E.T.A. Hofman - Đavolji eliksir

 

„Pođi sa mnom, bratac Medardo! Pođi sa mnom!ˮ

Da u pola noći tajanstveni i zlokobni glas počne da vas doziva da pođete sa njim, da li biste to učinili? Kome uopšte taj glas pripada?

Najpoznatiji predstavnik nemačkog romantizma E. T. A. Hofman u svom romanu Đavolji eliksiri plete napetu priču i predstavlja do samog kraja neizvesnu sudbinu brata Medarda, kaluđera kapucinerskog samostana. Uz mnogo neočekivanih preokreta, koji se dešavaju od trenutka kada Medardo prekrši jedinu zabranu koja mu je u samostanu postavljena, njegova ličnost počinje da se menja, a zamršena istorija njegove porodice, prepuna zlodela, da se razjašnjava.

Da li će Medardo uspeti da savlada zlo koje vekovima struji kroz krvotok članova njegove porodice, jeste pitanje na koje će čitalac naći odgovor u ovoj knjizi.

Dž. R. R. Tolkin - Farmer Gil od Hama

Farmer Gil od Hama nije ličio na junaka. Krupan, riđe brade, uživao je u nezanimljivom, ugodnom životu. Ali nakon što je nehotice isprepadao i oterao nagluvog i kratkovidog džina, junačka slava farmera Gila pročula se naširoko i nadaleko. Na njegovu nesreću, kada je prepredeni zmaj Krisofilaks posetio kraljevstvo, od farmera Gila se očekivalo da se bori s njim...

Kao i „Hobita” i „Roverandom”, Tolkin je Farmera Gila od Hama najpre smislio kako bi zabavio svoju decu, a potom je to izraslo u nešto mnogo složenije. Njegova konačna verzija je dovitljiva i maštovita priča za čitaoce svih uzrasta koji uživaju u dobroj priči.

„Čudesna priča o danima kada su džinovi i zmajevi hodili kraljevstvom.” - Sandej tajms

Ovo je reizdanje teksta prvi put objavljenog 1949. godine, zajedno sa originalnim ilustracijama koje je uradila Polin Bejns, a koje su po Tolkinovom mišljenju bile savršen dodatak njegovoj priči. Tu su takođe i najstarija pisana verzija priče i Tolkinove beleške za nastavak.

 

Dž. R. R. Tolkin - Beren i Lutijena

 

Povest o Berenu i Lutijeni bila je, ili postala, suštastvena tvar u razvoju „Silmariliona" – knjige mitova i legendi iz Prvog doba Sveta čiji je tvorac Dž. R. R. Tolkin. Priču je napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.

Osnov priče, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.

Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

Strip revija #98

 

ŠIC-MIC

Autor: Walter Neugebauer

Je li “Šic-Mic” u stvari američki strip koji je Walter Neugebauer podvalio ustaškoj cenzuri ili je riječ o nečem drugom pročitajte u članku “Amerikanac” u Zabavniku Mladena Novakovića.

WINNETOU, 8. dio

Autor: Walter Neugebauer

TANGO: Crveni pijesak, 2. dio

Scenarij: Matz · Crtež: Philippe Xavier

CLARKE & KUBRICK: Projekt “G.O.”

Autor: Alfonso Font

KARTOLINA

Autor: Tomislav Košta

TATICA: Obiteljske tajne

Autor: Nob

PEANUTS

Autor: Charles Schulz

Dok Holidej #569

 

Napad titana #13

 

Izdavač: Darkwood

Naslovna strana: Hajime Isayama

Scenario: Hajime Isayama

Crtež: Hajime Isayama

Naslov originala: Attack on Titan #13

Broj originala: 13

Format: 130 x 190 mm

Povez: meki

Boja: crno-belo

Broj strana: 192

Naruto #21

 

Izdavač: Darkwood

Naslovna strana: Masashi Kishimoto

Scenario: Masashi Kishimoto

Crtež: Masashi Kishimoto

Naslov originala: Pursuit

Broj originala: 21

Format: 130 x 190 mm

Povez: meki

Boja: crno-belo

Broj strana: 212

One Piece #20

 

