Svako detinjstvo obeleži po neka ilustracija. Posle se odraste i autori prikaza koji su nekad bodrili našu maštu obično padaju u zaborav. Gde su oni u vreme kad su nam boje najpotrebnije? Ko danas ilustruje, kako i zašto? Na ova pitanja odgovara mladi ilustrator Darko Stojanović.
Umetnost ili ne?
Otkako je zakoračio u drugu polovinu dvadesetog veka, pa i ranije, realizam je postao nezanimljiv i zastareo u očima konvencije. Ilustratori su završili iza kulisa, a savremena umetnička scena proglasila je njihova maštovita bića i junake previše komercijalnim. Potom, postavila je pitanje: Da li bi uopšte nešto što je komercijalno trebalo svrstati u umetnost?
Često se zaboravlja da bi vrednovanje nekog dela trebalo da zavisi od ideje, kvaliteta i autorskog pečata. U slučaju ilustracija, trebalo bi obratiti pažnju na sve njihove nijanse, pa i razlog zbog kojih se stvaraju. Ono što je kič u galeriji, idealno je za film ili video-igru, i obrnuto. Vrednost filma Gospodar prstenova, na primer, nikad se ne dovodi u pitanje iako on predstavlja ekranizaciju kultnog romana Dž. R. R. Tolkina. Ali, kad ilustratori ponude svoju viziju istog romana i, poput Alana Lija, zaduže film Pitera Džeksona na mnogim poljima, obožavatelji ilustratorskog umeća jedini su koji zapamte njihovo ime.
Istraživanje je važno
Darko Stojanović, mladi ilustrator koji je diplomirao dizajn na Beogradskoj Politehnici, slaže se da na izložbe naših ilustratora najčešće odlaze kolege, prijatelji i rodbina, što je, zapravo, čest slučaj na bilo kojoj izložbi u Srbiji. Ali, navodi i drugačije primere.
„Tanka je linija između ilustracije i slikarstva u današnje vreme. Sudeći po mom iskustvu, ilustratori jednako izlažu svoja dela kao i klasični slikari. Prisustvovao sam izložbama u Beogradu i inostranstvu na kojima su ilustracije uspele da privuku publiku. I ja sam otputovao u Pariz samo da bih video radove Karle Ortiz (dizajnerka likova za studio Marvel) i Ijana Mekejga (dizajner likova za Ratove zvezda), koji su bili izloženi u divnoj galeriji u centru Pariza, a ne na nekom zavučenom mestu“, kaže Darko čiji radovi krase knjige Rudnici cara Solomona, Konstantin Filozof – Tajna carevog kovčega, Nemanjići – Svetorodna dinastija i društvenu igru Dragonfire: Lords of Waterdeep.
Popularnosti epskih prikaza svakako je doprinelo to što je fantastika (Gospodar prstenova, Letopisi Narnije, Hari Poter…) zakucala na svačija vrata. U poslednje vreme, međutim, imamo i mnogo stvaralaca koji inspiraciju ne pronalaze u ilustratorskim tradicijama, već u uličnim grafitima, modi, kompjuterskim igrama i animaciji. Svet ilustracije se grana, a svaki izdanak zahteva dosta truda da bi radovi bili uspešno realizovani.
„Potrebne su brojne veštine i znanja da bi se neko bavio poslom ilustratora. Klasičan slikar može da slika lava po živom modelu ili fotografiji. A ilustrator mora da osmisli vukodlaka, hipogrifa, šogota ili nešto potpuno novo, i da to prikaže jednako verno, da se stekne utisak da je čarobna zverka živa, opipljiva i opasna. Svaka ilustracija nosi sa sobom mnogo proučavanja i skica, pogotovo ako su teme istorijske ili treba da se uklope u neke postojeće svetove. Nedavno sam radio ilustracije za društvenu igru Dungeons & Dragons i dobio sam brdo slika i materijala za čitanje, koje je trebalo da proučim da bi se moji likovi uklopili u postojeće kulture i rase stvorenja koje naseljavaju njihova izdanja“, nastavlja Darko za City Magazine.
Festival na Malti
Ilustracije se još uvek najčešće koriste u izdavačkoj delatnosti, marketingu i pri kritikovanju raznih događaja u svetu. Njihovi stvaraoci mogu biti usredsređeni samo na određene teme. Darko najviše voli da slika portrete junaka koji su „istrošeni vremenom, u ožiljcima, s ručno rađenom opremom“. Inspiraciju je pronašao i u istorijskim ličnostima, koje je predstavio na izložbi Odsjaji prošlosti u Kući kralja Petra. Drugi ilustratori s jednakim interesovanjem zalaze u realizam, naučnu fantastiku i dizajn futurističkih predmeta. Jednom godišnje svi su pozvani da se okupe na festivalu Trojan Horse was a Unicorn, koji je nedavno održan na Malti.
„S preko hiljadu gostiju i predavača, Trojan Horse was a Unicorn je najveće okupljanje ilustratora, animatora i 3D modelara u ovom delu sveta. Na toj fešti lako je upoznati bilo koga. Svi su ljubazni i niko ne izigrava razmaženu zvezdu, iako su među prisutnima bili umetnici kao što su Džeremi Man (poznati slikar iz San Franciska) i Sintija Šepard (umetnička direktorka kompanije Wizards of the Coast). Veoma je motivišuće kad upoznate svoje junake i shvatite da su oni sasvim normalne osobe, kao i da su uvek voljni da savetima pomognu mlađim kolegama, u šta sam se lično uverio. Na Zapadu je odnos prema ilustratorima nešto drugačiji. Radeći za naše ljude, bilo je divnih primera saradnje, kao što je rad za izdavačku kuću Pčelica, ali bilo je i loših iskustava koja su obuhvatala probleme s naplatom honorara i klijente koji se prema radniku ophode kao prema kupljenom robu“, kaže Darko.
Ilustratorska scena u Srbiji
Uprkos svemu, na ovim prostorima poniklo je više uspešnih ilustratora. Nezaobilazni Petar Meseldžija, koji sada živi u inostranstvu, dobitnik je nekoliko nagrada Spektruma, prestižne revije majstora fantastike koja je poznata širom sveta. Julijana Mijailović, Nikola Matković, Milan Nikolić, Nemanja Stanković ili Uroš Šljivić samo su neka od drugih imena koje vredi upamtiti.
Darko ističe da se uspeh prevashodno duguje ličnim zalaganjima, jer su naši umetnički fakulteti gotovo beskorisni kad je reč o ilustraciji, konceptualnom dizajnu i stripu. Kaže da su „profesori u većini slučajeva samo profesori“ i dodaje da se „ne bave ilustracijom ili konceptualnim dizajnom profesionalno, pa nisu u toku s trenutnim tokovima u poslovnom svetu“. Kako se onda šareni svetovi i junaci uopšte rađaju u Srbiji? Odgovor na to pitanje stao je u jednu kratku rečenicu našeg sagovornika – „Ja uživam u svom poslu“ – kojom se magija kuje na svim poljima, svuda u svetu.
Više ilustracija Darka Stojanovića možete pogledati na:
Piše: Ljubisav Panić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta citymagazine.rs
Нема коментара:
Постави коментар