понедељак, 4. март 2019.

Sećanja: Intervju - Bojan Kovačević

Ko je Bojan Kovačević?
Rođen u Inđiji 1957. Završio gimnaziju u Inđiji, radio kao službenik u desetak firmi, bio kondukter u autobusu, fizički radnik… Oženjen sam sa Snežanom Kovačević, profesorom nemačkog jezika. Imamo troje dece.

Detinjstvo ste proveli u Inđiji. Čega se najradije sećate?
Čitanja stripova kao što su Panorama, Zenit, Crtani romani...

Kad ste prvi put dosli u kontakt sa stripom? Koje stripove ste naročito voleli?
Davno je bilo, ali se sećam Umpah Paha, Karl Vikinga, Džoni Logana, itd.

Da li ste pratili Dnevnikove edicije Lunov magnus strip i Zlatna serija?
Da. Sećam se jednog od prvih brojeva pod nazivom Blago u pećini.

Kada ste počeli da se bavite stripom? Ko je na vas imao najveći uticaj?
Prvi mi je strip bio Nikoletina Bursać. Nisam tada imao uzore.

Kako ste dosli na ideju da radite ovaj strip?
Jednostavno mi se učinilo da bi Branko Ćopić bio interesantan za „stripizaciju“.

Kako je tekla vas karijera tokom osamdesetih godina?
Sećam se da sam tada bio u vojsci i da sam tamo u kasarni crtao stripove od po par strana i slao ih Dečjim novinama. Tada je to bila lepa parica.

Da li je bilo pokušaja da radite na nekom od domaćih strip-serijala, kao sto su bili Veliki Blek, Tarzan, Nindža...?
Osvojio sam nagradu na konkursu za strip Tarzan.

Možete li nešto reći o vašim stripovima Frank Filter, Archybald, Snake byker? Kako i kad su nastali, gde su objavljeni...
Maglovito mi je sećanje, ali se sećam Snake bykera koji je objavljen u Americi u Hevi Metalu…

Par reči i o stripovima The exodus man i AB normal?
To su bile samo male vežbe stila.

Sredinom devedesetih radite kolor za strip Abraham Ston Džoa Kjuberta. Kako je došlo do ove saradnje?
Tada sam radio sa menadžerom Ervinom Rustemagićem i on mi je pronašao taj posao.





Sledi i saradnja na strip serijalu Rubina. Kako ste se povezali sa francuskim izdavačem i kakve su vam uspomene iz tog perioda?
Tada sam se upoznao sa Draganom Lazarevićem, prvim crtačem Rubine, koji mi je ustupio taj serijal.

Sledi saradnja sa Pekoom na stripu Arkani. Kako je izgledala ova saradnja?
Kao u bajci!

Nekako u isto vreme započinjete rad na još jednom serijalu - Arktika. Koliko se rad na ovom serijalu razlikovao od rada na predhodnim?
Nema mnogo razlike, osim u naraciji i radnji, koja teče sporije i čini mi se da nema kraja.

Pridružili ste se i timu autora koji je radio na serijalu Jour J?
Da. Pošto je moj scenarista imao zdravstvenih problema, da ja ne bih sedeo besposlen, predložili su mi da uradim jednu epizodu tog stripa.

Tokom ovih dvadesetak godina objavili ste i jedan album u Srbiji - Aron. O kakvom se stripu radi i kako je nastao?
Kada nisam imao posla, imao sam potrebu da nešto nacrtam, pa sam za sebe nacrtao, tj. naslikao taj strip.





Interesantno je da ste obojili i neke stripove Baneta Kerca?
To je bilo u vreme saradnje sa Džoom Kjubertom.

Sem stripom, da li ste se bavili i drugim vidovima umetnosti?
Za vreme ratova i sankcija radio sam slike velikog formata.

Koliko su muzika, slikarstvo, književnost i film služili kao inspiracija?
Pa, najviše filmovi kao sto su Blejd raner, Gorštak, itd.

Koliko često imate prilike da posećujete strip festival u Evropi? Da li ste bili u prilici da upoznate i družite se sa evropskim i svetskim strip-umetnicima?
Pa, previše često po mom mišljenju. Ljudi ne znaju, ali je to vrlo naporno za crtače, koji nacrtaju stotine crteža za nekoliko dana.

Koliko pratite strip i koje stripove biste izvojili u poslednjih desetak godina?
Ne pratim ništa od novijih izdanja. Radije uzmem stare brojeve Panorame i vratim se u detinjstvo.

Da li ste imali prilike da se, tokom mladosti, srećete sa novosadskim strip-autorima?
Da. Sa Kercem i društvom iz Foruma.

Koliko se u Inđiji zna za vaše uspehe?
Slabo se zna, jer ljudi jedino znaju da sam ja onaj što crta romane.

Družite li se sa ostalim inđijskim strip-autorima?
Da. Sa Živoradom Radivojevićem.

Koliko pratite domaću strip-scenu?
Ne pratim jer se nema vremena. Svaki dan se radi po dvanaestak sati.





Kako biste ocenili stanje u domaćem stripu?
Loše, iako smo crtačka velesila po broju crtača koji rade za strane izdavače.

Kakav je odnos države prema kulturi?
Treba samo pogledati procenat izdvajanja za kulturu.

Kako vidite svoju karijeru za 10 godina?
Verovatno u opadanju, s obzirom na godine.

Šta vam najviše nedostaje u radu na stripu?
Nemam pojma, možda bolje naočare...

Da li razmišljate o nekom samostalnom autorskom stripu?
Ne. Kada radite sa scenaristom, tada delite rizik od mogućeg neuspeha i uvek imate alibi, jer je scenario verovatno bio loš.

Vaš moto?
Šta se to čuje ? Ha, ha…





Bojan Kovačević je rođen u Inđiji 1957. U rodnom gradu je završio gimanziju. Studirao je prava. Radio je kao službenik, kondukter, fizički radnik… Oženjen je Snežanom Kovačević, sa kojom ima troje dece.

Debitovao je u YU stripu 1980. godine stripom Doživljaji Nikoletine Bursaća. Narednih godina radi, između ostalih, stripove Frenk Filter i Arčibad. tokom 1990-ih koloriše strip Abraham Ston Džoa Kjuberta, kao i stripove Kobra i Ket Klou Baneta Kerca.

Početkom 2000-ih objavljuje album Aron i počinje da objavljuje za francuske izdavače. Prvo radi na serijalu Rubina (scenario Mitik), zatim na Arkanima (scenarista Peko) i Arktika (scenarista Pekur), a radi i strip Jour J.


Autor: Predrag Đurić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com

Нема коментара:

Постави коментар

Maxi Tex #22

  Scenario: Nizzi Claudio Crtež: Alessandrini Giancarlo Naslovnica: Villa Claudio