Miomir Petrović gost Aprilskih susreta 3. aprila

U toku ovogodišnjih Aprilskih susreta: Let the Sunshine In, 3. aprila u 20.15h u Maloj sali SKC-a, predavač na Institutu za umetničku igru, redovni profesor Miomir Petrović predstaviće svoj novi, četrnaesti roman „Black Light“ (Laguna, 2018, širi izbor za NINovu nagradu i nagradu Zlatni suncokret za 2018). Na ovoj neuobičajenoj prezentaciji Petrovićeve najnovije proze u tome će mu pomoći performerke i izvođači Andrea Dobrić i Nina Pantović, studentkinje IUI.

Novi metafizički i metapolitički triler virtuoznog pripovedača Miomira Petrovića („Kuća od soli“, „Miris mraka“, „Lisičje ludilo“) „Blacklight“ je roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje.

Miomir Petrović spada u red najproduktivnijih srpskih pisaca srednje generacije. Tokom svoje umetničke karijere, objavio je 20 knjiga a od toga 14 romana u najprestižnijim srpskim izdavačkim kućama. Jedan je od retkih domaćih autora koji su sa dvanaest romanesknih naslova zastupljeni u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, kao i u antologiji World Literature Today Državnog univerziteta Oklahoma (SAD).

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-miomir-petrovic-gost-aprilskih-susreta-3-aprila-unos-11727.html

Književno veče Miomira Petrovića u Kući kralja Petra I

Književno veče „Vavilonska kula“ sa Miomirom Petrovićem, autorom romana „Black Lights“, održaće se u četvrtak 28. februara u 19 sati u Kući kralja Petra I u Beogradu, u sklopu projekta „Isidora nas sluša“. Osim pisca, o romanu „Black Light“ govoriće i autorka projekta Laura Barna.

Black Light – obojeno svetlo skore budućnosti velike Vavilonske kule, vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, u građevini jedne nove i drugačije Evrope. U Vavilonskoj kuli Novi Čovek je pomešao jezike, narode, nacije, vere, rase… Izdelio je prostor na kantone i kvartove radi lakše kontrole, osvetlio ga crnom svetlošću, u kojoj stanovništvo postaje živa masa, a pojedinac raritet. Da li je u budućnosti moguć takav Beograd, takva Evropa, takav svet? Idemo li ka tom globalnom konceptu – u romanu „Black Light“?

Miomir Petrović je pisac, pripovedač, dramaturg, teoretičar umetnosti, teatrolog. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku za dramaturgiju; magistrirao na Odseku za teatrologiju na FDU; doktorirao na Odseku za interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Piše prozu, drame, kao i udžbenike kreativnog pisanja. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1996) i nagrade „Laza Кostić“ (2017). Roman „Black Light“ objavljen je 2018. godine u izdavačkoj kući Laguna.

Tekst i fotografija preuzete sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-knjizevno-vece-miomira-petrovica-u-kuci-kralja-petra-i-unos-11359.html

Miomir Petrović: Intimistički filozofski roman a ne zajedljivi narativ

Prethodna jesen nam je donela i novi roman Miomira Petrovića, svakako jednog od najplodnijih i najistrajnijih među valjanim piscima u Srbiji danas. Njegov novi roman, „Black Light“ (u izdanju Lagune), pomalo iznenađujuće, baš je mračna distopija o bliskoj budućnosti u kojoj se jasno ogleda i ovo naše sada i ovde.

Posle niza romana sa značajnim udelom retro-štimunga, „Black Light“ može da zbuni čak i pomne poznavaoce vašeg dela prikazom sveta mračne a tako bliske budućnosti. Šta vam je bio okidač za ovako ustrojenu i obojenu priču?

Postoji nekoliko načina da se odgovori na ovo pitanje. Prvo, da sam trgovac, što nisam ili barem ne u onoj meri u kojoj neoliberalizam pod kontroverznom odrednicom kreativne industrije primorava i same stvaraoce na takav način razmišljanja – nije baš pametno menjati retro-štimung po kome ste u poslednjih nekoliko romana postali prepoznatljivi, pa nešto i prodavaniji nego ranije, za klizavu stazu distopije. Čini mi se da sam se kao pripovedač malo umorio od Srbije ili Jugoslavije između dva rata kao tematskog okvira.

