уторак, 31. август 2021.

Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“: Ništa novo, opet nagrade u Velesu


Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ svoju prebogatu riznicu priznanja obogatila je sa još četiri nagrade na 18. Međunarodnom salonu stripa u Velesu u Makedoniju. U konkurenciji od oko 200 učesnika iz brojnih zemalja sveta, predavač Leskovačke škole stripa Marko Stojanović osvojio je međunarodno priznanje „Zlaten strip“ za najboljeg strip scenaristu festivala, kao i nagradu za umetnički izraz sa crtačima Kristijem Pakurarijem (Rumunija) i Igorom Krstićem za strip “Seča knezova” iz serijala “Vekovnici”. Učenica Škole stripa Anastasija Vidanović osvojila je u starosnoj kategoriji osnovne škole nagradu za najbolji strip stranog autora, a priznanjem za saradnju nagrađena je i Leskovačka škola stripa za svoje kolektivno učešće na festivalu. Leskovačka škola stripa dala je i dodatni doprinos festivalu u Velesu, jer se za vreme dešavanja festivala odigravala i međunarodna strip konferencija “CAN for Balkans” koji se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa sa Konzorcijum partnera iz Albanije, Belgije, Makedonije, Rumunije i Srbije sa ciljem da olakša saradnju između umetnika i stručnjaka iz sveta istorijskog stripa na zapadnom Balkanu i Evropske unije. U sklopu tog programa delegacija Leskovačke škole stripa u sastavu Aleksandar Stamenković, Vladimir Trkulja, Mina Davić, Marijana Kostić i Marko Stojanović predstavljala je Srbiju na ovoj Međunarodnoj konferenciji, a Marko Stojanović je prezentovao je srpski strip pred publikom iz Španije, Belgije, Makedonije, Albanije i Rumunije.

Anastasija Videnović ide u osmi razred, a nagrada za najbolji strip stranog autora na festivalu u Velesu je samo još jedna u nizu.

„Odavno sam prestala da brojim nagrade. U školu stripa sam skoro osam godina. Od malena sam pokazivala talenat za crtanje, moji roditelji nisu znali da postoji neka škola gde bi taj moj talenat dodatno razvila, ali sam na preporuku jednog mog druga iz razreda, koji je već išao u ovu školu, došla da probam. I tako, on je vremenom odustao, ali ja nisam. Crtanje me je dosta zainteresovalo, tako da planiram i da nakon osmog razreda upišem Umetničku školu, smer grafičkog dizajnera. Najviše volim da crtam ljude i to mi nekako ide i najbolje od ruke. Trudim se da što više vežbam crtanje životinja, pošto mi to ne ide baš najbolje, zatim volim da crtam i prirodu… Preporučujem svima koji imaju talenat za crtanje da dođu i probaju, jer u Školi stripa može da se napreduje, nastavnici su dobri, uvek su tu da nam pomognu, zahvaljujući njima dosta napredujemo.“


 

Tornjevi Boa-Morija su najlepši u hrišćanskim zemljama

Nakon kompletnih serijala „Džeremaja“ i „Komanča“,„Čarobna knjiga“ započinje integralno objavljivanje „Tornjeva Boa-Morija“, krucijalnog strip serijala Hermana Ipena (1938), živog klasika francusko-belgijske strip škole druge polovine 20. veka.


Nakon šegrtovanja kod znamenitog Grega („Bernard Prins“, „Komanča“) Herman se smelo otisnuo u samostalne stvaralačke avanture kao kompletni autor „Džeremaje“ (prva epizoda objavljena je 1979) u kome je uspešno spojio naučnu fantastiku i vestern. Sledeći korak bili su „Tornjevi Boa-Morija“, započeti 1983. godine koji su prontno imali premijeru (istina u crno-beloj verziji) i na prostorima Jugoslavije u legendarnom magazinu „Strip art“ (kasnije su reprintovani u kolor albumima „Marketprinta“).

„Tornjevi...“ su istorijski strip smešten u Srednji vek (Herman je imao iskustva sa rekonstrukcijama prošlosti u kratkom ali vizuelno samosvojnom radu na stripu „Jugurta“ po Vernalovom scenariju koji opisuje sukobe rimskih osvajačkih legija i slobodoljubivih Numiđana); nominalni heroj koji povezuje priče je časni vitez Emar od Boa-Morija, ratnik starog kova, čvrstih principa i nazora koji se, u pratnji štitonoše Olivjea, vraća u svoju postojbinu, iz koje je proteran kao osmogodišnjak, nameran da je povrati jer su „tornjevi Boa-Morija najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“


Pejzaži u živim bojama

Strip obiluje velikim crtežima pejzaža u živim bojama koje smenjuju sličice mimika ljudskih, uglavnom ružnih, lica, grotesknih tela i ubogih staništa podno visokih zidina zamkova. Efektna montaža tabli dodatno je  dinamizovana prizorima iz različitih rakursa što povećava atraktivnost stripa.

No, vremena su svuda teška a ni priroda nije uvek gostoljubiva, vlastela je bahata i ohola, posvuda krstare razbojničke bande spremne da napadnu čak i velikaške zamkova ili da pokradu manastirske riznice. Puk je siromašan, neobrazovan, zao prema slabijima i snishodljiv prema onima koji drže vlast i moć. Nema ničega sjajnog i glamuroznog u Hermanovoj verziji Srednjeg veka, nema mitologizovanja vrlina i hrabrosti kao što nema ni apriornog ocrnjivanja onih koji se ne ponašaju pošteno niti imaju razumevanja za bližnje. Svet nije gostoljubivo mesto za „ponižene i uvređene“ odnosno „ružne, prljave i zle“; upravo zato se i svako zrnce poštenja, osećanja za pravedno, osetljivosti za plamenite emocije smatra slabošću pa izaziva podsmeh i budi bes i agresiju - stoga će Emar, zbog uvreda,  izazvati na dvoboj obesnog velikaševog sina a hrabra Eloiz mora da sama brani svoju čast i ljubav. Pravda je korisna igračka u rukama feudalaca, vojnika i sveštenstva kojom se kažnjavaju nemoćni; na drugoj strani skale i oni sa dna društvene lestvice presuđuju bez milosti – bogalju će bez oklevanja oteti novčić milostinje a porodica će na smrt pretući ćerku koja se ne ponaša kako joj je naređeno.


