tvrditi da li je Bane Kerac  još uvijek najbolјi bubnjar među domaćim strip crtačima (doduše nisam gledao ni Baneta kako lupa uživo, ali jesam neke video snimke njegovog „Gerometala“). Sa Ferom je u Nišu razgovarao Dušan Cvetković uz malu pomoć peđe slavnog, a razgovor slijedi...

Otkako znam za sebe, znam i za strip pa tako i za domaći strip, a samim tim i za ime Dragoša Jovanovića Fere iz Niša. 

Prvi put sam Vašeradove vidiona stranicama JU STRIPA, a Vi ste vjerovatno počeli i ranije objavlјivati. Kako i gdje je sve krenulo?

Sve je krenulo u Boru, prve svoje radove objavio sam u časopisu "Borski kolektiv", novinama RTB, davne 1958. godine.

Ti si rođen tamo u Boru?

U Zaječaru sam rođen. Iz Zaječara smo došli u Bor, tata je bio pravni referent, mama učitelјica. I eto tako je počelo.

A otkud to da ste zavolјeli crtanje s obzirom da ste po profesiji bio nešto drugo tj. muzičar?

I još uvijek sam muzičar i to dobar muzičar, iskreno da ti kažem. Violinu sam svirao, malo prije toga klavir. Onda sam ušao u redakciju „Borskog kolektiva“ gdje oni uopšte nisu imali karikaturistu, niti su znali za karikature, osim za velike, Klasa i to društvo i sl. Evo pogledaj te novine i stripove što sam tada radio „Tetka Lela iz Bor sela“, npr.

Da li je kod Vasu početku bila izražena samo lјubav prema crtanju, ilustraciji, a otkriće stripa uslijedilo kasnije ili je bilo obrnuto tj. stripVamje pobudio lјubav prema crtanju?

Počeo sam gledajući i učeći od drugih, a najviše sam naučio od Aleksandra Klasa, išao sam kod njega i kući, izuzetno me primio. Smatrao sam da i ja mogu da dam neki doprinos umjetnosti. Na početku sam i ja prvo kopirao druge što je normalno, a poslije sam počeo da radim svoje crteže. Nakon „Borskog kolektiva“ počeo sam da crtam i za „Jež“ i za druge beogradske i novosadske novine, i ostale. Ja sam od karikature krenuo, ali sam volio strip i redovno ga pratio kroz naš „Zabavnik“ ili francuski „Spiru“ i „Tintin“ pa su mi se i same karikature nekad sastojale od par sličica što je u stvari strip. Volio sam tu formu.

Je li ti bilo teško da u to vrijeme i u toj sredini dolaziš do stripova?

Mnogo je teško bilo. Ja sam slučajno imao nekoliko poznanika gastarbajtera koji su radili u Francuskoj koji su mi nabavlјali te francuske strip revije. I zavolio sam da radim humorističke stripove. Volim čitati i realističke, naravno.

Postoji li neka osoba iz tog perioda Vašeg života koju bi pomenulidaje uticala na Vaše bavlјenje umjetnošću?

Ne mogu da te lažem, ali tata me je terao da crtam govoreći „onako kako misliš da treba da crtaš, crtaj, a ako ti se ne sviđa, lepo ga skloni i gotovo“.

Kakav je uopšte tada bio odnos sredine prema toj tvojoj lјubavi prema crtanju?

Izvanredan je bio odnos sredine. Svi su na to gledali sa poštovanjem. To su sve bili stariji, cjenjeni lјudi, ja sam imao 19 godina. Znaš kako su tada vaspitavani lјudi, ne kao ovo danas partizanski, da djeca biju profesore i sl.

Ja u stvari ne znam kako je to tada bilo, pa ako možeš reci mi nešto više o tome, koji su to sve lјudi čitali., jesi li imao u blizini svojih istomišlјenika?

Najveći je štos što je meni falio neku tu u okolini, neki istomišlјenik, nisam imao nikog. Da bi nekako uticao na mene, pa da budem bolјi ili gori. Neko da se ugledam na njega da mi kaže to ne valјa nego ovako i sl. Jedino pokojni tata, on mi je unio tu volјu i podržavao me mnogo.

Do kada si ti živio u Boru?

Do šezdesetdevete, ne pardon... 1968. godine sam otišao u vojnu školu, do 1968. znači. U stvari došao sam '55. u Niš, u srednju muzičku školu. Bio sam tu jednu godinu pa smo od nas 27, 25 pali iz harmonije kod profesorice, neka Dorina Simić, sa direktorom se muvala. Pa drugi put to položim, pa treći put opet padnem iz harmonije i ja 3 godine izgubim u Nišu i onda jedan drugar nađe jednu debelu vezu pa van svih rokova upišem Vojnu školu u Nišu.

Prije nego što si otišao na Vojnu školu jesi li znao nekoga u Nišu, Beogradu, nekog ko se bavio karikaturom, ilustracijom?

