Korto Malteze i Hugo Prat verovatno nikad nisu ni sanjali da bi svoje avanturističke duhove mogli jedanput da provuku kroz prostor koji je, između ostalog, obeležen i ćiriličnim pismom.
Pa, ipak, pre nekoliko godina ovdašnja kuća čiji izdavački opus određuju stripovi, beogradski Darkwood odlučio se na takav potez, smatrajući da bi ćirilica mogla proizvesti dodatu (vizuelnu) vrednost Pratovom serijalu posvećenom pustolovnom mornaru – Kortu Maltezeu.
I, priča se razvija sa perspektivom da se cela stvar privede kraju. (Sličan, doduše latinični, pokušaj 1990-ih učinila je Komuna, ali su izdržali tek nekoliko nastavaka.) Nedavno su, naime, objavljeni i deveti i deseti album ovog serijala – Mladost i Tango, čime je car doteran do zida, tačnije, najnestrpljivijim zaljubljenicima u devetu umetnost i još nestrpljivijim fanovima Huga Prata, ostaju još Helvećani i Mu, pa da odahnu i pohvale se kako poseduju kompletnog Maltezea, nastalog iz pera Huga Prata, na jedan vrlo specifičan način – u ćiriličlnom pismu. Dakle, zasad su tu, osim Mladosti i Tanga, Balada o Slanom moru, U znaku jarca, Uvek malo dalje, Kelti, Etiopljani, U Sibiru, Venecijanska bajka i Zlatna kuća Samarkanda.
Ali, krenimo redom: Mladost je kratka flash back avantura kojom autor, usred već razvijenog serijala, pripoveda priču o upoznavanju Korta sa Raspućinom, zapravo glavnim junakom ove pripovesti koja je trebala da postavi scenu za njegovu i Kortovu potragu za rudnicima cara Solomona – priču od koje će Prat odustati.
„Dve su očigledne protivrečnosti u Mladosti Korta Maltezea Huga Prata. Prva je sama činjenica da serijal Koroto Malteze nije počeo pričom o odrastanju junaka. Čudno je da se mladost tako meša u sudbinu čoveka! Druga je ta da Korto Malteze nikad nije ostario, pa stoga ne možemo poverovati da je jedan tako večan i besprekoran junak uopšte imao potrebu da se opterećuje prolaskom kroz to nežno doba“, piše u uvodnom tekstu Heroji su večni Silven Teson, konstatujući na kraju, „U ovoj Mladosti on je već onaj koga poznajemo. I ostaće takav gde god da ga sretnemo.“
„Negde tokom 1904-1905, za vreme Rusko-japanskog rata, upoznao sam Džeka Londona i prvi put sreo Raspućina. Dva čoveka neverovatne hrabrosti. U to doba bio sam previše mlad da bih toga bio svestan, no svakako vam mogu ispričati o njima dve ili tri stvari koje do dana današnjeg nisam shvatio“, otvara stranice Mladosti čitaocima/gledaocima junak lično. Nakon toga sledi furioznih 64 tabli, koje su svaka posebno uživanje za oči i dušu.
U desetom albumu iz serijala Korto Malteze – Tango, Korto se 1923. vraća u Argentinu, nameren da istraži nestanak svoje prijateljice Lujze Brukšovic. Njegov povratak u zemlju Tanga, strasti i sitnih intriga, koju je upoznao kao mladić, uzburkava mnoge duhove – od policijskog inspektora Esteveza, preko vođe legendarne Divlje gomile Habana, pa do Varšave i brojnih drugih znanih i neznanih organizacija, partija i udruženja. Korto pleše kroz prostore San Isidra, predgrađa Buenos Ajresa, u noćima sa dva meseca na nebu, susrećući ponovo prijatelje poput Esmeralde i Fosforita i izbegavajući sevanje noževa i zviždanje metaka. (Prat je imao dvadesetak godina kad je, 1949. stigao u Argentinu, i tamo ostao punih petnaest godina, stičući tako neka znanja koja će mu pomoći da Korta Maltezea na kratko izvuče iz ratnih dešavanja, kojima je serijal bio okupiran.)
„Album Korta Maltezea uvek je poziv na putovanje. Na putovanje istovremeno stvarno i onirično. More vode, zemlje, snega, tropskih šuma ili lavirintskih gradova: s Kortom Maltezeom istražujemo otvoren svet, gde ljudi idu u svim pravcima, vođeni ratovima, ličnim ludilom ili snovima… Ali od sanjarije do stvarnosti, od trivijalnog do poetskog ima samo jedan korak, jedan maleni plesni korak. Tek jedan korak tanga od života do smrti“, piše u uvodnom tekstu I, Korto, plešeš li? Karol Martinez, dodajući na kraju, „Tango je tužna misao koja se pleše, napisao je Enrike Santos Disepolo. Korto može da pleše sa smrću, ali ne pleše po grobovima! Tango!“ Sledi 124 tabli koje u ljubiteljima stripa, i posebno Prata, izazivaju jedinstveni doživlja za sva čula.
Naravno, i ove dve knjige sadrže sve originalne Pratove dodatke (mape, akvarele, crteže…) Dodajmo da je i u njima za kolor bila zadužena Patricia Canoti, a za odličan prevod Ilija Čanak. A, zaboravne potsećamo da se i novosadska Čarobna knjiga uključila u kompletiranje Pratovog rada na srpskoj jeziku. Iz ČK-radionice dosad su izašli Gaučo (zajedno sa Milom Manarom), Pustinjske škorpije, Koinski priča: Dve-tri stvari koje znam o njima i Viling: Staza izgubljenih prijateljstava.
Autor: Dragan Stošić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.danas.rs/nedelja/uvek-isti-gde-god-da-ga-sretnemo/
Нема коментара:
Постави коментар