PREMDA se on sam ne slaže sa tom ocenom, Branislav Bane Kerac odavno se smatra najuticajnijim našim strip autorom modernog doba, čiji je svetski uspeh podstakao mnoge da se u tom svetu oprobaju i - uspeju.
Ono što je nesporno je da se ovaj Novosađanin i nesuđeni zubar nepovratno zaljubio u devetu umetnost još kada je kao klinac ugledao peti broj časopisa "Kekec" a koju deceniju docnije, odustavši od (roditeljskih?) snova o zubarskoj ordinaciji, postao jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom "Dnevniku".
Debitovao je serijalom "Poručnik Tara" sa legendarnim scenaristom Svetozarom Obradovićem, a enormnu popularnost je stekao tokom osamdesetih godina 20. veka. Radio je po scenarijima Obradovića, Gordana Mihića, Petra Aladžića, Slavka Draginčića, Marka Hamila (Luk Skajvoker iz "Zvezdanih ratova") i sopstvenim. Kerčevi najpoznatiji originalni stripski serijali su "Poručnik Tara", "Kobra", "Bili D Pljuc" (Billy The Pljuc), "Ket Klou" (Cat Claw), "Oliver", "Troje nesalomljivih", "Partizan Goran", "Balkan ekspres", "Keli Brando" (Kelly Brando) i "Nindža". Licencno je crtao "Tarzana" i "Velikog Bleka", prvi je stranac koji je crtao "Zagora", a pod pseudonimom H. M. Baker serijale za američke izdavače.
O retrospektivnoj izložbi njegovih radova u okviru niške Striporame (od 12. do 15. avgusta), koja potvrđuje šarenilo Kerčevog autorskog sveta u koji su se slili uticaji sa svih strana - iz drugih stripova, filma (Klint Istvud bio mu je velika inspiracija), sve u ritmu bubnjeva koje svira i muzike koju obožava... - kaže:
- Gužva na malom prostoru, kako god okrenete. Za toliki broj crteža, nikad dosta zidova. No, drago mi je što će se posetioci sresti sa mojim najvažnijim radovima, tu pre svega mislim na Cat Claw i Kobru. Osim toga, imaju priliku da se sretnu i sa mojim rokerskim alter egom. Bend u kojem sviram, Best Moon Rising, nastupa kod spomenika 15. avgusta.
* Koji vam je omiljeni junak, iz vaše mašte i pera rođen? A na kojim ste, tuđim a kultnim, najviše uživali da radite?
- Ah, čuveno pitanje o deci na koje se mora kazati da ih sve voliš, podjednako. Interesantno, ali ja crtam zato što volim da crtam. Ukratko uživao sam i uživam da radim po sopstvenim scenarijima. Crtanje po tuđem scenariju spada u rubriku posao, nekad lep, nekad malo dosadan, nekad baš ružan. Kata je svakako bez premca, u njenim epizodama sam onaj pravi ja. Kobra je odmah pored nje. Neke epizode Bleka i Tarzana koje sam sam radio bile su na nivou Kate - radost i veselje, ali neke epizode drugih scenarista su bile teška smaračina. Ipak, ako ste profesionalac, šta god da se radi, mora da se ima određeni nivo ispod kojeg se ne ide.
* Šta mislite, zbog čega vas smatraju najuticajnijim našim strip crtačem?
- Ne mislim, a i ne slažem se da me smatraju. Istina, moj stil je stvorio dosta klonova koji su se na sreću izvukli iz toga. Jednostavno, često sam se pojavljivao pa nisam mogao da ostanem nezapažen. Moj "odlazak" (nisam se micao iz kuće) u svet je bio sticaj okolnosti a ne primer. Međutim, taj odlazak je pokazao da za dobre radnike i autore ima mesta u svetu i da konekcija sa stranim izdavačima nije naučna fantastika.
* Istoričari kulture kažu da je serija "Kobra" pre 40 godina direktno uticala na stvaranje modernog Ju-stripa i podstakla desetine novih autora. Kako vi vidite to doba?
- Druga polovina sedamdesetih je bila prepuna započetih serijala, ambicioznih projekata, lepih ideja i jednopuc stripova. Odjednom, pojavio se strip sa redovnim ritmom, jednakim brojem strana, nivo crteža isti (ili bolji) od 1. do 20. strane, domaći junak a u belom svetu, zamalo pa ko Bernard Prins, lokalni štosevi, dečko rastura kung fu (posle se ispostavilo da je kioko šinkai), žeMske crtane ko da ih crtaju Španci... Nikakvo čudo da je Ju-strip postao kultni i nezaobilazni magazin. Još kad se pojavila prelepa i na svoj način blesava Cat Claw, bilo je jasno da je amaterskom stripu odzvonilo i da je deveta umetnost postala ozbiljna stvar.
* Šta vam je, i kao čitaocu/gledaocu i kao crtaču/autoru, bliže kod francusko-belgijske strip scene, a šta vam se dopada u onoj američkoj - marvelovskoj ili DiSijevskoj?
- Prvo Amerikance, pošto su stariji. Dakle, sve što je izmililo iz rupe Noela Siklsa - Tot, Kanif, Robins, kasnije Romita, Hek i Bjusema, a pogotovo Latino armada predvođena Brećom, Pratom, Motinijem, Kastiljom i Salinasima - to je moj teren. Naravno, klasičare je nemoguće izostaviti, pa bi ignorisanje Rejmonda, Fostera, Hogarta i Maninga bio čisti greh. Shodno tome, marvelovci i DiSijevci koji su u tom okviru, prijaju. Međutim, enormna produkcija je izrodila i nekoliko njih koji su van zadatih okvira a imaju visinu - Rajtson, Nebres, De Zuniga. Francuzi, ili bolje reći i plus Belgijanci - kojeg god da spomenete, genijalci, bez pardona. Ali, ako ću da biram, svakako Mašero i Žiže.
* Ima li kakvog vašeg, još u integrale neukoričenog, blaga koje čeka da bude otkriveno javnosti? Ima li toga na izložbi?
- Nešto od toga će biti na izložbi, svakako. Trenutno, Zagor mi uzima previše vremena, ali svakako planiram da svoja sabrana nedela kompletiram. Trenutno, u pripremi su "Troje nesalomljivih" i zbirka kratkih stripova.
ISTORIČAR AMATER CRTAČ
* Šta je bila motivacija da obradite srpsku istoriju i epiku, Bitku na Kosovu ili Prvi srpski ustanak, u nekoliko ilustrovanih knjiga za sve generacije?
- Bili su tu i "Junaci narodnih pesama" (ilustrovana zbirka epskih pesama) i svetovna biografija Rastka Nemanjića, "Sveti Sava princ monah". Motivacija je bila - mali istoričar amater kojem nikad nije bilo dosta ono što se nalazilo u zvaničnom knjigama i koji je jako voleo da čita između redova.
Autor: Marina Mirković
Нема коментара:
Постави коментар