Bio sam u kontaktu sa mnogima, a želјa mi je uvijek bila da upoznam ovog Arsova. Komunikacija sa redakcijama tada je išla uglavnom preko pisama: „Dobar dan želio bih da upoznam toga i toga...“ Kod Klasa sam išao kući kao što sam već rekao, pa kod Juge Vlahovića. Dobro on je mlađi, ali samo da ti kažem. Sjećam se jedan časopis 70 i ne znam koje godine, švajcarski, jedan od najstarijih humorističkih časopisa na svijetu. Ja mu kažem daj mi molim te adresu da i ja nešto pošalјem. Kaže Klas: „Ne može, ja sam slao 3 puta i ništa“. Ja jednog dana odem u „Jež“, odnesem 100 grama kafe, itd., znaš kako to ide... Tu nađem Mileta Dobrića, Ferija Pavlovića, kad pogledam i vidim taj švajcarski časopis. I pitam Dobrića koji je bio zajebant, dobar čova, mogu li dobiti adresu časopisa. Kaže on: „Ma uzmi nosi sve to bre, mi to bacamo, dobijamo kao razmjenu.“ Ja dođem kući, 1973. godina, pamtim, pošalјem jednu ilustraciju. Vrate mi. Ja pošalјem drugi put, ništa. Ali ja pošalјem i treći put kad dobijem pismo od njih: „Primili smo 5 karikatura, 3 karikature zadovolјavaju“ i vratili mi originale. Meni to nije jasno bilo. U slјedećem pismu šalјu mi časopis sa mojim karikaturama kad poslije toga stiže još jedno pismo: „Uplatili smo Vam dana toga i toga honorar, toliki i toliki, hvala“. Tad sam već radio u vojsci kao muzičar, svirao bubnjeve, ja sam bio aktivno vojno lice. Na mene su lepo gledali i ovi političari i ostali. Ja sam imao jedan dobar štos.

Postoje li neki omilјeni naslovi, strip junaci ili autori iz djetinjstva koji su ostavili uticaj na Vas?

Tada je bio omilјen časopis „Plavi vijesnik“. Od ovih novih ja nisam volio ove super junake.  Naši napravili nekog super heroja, ima testere umjesto ruku. Ja pitam kako taj junak briše dupe! Volio sam tada više neke bajke i to, klasičan američki, engleski, talijanski, detektivski strip i sl.

Je li se moglo živjeti tada od tadašnjih honorara?

Jedno vrijeme moglo se živjeti i od stripa i karikature, pazi, jedno vrijeme. To ti kao bratu kažem. Da je neko malo zapeo dupetom, zagrijao zadnjicu, mogao je živjeti od ovoga. Ali malo je bilo profesionalaca. Neki su radili pod ugovorima. Ja sam znao lјude koji su lijepe plate imali. Ja sam kao poručnik imao manju platu nego tadašnji urednik karikature, koji je bio samo urednik, koji kaže „ovo pusti, ovo ne, ovo baci“! Samo urednik. A pazi, vojska je tad imala dobre plate. Samo „Jež“ je imao 8 izdanja. Ej, osam izdanja, to je mnogo bre.

Sa kojim ste sve izdavačima sarađivali i u kojim ste sve časopisima objavlјivali?

Ja kada sam počeo da radim karikature ja sam gledao za koga da radim. „Borba“ je bila crvena,  novine KPJ. Ja sam se dvoumio da li da šalјem za „Politiku“ redovno, da se ustalim ili „Borbu“ i ja  pređem za „Borbu“. Verovao ili ne baš te 1973. godine počnem tu da objavlјujem na 2 dana  su išle karikature. Mnogo su me poštovali. Svo vrijeme sam objavlјivao u vojnim listovima, časopisima. Kasnije sam počeo da radim za „Dečije novine“, to mi je bilo zlatno doba, en znam tačno koje godine, imam negdje zapisano.

To je vjerovatno druga polovina sedamdesetih?

Tu je bio jedan čovjek, moj Jovanović. Bio je tu i jedan imenjak, a ovaj prezimenjak. To je bio učitelј koji je napravio giganta od „Dečjih novina“. On je genije bio, Srećko Jovanović. To je prvo bio čovjek, lјudska veličina. Ja se sjećam sada, evo okreni malo da vidiš ovaj strip, moj glavni junak stripa bio je komandant rimske karaule. Radilo se na tome da se napravi serijal, čak jedan zaseban strip,  da on bude glavna negativna ličnost, taj rimlјanin, on će da bude protiv Slovena. Ovo ti pominjem zbog Dikana jer je on zauzeo njegovo mjesto. Dikan je bio u mudima kad sam ja radio ovo. Ja sam to radio znaš kako, Srećko me tjerao, ali nekako mi nije bilo po mome.

Najpoznatiji ste po stripovima kratke forme i velikom broju strip junaka koje si najčešće radio za vojne listove.