Prvi tom integralnog izdanja „Tornjeva Boa-Morija“, u reprezentativnom tvrdom povezu i punom koloru, sadrži prve tri epizode serijala: „Babet“, „Eloiz od Mongrija“ i „Žermen“ koje razotkrivaju raskošnu pozornicu na kojoj se uvek odvija nekoliko paralelnih radnji sa mnoštvom aktera i statista. Herman se ne drži oprobane stripovske pravolinijski vođene radnje već dopušta likovima da ih situacija i karakteri vode i tako produbljuju uvid u brojne sudbine koje čine impresivnu mozaičku panoramu epohe. Poneke od tih minijatura impozantne su i narativno i vizuelno (na primer scena u kojoj pastir kolje svezanu ovcu pred očima čitavog stada).

Herman junaka prve i treće priče, zidara Žermena, vodi pogubnim putem od obogaljenog, nesrećnog a nevinog ljubavnika do pljačkaša praznog stomaka. U pomenutoj trećoj epizodi glavni junak Emar pojavljuje se tek na 17. tabli da bi u nastavku priče učestvovao tek u sporednim dešavanjima koja nisu vezana za osnovnu, težišnu radnju. Kao što se ne pokorava pripovednim šablonima već ih menja i karikira Herman se ne povodi ni za imperativima burnih dešavanja i brzih akcija. On radije prati i naglašava promene vremenskih prilika i godišnjih doba kao dokaz da su u tim vremenima ljudi bili bliži prirodi.

Autor: Ilija Bakić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/tornevi-boa-morija-su-najlepsi-u-hriscanskim-zemlama-29-08-2021




 

Dylan Dog #420

 



Scenario: Baraldi Barbara
Crtež: Furnò Davide
Naslovnica: Cavenago Gigi, De Tommaso Fabrizio





Panišer #5: Crne udovice!

 „Nas pet imamo nešto zajedničko. Udovice smo. Naši muškarci su umrli nasilnom smrću, pa smo ostale same-samcate. Čovek koji nam je oduzeo muževe je to učinio iz osvete. Al’ ubija ljude koji ništa nisu imali s onim što se desilo njegovoj porodici. Uradio je nama ono što su drugi njemu. A šta je s nama? S onim što se desilo našim porodicama? Zar za to niko neće da odgovara?”



Darkwood vam ponosno predstavlja petu knjigu definitivne verzije Marvelovog anti-junaka iz pera čuvenog scenariste Garta Enisa. Frenk će se u Crnim udovicama suočiti sa pet žena čije je muževe pobio, porodice razorio, i živote zavio u crno. Ova priča je svojevrsni epilog brojnih događaja iz prethodnih epizoda, a Frenk će uvideti da nije jedini koji polaže pravo na osvetu. U mini-serijalu Barakuda ponovo ćemo imati priliku da pratimo doživljaje Frenkovog novostečenog neprijatelja iz prethodne knjige i videćemo šta se s njim dešavalo nakon što ga je Panišer bacio ajkulama.


Br. strana: 280 / Kolor
Uvez: Tvrdi / Format: 170 x 260 mm

Zavir:

Promotivna cena (do 30.9.2021) 1.990,00
Puna cena 2.490,00


Link za naručivanje:


Ubica demona #1

 




Izdavač: Darkwood
Naslovna strana: Koyoharu Gotouge
Scenario: Koyoharu Gotouge
Crtež: Koyoharu Gotouge
Broj originala: 1
Naslov originala: Demon Slayer: Kimetsu no Yaiba
Povez: meki
Format: 130 x 190 mm
Broj strana: 192
Boja: crno-belo

понедељак, 30. август 2021.

Marko Stojanović iz Leskovca osvojio „Zlaten strip“ u Velesu

 


Na 18. Međunarodnom salonu stripa u makedonsko gradu Velesu, održanom od  20-23. Avgusta, Marko Stojanović iz Škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ Leskovac osvojio je priznanje „Zlaten strip“ za najboljeg strip scenaristu festivala, kao i nagradu za umetnički izraz sa crtačima Kristijem Pakurarijem (Rumunija) i Igorom Krstićem za strip “Seča knezova” iz serijala “Vekovnici”.

Na istom strip festivalu učenica Škole stripa Anastasija Vidanović osvojila je u starosnoj kategoriji osnovne škole nagradu za najbolji strip stranog autora, a priznanjem za saradnju nagrađena je i Leskovačka škola stripa za svoje kolektivno učešće na festivalu.


Na ovaj način Škola stripa nastavila je nezvaničnu tradiciju da na svakom od festivala u Velesu osvoji po nekoliko nagrada, pa tako vitrine sa priznanjima u Leskovcu krasi više desetina stripa nagrada iz Makedonije.

Leskovačka škola stripa dala i dodatni doprinos festivalu u Velesu.

Za vreme dešavanja festivala u Velesu se, naime, odigravala i međunardona strip konferencija “CAN for Balkans”, koji se realizuje uz podršku Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa sa Konzorcijum partnera iz Albanije, Belgije, Makedonije, Rumunije i Srbije sa ciljem da olakša saradnju između umetnika i stručnjaka iz sveta istorijskog stripa na zapadnom Balkanu i Evropske unije.


