недеља, 30. децембар 2018.

OTKAČENI SUPERHEROJI: Ispunio dečački san - radi za "Marvel" i crta "Dedpula"

Dalibor Talajić, crtač čuvenog junaka “Dedpula”, ostvario svoj dečački san da radi za “Marvel”. Shvatio sam da su svi ljudi sveta zapravo Balkanci, jer se svi važni poslovi zaključuju u kafani





KADA se rodiš u porodici muzičara i uz to imaš sluha, a pogotovo ako ti je majka Ljiljana Molnar Talajić, koja je proglašavana najboljom Aidom sveta - od početka je jasno čime ćeš se baviti. A to svakako nije strip. Međutim, njenom potomku Daliboru Talajiću zalomilo se sve to, i da bude “Talajićkin sin”, i sluhista koji je “uredno” završio studije te postao profesor klarineta, i da ostvari svoj dečački san - da crta stripove, i to ne bilo kakve, već one sa superherojima. I to za “Marvel”, normalno. Gigant koji baštini gotovo sve što podvodimo pod žanr čiji protagonisti nose plaštove i imaju supermoći, Talajiću je za prvu “gažu” dao Dedpula. A upravo se zahvaljujući ovom otkačenom superheroju crtač družio i sa publikom u Beogradu, potpisujući primerke “Dedpul satira” koje je objavila “Čarobna knjiga” u svom “Marvelovom univerzumu”.

- Za mene je, kao i za većinu, “Marvel” značio pre svega Supermena, Spajdermena, Tora, Hulka... - otkriva nam crtač. - No, ubedili su me tada, jer su tražili baš takvog Dedpula kakav meni paše: normalne muskulature i ne preterano nabildovanog. Uz to, on je junak kod koga nema mimike, sve se zasniva na jeziku tela, i stoga je inspirativan za crtanje. Prihvatio sam, i izgradio ime najpre zahvaljujući tom junaku. Uživam čitajući scenarije i crtajući Dedpula, a gledao sam i filmove - svideli su mi se, osim što sam od drugog dela očekivao da se heroj, koji se sprda i sa konceptima i sa žanrom i sa svime, sprda i sa konceptom nastavka filma, recimo. To bi “ličilo” na Dedpula, ali nisu me zvali da me pitaju...

Osim što se dokazao crtajući Dedpula, Talajić se istakao još nekim “moćima” - recimo, kada je scenarista “Dekstera” (zasnovanog na i kod nas superpopularnoj seriji o “ubici ubica”) kasnio, Dalibor je isporučio ceo strip - bez scenarija, samo na osnovu potpuno šturog sinopsisa. I tako se preporučio za sasvim drugačiji projekat, o “superherojki” od krvi i mesa, sirijskoj majci koja čuva porodicu u opkoljenom gradu.

- Urednici su uvideli da umem da od ničega napravim pitu, a upravo u to vreme ABC News je od sestrinskog im “Marvela” naručio strip o majci iz sirijskog grada Madaje, koja se tokom preduge opsade grada, nalik srednjovekovnoj, sa reporterima dopisivala SMS-ovima - priča Talaja. - Za ovaj posao me, prema mišljenju Amerikanaca, “kvalifikovalo” i to što sam “proživeo rat”, iako ga ja gotovo nisam ni osetio. Tako je nastao strip Madaya Mom prema scenariju u vidu tih SMS-ova, a ja sam se plašio samo kako će moja junakinja reagovati, da se to ne shvati kao eksploatacija tuđe muke. Kada sam pročitao “kritiku” majke iz Madaje koja glasi “Kao da je bio ovde!”, laknulo mi je.

Talajić je, kaže, shvatio da su svi ljudi sveta zapravo Balkanci, jer se svi važni poslovi zaključuju u kafani, a uvek ističe da je on u “Marvelu”, ipak, najamnik. Presrećan je i zahvalan jer mu je život večito igralište, što mu kao “neodraslom detetu” godi, i jer je postao kolega nekih ljudi koje je smatrao svojim bogovima. Svestan je da je cilj korporacije da te eksploatiše što više, a da crtači treba da se izbore za što više mrvica od tog kolača.




- No, kada sam jednom slučajno svom uredniku pomenuo da vodim sina na terapije, zbog autizma, godinu dana kasnije sam od glavnog urednika (kog sam pitao samo: “Koliko kasnim sa rokovima?”, znajući da sigurno kasnim podosta) saznao da su oni, zbog moje situacije, “ispomerali” rokove samo za mene, a da mi to nisu ni rekli. Toliko o “zloj korporaciji”. Svuda ima ljudi. 





OTAC I SIN


EPITET istinske “superherojštine” najpre, ipak, pripada Daliboru - ocu dvanaestogodišnjaka sa dijagnozom poremećaja iz autističnog spektra. O svakodnevnoj, drugima nikad do kraja shvatljivoj, neprestanoj borbi za razumevanje sveta svog deteta, pre svega, a potom za pripremanje tog dečaka za pravi svet, Tajalić je ispisao knjigu “Most ponad burne rijeke”, objavljenu u Hrvatskoj.