Radio sam za sve vojne listove, 7 vojnih listova, karikature i strip kaiševe. Kaiševe sam na početku preuzeo od drugog crtača, tu je bio neki  junak Luka, a ovaj Vojnik Radojica to je moj, on je bio novi. Vojnik Radojica je možda jedan od najdugovječnijih strip serijala kod nas. U to doba održavali su se posebno i festivali vojne karikature, toliko je to tada bilo zastuplјeno i prihvaćeno. Bio je to veliki angažman tako da u tom periodu nisam imao vremena za neki svoj, baš lični strip. Puno sam volio raditi karikature i stripove bez riječi jer nisam nikad volio puno govorancije. I dan danas.

Od Vaših „dugometražnih“ stripova meni je najpoznatiji strip serijal „Krahan“ (vjerovatno parodija na Rahana). Koliko stranica su imale pojedine epizode i koliko je ukupno urađeno epizoda?

Nisam ja imao neke serijale. Imao sam neke vesterne, ali i oni su kraća forma bili. Svaka epizoda je za sebe bila. „Krahana“ nije nacrtano mnogo stranica tako da nisam nikada razmišlјao da ga objavim u nekom samostalnom albumu.

Kako si ti uopšte izgradio svoj stil? Očigledan je kod tebe uticaj francusko-belgijske škole, ali ti imaš jednu prepoznatlјivu liniju od svojih početaka do danas, koja je naravno usavršavana, ali kad se vidi crtež vidi se da je to Fera!

Imao sam jednog Amerikanca, Džek Dejvis se zvao, on mi je bio uzor. To je bio genijalac. Evo pogledaj ovaj najnoviji rad. Uvijek sam se plašio da crtam perom i četkicom, ali nisam nikada crtao flomasterima. Ipak sam koristio samo pero i eventualno četkicu.

Jedno vrijeme ste se bavili i izdavaštvom. Sjećam se da sam se jako obradovao kada sam kao tinejdžer na sarajevskim (a Dule na Niškim) trafikama kupio prvi (nažalost i jedini) broj strip magazina „Gusar“ čiji ste Vi bili urednik. Možete li se malo prisjetiti tih vremena, kako je krenulo, zašto je odmah stalo i sl.

Početkom osamdesetih, skupili smo se društvo jedno, lijepo. Bane Miltojević, Bane Brada koji je rano preminuo... Bilo je dosta autora tih godina u Nišu: Miša Marković, Profke i Laci koji su došli malo kasnije... Ispostavilo se da postoji jedno društvo koje crta, ali ništa, ne vidi se nigdje dalјe. Mi smo postojali, ali nismo postojali, razumiješ. Objavlјivalo se u stranim časopisima, ali nama je ovdje trebao jedan kontinuitet objavlјivanja. Ja sam riješio da to promjenim. Okupio sam tu cijelu bandu od Miše Markovića kog sam najviše poštovao do ostalih. Objavili smo jedan broj „Gusara“ pa nakon dugo vremena, sredinom devedesetih, objavili smo dva broja strip revije „Comih“. Dosta nam je pomogao i Stanimirović koji je bio dekan na fakultetu, a sin Mirko Stanimirović mu je crtao stripove. Mi nismo prodali nijedan jedini broj, sve je to podijelјeno.

Ipak jeste, ja sam kupio jedan broj u knjižari Bata, a drugi si mi ti poklonio (op. Dule)... Iako se bavim andergraund stripom, ja promovišem i kupujem strip u svim oblicima, naravno.

Da, i ja se sjećam kad sam čuo za tebe i za tvoje stripove. Nije bitno što je to andergraund, nego je bitno da tu ima šta da se kaže. Gledao sam ja vaše radove na izložbama, ipak to ima neku misao, suština i sl.

Jeste li pokušavali još nešto što se tiče izdavaštva?

Nije bilo ništa više što se tiče izdavštva u Nišu do druge polovine devedesetih. Ništa nije moglo u Nišu da se uradi kasnije, takvo je vrijeme bilo. Bane Miltoje je imao još par spremnih knjiga, ali nije imao kome da ponudi da to objavi.

Uglavnom ste radili po vlastitim scenarijima. Jeste li sarađivali sa nekim domaćim ili stranim scenaristom?

Ne, nikada. Sve karikature, svi gegovi su moji. Bilo je bitno da budem savremen i u toku zbivanja. Nije mi niko ni nudio nešto da radim.

Jeste li objavlјivali u inostranstvu, sem tog početka kada steobjavlјivali u Švajcarskoj?

Objavlјivao sam jedno četiri godine u Švajcarskoj, Francuskoj i u Italiji naravno. To je bila lijepa saradnja. U Bolonji sam dobio veliki srebrni pehar 1973. godine na festivalu karikature. Bio je neki general Đura Lončarević, odem do njega na razgovor, kontam zašto li me zove. Kad on zove da pričamo o karikaturi! Toliko je bio obrazovan. Jednom prilikom obratim se ja svom šefu, nekom potpukovniku i kažem mu da sam dobio telegram od Grada Bolonje da me pozivaju na festival i da moram da idem do generala Lončarevića da tražim dozvolu, kaže on ne može! Ma ja idem, ne možeš me zaustaviti, da me j.... Odemo onda do generala zajedno, a on kad je čuo o čemu se radi rekao je ovome da mi za pola sata napiše dozvolu za pasoš (pasoši vojnih lica stajali su u sefu tada) i da mu se ne vraćam bez pehara na oči. Toliko je taj Đuro Lončarević volio strip i karikaturu, mogao sam s njim da pričam, evo ovako kao ja i ti, razumiješ.

