Finale reprezentativnog vestern serijala

Petim tomom, u tvrdom povezu i punom koloru, “Čarobna knjiga”, u biblioteci “Stari kontinent”, završava integralno objavljivanje serijala “Komanča” koji je jedan od repera za evropski vestern strip u 20. veku; „Komanča“ je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma.

Mišel Regnije alias Greg (1931-1999), produktivni scenarista i tadašnji urednik magazina “Tintin”, rešio je da u magazin uvrsti novi vestern serijal jer je opšte interesovanje za vestern poraslo zahvaljući popularnosti „špageti vesterna“; to je bila bezmalo jeretička ideja pošto su scenom (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) već vladala dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Yeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (koga su mnogi smatrali za finalni vestern). Za ovaj subverzivni poduhvat Greg je angažovao mladog Hermana Hupena (1938) sa kojim je već sarađivao na pričama o kapetanu-avanturisti Bernardu Prinsu. Tako su decembra 1969.g. u epizodi od 8. strana znatiželjni čitaoci upoznali kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera ali i emotivne naklonosti. U 10 albuma i nekoliko kratkih priča, nižu se epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima, pristizanja civilizacije u divljinu i napredovanja ranča… Mlada je rančerka ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “prvi aktivni” heroj. Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste ali se posle bekstva u divljinu vraća na ranč i tamo odrađuje svoje redovne obaveze. No, Divlji zapad i dalje nije pitom i neprestano donosi svakovrsna, uglavnom neprijatna, iznenađenja. Strip je doživeo veliku popularnost i pohvale kritike. Ipak, stasali Herman je od 1979. stvarao i sopstveni naučnofantastični strip “Yeremaja” a želeo je da se okuša i u drugim samostalnim projektima, pre svega u “Tornjevima Boa-Morija”, ali stari strip ga je u tome kočio. S druge strane, Greg je početkom 1982.g. otišao u Ameriku s namerom da otvori novo tržište za francuski strip. Misija nije uspela a Greg se u “Novom svetu” zadržao 5 godina okušavajući se u raznim poslovima što je rezultiralo i zapostavljanjem scenarističke rabote i prekidom saradnje sa Hermanom. Kada se vratio u Francusku, Greg je uvideo da se na polju stripa mnogo toga promenilo. Pošto je za svoj dotadašnji rad zasluženo dobio značajne nagrade i ordenje, Greg je namerio da nastavi serijal o Komanči sa novim crtačem – Mišelom Ružom (1950) koji je već imao iskustva u vestern stripu. Prva epizoda obnovljenog serijala pojavila se 1990.g, najpre u časopisu pa u albumu da bi ostale epizode odmah bile štampane kao albumi; njihovo neredovno pojavljivanje je  posledica Gregovih obaveza a potom i teško narušenog zdravlja. Sveukupno, Greg je, u ime povratka Komanče, stigao da napiše scenarija za četiri nastavka. Za 15. epizodu je napisao samo 19 stranica i dao nekoliko opštih naznaka o naslovu i kraju pa je izdavač angažovao scenaristu Rodolfa da uobliči priču. Tako je na koliko-toliko zadovaljavajući način okončan ovaj serijal bez (barem za sada) nasilnog produžavanja od strane drugih autora.

Poslednje tri epizode “Komanče” sakupljene su u petom tomu integrala. “Divlji cirkus” (1995) delimično objašnjava ime vlasnice ranča “Tri šestice” odnosno njenu vezanost za Komanče među kojima je - odrasla. Sećanja na detinjstvo i pokolj ratnika iz plemena bolno će oživeti dve decenije kasnije kada u blizini ranča gostuje cirkus koji prikazuje rekonstrukciju pokolja a uloge u spektaklu imaju ostareli pobednici i deca pobijenih! Komanča pokušava da spreči osvetu i novi pokolj. Gregova naklonost prema Indijancima je očigledna a Ružov crtež je podržava svojom robusnom dinamikom. Sudbina dva mlada Komanča nastavlja se u “Konjanicima sa Izgubljene reke” (1997) i prepliće sa legendama o napuštenom gradu tragača za zlatom i savremenim kradljivcima stoke. Ovog puta Greg varira atraktivnu postavku (iz epizode 11 “Zveri”) sa podzemnim tokom reke i površinom zemlje nad njom na kojoj vreba opasnost. Finalna priča serijala “Red Dast ekspres” (2002) ekipu sa ranča uključuje u sukob dveju železničkih kompanija oko koncesije za gradnju pruge, sa mnogo akcije, pucnjave, nadmudrivanja protivnika i trijumfalnim finalom u kome se Komanča i Red Dast ljube – što je u nastavku moglo da serijalu doda novu dimenziju zapleta i intriga.

Da ovaj tom ipak ne prođe bez Hermanovih crteža pobrinuo se segment “Kratke priče” koji sadrži pet delova: tri su iz rane faze serijala (“Sećaj se, Kentaki”, “Zarobljenik”, “Palomino”) u kojima Herman još razvija svoj stil i “razgibava” ruku a dva su duhovite geg-table (“Nedostatak poštovanja”, “Brak u ružičastom”).

U konačnom svođenju “računa” o albumu, nameće se utisak da Greg u poslednjim pričama nije bio na nivou najboljih epizoda što, opet, budi poštovanje prema njegovoj posvećenosti i angažovanju uprkos nedaćama i bolesti. Sveukupno, primedbe ni malo ne umanjuju finalni sud i stav o serijalu koji je nedvosmisleno prepoznat kao jedna od najkvalitetnijih i najubedljivijih tvorevina tzv “prljavog vesterna” kojoj prolazak vremena nije umanjilo vrednosti već ih je samo potvrdio i produbio.

Autor: Ilija Bakić

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.dnevnik.rs/kultura/naslovi/finale-reprezentativnog-vestern-serijala-15-08-2021