U sklopu tog programa delegacija Leskovačke škole stripa u sastavu Aleksandar Stamenković, Vladimir Trkulja, Mina Davić, Marijana Kostić i Marko Stojanović predstavljala je Srbiju na ovoj Međunarodnoj konferenciji, a Marko Stojanović je nakon prezentacija u Tirani i Draču ovog puta i u Velesu prezentovao je srpski strip pred publikom iz Španije, Belgije, Makedonije, Albanije i Rumunije.






Edit Nesbit - Moć tame

 


broj strana: 160
format: 21 cm
povez: broširano
Beograd 2021.

Zbirka priča „Moć tame” uvešće te u atmosferu pričanja horor priča oko prigušene vatre, u mraku, u krugu nepoznatih ljudi. Ekscentrični naučnici, misteriozne žene, lukavi lopovi i trgovci podeliće sa tobom uzbudljiva iskustva suočavanja sa paranormalnim. Sa njihovih opisa spušta se jeza. U njihovim glasovima odzvanja proživljena strava. Osetićeš kako ti se izoštravaju sva čula, da bi se opominjući glasovi, naposletku, uselili u tvoju senku. Nakon što poslušaš sve njihove priče, naslutićeš tek delić ogromne, nesagledive moći tame.


Nil Gejmen o novoj knjizi za decu „Gusarski gulaš“

U sklopu promotivne turneje, Nil Gejmen se uključio u program onlajn radija Kids Fun i govorio o novoj knjizi „Gusarski gulaš“ koju je ilustrovao Kris Ridl. Prenosimo vam deo tog razgovora.


Vaša nova knjiga „Gusarski gulaš“ je predivna, prava avantura. Recite nešto o njoj našim slušaocima.

Ova priča je nastala zapravo pre 11 godina. Probudio sam se u hotelu u Francuskoj, bio sam tamo zbog pomocije crtanog filma „Koralina“, sa nekoliko rečenica koje su mi se motale po glavi:

Gusarski gulaš! Pravi gusarski gulaš!
Za tebe i za mene – mmm, ukusan je baš!

Na stočiću se nalazio papir i olovka pa sam zapisao nekih osam rečenica koje su mi bile u mislima. Savio sam papir i, da ga ne bih izgubio, stavio ga u futrolu pasoša. To je značilo da svaki put kada sam koristio pasoš, video bih ovih osam rečenica i osećao krivicu.

Pre nekoliko godina, kada smo radili postprodukciju serije „Dobra predskazanja“, pomislio sam kako dugo ništa nisam radio. Sin mi je tada imao dve godine, pa sam pomislio kako bih mogao da napravim knjigu koja bi njemu uskoro bila zanimljiva i koju bih mogao da mu pokažem kao dokaz da njegov tata stvara dela koja će mu biti zanimljiva.

Tako sam počeo sa radom na „Gusarskom gulašu“ i pisao sam recimo 10-12 rečenica svake noći. Brinuo me je zaplet. Sećam se da sam otišao na koncert i umesto da uživam u muzici, ja sam se dvoumio da li pirati treba nekoga da napadnu. Tada mi se javila ideja za deo priče o krofnama. Za one koji nisu pročitali knjigu još uvek, znajte u njoj ima krofni.

Nakon što sam napisao knjigu, pozvao sam Krisa Ridla, ilustratora, da mu je pročitam. Rekao mi je: „To je odlično. Ko će ilustrovati knjigu?“ Rekao sam mu da se nadam da će to biti on. „To je odgovor kome sam se nadao“, nasmejao se na kraju.

To je sjajno! Zamislite odgovor: „Neko drugi će je ilustrovati, samo sam želeo tvoje mišljenje!“

Kris zna da sam opasan i da je to moglo da se dogodi. (smeh) Ali nisam glup. Svakako ne mogu da zamislim nikog boljeg od Krisa.

Intervjuisala sam ga pre nekoliko meseci i pomenuo je ovu knjigu sa velikim uzbuđenjem. Sigurno je bilo sjajno sarađivati sa njim.

Volim da radim sa njim. Započeli smo saradnju pre 12 godina kada sam pisao „Knjigu o groblju“. Od tada smo često sarađivali. Volim kada radim nešto uvrnuto i znam da je Kris uz mene, tada je svet onakav kakav treba da bude.

Pre nego što odete, moram sa vama da odigram jednu „ili/ili“ igru koju igramo sa svim našim gostima. Da li je to u redu?

Naravno. Hajde da se igramo!

Za početak – knjige ili Kindl?

Knjige.


To kaže svaki pisac! Junaci ili negativci?

Oh... Mogu li da budu junaci koji su zapravo negativci ali su junaci? Volim tu ideju da su najbolji negativci uvek zapravo junaci koji rade stvari iz pogrešnih razloga, ali veruju da su u pravu.

Niko mi nikada nije dao ovakav odgovor pa ću ga prihvatiti! Filmska ili televizijska adaptacija?

Odlučiću se za televizijsku jer su veće šanse da će ispasti kako treba. Mada moram da napomenem da mi je od svih mojih adaptacija omiljena filmska verzija „Koraline“.

Pisanje ili čitanje?

Mislim da ću odabrati pisanje, ali je ovde izbor baš neizvestan. Najuzbudljivije mi je da pišem kada se osećam kao prvi čitalac.

Gulaš ili supa?

Ma dajte, to je ista stvar, samo su nijanse u pitanju. Lično bih odabrao supu jer volim supe, ali kao autor, odlučio bih se za gulaš jer mi se dopada koliko stvari možeš da staviš u njega.

Da li pišete kada vam je do toga ili imate određeno „radno“ vreme?