Koje su za Vas bile najbolјe godine za strip na našim prostorima ili one tek dolaze?

Meni lično je najlјepši bio taj period iz 1973. godine. A za strip kod nas najlјepši je bio taj period dok su funkcionisale „Dečije novine“. Nakon Srećka Jovanovića i  „Foruma“ iz Novog Sada nikad više neće biti isto. Za strip danas znam da crkava, ne znam zašto. Svi pričamo danas o parama, to je tačno jer bez love nema ništa. Ali u ono vrijeme je bilo i malo entuzijazma.

Maloprije  sam se malo našalio jer mislim da ovdje nikad neće biti tako dobro za strip kao ranije iako danas ima veliki broj izdanja, više nego ikad, ali publike je premalo... Kako Vi vidite taj fenomen?

Bio sam jedan dan u striparnici kod ovog momka, ne znam kako se zove (Zlatibor Stanković, op. Peđa). Zainatio sam se i otišao. Proanalizirao sam i vidio da je sve skupo. Strana izdanja su jeftinija nego naša. Cijena je previsoka, ubija. Kad bi strip bio bagatela bilo bi bolјe. „Stripoteka“ je jedna od rijetkih koja je preživjela.

Ti si poznavao većinu domaćih autora tih godina. Kakav je bio odnos između vas, je li bilo lјudi koji su čuvali svoje izvore, tajne za sebe, je li bilo sebičluka i sl.

Tada nije bilo interneta, ali što je interesantno, opet se sve znalo. Svako je od srca pričao svoja iskustva. Bilo je mnogo lјudskosti, dostojanstva.

Čime se Fera bavio ili bavi i dalјe kad ne crta?

Svirao sam u Vojnom orkestru, a povremeno sam bio u Simfonijskom orkestru kao ispomoć.

Da li još uvijek crtate strip i šta ako nije tajna?

Radim karikature samo. Ali evo za dvije godine nemam ni dinara zarađenog. Šalјem stalno preko imejlova raznim izdavačima i festivalima, da lјudi vide ipak da sam živ, da i dalјe radim.

Da li su mladi sugrađani, Nišlije dolazili kod Vas po neki savjet ili ste možda vodili neku školu stripa u Nišu?

Toni Radev je bio. Ja sam mu rekao, nastavi ovako kao što radiš, nemoj ništa da mrdaš. Ti radi to tvoje što ti osjeća. I tako je uspio, objavio je i u Francuskoj jedan album. On je fin, lijepo vaspitano dijete. Pričamo često, dođe do mene...

Imate li neke ideje kako da pomognemo da strip na našim prostorima poveća svoju popularnost...

Strip će da ide samo na gore jer nema novca. Ti možeš da crtaš i da voliš ovo, ali...

Autori: Predrag Ikonić, Dušan Cvetković

(„Parabellum“, 2018)

Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com

http://www.stripvesti.com/

Preminuo tvorac "Spajdermena": Želeo da mu na nadrgobnoj ploči piše "konačno zaplet"

Sardžent je umro u svojoj 92. godini života u svojoj kući u Sijetlu. Radio je i na filmu "Zvezda je rođena"

Preminuo je Alvin Sardžent, scenarista i dobitnik Oskara.

Sardžent je umro u svojoj 92. godini života u svojoj kući u Sijetlu, a vest o njegovoj smrti saopštio je producent i prijatelj Pam Vilijams.

Tokom devedestih, Sardžent je napisao scenario za drugi i treći nastavak filma Spajdermen u kome je glumio Tobi Magvajer. 2012. prilagodio je scenario koji je zasnovan na Marvelovom stripu o superheroju Spajdermenu. Naslovnu ulogu je tumačio Endru Garfild.

Dobijao je mnoga priznanja, a kolege su govorile da je on i njegov rad od "majstorske klase - savšršenih tonova, besprekorno struktuirani, duhoviti, ljudski , vredni ponovnog gledanja".

Sardžent je radio i na filmu "Zvezda je rođena" i mnogih drugim.

Oprobao se i u glumi i imao malu ulogu u ratnom filmu iz 1953.

Imao je dve kćeri, ženio se dva puta.

Među citatima koji se pripisuju Sardžentu je o onaj: 

-Kad umrem, neka na nadgrobnoj ploči piše "konačno zaplet".