Autor: Marina Mirković
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs

Objavljen širi izbor za NIN-ovu nagradu




U širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen u 2018. godini, uvršteno je 31 delo.

Na ovogodišnji konkurs za dodelu najprestižnijeg književnog priznanja u Srbiji, pristigao je rekordan broj naslova – 201.

Žiri u sastavu Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović (predsednik), u širi izbor uvrstio je sledeća dela:



Đorđe D. Sibinović – Nizvodno
Marija Pavlović – 24
Zoran Ćirić – Posle potere
Vule Žurić – Pomor i strah
Dejan Mihailović – Podvizi i stradanja Grofa od Takova
Branka Krilović – Prekasno
Jelena Lengold – Odustajanje
Aleksandar Jugović – Mora
Miloš Nikolin – Legenda o Pablu
Vladimir Bulatović – Kaplarovo igralište
Lana Bastašić – Uhvati zeca
Milisav Savić – Doktora Valentina trubara i sestre mu Simonide povest čudnovatih događaja u Srbiji
Vladimir Vukomanović Rastegorac – Od
Miomir Petrović – Black Light
Slobodan Vladušić – Veliki juriš
Igor Marojević – Tuđine
Milan Kovačević – Neživoti i isključenja
Goran Marković – Beogradski trio
Branko Rosić – Za sutra najavljuju konačno razvedravanje
Slavoljub Marković – Pet budućih romana
Jelena Pilipović – Divotnice
Bojan Babić – Yahoo
Žarko Radaković – Krečenje
Dušan Patić – Govorkanja ili glasovi, glasine i šaputanja
Vladimir Tabašević – Zabluda svetog Sebastijana
Mirko Demić – Pustolovine bačkog opsenara
Slobodan Mandić – Kružok na zlatni pogon
Filip Grbić – Prelest
Saša Savanović – Deseti život
Muharem Bazdulj – Kvadratni koren iz života
Vladimir Arsenijević – Ka granici

Uži izbor za NIN-ovu nagradu stiže za nedelju dana. Najuži izbor romana za koji se odluči žiri biće poznat 10. januara, a ime dobitnika ćemo saznati 14. januara 2019. tačno u podne.

Listamo novi Politikin zabavnik #3490




Na kioscima je novi Politikin zabavnik, a u njemu možete pročitati:




* Poslednji galop Riste Tatarina
SEDLO ZA POD GLAVU
Rista Prendić projahao je kroz važan deo povesti naših prostora i postavio rekord u jahanju od Carigrada do Beograda donoseći srpskom knezu važnu vest...
Autor: Petar Milatović





* Mantija za malog brata
LAVEŽ SREĆE FRA BRKE
Kako kaluđeri u Boliviji pokušavaju da reše pitanje pasa lutalica
Autor: N.B.





* Nauka bez granica
BAKTERIJE ZA LEPŠU 2019. GODINU
Na čemu su sve naučnici i istraživači radili u godini za nama i u kojim dostignućima bismo mogli da uživamo već u narednoj.
Autor: Srđan Nikolić





* Ovo (možda) niste znali
VOĐA ORKESTRA U SVETU ČUDA
Bez obzira na to da li trčimo, sedimo ili ležimo, da li smo budni ili spavamo, organ za ravnotežu neprestano obaveštava mozak o položaju našeg tela u prostoru.
Autor: V.K.





* Srećno i znanim i neznanim!
POGLEDAJ KALAJ SVOJ, ANĐELE!
Novogodišnji običaji umeju i da rastuže, ali mahom su satkani od želja da sutra bude bolje od juče...
Autor: Sanja Lazić





* Zabavnikov strip: Spiru u Berlinu, IV deo
Tekst i crtež: Fliks
Preveo: S.Nikolić





* Zašto se i u šta zaklinjemo
TAKO MI PEČATA!
Nekako usput, mnogi kažu "Boga mi", "Majke mi", "Leba mi" da malo pojačaju ono što govore i tvrde. A to je, u stvari, zakletva.
Autor: N.K.





* Pogled izbliza
TOMI, PAZI METAK!
Šta sve koriste pripadnici nekih od najobučenijih specijalnih jedinica na svetu? Deo njegove opreme je pred vama.
Autor: N.B.





* Kad se Saveznici ispomažu
IRVAS U TORPEDNOJ CEVI
Kako je engleska podmornica usred rata dobila neočekivano krzneno pojačanje.
Autor: N.Baćković





* Cveće zla
VUK MEĐU BILJKAMA
Bez opijenosti i euforije, lagano umiruje, uspavljuje. Tako, kažu, deluje cigareta od hmelja. Čaj opušta, ali je baš gorak pa je lakše piti ga sa drugim lekovitim biljem. Većina bi ipak pre izabrala kriglu piva.





* Vreme smeha i razonode
SA TATABIĆI I BEZ TATABIĆI
Posle oslobođenja od Turaka stanovnici Niša uživali su u zbijanju raznih "komendija". Ali kada su neke šaljivdžije završile u knjigama kao glavni junaci, to je izazvalo smeh, ruganje i ljutnju - pravi darmar!
Autor: Vesna Živković





* Za čitanje i uživanje
MIHAIL ZOŠČENKO - JELKA





* Naravno, tu je i Garfild.