Verovatno sam bliži odgovoru „kada mi je do toga“. Ali isto tako veoma verujem u ideju: „Inspiracija će se javiti kada se ti pojaviš.“

Ovo će sigurno biti težak izbor – „Zvezdana prašina“ ili „Dobra predskazanja“?

Zli ste, zar ne? Ok, izabraću „Dobra predskazanja“ i to samo zato što sam „Zvezdanu prašinu“ napisao sam, a ovde je 50% knjige napisao Teri Pračet. Još uvek se smejem svim šalama koje je on napisao. Takođe, ova knjiga me podseća na mog prijatelja koji više nije sa nama.

Ako ste mislili da je to teško pitanje, vidite sad ovo – Kris Ridl ili Adam Reks?

Oh, baš ste zli! Obojica su sjajni autori i nisam im ja potreban da bi stvarali. Ali moram da izaberem Krisa jer radimo na tajnom projektu i ne bih voleo da se naljuti i odustane od njega.

A sada ono najvažnije – so i sirće ili sir i luk?

To je lako – volim so i sirće.

Sjajan odgovor! Prošli ste moj test! „Gusarski gulaš“ je u knjižarama. Ugrabite svoj primerak!

Čak i da vam se ne dopadaju reči, volećete ilustracije. Slike su veličanstvene!

Izvor: funkidslive.com
Prevod: Dragan Matković



 

Strip revija #96

 


CLARKE & KUBRICK, 1 i 2
Autor: Alfonso Font

Prva epizoda Clarkea & Kubricka, pod naslovom „Lluvia” (Kiša), pojavila se 1980. među grupom kratkih priča „Cuentos de un futuro imperfecto” (Priče o nesavršenoj budućnosti). U ovoj priči Alfonso Font je protagoniste nazvao osobnim imenima scenarista i redatelja filma „2001 – Odiseja u svemiru”. Stanley i Arthur imali su svoj osobni i zabavni sukob s računalom istog imena kao i ono u filmu.
Dvije godine kasnije Font je vratio likove u „C&K Espacialistas Ltd.” za prvi broj časopisa Rambla, koji su u suradnji napravili crtači Luis García, José M. Beá, Alfonso Font, Adolfo Usero i Carlos Giménez.
Clarke i Kubrick, očiti hommage spomenutom filmu, dva su stručnjaka za najneugodnije poslove koji se mogu obaviti u udaljenim dijelovima svemira u nekoj drugoj verziji 21. stoljeća od naše. Uvijek prljavi, neobrijani, nespretni, neotesani, okruženi raznim nevjerojatnim Zemljanima i izvanzemaljcima, ali i lijepim djevojkama – lagano odjevenima i za njih nedostižnim – neprestano se svađaju oko najslikovitijih stvari i donose odluke koje će se dugoročno pokazati štetne po njih.
Clarke, uvijek obziran  prema nadređenima, i Kubrick, nepovjerljiviji i vitalniji, ipak će znati izaći iz svih situacija uzrokovanih obmanama, lažima i ambicijama moćnika s previše novca i premalo skrupula.




Vila Lila, 2. dio
Autor: Igor B. Vilagoš


WINNETOU, 6. dio
Autor: Walter Neugebauer


JACK JACKSON I BIMBO BAMBUS
Autor: Walter Neugebauer


ŠIC-MIC
Autor: Walter Neugebauer


ŠTEF I ŠTEFEK
Autor: Sergej Mironović


OTOK S BLAGOM, 3. dio
Crtež:  Željko Lordanić ·Scenarij: Rudi Aljinović


TATICA: Obiteljske tajne
Autor: Nob


PEANUTS
Autor: Charles Schulz


















недеља, 29. август 2021.

Mickey Mouse i Njemačka: Uspješna, ali ne i laka priča

 Strip Mickey Mouse-a danas u Njemačkoj slavi 70. godišnjicu. Početak priče ovog miša je bio više nego težak, a i danas nailazi na otpor - uprkos popularnosti kod najmlađih.


Godine 1951. Njemačka se prvenstveno bavila obnovom, ali su se posljedice Drugog svjetskog rata mogle vidjeti svuda - siromaštvo, uništene kuće i gradovi - to je bila slika Njemačke. Pod nadzorom saveznih sila, u Zapadnoj Njemačkoj je u to vrijeme rasla parlamentarna demokratija s Konradom Adenauerom (CDU) na čelu, dok je u istočnoj Njemačkoj, Sovjetski Savez otvarao put ka socijalizmu. Bio je to početak Hladnog rata.

Usred takvih politički eksplozivnih vremena izdavačka kuća Ehapa-Verlag (sada Egmont-Verlag) donosi prvi strip Mickey Mousea na njemačko tržište: "Odmah nakon Drugog svjetskog rata djeci i mladima je trebala zabava", kaže Marko Andrić, glavni urednik časopisa. "A priče o Mickyju, Donaldu i Goofyju bile su odlične za to", dodaje on.


Od literature koja zaglupljuje do omiljenog stripa


Međutim, prvo izdanje nije baš naišlo na veliko odobravanje. Dok su vojne trupe SAD-a i Francuske stripove čitale i za vrijeme rata – za razdonodu, Mickey Mouse u Njemačku stiže tek nakon rata sa pobjedničkim silama.

Starija generacija stripove tada povezuje s svojom kulturom i odbacuje ih: to su đavolja posla, zaglupljuju, a u najboljem slučaju su to stripovi za one s niskim koeficijentom inteligencije. To je bilo uobičajano mišljenje ranih pedesetih godina prošlog stoljeća.

Carl Barks, strip crtač i figura čiji rad se sada želi prilagoditi vremenu: Pojmovi kao što su "blijeda lica" ili "Indijanci" nisu više politički korektni

Stoga i nije čudo što se prvi njemački strip Mickey Mouse-a slabo prodavao. Od oko 300.000 isprintanih primjeraka, ni polovina se nije prodala, a ostatak se šalje u škole kao besplatni promotivni primjerak ili završava u mašinama za uništavanje papira.