Tekst i fotografije preuzete sa sajta telegraf.rs

https://www.telegraf.rs/vesti/kultura/3060013-preminuo-tvorac-spajdermena-zeleo-da-mu-na-nadrgobnoj-ploci-pise-konacno-zaplet

Preminuo je Ahmet Muminović, jedan od doajena bh. strip scene

Doajen bh. stripa Ahmet Muminović, preminuo je iznenada u 74. godini u svom stanu u Sarajevu. Bio je vrsni umjetnik i izuzetno cijenjen među svojim kolegama, a sa njegovim crtežima su odrasle generacije.

Rođen je 1945. godine u Gornjem Vakufu. Slikanjem, ilustrovanjem i crtanjem stripova bavio se od djetinjstva. Prvu samostalnu izložbu imao je kao gimnazijalac, drugu kao student, a prvi strip je objavio 1968. u Malim novinama. Jedan je od pokretača lista Preporod u kojem je 1970. ostvario i prvo zaposlenje. Godine 1972. počinje da radi kao likovni i tehnički urednik Malih novina, gdje ostaje sve do rata 1992.

Slovio je kao najproduktivniji crtač stripova i slikovnica u Bosni i Hercegovini. Objavljivao je u Švedskoj, Finskoj, Francuskoj, Španiji, Turskoj i Kini. Tokom agresije je bio angažovan kao ratni novinar, uređivao je list koji je, na inicijativu vojnih vlasti sam pokrenuo “Ratni glas –Republika BiH“, oko kojeg su se okupila značajna imena našeg novinarstva. Pred kraj 1995., u Istanbulu priređuje veliku izložbu slika, sa koje sav prihod upućuje u humanitarne svrhe. Poslije rata radi kao glavni urednik i direktor dječije i omladinske štampe, Malih novina i Vesele sveske. U dnevnom listu Avaz godinama radi veoma zapaženu rubriku, posebno u dijaspori, Znamenja Bosne i Hercegovine.

Muminović je bio autor i jednog od najuspješnijih stripova bivše Jugoslavije, slavnog "Valtera". Sarajevska striparnica Agarthi Comics nedavno je izdala i reprint ovog izdanja, kojeg je osamdesetih godina prošlog stoljeća Ahmet Muminović nacrtao u tri sveska. Koliko je strip bio uspješan, a sve se naravno temeljilo i na još slavnijem filmu, dokazala je i premijera na Sajmu knjige  u Beogradu. Čim su ga ugledali, izdavači iz Kine su odlučili otkupiti prava za print u svojoj zemlji, te je tako Valter i u vidu crteža postao dijelom kineske kulture. Pored toga, napravljen je još jedan presedan - prvi put je jedan strip na kineskom jeziku imao i oblačiće sa dijalozima. Taj strip je prodan u 50 miliona primjeraka.

"Jedini sam ja mogao zajedno sa suprugom napraviti 500 strana za godinu dana. Svaki dan sam pored svog posla znao nacrtati najmanje jednu stranu. To nisu mogli drugi. Zato sam potpisao ugovor na tadašnjih 11 miliona dinara, a za te pare mogao se kupiti stan na Marijin Dvoru", prisjetio se jednom prilikom Muminović, dokazavši koliki je strip talenat zaista bio.

Autor: Nisad Selimović

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta oslobodjenje.ba

https://www.oslobodjenje.ba/o2/kultura/preminuo-je-ahmet-muminovic-jedan-od-doajena-bh-strip-scene-427563

Tribina: Sten Li, In мemoriam

Ponedeljak, 10. decembar 2018. u 21:00 - DOB//Tribinska sala

Tribina Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“

Obeležavanje smrti stripovskog velikana i bona fide mitopoete. Miljan Tanić i Pavle Knežević će nas podsetiti na značaj Lijeve imaginacije koja je prevazišla okvir medijuma i omeđila pop-kulturni imaginarijum ne samo druge polovine dvadesetog, već i prve polovine dvadeset prvog veka. Malo je ljudi kojima je tako nesto pošlo za rukom.

Sten Li je umro oko mesec i po dana pre svog 96. rođendana. To je dugačak život, a kada se u obzir uzme šta je sve “Sten D Men” napravio za to vreme, dobijamo titanski opus kome nema ravnog u svetu superherojskog stripa. To je čovek koji je uz saradnju sa drugim velikanima stvorio imena kao što su Spajdermen, Fantastična četvorka, Iks-men, Derdevil i mnogi drugi; autor koji je pre skoro 60 godina usmerio superherojski strip u novom smeru i koji se nije ustručavao da digne glas protiv društvene nepravde trenutka. Na osnovu njegovog dela napravljena je i najuspešnija filmska franšiza svih vremena. O liku i delu Stena Lija ima mnogo da se kaže. Dođite da pričamo, da se podsećamo, da se divimo i da delimo priče o Marvelovim junacima iz pera Stena Lija.

Ekscelzior!

