U izdanju beogradske izdavačke kuće Booka, objavljen je distopijski roman Predaja španskog pisca Raja Lorige. Delo je ovenčano nagradom izdavačke kuće Alfaguara, jednim od najprestižnijih književnih priznanja na španskom govornom području.
Neimenovani junak ovog distopijskog romana smeštenog u neodređeno blisku budućnost, pripoveda o životu sa svojom ženom u ratom razorenoj zemlji, dok su njihova dva sina negde na frontu. Jednoga dana se na njihovom pragu niotkuda pojavljuje dečak, koji ne progovara ni reč, i koga oni prihvataju i krišom se staraju o njemu. Ubrzo vlasti naređuju da se čitava oblast evakuiše, tako da su i oni prinuđeni da napuste svoj dom.
Povevši sa sobom i dečaka, odlaze u pravcu prozirnog grada, gde će otpočeti novi život. U tom gradu, sazdanom od stakla, vladaju red i mir, besprekorna čistoća i urednost, a vlasti se brinu o tome da sve osnovne ljudske potrebe budu zadovoljene. U tom naizgled savršenom gradu, gde su svi vedri i zadovoljni, sve kontrolisano i nema privatnosti ni tajni, jer ništa nije skriveno od tuđih pogleda, gde je pivo besplatno a novac ne postoji – zaboraviće na strahote rata, ali i na svoje sinove vojnike.
Predaja je parabola o bezmirisnom i otuđenom svetu u kojem je pojedinac koji se ne uklapa u dehumanizovano društvo na kraju neizostavno gubitnik. Iako nije nikakav heroj, već prost čovek koji se povinuje onima koji imaju moć, glavni junak ipak ne gubi svu osećajnost, čuvajući time i svoju ljudskost.
Raj Loriga rođen je 1967. u Madridu. Autor je deset romana, četiri zbirke pripovedaka, nekoliko filmskih scenarija, a režirao je i dva filma. Već je svojim prvim romanom Najgore od svega (objavljen 1992; srpsko izdanje 1997; Beopolis) naišao na odličan prijem kod kritike, i s vremenom stekao veliku popularnost kod čitalaca. Jedan je od najistaknutijih autora prljavog realizma u španskoj književnosti, a njegovo je stvaralaštvo pod snažnim uticajem američkih pisaca kao što su Vilijam Barouz, Džek Keruak, Rejmond Karver i Čarls Bukovski. Zajedno s Pedrom Almodovarom napisao je scenario za film Živo meso. Dela su mu prevedena na više svetskih jezika.
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com
Нема коментара:
Постави коментар