No, izdavački tim, posebno osnovan za strip, nije se dao omesti: već 1954. povećali su tiraž na 400.000 primjeraka, a 1956. se strip objavljuje ne svake druge sedmice, nego jednom sedmično. Danas je izdanje Mickey Mouse-a na njemačkom jeziku najuspješniji dječji časopis u Evropi. Do sada je objavljeno preko 3.300 brojeva i prodato je više od 1,3 milijarde stripova.

Za činjenicu da su Mickey Mouse-a konačno prihvatili i najkritičniji čuvari jezika, može se zahvaliti duhovitosti i rječitosti Erike Fuchs, prevoditeljice i prve glavne urednice časopisa.

Erika Fuchs, prva glavna urednica časopisa Mickey Mouse-a

Erika Fuchs i njemački jezik


Ova istoričarka umjetnosti bila je odgovorna za strip do 1988. godine i pobrinula se da "Entenhausen" nije samo njemačka verzija "Patkovgrada" - kako je Disneyjev autor stripova Carl Barks krstio dom Donalda i njegovih prijatelja.

Erika Fuchs čak stvara i novi glagolski oblik: "inflektiv", koji se u njenu čast naziva i "Erikativ", koji opisuje onomatopejske tvorevine poput "Krächz" (krächzen – graktati) ili "Seufz" (seufzen – duboko uzdahnuti), koje su sada čvrsto usidrene u njemačkom jeziku. Fuchs radi pedantno i nikada ne prevodi doslovno, već inspiraciju uzima iz engleskog originala.

"Mickey Mouse je generacijski časopis: tata ili mama su ga sami čitali i tu ljubav su prenijeli i na svoju kćerku ili sina, a oni će ga onda opet, naravno, prenijeti svojoj djeci", kaže Marko Andrić, opisujući recept za uspjeh stripa. Oko 80 posto čitatelja su djeca od šest do 13 godina. "Preostalih deset posto stariji su i lojalni čitatelji Mickey Mousea koji su već godina pretplaćeni na časopis", dodaje Andrić.


Cenzura u Patkovgradu?


Mickey Mouse, Donald Duck i ostali odavno su postali institucija. Upravo zbog toga su se mnogi čitatelji pobunili kada je izdavač u martu ove godine odlučio prilagoditi ukupno 109 dijelova antologije Donalda Ducka duhu vremena i napraviti jezičke promjene: Sporedni lik "Fridolin Freudenfett" se u revidiranim izdanjima zove samo "Fridolin", dok se u civilizacijskoj satiri Carla Barksa "U zemlji patuljastih Indijanaca" iz 1956. riječi kao što su "blijeda lica" ili "Indijanci" brišu i umjesto toga prevode ili parafraziraju kao "stranci", "pleme" ili "narod".

U medijima se s tim u vezi pominje riječ "cenzura", a obožavatelji šalju protestnu notu izdavaču, čemu se pridružuje čak i Elfriede Jelinek: Vaša podrška protestu "protiv skrnavljenja božanske Erike Fuchs" je "sveta dužnost", tvrdi dobitnica Nobelove nagrade za književnost. Na forumima obožavatelja Pače Patka, izdavačku kuću Egmont optužuju da su trebali staviti na tržište verziju sa komentarima, umjesto što mijenjaju i koriste crvenu olovku.

"Priče Barksa šezdesetih godina prošlog stoljeća su priče iz nekih drugih vremena", kaže Marko Andrić i dodaje: "Ali to ne znači da i danas mora biti isto - da idemo svijetom i skrećemo pogled."

Za sada se ne planiraju nova izdanja starih izdanja Mikija Mausa, ni u originalu ni u izmijenjenom obliku, ali Andrić pozdravlja potez izdavača kada je u pitanju antologija: "Priče iz Patkograda uvijek su bile u skladu s vremenom i razvijale se kada je u pitanju sadržaj i jezik", kaže glavni urednik. Pa zašto ne prilagoditi starije verzije duhu ovog vremena?

"Fokus stripa je i dalje zabava. Bez ikakvih ograničenja. Ali zabava za sve, a ne na račun drugih", zaključuje Andrić.


Uspjeh u 29 zemalja i na 27 jezika


Strip Mickey Mousea u svemu ima veliku prednost: u Njemačkoj se pojavljuje svake druge sedmice i priča najljepše i najnovije dogodovštine iz Patkograda. Tako na primjer, Donald telefonira uz pomoć "Duckfon-a", a Daisy surfa "Entnetom", dok tri nećaka gledaju videa na DuTube-u.

Najpopularniji ženski likovi nezavisni su i emancipirani. Minnie Maus je žena s karijerom, Daisy Duck je društveno i politički aktivna – nekad u klubu knjiga, a ponekad u udruženje za zaštitu životinja.

Recept za uspjeh Mickey Mousea bio je i jeste činjenica da su tvorci časopisa uvijek znali kako doći do svoje publike - i to ne samo u Njemačkoj, već u ukupno 29 zemalja i na 27 jezika. Oni ne ignorišu aktuelne teme, razvijaju priče i vjeruju u popularnost njihovih, sada već modernih likova. S ovim konceptom ništa ne stoji na putu ka još 70 godina priča o uspjehu stripova.


Autor: Annabelle Steffes





субота, 28. август 2021.

Napad titana 3, 4 i 5 (reprint)





Dr Dejan Ognjanović promoviše srpski horor u svetu

 


Dr Dejan Ognjanović, naš prvi doktor nauka iz oblasti horor žanra, izuzetno je aktivan i na promociji domaćih ostvarenja u svetu. Tako je svojevremeno bio jedan od sagovornika reditelje Kir-La Ženis u dokumentarcu „Woodlands Dark and Days Bewitched: A History of Folk Horror“ gde je pričao o filmu Đorđa Kadijevića Leptirica ali i uopšte o folk-hororu, u koji se ubraja kod nas i njegov roman Zavodnik – piše PISB.