Takođe, naraslo je, poput kvasca, mnogo tematski sličnih romana u našoj sredini, pa mi se nakon „Kuće od soli“ učinilo da treba da napravim hrabar i drzak zaokret. Drugi način je način teoretičara književnosti – paraistorijski roman poseduje zapravo isti mehanizam kao distopijski! Kroz paraistorijski roman pokušavate da u prošlost udaljenim slikama objasnite ovaj, savremen trenutak. Barem ja ne pripadam piscima koji su pripovedali o mogućoj prošlosti zbog nekakve lične ili porodične (čitaj: malograđanske) nostalgije. Istorija je samo metaforički okvir za sadašnjeg čitaoca koji ima traume zbog sadašnjosti.

Da li ste tokom rada na ovom romanu otkrili neke od skrivenih pojašnjenja te neprolazne privlačnosti distopije?

Distopija je, pak, isto parafuturističko upisivanje sadašnjeg vremena u fakturu (mogućeg) budućeg kao i istorijski roman. Treći odgovor je ljudski, ličan – uplašen pred onim što će nam se u Evropi veoma brzo dogoditi, junak „Black Lighta“ Lasica, uplašen je na isti način za sudbinu sveta na koji je to bio Arsenije Martinović iz „Kuće od soli“ i aktivistički se pita: pod čiju zastavu sad moram da stanem, a pod neku moram? Takav je čas. Mi živimo u jezivom, fašističkom vremenu korporativnog kapitalizma. U njemu skoro da nema, a biće i sve manje demokratije, ličnog prava na slobodu. Zamenite simbol dolara svastikom i videćete da se ništa nije promenilo. Danas je nečiji profit onaj nacistički Lebensraum zbog koga se žrtvuju milioni ljudskih života.

Svet koji ste oslikali u „Black Lightu“ u dobroj meri na idejnom planu korespondira s Uelbekovim „Pokoravanjem“. Da li je bilo i drugih nadahnuća, podsticaja i analogija?

Svakako. Ponajpre roman Filipa K. Dika „Da li androidi sanjaju električne ovce?“ po kome je nastao i čuveni film „Blade Runner“. S tom razlikom što mi danas ne treba da brinemo da će nas zameniti androidi, već da će nam društvo androidizovati dušu. Zatim Bredberijev „Farenhajt 451“, pa tek onda negde Uelbek i „Pokoravanje“. Najveća razlika je što je „Black Light“ lišen dendističke autoironije, te, po meni, tanke linije između konformizma savremenog evropskog intelektualca i privlačnosti revolucionarne aure po kojoj surfuje Uelbek. „Black Light“ je, nadam se, intimistički filozofski roman a ne zajedljivi narativ. On poziva na unutrašnju, lukavu pobunu, a ne, pamfletski, u šumu, pa da onda vidimo ko je s kim.

Da li ste spremajući se i radeći na ovom svom romanu možda izučavali i pregršt ponude distopijskih romana young adult usmerenja, koji su prepravili i ovdašnju knjižarsku ponudu? Može li se i iz toga nešto naučiti o prirodi tog (pod)žanra?

Ne, ja nikad previše ne izučavam druge pisce i pomno ne pratim modu. Pripadam generaciji koju su u Beogradu osamdesetih učili da treba da diktira modu a ne da je prati. Zbog toga su mi komplimenti pisaca Otoa Oltvanjija, Darka Tuševljakovića i Gorana Skrobonje (koji daleko bolje poznaju fakturu fantastike i distopije) bili dragoceni. Ipak, više verujem u intuiciju u procesu pisanja nego u arhivarske aktivnosti.

Protiv Poretka u „Black Lightu“ ustaju i barem privremeno se udružuju čak i ideološki suprostavljene strane. Da li poriv za buntom zbilja može da ima i takvu moć?

Duboko sam uveren u to. Ukoliko išta bude pobedilo neoliberalizam biće to združeni revolti do juče zaraćenih strana, Treći put, a nikako sama levica ili sama desnica.

„Black Light“ je priča o univerzalnom porivu borbe protiv sopstvene rezignacije i defetizma. Ima li u ovom našem i obližnjem sada dovoljno prostora i plodnog tla za tako nešto?

