Razgovaram sa Nenadom Gajićem, tvorcem poznate trilogije „Bajka nad bajkama“ i knjige „Slovenska mitologija“, koja je podstakla mnoge da se zainteresuju za ovu gotovo zaboravljenu oblast, ali je takođe uticala i na pojedine pisce da je koriste kao referencu prilikom pisanja romana koji su vezani za ovu tematiku.
Nenade, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: koja knjiga te je uvela u svet slovenske mitologije?
Davno je bilo, ali kako se sećam zapravo nije bila knjiga, već akademski rad u kome Čajkanović poredi vampira i vukodlaka, objašnjavajući zašto su ta bića često smatrana identičnim u srpskim verovanjima. Kasnije sam nadogradio to znanje i u svojoj knjizi objasnio šta ih sve odlikuje, a glavna razlika je sledeća: vukodlak je, pre svega, živ čovek koji to ostaje i kada se preobražaj okonča, dok je vampir mrtvac, oživljeni leš.
Moj prvi susret sa slovenskom mitologijom bile su trilogija „Kosingas“ i tvoja knjiga „Slovenska mitologija“. Kakav je, zapravo, osećaj kad znaš da si inspirisao pisce prilikom stvaranja njihovih priča i svetova? Da li su uspeli da materiju koju si podelio u knjizi validno interpretiraju u svojim delima?
Čudesan je osećaj kada se tvoja knjiga otme od tebe i počne da živi sopstveni život, dodirujući duše čitalaca. A „Slovenska mitologija“ je uticala i utiče na mnoge jer je verovatno najtiražnija knjiga enciklopedijskog tipa na srpskom jeziku, uključujući i srpskohrvatski. Znali smo i Laguna i ja da je ovakva knjiga, naučnopopularna, koja jednostavnim jezikom objašnjava složene teme, potrebna i željena, ali nismo znali koliko, niko to nije mogao znati – sprema se već 12. izdanje za prvih 10 godina knjige. Drago mi je kad je drugi pisci koriste kao izvor ili inspiraciju, šta god od toga napravili, jer uvek volim da naglasim da mitologija nije egzaktna nauka, već zbir priča uz vatru.
Koje je tvoje omiljeno biće iz slovenske mitologije?
Često me pitaju ovo, a moj odgovor je uvek sličan: vampir, kao srpska reč koja je ušla u sve jezike sveta, zmaj, kao moćno biće koje u slovenskoj mitologiji ima tri različita oblika i sva tri naklonjena čoveku, i vila, kao južnoslovenska fatalna žena i oličenje lepote.
Koje knjige svima rado preporučuješ da pročitaju a da nisu vezane samo za mitologiju?
Mnogo ih je, omiljeni pisci su mi celokupnim opusom Hemingvej, Tolkin, Hese, Bukovski, Asimov, Pavić, donekle i Andrić… a sa pojedinačnim knjigama ih je i dosta više, tu su svakako Bulgakov („Majstor i Margarita“), Orvel („1984“), Vajld („Slika Dorijana Greja“), Nevil („Osmica“), Eko („Ime ruže“), Man („Ispovesti varalice Feliksa Krula“), Pol („Kapija“)… lista se nastavlja i preduga je za jedno pitanje jer sam od detinjstva pasionirani ljubitelj književnosti, posebno fantastične ili sa elementima fantastike. Fantastika daje boje sivom svetu u kakvom se ponekad budimo.
Nedavno je izašlo novo izdanje trilogije „Bajka nad bajkama“ koje objedinjuje sve tri knjige sa dodatkom mape i ilustracija. Da li možeš ukratko da predstaviš taj serijal svima koji još uvek nisu imali prilike da pročitaju?