I još mnogo toga!
Ne zaboravite da kupite novi Politikin zabavnik!

Miomir Petrović o svom romanu „Black Light“

Svaki romanopisac, na neki način zavodi svoje čitaoce, pokušavajući da ih uvede na najsenzibilniji način u svet koji je konstruisao, kaže za RTS pisac Miomir Petrović. Roman „Black Light“ njegov je treći iskorak u žanr fantastike, distopijska vizija Beograda, regiona, Evrope uopšte.





U Petrovićevom romanu čita se o mogućoj budućnosti. Evropa je rasparčana na kantone, a Beograd podeljen na kvartove, iz kojih se ne izlazi.

Prisilno je stanište za emigrante svih rasa i vera. Rad i privređivanje ne postoje, a građani su ostavljeni na milost i nemilost sopstvenom snalaženju.

„'Black Light' je izraz iz fizike, odnosno iz optike, to je jedna vrsta ultraljubičastog svetla koje može da proizvede fotosintezu, odnosno čak i život u uslovima potpunog kosmičkog mraka, odnosno u uslovima koji ne trpe nekakvu vrstu egzistencije. Istovremeno, naslov je i metafora, to i jeste crna svetlost naše sadašnjosti ili budućnosti", navodi pisac Miomir Petrović.

Kroz umetnost, dok traje stvaranje, čovek uspeva da se oslobađa realnoga, tvrdi pisac.

„U tom smislu kada počnete da se poigravate sa tim demonima koji vas privatno, građanski, lično razjedaju, vi i imate kao jedan stvaralac efekat raščinjavanja i odlaženja u nešto bolje, nešto smislenije, mislim ili se nadam da se isto dešava i čitaocu, ne samo čitaocu romana 'Black Light', nego i meni kao čitaocu drugih romana...“, dodaje Petrović.

Objašnjava da je to trenutak ritualnog posvećenja gde uspevamo na sekund da objasnimo sebi smisao u inače besmislenom životu, kakvim ga osećamo u svojoj realnoj egzistenciji.

'Black Light' pripoveda o poraženim herojima koji pokušavaju ponovo da budu heroji, o nepokoravanju i nepristajanju na nedostojanstvo. O svetu i društvu u kakvom mi možda već sada živimo“, kaže Miomir Petrović.

Izvor: Art-Anima.com
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

Dylan Dog #388




Scenario: Paola Barbato
Crtež: Giovanni Freghieri
Naslovnica: Gigi Cavenago




субота, 29. децембар 2018.

Miro Župa predstavio zbirku kratkih stripova: '132 stranice kakve još svijet vidio nije'




Prva tvrdoukoričena zbirka kratkih stripova Mira Župe 'Prokopani brodolom' predstavljena je u srijedu navečer u HOK kavani i galeriji u Splitu. Dvorana se napunila kako bi svjedočila promociji '132 stranice kakve još svijet vidio nije', kako je najavljeno, u 'formatu između Alana Forda i Zagora'. O kakvom se djelu radi, možda je najbolje citirati dio predgovora kojega je napisao kritičar, povjesničar umjetnosti i galerist Feđa Gavrilović:

- Simpatični, zdepasti likovi na slikama Mira Župe uveseljavaju nas svojim porukama, himerično spojenim natpisima na granici apsurda, postavljenima poput teksta u klasičnome stripu. Ipak, te rečenice ne prate nikakvu priču. To su non sequitur replike koje imaju samo ono značenje koje gledatelj (odnosno čitatelj) upisuje u njih. Otuda proizlazi i njihova duhovitost. Oduševljeni čovječuljak koji uzvikuje: 'Luda televizijo, uzbuđuješ me!'; lik u trku, blaženoga izraza lica koji pomišlja 'Jedan čovik manje…'; snagator koji guši malenoga prijatelja uz zajednički uzvik: 'Blagujmo stisak vjeronauka!', mogu se čitati kao duhoviti komentari neke društvene situacije, ali toliko su odvojeni od svakog konteksta i aktualnosti, da smo primorani značenje tih rečenica neprestano preosmišljavati, svjesni da ga zapravo nema izvan njih samih. Tu možemo vidjeti jednu od glavnih metoda Župina stvaralaštva, a to je slaganje rečenica u kojima je zvučnost važnija od smisla.





Akademski slikar, strip crtač i glazbenik Vinko Barić je na promociji Župine prve zbirke 'haiku stripova' njegov rad sažeo u jednu rečenicu:

- Dan vam može biti bolji kad ujutro, recimo, pročitate: 'Tvoja osteoporoza mi ništa ne znači'.

Župa je otkrio da je sve počelo njegovim crtežima na stražnjim stranama računa za kavu, a da mu je najzanimljivija zadnja forma kada su 'prerasli' u 3d. Ipak je ovaj Splićanin rođen 1978. diplomirani kipar...

Pitali su ga iz publike nastaje li prvo tekst ili crtež.

