Vinsent Prajs, spaljivanje veštica, teorija zavere o smrti Majkla Rivsa, kultni horor filmovi i najpoznatiji engleski srednjovekovni inkvizitor. Otprilike bih ovde mogao da stavim tačku i završim tekst sa dovoljno intrigantnosti potencijalnog čitaoca da ode i kupi „Lovca na veštice“, kako glasi prevedeni naziv priče „Il generale inquisitore“. Iako je priča najavljivana kao „Veliki invizitor“, ekipa Veselog četvrtka je rešila da promeni naziv. Kako su nam u razgovoru rekli, italijanski naslov epizode posveta je italijanskom prevodu naziva filma oko kog se vrti priča. U Italiji je naslov pogrešno preveden pre 50 godina, budući da u filmu nema nikakvih inkvizitora – štaviše, radi se o protestantima. Zato nije bilo smisla ni da se kod nas ovaj broj zove pogrešno i da se tako čitaoci dovedu u zabludu.
Ova priča je u Italiji objavljena kao 353. broj, a u izdanju „Veselog Četvrtka“ kao broj 144. Scenario je napisao Fabricio Akatino, sa čijim radom smo se upoznali u priči „Ubica iz susednog stana“. Crtež je potpisao Luka Kazalangvida koji je crtao i serijale kao što su Džejms Bond i „Diznijevi novi klasici“. Znači, vrlo ozbiljan igrač.
Pomenuti dvojac je izvanredno odradio svoj posao kada je ova priča u pitanju i podarili su nam, barem kada su izdanja „Veselog četvrtka“ u pitanju jednu solidnu dilandogovsku priču kakvu nismo imali prilike odavno da pročitamo.
Verujem da je poznavaocima horor filmova poznat Majkl Rivs, mladi reditelj koji je sa 25 godina pronađen mrtav u svojoj spavaćoj sobi. Razlog smrti jeste slučajno predoziranje alkoholom i barbituratima koje je Rivs uzimao zbog toga što je patio od depresije i šizofrenije usled problema oko finansiranja njegovih filmova. Njegovo ostvarenje „Witchfinder General“ se smatra klasikom horora kada su filmovi u pitanju. Kao što ste i pretpostavljali po nazivu, film se bavi srednjovekovnom torturom pod okriljem crkve, konkretno spaljivanjem žena koje su osumnjičene za veštičarenje. Vinsent Prajs (a ko drugi?) glumi Metjua Hopkinsa, mladog lovca na veštice koji odlazi iz jednog sela u drugo i za veliki novac organizuje spaljivanja „veštica“. Prvi engleski serijski ubica je osudio više od 300 žena na smrt i napisao priručnik za mučenje veštica sa detaljnim opisima mučenja i klasifikacijama veštica. Dilan, kao strastveni obožavalac Majkla Rivsa nastoji da istraži njegovu smrt, međutim, u isto vreme u Londonu izvesni gospodin Long ubija mlade žene…
Kada se govori o scenariju, priča je pravo osveženje! Neverovatne kombinacije ozbiljnog i humora nisu viđene u ovom serijalu poprilično dugo. „Peckanje“ vegana, teorija rodne neravnopravnosti i definisanje muško-ženskih odnosa u savremenom društvu su na genijalan način ovoj priči dale izvanrednu dozu kvalitetnog smeha. Takođe, epizoda obiluje savršenim spojem istorijskih podataka i istorijom horor kinematografije. Radnja priče je savršeno isplanirana tako da čitaocu drži pažnju svakog trenutka tokom čitanja, a Akatino je izbegao „zamku“ preranog završavanja epizode i utiska da su preskakane stepenice kada je radnja u pitanju. Sa druge strane, Kazalangvida je prototip crtača kakav nam je i trebao. Osavremenjeni oldskul crtež! Jasno, oštro, detaljisano, mračno i mistično. Rame uz rame sa Rojom i Fregierijem. Subjektivni utisak kao čitaocu mi je da se bolji crtač nije pojavio u skorije vreme. Jedina mala zamerka jesu preterane Gručove šale, i uopšte apsolutna pasivnost Gruča u celoj priči.
Sve u svemu, odlična priča kakvu smo dugo čekali!
Autor: Ilija Najdanović
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta hellycherry.com
Нема коментара:
Постави коментар