Sten Li: "Onaj čikica za kog se pitaš na šta bi mi ličio život da nije njega"

Srpski strip crtači, scenaristi i prevodioci šalju poslednji pozdrav velikom Stenu Liju

Superheroji su na nebu, na krovovima oblakodera, u tehnološki opremljenim bazama ili po uglovima mračnih ulica. Ali kada pomislite na njihovo ovozemaljsko otelotvorenje, predstavnika u našem svetu - pomislite na Stena Lija. 

"Otac superheroja", kako ga mnogi s pravom nazivaju i nekadašnji prvi čovek Marvel Komiksa, preminuo je u 95. godini. 

I teško je ne pisati o Stenu Liju u superlativu. 

Iako sam za Marvelove heroje koje su proizišli iz njegovog pera saznao mnogo ranije, za samog Stena sam saznao 2000. godine, kada se u ulozi naratora javio u Spajdermen igrici za Plejstejšn konzolu. 

Imao sam devet godina i tada se čuo signalni pucanj koji je označio impulsivno kopanje po stvaralaštvu jednog od najplodnijih scenarista srebrnog doba stripa. 

Fantastična četvorka, Spajdermen, Hulk, Ajron Men, Nik Fjuri, Crni Panter, Ent men, samo su neki od desetine likova koje je Sten Li sam, ili u tandemu sa Džekom Kirbijem i Stivom Ditkom osmislio.

Sten je ostavio neizbrisiv trag i neverovatno popkulturno nasleđe, a njegov uticaj doseže mnogo dalje od same umetnosti stripa. 

Inspirisao je mnoge scenariste, crtače, režisere, glumce i ostale koji su radili na Marvelovim pričama, nevezano o kom je mediju reč. 

Internet je preplavljen porukama oproštaja i fotografijama sećanja na Stena Lija. Ko god je imao prilike da ga upozna, bilo kroz rad ili panel na festivalu stripa, poslao je poslednji pozdrav strip legendi. 

Nezaobilazno, Sten Li je uticao i na generacije čitalaca i stvaralaca sa ovih prostora. 

Anđelija Blagojević, jedna od autorki strip zbirke Buđenje kaže da je Li "nesumnjivo ostavio jedan od najvećih tragova u svetu stripa". 

"Baš kao što smo se vezali za likove i svetove koje je stvorio, osećam da smo se, kao ljubitelji stripa, vezali i za tog šarmantnog gospodina koji se krio u mnogim Marvel filmovima." 

"Živeo je dug i ispunjen život, zabavljao se zabavljajući sve nas", kaže Anđelija za BBC. 

https://www.instagram.com/p/BqF4sgmgDvH/?utm_source=ig_embed 

Zlatibor Stanković, scenarista i vlasnik striparnice Južni Darkvud, koji se sa Lijevim radom prvi put sreo osamdesetih godina preko strip magazina Eks Almanah, opisuje ga kao "Homera atomskog doba, koji će nastaviti da inspiriše". 

"Tada to nisam shvatao, i još pokušavam da uvidim kako je to radio, ali glavna supermoć Stenovih likova bila je superkomunikacija sa čitaocima." 

"Kroz jednog Spajdermena, recimo, Sten je uspeo više nego bilo ko pre njega, da Njujork učini gradom svakog od nas. Brojnost likova koje je stvorio je fascinantna sama po sebi", kaže Stanković. 

Za Aleksu Gajića, beogradskog strip crtača, Sten Li je bio ono što je Dizni bio za naše roditelje. 

"Onaj čikica za kog se pitaš na šta bi mi ličio život da nije njega. Čovek koji je napravio veći tektonski pomeraj nego mnogi političari ili naučnici ili generali zajedno". 

"Sten izbija iz svake sveske, pernice, kačketa, filma ili majice kao kakav bog", kaže Gajić za BBC, kome su omiljeni delovi svih Marvel filmova upravo oni kada se nakratko pojavi Sten. 

"Ako postoji raj, sigurno se tamo sada šetka u belim helankama i plaštom umesto krila", dodaje. 

U prilog tome koliki su likovi koje je Sten stvorio govori i to da veliki broj ljudi nije bio svestan ko je autor njihovih omiljenih avantura. 

https://www.instagram.com/p/BqF79B2nPIa/?utm_source=ig_embed

Darko Tuševljaković, pisac i urednik Čarobne knjige, jednog od izdavača koji izdaje Marvelove stripove za domaće tržište, kaže da je tek tokom profesionalnog rada postao svestan Lijevog uticaja. 

"Što u neku ruku nije loše, jer njegovim imenom nisam barato kao naučenom stavkom iz Vikipedije, već sam ga 'proverio' kroz direktan rad na stripovima. I tu sam uvideo koliku snagu on nosi." 

"Iako nije bio savršen autor, uvek me je obarala s nogu njegova živahnost, zaljubljenost u jezičke igre, polet i maštovitost", kaže Tuševljaković. 

Dodaje da je životna energija koju je Li posedovao u svojim delima "jedna od retkih kojima ne možemo da se ne divimo". 

"Poživeo je gotovo čitav jedan vek i taj vek s pravom možemo da nazovemo vekom superheroja." 