- Zapišem u tekicu zanimljive rečenice koje kasnije mogu iskoristiti.  Kada ih se skupi, onda jednu večer mogu napraviti stripova, pa onda mjesec dana opet ništa ne crtam - rekao je Župa.

U 'Prokopanom brodolomu' se nalaze njegovi stripovi od negdje 1999. godine do najnovijih napravljenih prije mjesec dana. Na neke je, kazao je, skroz zaboravio, ali ih je iskopao za potrebe tiskanja ovog djela koje je izdano u nakladi zagrebačke udruge 'Kad tad'.

Na kraju kažimo da je dvorana HOK-a bila puna, Barić se stoga zahvalio svima koji su 'svojim dolaskom preuveličali događaj', a Župa je nakon predstavljanja kupcima knjige u posveti umjesto svog potpisa nacrtao svakome - strip.





Autor: M.P.
Tekst i fotografije preuzete sa sajta dalmatinskiportal.hr

11 citata Terija Pračeta – Genije svojim rečima

Jedna mudra osoba reče da će praznične dane provesti tako što će ponovo pročitati romane Terija Pračeta. Duboko verujemo da je to sjajna odluka za početak Nove godine, i da je zabava zagarantovana.





Možda i vi odlučite da uradite isto nakon što pročitate ove citate.
„Zašto odlaziš? Da bi mogao da se vratiš. Da bi mogao da vidiš mesto iz kojeg dolaziš novim očima i u novim bojama. I da ljudi tebe vide drugačije, takođe. Vratiti se onde odakle si otišao, nije isto što i nikada ne otići.“
„U drevna vremena mačke su bile obožavane kao božanstva; i nisu to zaboravile.“
„Mudrost dolazi od iskustva. Iskustvo je najčešće rezultat nedostatka mudrosti.“
„Ništa nije vredno činjenja osim onog što bi neko, negde, svim silama volelo da ne uradiš.“
„Svetlost misli da putuje brže od ičega drugog, ali greši. Gde god stigne, svetlost zatekne tamu, koja je tu pre nje stigla, i čekala je.“
„Ne misli na to kao na umiranje. Misli na to kao na odlazak na vreme, da bi izbegao gužvu.“
„Čitav je život kao gledanje filma. Samo što uvek stižeš deset minuta kasnije i niko neće da ti objasni o čemu se radi već moraš sam da zaključuješ na osnovu tragova.“
„Mašta je kao sobni bicikl. Ne može vas odvesti nigde, ali može uvežbati mišiće koji mogu. Naravno, možda grešim.“
„Haos nalazimo u najvećem obilju tamo gde je uspostavljen red. On uvek pobeđuje uređenost, jer je bolje organizovan.“
„U svakoj staroj osobi nalazi se mlada osoba koja se pita šta se to desilo.“


Izvor: kultivisise.rs
Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs

Nestor Burma #1




JUNAK
Nestor Burma
IZDAVAČ
Bookglobe
BROJ
1
SCENARIO
Jacques Tardi
Léo Malet
CRTEŽ
Jacques Tardi
NASLOVNICA
Jacques Tardi
BROJ STRANICA
272


Nestor Burma, privatni detektiv i vlasnik pariške detektivske agencije Fiat Lux, francuski je odgovor na literarne hard boiled privatna njuškala poput Raymond Chandlerova Philipa Marlowa, Dashiell Hammettova Sama Spadea ili Ross Macdonaldova Lewa Archera. Protagonist tridesetak romana Léoa Maleta kultni je fikcijski lik kriminalističke literature, za razliku od Simenonovog Magrieta, na žalost relativno nepoznat van granica Francuske. Ovaj nekonvencionalni drot, negdašnji anarhist i ljevičar, uronjen u noirovsku atmosferu s lakoćom se snalazi u opasnom polusvijetu ratnog i poratnog Pariza rješavajući zločine iza kojih se kriju moralno kompleksni motivi i tragične ljudske sudbine.




Omnibus sadrži:

Magla na mostu Tolbiac
U Parizu pedesetih godina 20. stoljeća prošlost će zaskočiti privatnog detektiva Nestora Burmu u vidu pisma od ubijenog Abela Benoîta, druga iz mladosti i vremena kada su obojica bili anarhisti i odmetnici. Nestor se prilagodio društvenim pravilima, no njegov prijatelj je nastavio po starom, egzistirajući na rubu zakona i socijalnih konvencija sve do zagonetne i misteriozne nasilne smrti. Detektiv odlučuje doznati što se dogodilo njegovom starom i zaboravljenom drugu otvarajući time vrata u prošlost i prizivajući mnoge opasnosti.