Još uvek ne. Uskoro da. Još uvek srednji stalež nije došao do sloma svog nesrećnog, polovičnog, invalidnog komformizma. Možda demonstracije u Parizu ovih dana najavljuju te promene. Videćemo. Kad se to bude desilo, ništa neće biti u stanju da zaustavi bes običnog čoveka. Nikakav Makron i njegov bankarski, lihvarski ešalon. Sloboda pojedinca može biti omamljena, opijena, prevarena, ali ta egzistencijalna potreba svakog ljudskog bića neće moći da se izbriše. Čovek je po svojoj prirodi – slobodan.

Dotaknemo li se i vaše profesorske karijere, šta i koliko je moguće (barem na polju kreativnog pisanja) naučiti sada već značajno mlađe naraštaje u okruženju lako dostupnih rešenja i unapred skromno postavljenih dometa?

Možemo ih naučiti upravo suštinskom opozitu od te, delimično tačne konstatacije o dostupnosti šablona! Jer, pisanje je iskonski krik pojedinca. Ne stvara se književnost zato što nešto „možete“ da napišete već zato što „ne možete a da ne“ napišete. U tom smislu, softveri i šabloni mogu da pomognu poluintelektu da napiše dobro skrojen roman. I toga ima kao pleve, naročito u Srbiji. Ali, ne postoji program, a ni škola, koja će vas naučiti da pišete autentično i provokativno u literarnom smislu. Veština vođenja ljubavi i stvaranja umetnosti ne može da se nauči. Mi, kao profesori, možemo samo da pomognemo viševekovnim uputstvima teoretičara i pisaca, ali ne možemo da stvorimo pisca. Niti to može ijedan softver.

Za kraj, i „Black Light“ se čini štivom veoma podatnim za ekranizaciju. Hoćemo li uskoro napokon pogledati nešto filmsko ili serijsko zasnovano na vašoj prozi?

Reditelj Darko Nikolić i ja radimo na toj ideji. Ali bojim se da moja malenkost, kako mi kažu kolege dramaturzi, ali, za razliku od mene, profesionalni scenaristi – pišeš „mnogo, brate, skupe stvari“! Uostalom, nisam siguran da moja proza ima prođu kod naših producenata koji se i dalje drže oprobane formule: brutalno+psovka+šamar+vika+vriska+prepoznati mladi glumci… dramaturgije.

Tekst: Zoran Janković
Izvor: citymagazin.rs
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs
https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-miomir-petrovic-intimisticki-filozofski-roman-a-ne-zajedlji-unos-11114.html

Miomir Petrović o svom romanu „Black Light“

Svaki romanopisac, na neki način zavodi svoje čitaoce, pokušavajući da ih uvede na najsenzibilniji način u svet koji je konstruisao, kaže za RTS pisac Miomir Petrović. Roman „Black Light“ njegov je treći iskorak u žanr fantastike, distopijska vizija Beograda, regiona, Evrope uopšte.

U Petrovićevom romanu čita se o mogućoj budućnosti. Evropa je rasparčana na kantone, a Beograd podeljen na kvartove, iz kojih se ne izlazi.

Prisilno je stanište za emigrante svih rasa i vera. Rad i privređivanje ne postoje, a građani su ostavljeni na milost i nemilost sopstvenom snalaženju.

„'Black Light' je izraz iz fizike, odnosno iz optike, to je jedna vrsta ultraljubičastog svetla koje može da proizvede fotosintezu, odnosno čak i život u uslovima potpunog kosmičkog mraka, odnosno u uslovima koji ne trpe nekakvu vrstu egzistencije. Istovremeno, naslov je i metafora, to i jeste crna svetlost naše sadašnjosti ili budućnosti", navodi pisac Miomir Petrović.

Kroz umetnost, dok traje stvaranje, čovek uspeva da se oslobađa realnoga, tvrdi pisac.

„U tom smislu kada počnete da se poigravate sa tim demonima koji vas privatno, građanski, lično razjedaju, vi i imate kao jedan stvaralac efekat raščinjavanja i odlaženja u nešto bolje, nešto smislenije, mislim ili se nadam da se isto dešava i čitaocu, ne samo čitaocu romana 'Black Light', nego i meni kao čitaocu drugih romana...“, dodaje Petrović.