Strip crtačica Jelena Đorđević kaže da zahvaljujući Stenovom uspehu "umetnici danas imaju pravo da uopšte pomisle da stvaranje stripova može da bude legitiman posao, a ne samo hobi koji se radi u slobodno vreme". 

"Dozvoljeno nam je da sanjamo da likovi koje stvaramo mogu da postanu važni za celu jednu kulturu i da dotaknu milione čitalaca." 

"Da mejnstrim strip u Americi nije tako uspešan, ni druge forme stripa ne bi imale mogućnost da se razviju u meri u kojoj to jesu", kaže Đorđević za BBC. 

Za pisca i prevodioca Ota Oltvanjija, Sten Li je oduvek bio "simbol raznovrsnosti i šarolikosti izbora". 

"Mislim da ću večno ostati onaj klinac koji stoji pred trafikom na Jadranskom moru i bulji u sva ta nepregledna nemačka izdanja Marvelovih stripova koji nisu izlazili kod nas." 

"Od njihovih stripova koji se jesu redovno pojavljivali kod nas, mislim da mi je Spajdermen u Eks Almanahu bio najvažniji, a Spajdermen jeste čist Sten Li." 

Oltvanji dodaje da Lijeva "maksima o odnosu moći i odgovornosti uopšte nije loša životna filozofija". 

Viktor Bogdanović, strip crtač koji radi za konkurentsku izdavačku kuću DC komiks je u intervjuu izjavio da mu je najveća želja da ipak nekada crta Spajdermena. 

"Spajdermen je za mene uvek bio iznad svih ostalih. Sve što dete treba da zna o životu je u tim stripovima", ističe Viktor. 

Marko Stojanović, nagrađivani strip scenarista, kao mlađi nije mogao ni da sanja da je sve njegove omiljene junake stvorio isti čovek. 

"Mislim da nije preterivanje ako se kaže da je svet devete umetnosti juče izgubio jednog od svojih poslednjih, prvobitnih divova, a svi mi koji se bavimo stripom nekog na čijim smo ramenima sve ovo vreme čvrsto stajali." 

I Sten će, kako dolikuje, nastaviti da živi kroz junake i univerzum koji je stvorio. Videćemo ga u Kapetanici Marvel i četvrtom delu Osvetinka, kako je unapred snimio te scene. 

I treba se sa njim pozdraviti, uzvikom koji ne zahteva prevod na srpski, jer ga pravi fanovi znaju kao himnu. 

Excelsior!

Izvor: BBC News na srpskom

Tekst i fotograje preuzete sa sajta b92.net

http://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2018&mm=11&dd=14&nav_id=1468991

Kako je otac savremenog stripa postao omiljeni epizodista u blokbasterima

Kada je 28. decembra davne 1922. godine na svet došao Stenli Martin Liber, niko nije mogao ni da pretpostavi da će on u prvim decenijama 21. veka postati jedan od najčešćih epizodista u holivudskim blokbasterima.

Naravno, prethodno je ostvario zavidnu karijeru u svetu stripa iz koga su potonji blokbasteri i proizašli. A ona je, slobodno se može reći, počela još 1939. godine, kada je našao posao kao dostavljač u redakciji izdavačke kuće "Tajmli komiks" (Timely Comics), gde je radio za osam dolara nedeljno. 

Samo dve godine kasnije napisao je svoju prvu priču "The Traitor's Revenge", koja je ušla u treću epizodu stripskog serijala Kapetan Amerika. Tada se Stenli prvi put potpisao kao Sten Li. 

Pod tim imenom postaće glavni scenarista izdavačke kuće "Marvel komiks", u koju je "Tajmli" prerastao 1961. godine, a potom i njihov izdavač. 

Ono što je u njegovom žuvotu usledilo par godina kasnije, od nekadašnjeg malog dostavljača Stenlija, stvorilo je Stena Lija - oca savremenog stripa. 

Kao odgovor na Di-Sijev (DC) serijal "Liga pravde" (Justice League), o timu superheroja koji čine Betmen, Supermen i Vonder Vumen, Li kreira "Fantastičnu četvorku" (Fantastic Four), koja je industriju stripa promenila zauvek. 

Posle nje je Marvelov univerzum superheroja nastavio da se širi, pa su tako 1963. "Osvetnici" (Avengers) dobili svoj sopstveni serijal.

Prethodno je 1962. stvoren jedan od najpoznatijih Lijevih junaka. Kada je mladog Pitera Parkera ujeo ozračeni pauk nastao je Spajdermen - pauk-čovek iz senki njujorških nebodera. 

Hulk, Ajron Men, Derdevil, Iks Men, Doktor Strejndž, Tor, Ajron Men... glavni su likovi univerzuma Stena Lija, koji su obeležili njegovo stvaralaštvo. 

I pored toga što je, u svoje vreme, kulturni establišment na Lija gledao sa prezirom, smatrajući ga prodavcem lake zabave, brojni su umetnici koji su ga obožavali. Tako je legendarni reditelj Federiko Felini, prilikom jednog susreta, sa Lijem pričao isključivo o Spajdermenu. 