Kolodvorska ulica 120
Jesen 1940. godine. Nestor Burma više nije privatni detektiv i direktor vodeće francuske detektivske agencije Fiat Lux nego tek anonimni KGF, ratni zarobljenik, jedan od brojnih koji, nakon ponižavajućeg sloma francuske vojske pred nacističkim blitzgriegom, čekaju repatrijaciju u domovinu. Iza bodljikave žice koncentracijskog logora svjedočit će zagonetnim posljednjim riječima anonimnog zarobljenika koji je izgubio pamćenje: “Kolodvorska ulica 120…”

Tijekom povratka u Francusku, u Lyonu, će ponovo čuti zagonetnu adresu kada ju uzvikne njegov bivši suradnik prije nego li ga netko ubije na prepunom peronu željezničke postaje. U poraženoj, okupiranoj i demoraliziranoj zemlji, tvrdoglavo radoznali Burma, nemoćan mijenjati velike stvari, odlučuje se na mali, osobni i simbolični čin otpora – riješit će zagonetku Kolodvorske ulice 120 i tako osvjetlati obraz najboljeg pariškog privatnog detektiva.



Scenarij: Léo Malet
Crtež: Jacques Tardi

A4, 272 stranice, cb, HC
Cijena: 250kn

Duel




IZDAVAČ
Bookglobe
BROJ
4

Dok Napoleon neumoljivom željeznom šakom udara po cijeloj Europi, istovremeno nastoji štedjeti vlastite snage pa zabranjuje dvoboje što crpe snagu velike armije.

Dvojica se husara, zbog dvojbenog pitanja časti, tvrdoglavo nastavljaju sukobljavati.

Nekadašnja braća po oružju, koja su postala neprijatelji, iz dvoboja u dvoboj pečate svoju sudbinu i ulaze u legendu.

Hoće li ta mržnja vječno trajati?

Adaptacija romana Josepha Conrada, inspirirana povijesnim ličnostima.



Scenarij i crtež: Renaud Farace

A4, 192 stranice, cb+boja, HC
Cijena: 199kn

Neobične pustolovine Adéle Blanc-Sec #1




SCENARIO
Jacques Tardi
CRTEŽ
Jacques Tardi
IZDAVAČ
Bookglobe
BROJ STRANICA
144


Predstavljamo vam proslavljenu Tardijevu heroinu Adèle Blanc-Sec. Obdarena neovisnom i osebujnom osobnošću Adèle nas vodi u središte tajanstvenog svijeta (u kojemu Pariz zauzima istaknuto mjesto) čudovišta i drugih zagonetnih bića, nudeći nam uzbudljive pustolovine.



Omnibus sadrži:

Adèle i zvijer
U sumrak Belle Époque oživljeni i telepatski kontrolirani pretpotopni pterodaktil terorizira Pariz, vlasti su uznemirene i zbunjene, a misteriozna Adèle Blanc-Sec kuje planove kako se okoristiti ovom apsurdnom zbrkom.

Demon s Eiffelova tornja
Priča započinje tamo gdje je prethodna stala, no zaplet je još jezovitiji i neobičniji od prethodnoga te uključuje neobičnu skulpturu asirskog demona Pazuzua, urnebesno lošu kazališnu predstavu o posljednjim danima Babilona kojoj je zagarantiran fantastičan uspjeh i fanatičnu sektu štovatelja drevnoga božanstva čija je nakana kugom, s vrha Effelova tornja, izazvati kraj svijeta kakvog poznajemo.

Ludi učenjak
Humorno i napeto poigravanje motivom ludog znanstvenika karakterističnim za filmove “B” produkcije iz prve polovice 20. stoljeća suprotstavlja Adèle naučniku koji svojim kolegama preotima odmrznutoga i oživljenoga pračovjeka kako bi uz pomoć njega stvorio nepobjedivu vojsku koja će ovladati svijetom.



Scenarij i crtež: Jacques Tardi
A4, 144 stranice, kolor, HC
Cijena: 159kn

петак, 28. децембар 2018.

Džordža R. R. Martina je ljubimac iz detinjstva inspirisao da napiše „Igru prestola“

Serijal „Igra prestola“ se možda odvija u fantastičnim predelima zamišljenog Vesterosa, ali njegovo poreklo možemo potražiti u jednom skromnom terarijumu za kornjače u Nju Džerziju. Za vreme nastupa u emisiji „The Late Show“ sa Stivenom Kolbertom, Džordž R. R. Martin je razgalio publiku epskom sagom o izdaji među reptilima i ubistvu koje se dogodilo u njegovom detinjstvu.

„Volim kornjače. Tako je i počela moja spisateljska karijera, sa kornjačama“, rekao je. „Živeo sam u mestu Bajon, u Nju Džerziju, u stanu koji nam je obezbedila opština. Nije nam bilo dozvoljeno da držimo pse. Nije nam bilo dozvoljeno da držimo mačke. Jedine životinje koje su mi bile dozvoljene bile su kornjače, male jeftine kornjače koje smo kupili u supermarketu, i male okrugle posude sa palminim drvcetom u sredini. Mogao sam da smestim dve posudice za kornjače u svoj zamak-igračku, tako da sam imao nekoliko kornjača.“





Sve je pošlo nizbrdo kada je mladi gospodin Martin shvatio da je životni vek ovih jeftinih kornjača vrlo kratak, uprkos svim njegovim naporima.

