Ko je Živorad Radivojević?
U duši veliko dete koje voli život, porodicu, ljude i umetnost u skoro svim njenim oblicima.
Čovek koji voli prirodu, boravak u njoj na pecanju sa svojom suprugom. Savet svim novopečenim mladoženjama koji vole pecanje: pitajte buduću mladu da li voli da peca i onda nema zime!
Rođeni ste i odrasli u Inđiji. Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Svega se rado sećam! Život u Inđiji je bio dobar za odrastanje. Većina ulica su bile neasfaltirane, bilo je mnogo dudova i bagrenja, igara u prašini ili blatu posle letnje kiše. Bilo je to pravo zadovoljstvo za klince. Okupljali smo se u grupice koje su organizovano tamanile komšijske trešnje. I, naravno - podela na kauboje i indijance...
Kakva je Inđija bila u to doba, a kakva je danas?
Svaki period ostavlja svoj pečat i lepe uspomene. Inđija je danas lep gradić sa uređenom infrastrukturom, letnjom scenom sa koncertima i pozorištem na otvorenom.
Kada ste prvi put došli u kontakt sa stripom i šta ste najradije čitali u detinjstvu i mladosti?
Jako sam voleo da čitam Flaš Gordona i Princa Valijanta. Tu se negde provlačio i Tarzan, zatim Iznogud i Umpah Pah. Naravno i Asteriks i Talični Tom. Bilo je dosta toga u kolekciji moga oca, koja je neslavno završila ko zna gde, pozajmljivanjem drugarima.
Da li ste pratili Bonelijeve junake, odnosno Lunov magnus strip i Zlatnu seriju?
Naravno! Skoro sve... Secam se kako sam nedelju dana odlazio do trafike na ćošku, da bih kroz staklo gledao novi broj Zagora - Cudoviste iz mocvare! Kada sam napokon iskukao pare od mame, čitao sam ga polako, da mi duže traje i sa uživanjem iznova i iznova. I razmena stipova je bila pravi doživljaj.
Kako je teklo Vaše dalje školovanje?
Osamdesetih sam upisao Školu za primenjenu umetnost Bogdan Šuput u Novom Sadu. Upoznao sam dosta kvalitetnih stripadžija i slikara. U to vreme dosta ljudi je pokušavalo ili već crtalo za neku izdavačku kuću. Zajedno smo se okupljali i razmenjivali iskustva u stvaranju te magije.
Kada ste počeli da se bavite stripom?
Još kao dete sa nekih 12 - 13 godina... Sećam se da mi je drugar prepričavao film Frankenštajn protiv Vukodlaka. Toliko mi ga je slikovito opisao, da nisam ni morao gledati film! Uzeo sam praznu svesku A4 formata i nacrtao svoj prvi strip, hemijskom olovkom. Čuvam ga i dan-danas.
Ko je imao najveći uticaj na Vaš rad u stripu?
Uzori su mi bili Foster i Rejmond, a za školovanje crtanja stripa Bojan Kovačević i moj otac Slobodan Radivojević - Sremac.
Kada i gde ste objavili prvi strip?
Moj prvi objavljen strip je bio Apači, koji je osvojio prvo mesto na konkursu jednog sarajevskog magazina, mislim da se zvao CFS ili SAF. Imao sam jedan primerak objavljenog stripa, ali ko zna gde je završio. U ABC stripu je štampan 1985. godine pod drugim naslovom - Žedna zemlja.
A na Nagradnom konkursu za mladi jugoslovenski strip osvojio sam nagradu za strip sa temom iz Narodnooslobodilačke borbe. Ne sećam se da li je štampan. Tu su nagrađeni, ako se ne varam, i Dejan Nenadov za naučnofantastični strip, Vladimir Krstić Laci i Dragan Lazarević.
Sa svega 19 godina osvajate treće mesto na Forumovom konkursu za crtače serijala Tarzan. Koliko vam je značio taj uspeh i zašto ta epizoda nije objavljena?
