Ko je Dušan Dimitrov?
Mladić, rođen veoma star (1949.), i mrzi sve što vole stari.
Čega se najradije sećate iz Vašeg detinjstva?
Letnjih školskih raspusta provedenih u Đali, slepom crevu Vojvodine. Kao i svako slepo crevo, Đala je na kraju pukla!
Sa kojim stripovima ste se kao dete prvo susreli i koji stripovi su Vam bili najomiljeniji?
Susrete sa stripovima organizovali su mi roditelji, kupujući mi Kekec, Plavi Vjesnik I Panoramu.
Obožavao sam sve autore koji su se tamo pojavljivali.
Da li ste pratili Dnevnikova strip izdanja?
Pošto ih ni UDBA nije pratila, zašto bih ja?
Kako je teklo Vaše školovanje?
Tečno. Preplivao sam bez teškoća osnovnu i srednju školu, ali sam se pred Akademijom primenjenih umetnosti, na moju sreću, udavio.
Kada ste počeli da se bavite vizuelnim umetnostima?
Crtanje stripova i karikatura smatralo se neozbiljnim rabotama tokom plovidbe Školom za primenjenu umetnost. Ozbiljno bavljenje počelo je odmah po završetku Škole u Novom Sadu (1968.) I to uglavnom karikaturom.
Kada ste se zaposlili u Dnevniku i možete li opisati kako je tekla Vaša karijera?
U Dnevnik sam došao krajem 1969. Prvih par godina sam upisivao titlove u oblačiće stripova (taj posao sam radio honorarno za vreme školovanja), zatim kao tehnički urednik Tip-Top-a, Eliksira, Veselog sveta, Strip zabavnika, Otkrića sveta u stripu, i na kraju ono za šta sam školovan – illustrator za decu u Nevenu i Malom nevenu.
Kada ste počeli da radite na stripu?
Dosta kasno. Negde oko 9 uveče.
Prve stripove ste uradili u saradnji sa Banetom Kercom - strip Dvoboj, a zatim i jednu epizodu Billy The Pljuca. Kako je došlo do saradnje sa Banetom i ideje da sarađujete?
To pitajte Iluminate.
Usledili su stripovi objavljivani u Dnevnikovim izdanjima. Jedan od Vaših prvih junaka je Sića. Kako je došlo do ideje da samostalno radite strip i kako je došlo do saradnje sa Nevenom?
Poželeo sam da nešto što je otkačeno uradim otkačeno, i tako u par navrata. U Neven sam ušao na insistiranje Seje Babić (tenutno peva bek vokal Elvisu Prisliju), predivne gospođe koja je okupila mnoge vrsne ilustratore iz svih bivših republika i udahnula Malom nevenu nazaboravnu energiju i neprevaziđeni šarm.
Sledi Vaš verovatno najzapaženiji strip General Mators, prvo objavljen na sedam tabli u Našem stripu, a onda periodično u Novom strip zabavniku. Otkud ideja za ovaj specifičan strip?
Kada god sam započinjao neki projekat, pa i ovaj, nisam imao pojma kako će se zavšiti. Da sam u napred znao, ne bih ga ni počinjao. Bilo bi mi dosadno!
Meni najomiljeniji strip je Anđelko. Morao je da pređe par granica da bi bio objavljen u slovenačkom omladinskom časopisu PIL.
Zatim započinje Vaša saradnja sa Marinkom Lebovićem, prvo na dve epizode stripa Rio. Možete li reći nešto o ovom stripu i saradnji sa Marinkom?
Nas dvojica se znamo još iz Legije stranaca (ovo je neprovereno!). A sad ozbiljno. Mi smo dva neozbiljna lika koja se ozbiljno zezaju. Iz te neozbiljnosti nastao je i Rio.
Jedan od najzapaženijih serijala u to vreme bio je Mika Muštikla. Uradili ste scenario za jednu epizodu i sarađivali sa Mišom Mijatovićem?
Obojica smo uživali radeći tu epizodu. Miša je broj 1 u humoristikom stripu, mada je mogao da zauzme i bolje mesto.
Kakve je u to vreme bila atmosfera u Redakciji zabavnih izdranja, odnosno Pan art studiju?
Šteta što događanja, razgovori i replike nisu rezultirale audio vizuelnim zapisom. Radovan III sigurno bi izgubio kultni status!