„Problem sa tim jeftinim kornjačama bio je u tome što su one vrlo brzo umirale“, nastavio je pisac. „Hranio sam ih hranom za kornjače, verovao sam da radim sve kako treba, ali u roku od dva-tri meseca one bi uginule. Nisam mogao da shvatim zbog čega se to dešava, ali svakako nije bila moja krivica. I tako sam odlučio da verujem da se one zapravo bore za presto i da se međusobno ubijaju kako bi izabrale onu koja će biti kralj kornjača. To je bila moja prva fantastična priča - 'Zamak kornjača' (Turtle Castle), i ona je nastala mnogo godina pre 'Igre prestola'“.

Kada su ga pitali da navede neke od svojih književnih uzora, Martin je naveo Roberta A. Hajlajna, Andrea Nortona, Dž. R. R. Tolkina i Roberta E. Hauarda. Velika naučno-fantastična i fantastična dela ovih autora godinama su inspirisala Martina, ali trebalo bi da prvo privede kraju serijal „Pesma Leda i Vatre“, pre nego što se upusti u nešto novo.

„Sledeće što moram da napišem su 'Vetrovi zime' (Winds of Winter)“, našalio se pisac. „Ako bih dao prednost „Zamku kornjača“, svi će biti besni na mene... Mnogo je toga što treba da napišem, tako da bi, verovatno,  bilo najbolje da idem kući i bacim se na posao.“

Izvor: syfy.com
Prevod: Maja Horvat
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

Tutto Tex #573




Scenario: Mauro Boselli
Crtež: Alfonso Font
Naslovnica: Claudio Villa

Classic Tex #48




Scenario: Gianluigi Bonelli
Crtež: Aurelio Galleppini, Francesco Gamba
Naslovnica: Aurelio Galleppini
Kolor: GFB Comics




Morgan Lost & Dylan Dog #2




Priča: Claudio Chiaverotti, Roberto Recchioni
Scenario: Claudio Chiaverotti
Crtež: Val Romeo
Naslovnica: Fabrizio De Tommaso
Kolor: Arancia Studio




Sara Dž. Mas - Carstvo oluja




Format: 13x20 cm
Broj strana: 728
Pismo: Latinica
Povez: Mek


Peta knjiga najpopularnijeg tinejdž serijala po oceni Amazona.

„Uživaćete u filmskoj brzini smene događaja, uvrnutim planovima i napetom otkrivanju tajni i nasleđa.“ Booklist

Dug put ka prestolu tek je otpočeo za Elin Galatinijus. Vernost je izdana i prodana, prijatelji izgubljeni i stečeni, a oni koji su obdareni magijom našli su se nasuprot onih koji to nisu.

Srca zavetovanog ratničkom princu i odanosti podarene narodu koji je rešena da spase, Elin će porinuti u bezdane svoje moći kako bi zaštitila one koje voli. Ali dok čudovišta izranjaju iz užasa prošlosti i mračne sile se spremaju da preuzmu njen svet, jedina nada u spasenje krije se u očajničkoj potrazi koja bi mogla da dovede do kraja svega što Elin voli.

U petom nastavku Staklenog prestola, jednog od najprodavanijih serijala s liste New York Timesa, Elin će morati da bira šta – i koga – da žrtvuje ako hoće da spreči da se svet po imenu Erileja ne raspadne.

„Čvrsto istkana potka vrsnog eskapizma.“ Kirkus Reviews

„Fanovi posvećeni ovom serijalu željno čekaju uzbudljivu akciju, zamršene spletke i napeta otkrovenja tajni i zaveštanja u ovom naslovu.“ Booklist

четвртак, 27. децембар 2018.

Srednjoškolci i strip

Da li i koliko srednjoškolci čitaju stripove? Koje su nove vrste stripa postale popularne među njima? Koji su im omiljeni junaci i kako bi izgledao superjunak iz njihovog stripa? Na ova i druga pitanja odgovarali su učenici beogradskih srednjih škola u seriji „Čitanje dozvoljeno!“





U emisiji „Čitanje dozvoljeno!" jedan broj učenika izjavio je da uopšte ne čita stripove. Više njih čita ili je čitalo stripove, među kojima su „Korto Malteze", „Alan Ford", stripovi o Bleku Steni i Kapetanu Marku, „Princ Valijant", „Asteriks i Obeliks", Hogar, Marvelovi i Diznijevi stripovi. Na pitanje ko su im omiljeni junaci, najveći broj odgovora odnosio se na Spajdermena, zatim Betmena, a tu se našao i Naruto, hiperaktivni adolescent nindža.

Da mogu da biraju, devojčice bi najviše volele da liče na Ženu-mačku, Vulverina, Dedpula. Dečaci su pominjali Betmena, Spajdermena, zatim Raspućina („Korto Malteze"), a među idealnim junacima našao se i Garfild jer voli „da se izležava i jede". Pojedini su pomenuli današnju popularnost japanskih manga stripova i istočnjačkih strip junaka koji se po mnogo čemu razlikuju od zapadnih, nazivajući ovu naklonost „pomamom". Većina njih smatra da su ovim junacima zajednički ‒ izgled, specifičan oblik lica i naglašene oči, pokreti, zatim događaji kroz koje prolaze, kao i da njihova popularnost nije slučajna s obzirom na to da su današnji srednjoškolci odrasli na anime crtanim filmovima, usko povezanim sa manga stripovima.