Objašnjava da je to trenutak ritualnog posvećenja gde uspevamo na sekund da objasnimo sebi smisao u inače besmislenom životu, kakvim ga osećamo u svojoj realnoj egzistenciji.

„'Black Light' pripoveda o poraženim herojima koji pokušavaju ponovo da budu heroji, o nepokoravanju i nepristajanju na nedostojanstvo. O svetu i društvu u kakvom mi možda već sada živimo“, kaže Miomir Petrović.

Izvor: Art-Anima.com

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-miomir-petrovic-o-svom-romanu-black-light-unos-11033.html

Na kafi sa autorom – Miomir Petrović

Novi roman Miomira Petrovića, „Black Light“ predstavlja zaokret u njegovom pripovedačkom opusu. Razgovarali smo sa njim o tome na šta naslov upućuje, o tome zašto je ovaj roman poziv na pobunu, i o žanrovskom iskoraku u – distopiju.

Preuzeto sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-na-kafi-sa-autorom-miomir-petrovic-[video]-unos-10753.html

Miomir Petrović: Beograd kao savremeni Vavilon

Pisac o distopijskom romanu Black light. Ugroženost ličnih sloboda kao osnovna stvaralačka građa

AUTOR nekoliko zapaženih i čitanih istorijskih romana i trilera Miomir Petrović (46) za Sajam je objavio novi roman Black light, u izdanju “Lagune”. Ovoga puta je reč o distopijskoj viziji Evrope i Beograda, kada je svet podeljen na kvartove, a pod strogom prismotrom centralnih svetskih vlasti ljudi žive kao u logoru. Tek poneko se tome opire...

- Možda se ovaj roman može posmatrati i kao nastavak istraživanja iz romana “Arhipelag” i “Bakarni bubnjevi” - kaže Petrović. - Kako duboko verujem da ne postoji istorijski roman već da je uvek reč samo o paraistorijskom, da bi roman bio literatura - a objavio sam puno “istorijskih” romana - onda je i distopijska vizija Beograda u budućnosti nekakav paraistorijski roman. Ili će to postati kada budućnost, vrlo brzo, dođe? Ukoliko totalitarizam novog svetskog poretka o kome pišem već nije naša sadašnjost. Zašto distopija? Zato što romansijer treba da upozori, da sistematizuje neuralgije koje oseća a za koje se više puta pokazalo da ih samo romanopisci mogu osetiti. Jer su im čovek i njegova borba sa društvom, ugroženost njegove lične slobode osnovna stvaralačka građa.

* Beograd u romanu može da figurira i kao junak...

- Grad koji je savremeni Vavilon, po kome se nesmetano kreću hiljade migranata i ratne siročadi raznih rasa, grad u kome se više ne zna šta je zvanični jezik dok su njegovi pravi stanovnici osuđeni na obitavanje u strogo zatvorenim kvartovima bez prava na kretanje, grad u čijem se podzemlju anarhisti, levi i desni, stalno bore za prevlast terorističkim metodama, grad izvan koga žive pripadnici više od dvadeset vrsta policija i vojnih jedinica u svojim strogo čuvanim “Polipolisima”, grad koji neprestano nadleću sigurnosni dronovi... Beograd u romanu postaje scenografija kantonizovane Evrope. U njoj nije jasno šta za pojedinca više znače teme kao što su suverenitet, jezik, nacija, pravo na religioznost, sloboda, sutra... Za centralnog junaka, Lasicu, bivšeg pripadnika pokreta otpora tom i takvom svetu i bivšeg fizičara koji se u mirnodopskim vremenima bavio izučavanjem ultraljubičaste, crne svetlosti koja omogućava fotosintezu (život) i u uslovima totalnog odsustva sunčeve svetlosti, Beograd je poslednje što mu je ostalo.

* Budući da ste dramaturg po obrazovanju i da su mnogi kritičari uočili filmičnost knjige, da li vam je to i bio cilj, da gradite roman u slikama?