Zapravo, imao sam 16 ili 17 godina. Naravno da mi je mnogo značilo! Vetar u leđa, a posle toga razočarenje. Ni danas ne znam za razlog zasto me ekipa nije pozvala da nastavimo sa radom na serijalu. Isto je bilo i sa Bojanom Kovačevićem, koji je osvojio prvo ili drugo mesto na konkursu.
Šta se dalje dešavalo sa Vasom strip karijerom - tokom osamdesetih i devedesetih?
Već tih nesrećnih devedesetih, godina sankcija i zatvaranja izdavačkih kuća, a posle razočarenja u strip-mašineriju vezanu za Tarzana, batalio sam strip i okrenuo se slikarstvu i ilustraciji. Takođe i muzici.
Početkom dvehiljaditih započinjete saradnju sa dečjim časopisom Vitez. Možete li reći nešto o stripovima koje ste tamo objavljivali?
Sam časopis je bio mesečnik. Mimo četiri stripa na kojima sam radio, uz svesrdnu pomoć moje supruge Tanje, radio sam i na ilustrativnom delu, ponekad i na naslovnim stranama i posterima. Stripovi su bili komičnog sadržaja, svaki je imao samo po jednu stranu. Zekan Zvekan kao srpski Duško Dugouško, Zorka Smorka, kao tinejdzerka, Nedeljko Debeljko (po ideji i liku Nedeljka Popadića, pesnika koji je pokretač časopisa), i Miloš Vitez - nas Princ Valijant.
Kako je došlo do saradnje sa Lombardom?
Posle skoro dvadeset godina pauze, glavni krivac mojem povratku stripu je Bojan Kovačević, koji me je preporučio Čabi Kopeckom. Stigla je prva proba za serijal ONE scenariste Silvena Kordurija.
Kako je tekla saradnja sa Kordurijem?
Silven je posvećen, zahtevan i veoma precizan u opisima, tako da nema lutanja, što mi je u nekim slučajevima olakšavalo, a u nekim otežavalo rad. Sve u svemu, bio je veoma strpljiv sa mnom i zahvaljujem mu se na tome.
Na kakav je prijem naišao Vaš strip-serijal ONE?
Sasvim zadovoljavajući, s obzirom na to da mi je to prvenac na francuskom tržištu. Iznenadio sam se koliko je bilo ljudi na prvom potpisivanju. Bio sam ubeđen da niko neće stati ispred mene sa albumom u ruci!
Šta je dovelo do prelaska iz Lombarda u Solej?
Mislim da je tu uticalo više faktora. Nisam siguran za tu njihovu odluku, ali serijal od tri knjige je sasvim OK. Posle toga na jednom festivalu Silven me je upoznao sa Žan-Lik Istinom i tada je krenula saradnja sa Solejom.
Prikljućili ste se radu na serijalu CYBER. Kakva su iskustva iz ovog perioda?
To je bilo novo polje za mene, takozvani SF SYBER PUNK. Morao sam dosta da radim na dizajnu odela, oružja, raznih vozila, grada budućnosti, raznih enterijera i eksterijera. Ali sve je to jedna dobra škola.
Trenutno radite na serijalu Alice Matheson, ovaj put sa Istinom. Koliko se saradnja sa njim razlikuje od saradnje sa Kordurijem?
Saradnja sa Istinom je dobra, mala razlika je što on daje kraće opise scene i ne potencira toliko na svakom planu kadra kao Silven. Ali, istini za volju, kod obojice sam imao dovoljno slobode za samostalno izražavanje. Na serijalu Alice Matheson sam radio na drugom i trećem tomu. Nakon toga Žan-Lik mi je predložio rad na World War Wolves. Nedavno sam završio rad na trećoj knjizi. Prve dve je crtao Kiko Duarte.
Koliko imate slobode u izražavanju sopstvenih ideja u stripu?
Na francuskom tržistu uglavnom postoji pravilo da njihovi scenaristi pišu, a vi crtate. Retko ko ima priliku da radi čisti autorski strip i samim tim ima punu slobodu u radu. Ali, i scenaristi i crtači nalaze kompromis, tako da ipak postoji dovoljno slobode u kreiranju.