Na pitanje šta strip junak mora da ima da bi bio privlačan, učenici su odgovorili da su to „karakterističan izgled i karakteristične osobine", zanimljiv kostim, privlačan izgled, da ima iza sebe „originalnu priču", „interesantnu prošlost", specifičan karakter i temperament, zatim da ga odlikuju humor, sarkazam, inteligencija, snalažljivost. Kada je reč o najkarakterističnijim supermoćima strip junaka, učenici smatraju da one imaju presudnu ulogu u njegovom liku i popularnosti, a pomenuli su nadljudsku brzinu, snagu, laserski pogled, čitanje misli, mogućnost teleportovanja i letenja. Svi učesnici naveli su da je važno da se junak ipak ne razlikuje mnogo od običnog čoveka, da treba da „ima iste mane i vrline" kao on, kako bi čitalac mogao da se poistoveti sa njim.





Zanimljivo je to da su u nekom periodu detinjstva ili mladosti svi učesnici pokušali da sami smisle i nacrtaju strip. Na pitanje kako bi izgledao njihov strip junak ili junakinja, većina je odgovorila da bi to bio „običan čovek sa skrivenim nadljudskim moćima", sposoban za razne akrobatske vratolomije, inteligentan, sposoban, human. Junakinje bi bile špijunke, nadarene raznim supermoćima. Pojedini su naveli da je važno da superjunak ili junakinja budu bliski običnom čoveku, kako bi mu dali nadu da mogu da se prevaziđu razni problemi u svakodnevnom životu.


Autor: Tatjana Cvetić
Tekst i fotografije preuzete sa rts.rs

Džon Skalzi - Brigade duhova




Na Letećem startu tokom STRIPOMANIJE!

Džon Skalzi
BRIGADE DUHOVA po ceni od 535 dinara!

Drugi deo serijala „Starčev rat“

Brigade duhova su specijalni odredi Kolonijalnih odbrambenih snaga, elitne jedinice stvorene od DNK mrtvih, savršeni vojnici za najteže zadatke. Oni su mladi, oni su brzi i snažni – i uopšte nisu opterećeni ljudskim brigama. Univerzum je opasno mesto za čovečanstvo – a to mesto samo što nije postalo još opasnije. Tri rase s kojima su se ljudi već sukobljavali ujedinile su se kako bi zaustavile našu ekspanziju u svemir. Njihova uzdanica je izdajnik i vojni naučnik Čarls Buten, koji zna najveće vojne tajne KOS-a. Kako bi pobedile, Odbrambene snage moraju da otkriju zašto je Buten uradio to što je uradio...

„Vrhunski. Od njegovih scena borbi krv vam ključa. Njegovi dijalozi su prikladno žestoki i prljavi. A moralna i filozofska pitanja koja postavlja... ubacuju korisne etičke klipove pod vojničke čizme kojima korača ova priča.“ – Vašington post

„U nastavku ’Starčevog rata’ napeta akcija kombinuje se s dubokim uvidom u moralne dileme potaknute razvojem tehnologije. Skalzi poseduje istančan osećaj za ravnotežu između lične drame i ’šire slike’...“ – Lajbreri džornal

„Brigade duhova“ (336 strana) biće na Letećem startu od 26. 12. do 28. 12 u Klubu čitalaca „Čarobne knjige“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“, Klubu čitalaca „Čarobne knjige“ „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 535 dinara.

Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu biće 640 dinara, a u ostalim knjižarama 799 dinara.

Dž.K. Rouling - Fantastične zveri 2: Grindelvaldovi zločini




Čarobnjački svet Džoane Rouling se širi!

FANTASTIČNE ZVERI 2: GRINDELVALDOVI ZLOČINI – ORIGINALNI SCENARIO na Letećem startu po ceni od 870 dinara!

„Fantastične zveri 2: Grindelvaldovi zločini“ drugi je scenario u petodelnom filmskom serijalu iz pera Dž.K. Rouling, autorke međunarodnih bestselera o Hariju Poteru. Po ovom scenariju snimljen je blokbaster u kojem dobitnik Oskara Edi Redmejn glumi Salamandera Skamandera. Radnja ove misteriozno-magične priče smeštena je u 1927. godinu, nekoliko meseci pošto je Salamander Skamander pomogao da se raskrinka i zarobi ozloglašeni mračni čarobnjak Gelert Grindelvald, a odvija se u Njujorku, Londonu i Parizu i otkriva nam neverovatno novo poglavlje u sagi o čarobnjačkom svetu.

Kako bismo vam omogućili da kompletirate svoju kolekciju izdanja Džoane Rouling, još dve knjige iz čarobnjačkog sveta možete kupiti s popustom od 33% od 21. do 28. decembra u okviru novogodišnje STRIPOMANIJE:

– „Fantastične zveri – ilustrovano izdanje“, bogato opremljenu knjigu velikog formata sa ilustracijama u boji Olivije Lomenek Gil, po ceni 1.340 dinara (puna cena 1.999 dinara);
– Prvi scenario „Fantastične zveri i gde ih naći“, po ceni od 870 dinara (puna cena 1.299 dinara).