Još nekoliko kraćih stripova objavljujete u Našem stripu. Šta je bio razlog ovako intenzivnoj saradnji baš sa ovom strip revijom?
Redakcija u kojoj sam bio zaposlen nije imala sluha za vrstu stripa koju sam radio. Svojevremeno sam godinama odlazio u Zagreb na Svetski festival animiranog filma. Na jednoj od tih manifestacija upoznao sam Pavla Lugarića, urednika Našeg stripa. Ostalo je historija.
Naredne godine radite nekoliko stripova koji su objaljeni u Novom strip zabavniku. Možete li reći nekoliko reči o ovoj reviji?
Sećanja blede.
Krajem osamdesetih godina radite scenarija za inostrani strip Mačak Feliks. Za koliko ste epizoda uradili scenarije, da li se sećate ko su sve bili crtači i možete li reći nekoliko reči o tome kako je došlo do rada na ovom stripu?
Bilo je to pre 110 godina kad sam imao 10 godina (replika iz filma Mali veliki čovek), tako da se ne sećam detalja.
Kako ste doživeli raspad Jugoslavije?
Raspad Bitlsa me je iznenedio i razočarao. U hemiju se ne razumem. Kažu da je Jugoslavija bila loša hemija.
Šta se početkom devedesetih događalo u Dnevniku?
Pre toga smo jeli burek i jogurt, a posle toga samo jogurt.
U narednih nekoliko godina objavljeno je nekoliko stripova po Vašim scenarijima u italijanskim revijama. O kakvim se stripovima radilo i kako je došlo do ove saradnje? Da li su ti stripovi objavljeni i negde kod nas?
Mislim da su to bili neki projekti vezani uz Ervina Rustemagića. Možda par, ali ne sećam se u kom časopisu.
Dvehiljadite godine radite Tužne đačke ispovesti i Umiljate odgovore po tekstovima Dušana Radovića. Otkud ideja za ovako nešto?
Obožavao sam da ilustrijem tekstove Duška Radovića. On je uvek ostavljao veliki prostor ilustratoru da se poruka lepo preda deci na korištenje.
Sem stripa, uspešno ste se bavili (i bavite se) i dizajnom?
Već duže vreme bavim se svojom najvećom ljubavi – kreiranju logotipa i zaštitnih znakova.
Kada i kako ste napustili Dnevnik?
2010. godine otišao sam u starosnu penziju. Ozbiljne godine za neozbiljnu firmu.
Da li ste u kontaktu sa strip autorima?
Samo sa Haroldom Fosterom. Do Breće ne mogu da doprem! Sumnjam na najgore!
Da li i dalje pratite strip?
Uozbiljio sam se.
Da li ste upoznati sa dešavanjima na domaćoj strip sceni?
Ima dešavanja?
Da li ste se bavili još nekim vidom umetnosti?
Pokušao sam baletom, ali sam ispao u četvrtfinalu.
Kako Vam Novi Sad izgleda danas?
Ne izgleda mi.
Kakav je položaj kulture u današnjem društvu?
Horizontalan.
Vaš moto?
Ne vozim.
Dušan Dimitrov je rođen u Novom Sadu 1949. godine. Oženjen je Borislavkom, sa kojom ima dvoje dece -Srđana i Ninu.
U rodnom gradu završio je Školu za primenjenu umetnost.
U novosadskom Dnevniku radio je od 1969. do 2010. godine, prvo kao upisivač tekta, zatim kao tehnički urednik, a onda i kao ilustrator.
Stripom počinje da se bavi 1980. godine, kada radi scenario za strip Dvoboj (crtač Branislav Kerac), a zatim i za strip Billy The Pljuc. Stripove čiji je kompletan autor objavljuje u Nevenu i zagrebačkom Našem stripu, gde objavljuje i strip-serijal Rio rađen sa Marinkom Lebovićem. Stripove zatim objavljuje u Novom strip zabavniku, a među njima se posebno ističe General Mators. Objavljivao je i u Malom nevenu i u slovenačkom PIL-u. Sa Radičem Mijatovićem uradio je i jednu epizodu Mike Muštikle. Zatim piše scenario za strip Mačak Feliks (crtež Radič Mijatović), a sredinom 1990-ih stripovi po njegovom scenariju (crtež Marinko Lebović) objavljivani su u italijnskim strip-revijama.
Bavio se karikaturom, dečjom ilustracijom i grafičkim dizajnom.
Autor: Predrag Đurić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com
Нема коментара:
Постави коментар