Izdavač: Darkwood

Naslovna strana: Eiichiro Oda

Scenario: Eiichiro Oda

Crtež: Eiichiro Oda

Naslov originala: Showdown at Alubarna

Broj originala: 20

Format: 130 x 190 mm

Povez: meki

Boja: crno-belo

Broj strana: 208

Luča Mikrokozma u stripu

Izdavač: Forma B

Naslovna strana: Geza Šetet

Crtež: Geza Šetet

Format: 250 x 340 mm

Povez: tvrdi

Boja: crno-belo

Broj strana: 152

 

Kinoteka #58

Novi, 58. broj časopisa Kinoteka dobrim delom je posvećen glumcima – od eseja o velikanima naše i svetske kinematografije Radetu Markoviću i Žan-Polu Belmondu, preko intervjua s Danijelom Krejgom i Milanom Marićem čiji se filmovi upravo prikazuju u bioskopima, do In memoriam teksta o nedavno preminulom Milanu Lanetu Gutoviću.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić skreće pažnju i na prikaz knjige objavljene povodom 70 godina Udruženja filmskih umetnika Srbije, tekst o mjuziklu kao specifičnom žanru i druge priloge oktobarskog izdanja.

Za naslovnu stranu ovog broja odabran je kadar iz filma „Toma“, s Milanom Marićem u liku legendarnog pevača i autora Tome Zdravkovića, dok na unutrašnjim stranama velika fotografija Dragana Nikolića, Marije Šnajder i Mikija Manojlovića podseća na film Predraga Golubovića „Sezona mira u Parizu“, najnoviji naslov digitalno restaurisan u okviru projekta A1 Kinoteka.

„Nikome nije tako dobro pristajalo da bude gospodin glumac kao Radetu Markoviću“, piše Ana Marija Rosi povodom sto godina od rođenja tog majstora igre, koji je ostvario blizu 150 filmskih i televizijskih uloga, stotinak pozorišnih, pedagoga koji je izveo četiri klase glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. „Niko nije tako gospodski čuvao dostojanstvo glumačke profesije kao on“, ističe autorka u tekstu o životu i radu, ulogama i ličnosti Radeta Markovića, citirajući delove iz monografije koja je objavljena kada je dobio nagradu za životno delo Dobričin prsten 2001. godine.

Radetu Markoviću posvećen je i esej Marijane Terzin Stojčić, koja pod naslovom „Vršnjak domaće kinematografije“ piše: „Dečak i pijanica, lažni car, junak iz bajke, četnički izdajnik, partizanski komandant, napredan inženjer, vođa topovske družine, ambiciozan provincijalac i velegradski prvoligaš, pater familijas građanskih porodica. Sve je to bio Rade! Naš Marčelo Mastrojani“.

U bioskope je stigao novi film o Džejmsu Bondu „Nije vreme za umiranje“, peti i poslednji u kojem tajnog agenta 007 igra Danijel Krejg, čije je „preuzimanje uloge Bonda unelo dah svežine prikazujući nam omiljenog špijuna u manje idiličnom, ali i ljudskijem obliku“, ocenjuje Sandra Perović u uvodu intervjua sa slavnim britanskim glumcem. „Sanjao sam o tome još kao dete, ali ne ozbiljno, jer sam maštao da budem mnogo šta u životu. I Džejms Bond se našao na tom mom spisku“, izjavio je Krejg. Otkrio je da mu je omiljeni Bond bio Šon Koneri, dodajući da nije želeo da oponaša svoje predhodnike, a govorio je i o pritisku koji je osećao zbog velike slave koju mu je donela ova uloga…

Za program Moj izbor filmove je preporučio jedan od najboljih srpskih glumaca mlađe generacije Milan Marić. U intervjuu za Kinoteku izjavio je da ga dobri filmovi uče da na svet i događaje gleda iz različitih uglova, da mu je mentor pri izboru filmova prijatelj Nikola Ljuca, da se trudi da ih ne gleda kao glumac već kao obična publika. Govorio je i o ogromnom izazovu koji mu je donela uloga Tome Zdravkovića i o atmosferi zajedništva cele filmske ekipe tokom emotivno i tehnički zahtevnog procesa snimanja.

Ciklus Velikani svetskog filma posvećen je Žan-Polu Belmondu, dramskom glumcu i akcionom heroju harizmatičnog prisustva na platnu, koji će, kako piše Milan Krunić, ostati upamćen kao ikona i francuske i svetske kinematografije. Slavu je stekao rano, kao zvezda filma „Do poslednjeg daha“ (1960) Žan-Lika Godara, ostvarenja koje je ubrzo po premijeri steklo kultni status i postalo predvodnik francuskog novog talasa. Krunić navodi da je Belmondo proglašen evropskim odgovorom na Džejmsa Dina, ali i da se tokom karijere nije libio da prihvati širok spektar uloga.