Na samom vrhuncu, kada je Marvel prodavao 50 miliona stripova godišnje, Sten Li je otišao u penziju 1971. godine. 

Početkom 21. veka pokrenuo je novu kompaniju za razvoj filmskih scenarija, pa su njegovi četiri-pet decenije stari likovi počeli da žive novi život u Holivudu. 

Među njima je, na velikom platnu, svoje mesto našao i njihov kreator, otac savremenog stripa i jedan od njegovih najvećih izdavača Sten Li, koji je, na oduševljenje obožavalaca, ostvario kameo ulogu u skoro svakom filmu. 

Sten Li je preminuo 12. novembra, u 95. godini. Brojni obožavaoci njegovog dela oprostili su se od velikog majstora američkog i svetskog stripa.

Autor: M.Jovanović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta b92.net

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2018&mm=11&dd=13&nav_id=1468989

10 stvari koje niste znali o Stenu Liju

Fanovi Marvel univerzuma ne mogu da zaustave suze, jer je kreator nekih od najvećih superjunaka poput Spajdermena, Kapetana Amerike, Hulka, Tora, Ajronmena i drugih preminuo. Sten Li bio je živa legenda, koji je bio u svetu stripova celog svog života.

Ovaj čovek uspeo je da stripove ubaci u pop kulturu i da dovede do toga da stripovi nisu samo štrebersko štivo za čitanje, već portal u druge i beskrajne svetove u kojima žive neverovatni superjunaci.

U sećanje na Stena Lija, odlučili smo da vam predstavimo 10 stvari koje verovatno niste znali o ovoj legendi.

1. Sten Li nije njegovo pravo ime

Malo ljudi zna da je Sten Li rođen sa imenom Stenli Martin Liber. Pošto je kao veoma mlad počeo da se bavi pisanjem, odlučio je da svoje ime promeni, kako njegovi prijatelji i rodbina ne bi znali da su njegovi radovi baš njegovo delo. Kasnije, ime Sten Li se zadržalo,a sve ostalo je istorija.

2. Počeo je da radi kao urednik kada je imao 19 godina

Sten Li se uređivanjem stripova bavio 75 godina, što je više nego život nekih pojedinaca. On je kao veoma mlad uronio u svet stripova i počeo da piše zanimljive priče i da smišlja kreativne likove.

3. Bio je učesnik u Drugom svetskom ratu

Pošto je rođen 1922. godine, Li je bio dovoljno star da bi bio regrutovan u Drugom svetskom ratu, gde je radio kao mehaničar i pomagao je osobljnu u kuhinji i oružarnici.

4. On je kreirao koncept Marvel Univerzuma

Stan Li je došao na ideju da svi njegovi heroji treba da žive u jednom istom svetu i univerzumu i da trebaju da budu povezani i da se pojavljuju kao gosti u drugim stripovima.

5. Zamalo je odustao od pisanja stripova

Zbog svog velikog vokabulara, od Stena su izdavači tražili da uprosti svoj rečnik i da publici omogući prostije i razumljivije čitanje. Stenu se to nije sviđalo jer nije imao slobodu, pa je zamalo odustao od ovog posla.

6. Prvi je dao više dimenzija superjunacima

Pre nego što je Sten počeo da piše o junacima kao što su Spajdermen i Fantastična Četvorka, svi ostali junaci bili su vrlo jednostavni koji su samo radili dobro i koji nisu imali problema. Sten je prvi počeo da piše o njihovoj drugoj strani, o njihovim životnim problemima, ljubavnim problemima i mračnim tajnama sa kojima se susreću svakodnevno.

7. Izmenio je način na koji se pišu stripovi i postavio nove standarde

Zbog neverovatno ogromne količine stripova koje je morao da piše, Sten je izmislio sistem brzog pisanja koji mu je omogućio da čitavu knjigu napiše za par dana. Takav sistem pisanja stripova se danas koristi svuda, a zove se Marvelov metod.

8.Stan Li se pojavluje u svakom filmu ili seriji koja je vezana za Marvel junake

Verovatno ste Stena primetili u svim Marvelovim filmovima. To je tradicija koja je počela 2002. godine, kada je Spajdermen oborio sve rekorde i napravio revoluciju u snimanju superherojskih filmova.

9. Pisao je i za DC stripove

Najveći rival Marvel stripova jeste DC kompanija koja ima heroje poput Betmena i Supermena. Ipak, Sten Li je i za ovu kuću pisao nekoliko izdanja, jer se trudio da i te likove učini boljim i savršenijim.

10. Njegova autobiografija je strip

Kada je objavio svoju autobiografsku knjigu, on ju je uradio u stilu ilustrovanog stripa.

Tekst i fotografije preuzete sa sajta muskimagazin.rs

https://www.muskimagazin.rs/Fun/zanimljivosti/10-stvari-koje-niste-znali-o-stenu-liju