Pored ovih specijalnih popusta, najbrže kupce čeka originalni poster za film, a ako pratite naša obaveštenja možete osvojiti komplete ulaznica za bioskopsku projekciju filma!

Sva nova izdanja, kao i knjige na akciji u okviru STRIPOMANIJE, možete kupiti na našem sajtu www.carobnaknjiga.rs, u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu i Klubu čitalaca „Čarobne knjige“ „Bulevar Books“ u Novom Sadu.

Dylan Dog Ludens #169 - Muško srce




Scenario: Roberto Recchioni
Crtež: Piero Dall'Agnol

Broj originala 242.

(VČ) Dylan Dog #142 - Na dnu zla




autor lika: Ticijano SKLAVI
tekst: RATIGER
crtež: Alesandro BAĐI
naslovna strana: Anđelo STANO

glavni urednik: Dušan MLADENOVIĆ
urednik izdanja: Marko ŠELIĆ
prevod: Aleksandra MILOVANOVIĆ
lektura: Snežana GLIGORIJEVIĆ
redakcija: Igor MALOVIĆ, Aleksandar MIĆIĆ
layout edicije: Vuk POPADIĆ

broj originala: 351
naslov originala: Il fondo al male



среда, 26. децембар 2018.

Voljeni Čika Đorđe

Prvi tom sabranih dela Jurija Pavloviča Lobačeva. U svojoj Rusiji ostao nepoznat, iako je jedan od očeva savremenog evropskog stripa





DECENIJAMA iščekivan događaj u svetu devete umetnosti, ali i knjižarstva - izlazak prvog toma sabranih dela Jurija Pavloviča Lobačeva “Plava pustolovka i druge priče (1931-1939)”, obradovao je sve poštovaoce velikana zahvaljujući izdavačkoj kući “Makondo”, koja se, u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije, odnosno Centrom za umetnost stripa, prihvatila ovog izuzetnog poduhvata, naslovljenog “Velikani srpskog stripa”. Ediciju je inicirao preminuli Zdravko Zupan (autor biografije i stripografije Lobačeva), a uređuje je Zoran Stefanović, koji se u mnogo čemu prihvatao uloge nastavljača Zupanovih težnji.

“Kod Srba voljeni Čika-Đorđe”, kako Lobačeva (1909-2002) opisuje u predgovoru ove knjige, “po duhu i važnosti možda je najsrpskiji stripar 20. veka”, rođen kao Rus, ali na srpskoj teritoriji danas poarbanašenog Skadra, odrastajući na srpskom Cetinju i drugim prostorima naše kulture - koju je, kao i naš prostor, oduvek “osećao”.

Obožavanje Lobačeva u Srbiji kao velikog umetnika, i to ne bilo kakvog nego stripskog, ima i svoju drugu stranu - u svojoj Rusiji ostao je nepoznat, iako je jedan od očeva savremenog evropskog stripa, dodaje Stefanović, i nastavlja:





- Dok se ova knjiga štampa i uvezuje, Moskovljani hodaju pobožno među vitrinama izložbene sale impresivnog Doma ruskog zagraničja Aleksandra Solženjicina. Gledaju, prvi put u istoriji Rusije, predmete zlatnog doba srpskog i jugoslovenskog stripa 1935-1941, epohe sa toliko ruskim pečatom. Pogledima upijaju originalne table, prva izdanja časopisa i knjiga, arhivske dokumente, predmete... Izložba se zove “Ruski strip Kraljevine Jugoslavije”, autor je profesor Irina Antanasijević sa svojim timom, a među zastupljnim velikanima, ponekad nepoznatim današnjem Rusu, visoko sija ime Čika-Đorđa i sama činjenica njegovog postojanja.





Stefanović je uveren da u surovom svetu, postljudskoj eri koja nas posmatra sa pozicija tehnološke i svake druge sile, ali bezumne, kao i u samim stripovima Lobačeva, nema lepšeg načina povezivanja dvaju naroda, ali i cele usplahirene planete, nego što bi to bilo preko umetničkih plodova jednog malog/velikog života koji je oplemenio milione drugih.

- Ovo izdanje hrli i nekim ljudski samerenijim jubilejima - 110 godina od umetnikovog rođenja i 90 otkako je nacrtao prvi strip iz ljubavi prema budućoj supruzi Lizi, “Kino-hroniku Šarž” (koju premijerno donosimo), gde je on junak sopstvenog života - kaže Stefanović.

U prvom tomu nalazimo formativni period, kako umetnikovog opusa, tako i celog savremenog stripa, a ogroman podvig autorskog tima ogleda se u rekonstruisanju istorije, odnosno svakog piksela neprocenjivih crteža sa stranica koje se fizički doslovno raspadaju.



Autor: Marina MIRKOVIĆ
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs

Maxi Tex #22

  Scenario: Nizzi Claudio Crtež: Alessandrini Giancarlo Naslovnica: Villa Claudio