O raskošnom daru i neobičnoj ličnosti nedavno preminulog velikog srpskog glumca Milana Laneta Gutovića piše Marijana Terzin Stojčić u eseju pod naslovom „Da, neću!“. Podsećajući na njegovog antijunaka Srećka Šojića, Pustolova i druge uloge, autorka ističe: „Da se iko upita o Lanetu Gutoviću, umro bi od smeha, ili kao u kabareu suzu pustio, pa probao da sklopi vrlo složen mozaik ličnog i profesionalnog… Lane, jedna od najdarovitijih i najsvestranijih glumačkih ikona, čovek s mnogo interesovanja i tajni koje će se tek otkrivati. Niko nije bolje i skladnije živeo sam sa sobom kao on, čak i kada je od sebe bežao“.

Rubrika „Iz stalne postavke“ predstavlja eksponat Našeg muzeja filma – knjigu snimanja „Doma za vešanje“ Emira Kusturice.

Kinoteka je treći put zaredom domaćin revije „Dani jevrejskog filma“, koja ovog puta prikazuje odabrane mjuzikle. Selektor programa Marijan David Vajda u tekstu „Mjuzikl – nasleđe Jevreja“ piše da je kao veliki ljubitelj mjuzikla odlučio da ovo izdanje festivala posveti braći Geršvin, Oskaru Hamerstajnu i Ričardu Rodžersu, Leonardu Bernstajnu, Stivenu Sondhajmu i drugim kompozitorima koji su stvorili poseban žanr američke kulture poznat kao mjuzikl pozorište. „Taj spisak mogao bi da liči na imena donatora za neke nove sinagoge. Izuzev Kola Portera – to je bio jevrejski klub“, ističe Vajda.

Rubrika „Sa polica Biblioteke“ predstavlja knjigu objavljenu povodom 70 godina Udruženja filmskih umetnika Srbije, u kojoj su dati istorijat UFUS-a i portreti 16 istaknutih domaćih filmskih autora. Prema rečima urednika knjige, reditelja i scenariste Žarka Dragojevića, „ovo je knjiga spomenar, ali i učilo. Spomenar naše kinematografske prošlosti i učilo njene budućnosti“. Eseje o autorima napisao je Srđan Vučinić, a bio-filmografski zapisi o njima preuzeti su iz neobjavljenog rukopisa „Leksikon srpskih autora“ Tomislava Gavrića.

Oktobarski broj Kinoteke objavljuje 17. odlomak iz knjige „Razvoj filmskih vrsta“ profesora Vlade Petrića. Ovaj deo bavi se melodramom.

U rubrici „In memoriam“ o velikom grčkom kompozitoru Mikisu Teodorakisu, kome je svetsku slavu donela muzika za film „Grk Zorba“, piše Branislav Erdeljanović. In memoriam tekstove o italijanskom glumcu Ninu Kastelnuovu i japanskom glumcu Soniju Čibi napisao je Nenad Bekvalac.

Uz program „Šok koridor“ Bekvalac predstavlja Džefa Libermana, koji je do sada potpisao pet bioskopskih, jedan kratki i jedan televizijski film. Tri filma postala su kultni klasici i svaki može da se uvrsti u horor žanr, ali njegova namera nije bila da se bavi stravom i užasom, već se jednostavno tako desilo, piše Bekvalac i citira Libermana: „Nisam hteo da se bavim zombijima i vampirima, jer o tome je toliko filmova snimljeno da ništa novo nisam mogao da dodam. Uvek sam birao da pravim one filmove koje sam mogao da učinim svojima.”

Rubrika „Tragovi na filmu“ donosi tekstove o američkom glumcu Edu Azneru (Bojan Kovačević) i meksičkoj glumici Rositi Kintani (Branislav Erdeljanović).

I 58. broj časopisa bogato je opremljen fotografijama, uz ilustracije Vuka Popadića i Miroslave Vuković.