Mogu da pokušam, iako je u pitanju kompleksno i obimno delo koje gubi deo svoje magije prilikom prepričavanja radnje… Knjiga prati sudbinu naizgled beznačajne devojčice koju počinju da progone mračne sile, dok se oko nje kroz čudne susrete okupljaju neobične ličnosti koje su mnogo više od onoga vidljivog na prvi pogled. To je, kako sam naveo u pogovoru, obimna priča u koju sam želeo da upletem najlepše slovenske mitove i bajke i srpske epske pesme koje su umele da me očaraju tokom odrastanja i kasnije. Imao sam dva važna kriterijuma: nisam želeo da menjam narodne umotvorine, njihove likove, pouke i završetke, a morao sam ih uklopiti u zdanje koje sam, umesto od kamena, zidao od reči, od bajki i pesama poput delića velike slagalice, uklapajući ih u veću arhetipsku priču u pozadini.
U tvojoj biografiji stoji zanimljiva činjenica, a to je da si muzičar i da si objavio dva albuma, što je za svaku pohvalu. Koju vrstu muzike voliš da sviraš i slušaš? Da li svoju ljubav prema književnosti prenosiš i na muziku i sviranje?
Rok muzika je moje opredeljenje od tinejdžerskih dana, svi moji bendovi svirali su neki rok, a to i slušam, uglavnom tvrđi zvuk, grandž i metal, mada je klasična muzika čest izbor kada pišem jer me reči u pesmama dekoncentrišu. Što se sviranja tiče, muzikom sam se aktivno bavio pre objavljivanja prve knjige, a tada se dogodilo čudo u mom životu: ništa nisam promenio u pristupu, ali sam shvatio da me mnogo više ljudi razume kroz pisanu reč no što me je razumelo kroz muziku, iz muzičkog undergrounda prešao sam u književni mainstream. Možda mi je samo potrebna duža forma od pesme da se u potpunosti izrazim, ali je moj utisak bio da sam konačno našao svoj put.
Kako da živimo svoju bajku nad bajkama? Šta te pokreće kao pisca i čoveka?
Negde sam pročitao da je uspešan čovek onaj koji padne sedam puta, ali ustane i osmi put. I to mi tako istinito zvuči. Oporaviti se, tihovati, razmišljati, ali na kraju ponovo ustati – to je jedina alhemijska formula koju znam. Kako to kaže Džordž Martin, i „vrlo mali čovek može stvoriti vrlo veliku senku“, uz upornost i cilj. A mene već dugo pokreće želja da znanja očuvana u mom narodu prenesem što šire, u obliku što bližem izvornom.
Uskoro izlazi novo izdanje „Slovenske mitologije“. Da li možeš otkriti šta se još nalazi unutar korica pored dobro nam poznatog teksta, ili želiš da to ostane iznenađenje za čitaoce?
Nije to velika tajna, pričao sam već o tome. U pitanju je posebno izdanje, prvo latinično, kojim Laguna i ja slavimo deset godina od objave knjige. Ima sasvim malo dopuna (jer je bilo mesta za njih, latinica je malo „uža“) i malo su osvežene boje crteža između delova, ali to je u osnovi ona ista knjiga za koju mnogi čitaoci iz susednih država godinama pitaju hoće li biti štampana i latinicom. Pa eto, hoće. Ovo izdanje označava završetak dugog i obimnog ciklusa u mom stvaralaštvu, osamnaest godina posvećenih mitskim temama; s ovim će svi moji dosadašnji obimniji radovi postojati odštampani na oba pisma koja koristim.
Da li radiš trenutno na novom projektu ili možda imaš nešto u planu?
Radim na dve knjige, obe su u dugoročnom planu. Jedna je početak potencijalno dugog serijala, druga je vrlo lična priča o precima, a obe gaze u drugačiju fantastiku od one kakvom sam se bavio do sada. Manje je mitskog i epskog, ali verujem ne i manje čudesnog, naprotiv. Žudim da ih predstavim, ali nisam tako blizu završetka pa ovo nije pravi trenutak za to.
Autor: Marko Veljković
Izvor: report.rs
Tekst i fotografije preuzete sa sajta laguna.rs
Нема коментара:
Постави коментар