Nakon prve indijanske priče u pet epizoda, u kojoj Bluberi uspešno rešava problem sa Navahosima, jedne međuepizode u kojoj isprobava šerifsku značku, kao i druge priče, čije tri epizode su zauzele prostor u trećoj knjizi, nedavno su se pojavile peta i šesta knjiga ovog serijala, u kojima se, najpre, četvrtom epizodom – Suludi general, završava još jedan Bluberijev zadatak, u kome on uspešno rešava problem sa Sijuksima i Čejenima, i zaokružuje se i druga indijanska priča.
Sledi još jedan, dvoepizodni šerifski zadatak ovog junaka, da bi se, potom, zaokružila jedna od, po mišljenju mnogih fanova Žiroovog rada, najmaštovitijih pripovesti, verovatno najboljeg, a sigurno najčitanijeg vestern serijala, realizovanog alatima devete umenosti: Potraga za zlatom i svi (ne)ljudski porivi koje njegov sjaj izaziva kod ljudi.
Reč je, dakle, o projektu pod nazivom Bluberi, rađenom po Dargoovom kompletu Blueberry Integrale, u kome će u devet knjiga biti realizovan ep o Bluberiju, onako kako je objavljivan u nedeljniku Pilot od 31. oktobra 1963, u originalnom koloru iz tog doba…
Takođe je vraćen redosled tabli kakakv je bio u nedeljniku i ispravljeni su neki oblačići, držeći se originalnog scenarija Žan-Mišela Šarlijea – navode urednici Dargoa.
Uz svaki tom ponaosob idu i informacijo o periodu u kome su one objavljene.
A sve to ljubiteljima stripa i, posebno poštovaocima rada Žana Žiroa, ponudila je Čarobna knjiga, uz pomoć prevodioca Ilije Čanka.
U 4. tomu, dakle, objavljene su stranice serijala onako kako su išle u Pilotu od 11. jula 1968. do 9. jula 1970.
Kolor je onakav kakav je doterao i odobrio Žiro, osim prve dve table u epizodi Suludi general.
Prilikom objavljivanja albuma prva tabla je izostavljena, dok je druga prerađena kako bi uključila rezime prethodne epizode.
Te table su vraćene za ovo integralno izdanje s kolorima iz Pilota i sa originalnim kadriranjem.
Ovaj tom otvara tekst Igora Kasavetija – Go to Hell, u kome on, između ostalog primećuje da drugi ciklus posvećen indijanskim ratovima, nakon smrti zloglasnog Stilfingersa, sa pojavom generala Alistera (u epizodi Na stazi Sijuksa) i epizodom Suludi general, vodi serijal u mrak.
On napominje kako je poslednja tabla epizode Na stazi Sijuksa objavljena je u majskom Pilotu, u trenutku kad se događaju studentski protesti u Francuskoj… pa i strip publika otvara oči, jer bilo je nešto trulo u tom kraljevstvu kauboja, Indijanaca i konjice SAD.
„Šarlije je smesta shvatio da ta iskrivljena kanonska slika tradicionalnog stripa predstavlja adut“, analizira kasnije Žiro, dodajući da je „stasavala nova publika, koja se nije nalazila u tom odveć patriotskom ultrakonzervativizmu serijala poput, na primer, Nebeskih konjanika, sa stereotipnim junacima Tangijem i Laverdirom. A Šarlije je savršeno dobro znao da uhvati tu promenu mentaliteta“.
Bluberi postaje i svedok i žrtva pogubne megalomanije jednog čoveka.
On je pobinjenik pre svega, ali je i zgađen… a na takvu atmosferu svakako utiče i aktuelni rat u Vijetnamu koji nikako da se završi. Serijal se, dakle, menja.
Od pojave Fort Navaha Bluberijeve avanture obeležene su bojom i svetlošću… pojava generala Alistera najavljuje nadolazeći košmar i dominaciju tamnoplavih nijansi…
Pojavljuju se u vreme nastanka ove strip pripovesti i mračni filmovi poput Plavog vojnika, Malog velikog čoveka… čekajući pojavu Džona Makejba i Džeremaje Džonsona…
Filmovi u kojima se ljudi bore protiv hladnoće u ne baš prijateljskoj prirodi i gde sudbina prezrenih i maltretiranih Indijanaca, čija je agresivnost, u osnovi odbrambena, vodi u očaj i tragediju…
Alister, inspirisan generalom Kasterom, ekstremno je strog i drži do discipline pa je Bluberi u njegovim očima sve ono što mrzi.
Za njega mir sa Indijancima nije opcija.
Žiro, pritom, kadrira filmski i vraća se šrafiranju.
Krupni kadrovi, ljudska lica, kretanje konja…
„Suludi general možda je prva priča koja, zahvaljujući kadriranju i mizanscenu, daje utisak čitaocu da prisustvuje pravom filmu na papiru“, konstatuje Kasaveti.
Još dve međuepizode u ovom tomu, „Rudnik izgubljenog Nemca i Utvara sa zlatnim mecima bilu su kulminacija Šarlijeove scenarističke umešnosti višeslojnog zapleta i jedinstvenog i inventivnog Žiroovog kadriranja, koje je, još od fantastičnih primera u Suludom generalu, samo nastavilo da se razvija u svom osobenom pravcu“.
U 4. knjizi čitaoci nalaze i niz naslovnih strana Pilota, ilustracije koje su poslužile za te naslovne, Žiroovu parodiju na film Bilo jednom na divljem zapadu, priča o Kasteru…
U 5. tomu smeštene su stranice serijala onako kako su bile objavljene u Pilotu od 10. septembra 1970. do 9. novembra 1972. Biser Čivave, Čovek koji je vredeo 500.000 dolara i Balada o kovčegu definitivno zaluđuju čitaoce i kritičare, a „Bluberi je na raskršću puteva“, kako konstatuje urednik izdanja.
Oba autora su, naime, na raskrsnici, Šarlije oseća da je sve manje uključen u rad na Pilotu: časopis se sve više okreće odrasloj publici protiv volje scenariste, koji se zato suprotstavlja prijatelju i jednom od glavnih urednika, Reneu Gošiniju, koji želi da napravi francusku varijantu Meda.
I, malo po malo strip scenarista postaje scenarista za male ekrane.
Žiro, pak, ima neviđenu potrebu za promenom, reaktivira Mebijusa, koga je smislio početkom 1960-ih za Harakiri.
Njegovo kadriranje postaje sve odvažnije, junak razuzdaniji…
Bluberi je na početku ciklusa u Biseru Čivave odrpan, neobijan, vonja…
U ovom tomu je i genijalna ideja Žan-Mišel Šarlije sa izmišljeno biografijom Majka S. Bluberija, koja je objavljena uz album Balada o kovčegu (1974).
Tu je navodna fotografija sa Bluberijem i sve ostalo što će, u poptunosti, ubediti pratioce ovog serijala da je reč o autentičnoj ličnosti.
Dodatak Balada o tablama daje primere promena koje su urađene na tablama, između originalnog objavljivanja u Pilotu i potonjom albumimskom realizacijom.
Promene kolora, kadrova, i crteža… I, konačno, tu je i odličan tekst Dominika Bertaja – Bluberi, ili umetnost granice, u kome on analiza Žiroov rad na Bluberijiu sa njegovim izjavama i primerima iz istorije slikarstva, kao i iz stripova drugih autora, koji su uticali na njegov rad.
Bogato. Neizostavno u svakoj strip biblioteci!
Autor: Dragan Stošić
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.danas.rs/nedelja/pravcati-film-na-papiru/
Нема коментара:
Постави коментар