 

Luka Enoh, Rikardo Krosa – Naopačke 1 i 2

 

“Naopačke” je prilično neobičan strip serijal, iz nekoliko razloga. Prvi je taj da su se dva potpuno različita strip umetnika ujedinila da kreiraju ovaj strip:

1. Luka Enoh, najpoznatiji po epsko-fantastičnom serijalu Dragonero, klasičnog italijanskog strip stila;

2. Rikardo Krosa, Italijan koji je dugo eksperimentisao sa stilom dok nije razvio svoj sopstveni, nalik na mangu, zbog čega je intenzivno sarađivao sa manga izdavačima.

Zbog ove neobične fuzije, Naopačke je jarkih boja, vrlo detaljnog crteža, i pomalo ubrzane radnje. Dijalozi su koncizni, bez preteranog razvlačenja.

Druga neobična stvar je sama postavka stripa, koja nas in medias res uvodi u priču, a onda polako objašnjava šta se izdešavalo i kako.

U pitanju je gravitacija koja se bukvalno obrnula za svu organsku materiju na Zemlji, i ljudi su počeli ili “padati na plafon” ili “padati ka nebu”, u svemir. Oni koji su bili te sreće da se nekako zadrže, snalaze se kako znaju i umeju – hodajući po plafonima, držeći se za bandere dok ih “obrnuta gravitacija” vuče ka nebu, kupeći hranu i alate sa poda koji je iznad njih. Da zlo bude veće, pojavila se grupa fanatika koja hvata preostale ljude i baca ih na nebo, zato što čvrsto veruju da je Bog odlučio da pošalje sva živa bića kod sebe.

Treća neobična stvar, ako se uzme u obzir druga, je sam crtež. Pomenuo sam već detaljan crtež, koji je u Naopačke zaista impresivan. Verujem da većina nas nikada nije posmatrala svet naopačke, kako bi nešto moglo izgledati odozgo, kakve bismo sve poteškoće imali kada bismo se samo mi okrenuli. Enoh i Krosa su očito odradili domaći najbolje u svojoj generaciji i pružili perfektnu “naopaku” perspektivu, do tada neviđenu – sem u pojedinim starijim stripovima, ali ne toliko detaljnu kao u Naopačke.

Nažalost, kod ovako nesvakidašnjeg izdanja mora postojati neka bitna falinka, a to je u ovom slučaju sama priča i njen tok (šta drugo). Previše je zbrzana, ponekad se prekratko zadržavajući na bitnim, emotivnim momentima, likovi se u mnogim situacijama ponašaju potpuno neprirodno. To je naročito vidljivo u Naopačke 1, gde nas samo sprovedu na brzaka kroz ceo strip, i završe ga bez nekog naročitog cliffhangera. Naopačke 2 je malo bolji, uvodi se mnogo akcije, čak i krvi, napetih situacija, sa opasnim cliffhangerom. Ali i dalje je sve to pomalo zbrzano i nedovoljno dobro istraženo.

Sve u svemu, imam utisak da su autori želeli prevazići svoje tehničke granice, što su po mom mišljenju i uspeli, ali na uštrb same priče i njenog razvitka.Uprkos svemu ovome, radujem se trećem delu, jer se čini da autori primećuju svoje greške i da će Naopačke 3 biti još bolji od drugog. Sudeći po ritmu izdavanja, Naopačke 3 bi trebalo da izađe krajem ove godine u Italiji, a kod Čarobnjaka ubrzo nakon toga.

Autor: Dušan Prvački

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta http://www.hellycherry.com/2021/10/luka-enoh-rikardo-krosa-naopacke-1-i-2.html

TEATRO GROTTESCO – vrhunske priče Tomasa Ligotija

 

Zbirka priča Tomasa Ligotija Teatro Grottesco objavljena je kao 24. knjiga u famoznoj ediciji „Poetika strave“ izdavačke kuće Orfelin. Nakon Pisara tame i Dnevnika noći, to je treća kolekcija priča američkog majstora horora, koja je objavljena u ediciji novosadske izdavačke kuće.

Zbirku čini 13 proznih ostvarenja u prevodu Strahinje Mlađenovića: „Čistoća“, „Upravnik varoši“, „Sporedna atrakcija“, „Lutka Pajaca“, „Crveni Toranj“, „Moj osnov za odmazdu“, „Naš privremeni nadzornik“, „U stranoj varoši, u tuđoj zemlji“, „Teatro Grottesco“, „Karnevali pri benzinskim pumpama“, „Bungalov“, „Severini“ i „Senka, tama“, a tu je i stručan pogovor urednika izdanja, dr Dejana Ognjanovića.