Međutim, početkom decembra ovaj dokumentarac će biti objavljen u okviru jednog boks-sera pod nazivom All The Haunts Be Ours: A Compendium of Folk Horror! u kojem će biti još 12 blu-rej diskova plus tri CD-a, ali ono što je za nas najvažniji – na disku broj tri biće stranoj publici predstavljena tri klasična horor gotika Đorđa Kadijevića.

To je već pomenuta Leptirica iz 1973 godine, kao i još dva Kadijevićeva ostvarenja iz iste godine – Štićenik i Devičanska svirka. Plus, tu će se naći i intervjui kako sa samim rediteljom, tako i sa glumcima – Milanom Mihailovićem (Štićenik) i Goranom Sultanovićem (Devičanska svirka).

Priča o tome kako su tri srpska filma završila u ovom boks-setu je jednostavna. Kir-La Ženis je od Ognjanovića, zbog prethodne uspešne saradnje, tražila da joj predloži još neki sprski horor, pa su tako još dva Kadijevićeva filma izabrana, i potom otkupljena od RTS-a.

Inače, deo ovog paketa je i knjiga All The Haunts Be Ours u kojoj se nalazi Ognjanovićev esej posvećen „srpskim vampirima”, odnosno osobenostima koje u srpskom narodnom verovanju, prozi i na filmu ima ovo stvorenje, u kontrastu prema zapadnjačkom poimanju vampira.

Opširniju priču o ovome, kao i nekim drugim vestima možete pronaći kod Dejana Ognjanovića na njegovom blogu Cult of Ghoul.


Tutto Tex #605


Scenario: Nizzi Claudio
Crtež: Rossi Rossano
Naslovnica: Villa Claudio







 

Tex Ludens #180 - Optužni dokument

 


SCENARIO
Claudio Nizzi
CRTEŽ
Andrea Venturi
NASLOVNICA
Claudio Villa
BROJ STRANICA
112
ORIGINALNI NASLOV
Documento d’accusa
ORIGINALNI BROJ
548


петак, 27. август 2021.

Listamo novi Politikin Zabavnik #3629


U novom broju možete pronaći sledeće tekstove:


* Život (ni)je bajka - Vilhelmina Mina Karadžić
KRHKA KĆI VELIKOG OCA
Kao dete privlačila je pažnju jer je kći Vuka Karadžića, a kasnije je sve očarala lepotom, vedrom naravi, darovitošću i obrazovanjem.
Autor: S.Ć.

* Nauka bez granica
ŽIVOT NA DANICI
Istraživači tvrde da su u Venerinoj atmosferi otkrili gas fosfin, koji je možda biološkog porekla.
Autor: Srđan Nikolić

* Važno je smeti i hteti
SVETLOST I TAMA CRNOG RUSA
Kako je tamnoputi Frederik Tomas, sin tek oslobođenog roba iz doline Misisipija, krajem 19. stoleća dospeo u Rusiju i postao bogat i uspešan vlasnik najposećenijih noćnih klubova.
Autor: Džon Varoli

* Male ratne prevare
TOVARIŠČ AMERIKANEC, BEŽI!
Istina o pustolovinama američkih avijatičara koji su, sticajem prilika, u Drugom svetskom ratu bili prinuđeni da slete na područje Sovjetskog Saveza isplivala je u javnost tek posle 60 godina. I to ne u celosti.
Autor: N. Baćković

* Zabavnikov strip
Opijum: Velika prevara, I deo
Priča: Danijel Tores
Scenario: Faktorija Akme
Crtež: Inča i Ramon Markos
Boje: Pako Ernandes
Prevod: Uroš Rajčević



* Govor tela
AZBUKA UNUTRAŠNJIH NEMIRA
Strah, bes, dosada, radost, ushićenje... Čini se da nema osećanja koje nauka nije potanko opisala, prateći njihov uzbudljiv put kroz naš organizam.
Autor: M.O.

* Priče iz utrobe zemlje
OKAMENJENI HEROJI
Minerali su glavni sastojak stena čvrste Zemljine kore. Od oko pet hiljada poznatih minerala, u većini stena nalazi se njih tridesetak...

* Zabavnikov ZOO
SKOČIBUBE DOLAZE
Kuda oni prođu, ostaje pustoš. Ipak, o skakavcima ne treba razmišljati kao o biblijskoj pošasti. Oni se samo ponašaju po pravilima koja im je priroda nametnula.
Autor: V.S.

* Naravno, tu je i Garfild.


I još mnogo toga.
Čitajte Politikin Zabavnik!

 

Tex Classic #117


Scenario: Bonelli Gianluigi
Crtež: Galleppini Aurelio, Muzzi Virgilio
Kolor: GFB Comics
Naslovnica: Galleppini Aurelio





 

Zdravko Zupan protumačio Lobačeva: kapitalna monografija i turneja kulturnih događaja


Promocijom kapitalne monografije "Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi", izložbe i filma posvećenih jednom od osnivača evropskog stripa Đorđu Lobačevu, osvetlјava se i doprinos kulturnog rada Zdravka Zupana, prerano preminulog  istraživača kulture

U sredu 25. avgusta u 19 časova u Domu omladine Pančeva, u okviru festivala „Fridom“, počinje serija kulturnih događaja posvećenih Đorđu Lobačevu (1909-2002) i ulozi srpskog i ruskog stripa u evropskoj kulturi, koja će uskoro činiti turneju u Srbiji i inostranstvu.