- Mislim da je meni uvek bio literarni cilj uspostavljanje “totalnog romana”, da se poslužim rečima Ernsta Jingera, koji pored kvalitativnih odrednica klasičnog pripovedanja (maštovitog zapleta, upečatljivih likova, njihove egzistencijalistički produbljene psihologije, ritma naracije i promene tempa pripovedanja, dakle uzbudljivosti) nudi i čulne doživljaje, jasnoću slike u svesti čitaoca, delikatnost ljudskog unutarnjeg preloma ali i spektakularnost prizora. Možda to moje romane čini filmičnim. Ali želim da verujem da stoga oni nisu izgubili na ambiciji da budu i književne poslastice, već naprotiv. Verujem u baroknost pripovedalaštva, ne u žanrovske odrednice u užem smislu te reči.

POTRAGA ZA ISTINOM

* Radnja romana ima i kriminalistički zaplet koji je potreban glavnom junaku...

- Jedna žena će na misteriozan način izgubiti život na raskrsnici Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske. Šestoro ljudi, komšija i poznanika, među njima i Lasica, biće svedoci njene smrti. Svako od njih tvrdiće da je video nešto sasvim drugačije. U potrazi za jedinom i nedeljivom istinom o tom incidentu, glavni junak ovog romana će započeti svoju privatnu istragu. Lasica ne sanja u kakve će ga političke, geostrateške i kriminalne vode odvesti potraga za istinom.

Autor: Dragan Bogutović

Tekst i fotografije preuzeti sa sajta novosti.rs

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:759662-Miomir-Petrovic-Beograd-kao-savremeni-Vavilon

Promocija romana Miomira Petrovića „Black Light“ 20. novembra

Promocija romana „Black Light“ Miomira Petrovića biće održana u utorak 20. novembra u 19 sati u Delfi Caféu u SKC-u. O knjizi će osim autora govoriti Boris Labudović, savetnik za usmeravanje komunikacija, pisac Oto Oltvanji i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.

„Black Light“ je metafizički triler autora knjiga „Kuća od soli“, „Miris mraka“, „Lisičje ludilo“… Ovaj roman je neka vrsta stilskog nastavka literarnog promišljanja koje se moglo osetiti u nekim Petrovićevim ranijim delima.

„Treći put sam odlučio na napišem futurističku, distopijsku priču o strahu za budućnost Evrope, ili pre o apokaliptičnoj budućnosti Evrope. Ovog puta priča je smeštena u mikrokosmos jednog beogradskog kvarta. ’Black light’ je roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje. Moj kolega, pisac Oto Oltvanji, napisao je povodom ovog romana da će se budućnost iz ovog romana desiti prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se ona spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo“, istakao je Miomir Petrović.

„Black Light“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs

https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-promocija-romana-miomira-petrovica-black-light-20-novembr-unos-10642.html

Miomir Petrović - Black light

U ne tako dalekoj budućnosti, Evropa je rasparčana na kantone kojima upravlja centralizovana svetska vlast a stanovništvo većeg dela sveta živi život sličan logoraškom, tu i tamo pokušavajući da se odupre sveprisutnoj represiji. Beograd je Vavilonska kula podeljena na strogo kontrolisane kvartove po kojima gamižu milioni emigranata svih rasa i vera nastanjeni tu iz nužde ili po kazni. 

Na raskrsnici Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske, jedna žena će na misteriozan način izgubiti život. Šestoro ljudi, komšija i poznanika, biće svedoci njene smrti i svako će tvrditi da je video nešto sasvim drugo. Među njima će se naći i Lasica, bivši fizičar, stručnjak za svetlost i veteran pobunjeničke organizacije Oslobodilački front. On će započeti svoju privatnu istragu o tom incidentu i ne sanjajući u kakve će ga političke, geostrateške i kriminalne vode odvesti potraga za istinom.

Black Light Miomira Petrovića je roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije ali i svojevrsni priručnik za otpor, akciju i nepokoravanje.

„Budućnost iz romana Miomira Petrovića desiće se prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo. I usput da uživamo u briljantno osmišljenoj i vođenoj priči, koja počinje kao košmarna futuristička rašomonijada, a s vremenom se pretvara u nešto još uzbudljivije, oštro i svoje. Jedva čekam da se po Black Lightu jednog dana snimi TV serija.“ 

Oto Oltvanji