Prema Ognjanovićevim rečima, zbirka Teatro Grottesco predstavlja vrhunac Ligotijevog pisanja. U knjizi su zastupljene sve teme i motivi kojima se pisac s uspehom bavio tokom decenija rada, ali predstavljeni u vrhunskim izdanjima: karnevali, cirkusi, sporedne atrakcije, klovnovi, lutke-marionete, zlokobne zabite varoši i varijacije neživota u njima, kafkijanski užas korporativnog života, fabrike košmara, dubiozna uloga umetnika u proživljavanju i predstavljanju jedva-opisivog užasa, itd.

Od priča iz ove zbirke, „Bungalov“ je bila nominovana za najvažniju nagradu u horor književnosti, „Brem Stoker“, dok je priča „Crveni Toranj“ ovu prestižnu nagradu i dobila 1996. godine.

Tomas Ligoti je prepoznatljiv po svom pesimističkom i nihilističkom svetonazoru. Poređen je sa Lavkraftom, ali i sa Edgarom Alanom Poom, Francom Kafkom, Brunom Šulcom i Tomasom Bernhardom, a poznati proučavalac horor književnosti, S. T. Džoši, njegovu prozu naziva filozofskim hororom.

Govoreći o svojim pogledima na život i tome kako oni utiču na njegovo pisanje, Ligoti je u jednom intervjuu rekao: „Moj stav je da je prokleta šteta što se organski život ikada razvio na ovoj ili bilo kojoj drugoj planeti, i da bol koji živa stvorenja nužno trpe čini samo postojanje neprekidnim i večitim košmarom. Ovaj stav nalazi se u pozadini skoro svega što sam ikada napisao“.

Ligoti je dobitnik Britanske nagrade za fantastiku za najbolju zbirku proze Fabrika košmara (1996), nagrade „Brem Stoker“ za najbolji roman Nedovršeni posao (2002), kao i nagrade Međunarodog udruženja pisaca horora, za isto ostvarenje (2002).

Zbirka Teatro Grottesco urađena je u tvrdom povezu, sadrži pregradne strane, forzec, a listovi su obojeni crvenom bojom sa strane. Ilustraciju za naslovnicu knjige uradio je Nikola Uzelac.

Cena ovog izdanja u knjižarama će biti 1.320 dinara, dok se direktnom narudžbinom od izdavača, knjiga može kupiti po ceni od oko 1.000 dinara.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.art-anima.com/teatro-grottesco-vrhunske-price-tomasa-ligotija/

Listamo novi Politikin Zabavnik #3638

U novom broju možete čitati sledeće tekstove:

* Život i priključenija kralja Stefana Uroša II Milutina

RATNIK I SVETAC

Dvestogodišna vladavina Nemanjića s mnogo se razloga proglašava zlatnim dobom srpske srednjovekovne prošlosti, a ON jednim od najvećih vladara u sedam pokolenja dinastije.

Autor: Radivoj Rakić

* Ako je zima, nije lav...

BRRR...PA ŠTA?!

Ako mislite da vam je hladno, kako biste se osećali na ovakvim temperaturama?

Autor: N.J.

* Zadaci za 21. vek

DOBRO DOŠLI U "TOTALNI OPOZIV"

Iako je pre 30 godinma ovaj film delovao kao naučna fantastika, danas ima naznake da su njegova proročanstva ostvariv.

Autor: Srđan Nikolić

* Ratna špijunska nadmudrivanja

PRAVAC TEHERAN

Ono što se događalo oko sastanka čuvene trojke, moglo je da preokrene toko Drugog svetskog rata. Srećom, nije. Sveobuhvatan špijunsko-neubedonosni poduhvat osujetio je namere  Nacista.

Autor: N. Baćković

* Zabavnikov strip

ČOVEK IZ MOČVARE, II deo

Napisao i nacrtao Serđo 

Život (ni)je bajka - Aleksandar Saša Petrović

KAD JE LETELO PERJE

Posle mnoštva pohvala i nagradfa pao je u nemilost jugoslovenske vlasti. Odgovorio je umetničkim stvaralaštvom i rečima: #Čovek se tuče, ušao je u igru. U ring!