Povod je objavlјivanje decenijama iščekivane monografije Zdravka Zupana (1950-2015) „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ u izdanju beogradskih kuća Modesti stripovi i Makondo, kao i sabranih dela Lobačeva koja već četiri godine izlaze u izdanju Makonda. Biće otvorena istoimena izložba radova Đorđa Lobačeva na osnovu izbora Zupana.

U programu je i film ruskog federalnog TV kanala Kultura Ruski strip kralјevine Jugoslavije i okrugli sto „Mesto Đorđa Lobačeva i srpskog stripa u evropskoj kulturi”. Učesnici su naši istaknuti stručnjaci za kulturu: Vladimir Vesović, Vasa Pavković, Saša Rakezić, Irina Antanasijević, Zoran Stefanović i Kristijan Relić. Biće prisutni i članovi porodice Zupan. Koordinator programa je Zoran Deranić, likovni urednik Doma omladine Pančeva.

Programi se rade u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbija i Projektom Rastko — Rusija, i predstavlјaju delatnosti koje su kao kapitalne pomogle države Srbija i Rusija. Sledeći program će biti održan u Beogradu tokom festivala „Striposlavija“ kao deo manifestacije Godina slovenske fantastike, a zatim i po festivalima u Srbiji i inostranstvu.

Zdravko Zupan je — kako je 2015. najavlјeno od strane Udruženja stripskih umetnika Srbije —  dobio ulicu na Novom Beogradu u 2020. godini, a u pripremi su monografija o ovom stvaraocu, kao i rad na Zupanovim sabranim delima.

Posle pola decenije dovršene su pripreme za novu ustanovu u Beogradu, Centar za umetnost stripa „Zdravko Zupan“, gde bi jezgro muzejske postavke činilo više hilјada originalnih umetničkih dela i predmeta koje je Zupan decenijama prikuplјao kao najveću zbirku srpskog, jugoslovenskog, ruskog i uopšte istočnoevropskog stripa u svetu.

Zupanova monografija „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ — temelјna knjiga srpske popularne kulture


Đorđe Lobačev je autor koji je stvarao preko 80 godina i ostavio neizbrisivi trag u našoj umetnosti i kulturi pre i posle Drugog svetskog rata. Materijale o njegovom stvaralaštvu za ovu monografiju prikuplјao je Zdravko Zupan preko 30 godina, sve do prerane smrti 2015. godine.

Zupanovi saradnici i prijatelјi su dovršili projekat uz veliku pomoć porodice Zupan. Osim Zupanovih i Lobačevlјevih, u knjizi se nalaze i tekstovi Žike Bogdanovića, Srećka Jovanovića, Slobodana Lukića, Vase Pavkovića, Zorana Đukanovića, Saše Rakezića, kao i izdavača Živojina Tamburića i Kristijana Relića. Decenijski Zupanov saradnik, Zoran Stefanović,  priredio je i pripremio konačne materijale, sa dodatnim istraživanjima, u saradnji sa Irinom Antanasijević i drugim istraživačima.

Monografija sadrži probrane stripove kao uzorke žanrova kojima se Lobačev najviše bavio, izabrane knjižne, novinske i stripske ilustracuje, karikature, kaligrafije, slobodne ilustracije i memorabilijske materijale.

Knjiga sadrži i fotografije iz Lobačevlјevog uzbudlјivog životnog puta, ali i detalјnu stripografiju, bibliografiju ilustrovanih knjiga i bibliografiju tekstova o Lobačevu, što će pomoći dalјa istraživanja o ovom umetniku.

Pred smrt je Lobačev za ovu knjigu napisao: „Za mene je ova monografija i velika čast i ogromna radost. Radost — jer je to dokaz da moj život i trud nisu prošli uzalud. Čast — jer je ona izišla u Beogradu, gradu koji mi je najdraži na svetu, a koji sam morao da napustim, ne svojom volјom, onih mučnih i mutnih posleratnih četrdesetih godina. Iako po rođenju Rus, i pored prohujalih decenija, ja se i dan-danas osećam Beograđaninom. I ova monografija je izvanredan dokaz da me ova zemlјa, ovaj čudesan grad na ušću Save u Dunav smatraju kao svog.“

A Zdravko Zupan je istakao za Lobačeva: „Osvajao je svojim šarmom i iskrenošću sve koji su sa njim dolazili u dodir, neretko, pretvarajući usputna poznanstva u trajna prijatelјstva i u poznim godinama (...). Roditi se kao sin carskog vicekonzula, rano ostati bez roditelјa, nekoliko puta bez domovine, otpočeti više puta u životu sa dva kofera u ruci, a pritom zadržati vedrinu duha, optimizam i veru u bolјe sutra, to ukratko znači biti Đorđe Lobačev. Pre par godina sedeo sam u jednoj beogradskoj bašti sa dizajnerom Draganom Miškovićem koji je pripremao nekoliko kraćih televizijskih emisija o stripu. Pod utiskom upravo pročitane čika Đorđeve autobiografske knjige Kad se Volga ulivala u Savu u jednom trenutku je, otprilike ovako, rekao: 'Ako u životu postavlјamo sebi uzore, onda to ne bi trebalo da budu veliki lјudi ili poznate istorijske ličnosti, onda to treba da bude neko kao što je Đorđe Lobačev'.“


Treći tom Sabranih dela Lobačeva: evropski važan reprint


Paralelno je izašlo još jedno kapitalno izdanje: treći tom sabranih dela Đorđa Lobačeva pod naslovom Baš Čelik i Biberče  (1938-1943), gde su objavlјeni najslavniji radovi ovog srpsko-ruskog umetnika.

Izdanje je obogađeno predgovorom nedavno preminulog Žike Bogdanovića "Đorđe Lobačev ili Detinjstvo ponovo pronađeno" i napomenama uz svaki prilog.