Koliko pratite domaću strip-scenu?
Veoma malo, ali znam za rad Marka Stojanovića i mnostvo dobrih crtača okupljenjih u Vekovnicima i Beskrvnima. Znam i za rad Igora Markovića i njegov System Comics i za Vladu Vesovica i njegovu školu stripa. Sjajno je to što ljudi rade za strip.
Kako biste ocenili situaciju o domaćem stripu?
Situacija je teška za domaći strip. Mnogo entuzijazma i rada na mišiće da bi se održao. Svaka čast!
Koji stripovi (domaći i strani) su Vam privukli najviše pažnje poslednjih godina?
Rekao bih pre svega stripovi iz majstorskih radionica Bojana Kovačevića, Milana Jovanovića, Dražena Kovačevića, Lea Pilipovića i Lacija, Gradimira Smuđe, Darka Perovića, Alekse Gajića, Mirka Čolaka i još podosta nasih talentovanih autora iz Srbije.
Tu su i Markovi Vekovnici i Beskrvni i rad na stripu povodom 100 godina od početka Prvog svetskog rata, u saradnji sa Francuskim institutom, a od stranih ima dosta toga , istakao bih rad Rikarda Federičija Jurija Žigunova i Olivijea Vatena.
Jedno vreme ste se aktivno bavili muzikom?
Da i to je bio lep period mog života. Malo crtkaš, malo svirkaš i zlo ne misliš!
Godinama ste se uspesno bavili slikarstvom. Da li još uvek imate vremena za slikanje?
Jako malo, ali trudim se ponekad da povučem neki potez bojom.
Koliko se u Inđiji zna za Vaše uspehe?
Niko u svom selu nije baja! Sasvim dovoljno, a i zavisi šta ljudi smatraju pod nečijim uspehom.
Da li ste u kontaktu sa drugim inđijskim autorima stripa?
Da, sa Bojanom Kovačevićem.
Kakav je odnos drzave prema kulturi?
Nisam čuo da postoji neki odnos... Možda malo u nekim drugim poljima umetnosti, ali u stripu koliko ja znam, nema ga. Iz Srbije ima preko 40 strip-autora koji rade kojekude u svetu i pozivaju nas na brojne festivale kod njih. Mi smo svojevrsni ambasadori svoje zemlje, tamo nas dosta cene i pišu o nama. Kod nas, mrka kapa.
Kako vidite svoju karijeru za deset ili dvadeset godina?
Iskreno, ne znam ni za sledeću godinu. Bože zdravlja, dobar pogled i mirna ruka, a za ostalo ćemo lako!
Vaš moto?
Voli i poštuj svoju porodicu i iskrene prijatelje, budi fer, radi pošteno.
Živorad Radivojević je rođen je 12. 03. 1965. godine u Inđiji. Stripom se bavi od 1981. godine.
Osamdesetih je upisao Školu za grafički dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu. Nakon toga aktivno se bavi slikarstvom, ilustracijom i muzikom.
Na strip-konkursu sarajevskog magazina za za strip SAF je osvojio prvo mesto sa stripom Apači, koji je 1985. godine objavljen u ABC stripu pod drugim naslovom Žedna zemlja.
Osvojio je i nagradu Jugoslovenskog konkursa za mladi strip YU STRIPA iz Gornjeg Milanovca, sa stripom o narodnooslobodilačkoj borbi, kao i treće nagrade na konkursu novosadskog Foruma za strip Tarzan.
Za časopis za decu Vitez crta mnoge ilustracije i stripove za decu: Miloš Vitez, Nedeljko Debeljko, Zorka Smorka i Zekan Zvekan.
Od 2009. radi za strane izdavače. Objavio je tri toma stripa ONE za izdavačku kuću Lombard i dva albuma stripa Cyber za Solej, oba serijala prema scenariju Silvena Kordurija. Zatim sa scenaristom Žan-Lik Istinom radi na serijalima Alice Matheson i World War Wolves.
Autor: Predrag Đurić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com
Нема коментара:
Постави коментар