Autor: Vesna Živković

* Nikud bez nje

KOŠULJA S KOSIM OKOVRATNIKOM

Nosili su je svi - i muškarci, i žene, i deca. Zašto je kosovorotka bila  toliko omiljena?

Autor: Russia Beyond

* Naravno, tu je i Garfild...

I još mnogo toga.

Čitajte Politikin Zabavnik!

 

Dylan Dog #422

 

Scenario: Cavaletto Andrea

Crtež: Possenti Christopher

Naslovnica: Cestaro Gianluca, Cestaro Raul

Usamljeni kauboj se vratio na velika vrata: “Talični Tom” dobio prostor koji odavno zaslužuje

 

On je najveći kauboj ikada. Poteže brže i od svoje senke. Lasom čini čuda. Uvek putuje ka zapadu, jašući Džolija, uz pesmu “Usamljeni kauboj sam ja...”. Reč je o ikoni devete umetnosti, verovatno najprodavanijem stripu svih vremena. Ako do sada niste uklavirili ko bi to mogao biti, onda morate na popravni... Naravno, u pitanju je Talični Tom. I zaista, da li postoji osoba koja nije čula za ovu facu? Teško. Naročito ne na ovim prostorima.

Vratimo se malo u prošlost. Strip kultura je bila i te kako razvijena u Jugoslaviji. Prednjačila je u odnosu na većinu iz regiona. Gotovo da nije postojao važniji strip junak, koji nije izlazio u štampi bivše nam države. Raspadom “Juge”, nažalost, gotovo se sasvim raspala i ovdašnja strip scena. Mnogi junaci su bledeli iz godine u godinu, ali Talični Tom je uvek bio među nama. Opstajao je kroz priče, anegdote, uostalom, kao i Alan Ford. “Politika” ga je držala u životu, kroz serijal stripova, koji je definitivno ugašen pre 20 i kusur godina. Vratio ga je “Veseli četvrtak” 2010. godine, iz štampe je svetlost dana ugledalo samo 10 naslova. I opet - katanac na Taličnog. A on je zaslužio mnogo više. Da opstane. I traje.

Moram priznati da sam pomislio da će i drugom “likvidacijom” Taličnom Toma u Srbiji, on i definitivno odjahati u večnost, ali onda se pojavio jedan veliki igrač. Izdavačka kuća “Čarobna knjiga”. Kada sam video da su “čarobnjaci” pripremili veliki povratak Asteriksa, u izvanrednim integralima, odmah mi se u glavi javila ideja da će možda nekada i usamljeni kauboj dobiti tretman koji mu dolikuje. I - evo ga! Pred vama. Prvi integral “Taličnog Toma”. I, to komotno mogu da obećam, nemojte se tresti da li će i treći put doživeti tužnu sudbinu. Gotovo sam siguran da do toga neće doći. Jer sada iza Taličnog, Džolija, braće Dalton, Kalamiti Džejn i ostalih, stoji “Boss of all Bosses” stripskog izdavaštva u Srbiji (čitaj “Čarobna knjiga”). Evo šta su u toj izdavačkoj kući, između ostalog, napisali povodom izlaska prvog integrala:

“Samo jedan kauboj poteže revolver brže od svoje senke! To je Talični Tom, junak istoimenog frankobelgijskog stripa, jednog od najpopularnijih evropskih stripova svih vremena i jednog od najčitanijih i najvoljenijih stripskih naslova na teritoriji bivše Jugoslavije. Taj upečatljivi usamljeni kauboj, koji na kraju epizode na svom konju odlazi u zalazak sunca, u sebi objedinjuje mnoge stereotipe klasičnog junaka Divljeg zapada - sposoban je i brz, inteligentan i uvek spreman za akciju, zaštitnik je nejakih, sa izraženim osećajem za pravdu i mesto ga ne drži. Ali pripovedanje o njemu je istovremeno sasvim jedinstveno, obojeno neponovljivim humorom, a podvizi koje doživljava retko se viđaju čak i u tako bogatom žanru kao što je vestern. Odeven u prepoznatljivo odelo sa crvenom maramom i šeširom, lik Taličnog Toma se u svojim pričama susreće i suočava sa brojnim dobrim i lošim ličnostima, onim izmišljenim, ali i onim koji pripadaju američkoj istoriji i folkloru. Odajući priznanje jednom od najčuvenijih stripskih junaka, “Čarobna knjiga” pred čitaoce s ponosom donosi kompletnog Taličnog Toma, od Morisovih davnih početaka, do novijih ostvarenja autora koji su nasledili serijal.”