Sabrana dela se izdaju po zamisli Zdravka Zupana iz 2014. godine a čllanovi redakcije su Irina Antanasijević, Kristijan Relić i Zoran Stefanović. Digitalnu restauraciju radi veliki stručnjak naše štampe Miroslav Tanasijević, a likovno oblikovanje Ivica Stevanović.

Knjigu je objavio Makondo uz podršku Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS) / Centra za umetnost stripa. U okviru edicije „Velikani srpskog stripa“ monografija se objavlјuje kao kapitalan izdavački poduhvat uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

U knjizi su zastuplјene kultne pripovesti sa stranica Politike, Politikinog Zabavnika i Kola: "Ženidba cara Dušana" (1938), "Propast grada Pirlitora" (1939), "Baš Čelik" (1939), "Čardak ni na nebu ni na zemlјi" (1940), "Baron Minhauzen" (1940), "Pepelјuga",  (1940), "Čarobnjak iz Oza" (1941) i ratni i zbog narodnog otpora zabranjivani "Biberče" (1942-1943).

Ovo je jedan od najvažnijih reprinta klasičnog stripa ove sezone u celoj Evropi, jer  prikazuje same temelјe modernog evropskog stripa. Milioni čitalaca u desetak zemalјa su ovih 80 godina odgajani uz ova štiva, a najveći deo je u ovoj knjizi po prvi put digitalno restauriran i preštampan.

Propratni tekstovi osvetlјavaju mnoge fenomene kulture. Pre svega objašnjeno je kako je drevna indoevropska, slovenska i srpska vera Lobačevlјevom ingenioznošću sačuvana u obliku moderne popularne kulture američkog tipa za čitaoce u Kralјevini Jugoslaviji; kako su, zatim, ovi stripovi krajem 1930-ih uveli srpski folklor kao važan žanr moderne vizuelne literature u svetsku popularnu kulturu; kako je po "Baš-Čeliku" i "Biberčetu" Vojislav Nanović snimio u saradnji sa Lobačevim i Stanislavom Vinaverom film "Čudotvorni mač", i druga ekskluzivna saznanja.

Time je zahvalјujući Lobačevu srpski folklor sačuvan u modernoj popularnoj kulturi uprkos jakim ideološkim zabranama u vreme SFR Jugoslavije.

Biografije autora


Zdravko Zupan (1950–2015) bio je svetski ugledan jugoslovenski stripski autor, istoričar popularne kulture i izdavač. Rođen je u Zagrebu, ali je ceo život proveo u Beogradu gde su se roditelјi preselili odmah po njegovom rođenju.

Najpoznatije autorske stripske serije su mu „Zuzuko“ i „Munja“. Radio je na američkim licencama Hane i Barbere i Diznija, što je objavlјivano u dvadesetak zemalјa. U Srbiji je bio zapažen Zupanov strip „Miki i Baš-Čelik“ 1999. prema scenariju Nikole Maslovare, u kojem je svet Mikija Mausa spojen sa srpskom narodnom bajkom.

Zdravko Zupan je bio istaknuti istoričar srpskog i jugoslovenskog stripa, prvi koji je u sistematski istražio korene jugoslovenskog stripa. Zupan je 1986. objavio prvi tom Istorije jugoslovenskog stripa u saradnji sa Slavkom Draginčićem, u kojoj je prikuplјena istoriografska građa o stripu do 1941. godine. Nјegova kapitalna knjiga Vek stripa u Srbiji izašla je 2007. u izdanju GRRR Festivala, Pančevo, kao i nekoliko drugih monografija. Koautor je kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem (2011), izdanjem godine Sajma knjiga u Beogradu. Bio je organizator više značajnih izložbi stripa u zemlјama bivše Jugoslavije i inostranstvu.

Zupan je bio izdavač je popularnih i poučnih izdanja za decu (Enigmatski zabavnik Munja, Munja Strip i Munja Bojanka), kao i za stripofile (Cepelin, Ekstra Cepelin, Edicija „Reprinti“...)


Đorđe Lobačev - Jurij Pavlovič Lobačev (1909–2002), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog, jugoslovenskog i evropskog stripa.

Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlјi, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepelјuga i drugi. Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.

Rođen je 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao konzul Ruske imperije. Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost. U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame.

Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik. Redakciji „Politike” se nametnuo kao saradnik pokazavši Dušanu Dudi Timotijeviću napola dovršen strip „Hajduk Stanko”. 1936. postao je stalni saradnik lista, i tu se, uz osnovna zaduženja – retuširanje fotografija, ispisivanje slova za licencirane stripove, reklamnih naslova i sl., posvetio autorskim strip-adaptacijama slovenske epike, kao i književnih dela, te „pustolovno-oniričnom” žanru stripa, kako ga je sam imenovao. Srpske narodne bajke, legende i narodne pesme smatrao je riznicom stvaralačkih podsticaja, no i vrhunskim izrazom folklornog duha, čak i u svetskim okvirima.

Stripovi su mu objavlјivani i u inostranstvu pre i tokom Drugog svetskog rata, uklјučujući i Francusku, sa serijalom „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939).

Tokom nemačke okupacije Beograda radio je u okupacijskoj štampi, ali je u tajnosti bio član pokreta otpora. Učestvovao je u oslobođenju Beograda, Budimpešte i Beča 1944. godine.

U vreme sukoba Tita i Stalјina nakon rezolucije Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je 1949. u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života. Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu.

Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine. Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime. Od 2018. izlaze u Beogradu njegova sabrana dela u izdanju Makonda, u okviru projekta Udruženja stripskih umetnika Srbije.


Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com






Maxi Tex #22

  Scenario: Nizzi Claudio Crtež: Alessandrini Giancarlo Naslovnica: Villa Claudio