Dakle, eto, potvrda o opstanku Taličnog je tu... Ukoliko zaista postoji osoba nije čula za ovog vrcavog lika, a posebno zbog upoznavanja sa najmlađom populacijom, evo u najkraćem mogućem da vam predstavim “Taličnog Toma” onako kako ja gledam na njega:

Autor ovog humorističnog vestern stripa je belgijski crtač Moris. U Jugoslaviju je usamljeni kauboj dojahao na stranicama lista “Kekec” i u “Crtanim romanima” - kao Srećko Munja. Da, da, tako najpre bio nazvan onaj čije je ime u originalu “Lucky Luke”. Vrcavim humorom i prijatnim crtežom, odmah je pobrao sve simpatije. Kasnije je, među ostalim junacima, bio jedna od perjanica strip revije “Panorama”, zatim i njene naslednice “Stripoteke”. “Politika” ga je izdavala i zasebno, krasio je i stranice “Asteriksovog zabavnika”...

Talični je rođen 1946. godine u strip magazinu “Spiru”. On je, pored Asteriksa i Tintina, jedan od najprepoznatljivijih likova devete umetnosti, naročito belgijsko - francuske škole. Serijal prepričava avanture flegmatičnog i mršavog kauboja Taličnog Toma kako putuje po Divljem zapadu, zajedno sa svojim konjem koji govori - Džolijem Džamperom. Iako je a kauboj, Talični se retko prikazuje kako čuva krave, a najčešće je viđen da služi svojoj zemlji kao zaposleni, koga je specijalno unajmila vlada Amerike, u ulogama šerifa ili gradonačelnika. On je izmišljeni lik, ali strip serijal je poznat po tome što je na svoje stranice stavio i istorijske likove, kao što su Džesi Džejms, Kalamiti Džejn, sudija Roj Bin, detektiv Pinkerton, Mark Tven... Naravno, najpoznatije zloće i najveći protivnici Taličnog Toma su braća Dalton, zapravo njihova banda. Džo, Džek, Vilijam i Averel - svaki viši i gluplji od prethodnog - kao i mama Dalton.

Izgled Taličnog Toma inspirisan petoricom američkih glumaca, Tomom Miksom, Vilijamom Hartom, Rojom Rodžersom, Džinom Otrijem i - Garijem Kuperom, za koga se zapravo i najviše vezuje. Mlađa populacija ovog čuvenog glumca iz vestern filmova najpre će prepoznati u onoj bezvremenskoj rečenici Tonija Soprana “Gde su nestali ljudi poput Garija Kupera, jakog, tihog tipa”. Tvorac Taličnog, čuveni Moris, sarađivao sa brojnim scenaristima, od kojih je napoznatiji Rene Gosini (to je bila zlatna era Taličnog). A pesmu “Usamljeni kauboj” kojom se završava svaka epizoda Taličnog Toma, Moris je pozajamio iz filma “Izdaleka dođe Džons”, u kojeme glavnu ulogu igra Gari Kuper (gle čuda).

Poduhvatom izdavača “Čarobna knjiga” pred vama se nalazi prvi integral junaka detinjstava miliona u prethodnih 75 godina. Nezaobilazni lik, jedan od kamena temeljaca “devete umetnosti”. A na našem tržištu, konačno, biće izdat kompletan opus. Trk u knjižare i striparnice!

Čak i ako niste ljubitelj stripova, a svakako volite da čitate, da se nasmejete, opustite, razgalite, onda Taličnog Toma jednostavno morate da uzmete u šake. Siguran sam da će vam svet biti lepši i budućnost svetlija.

Autor: Veljko Ivanović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta https://www.blic.rs/kultura/vesti/usamljeni-kauboj-se-vratio-na-velika-vrata-talicni-tom-dobio-prostor-koji-odavno/8fml0tm?fbclid=IwAR3SOynZqHdXlWEOj3qUPkhvg40fuyBvG6Q2IGpq04vhAhzDi30kUqXh_ug

Zagor original #19 - Sveti jelen

SCENARIO

Guido Nolitta

CRTEŽ

Enzo Chiomenti

Gallieno Ferri

NASLOVNICA

Gallieno Ferri

BROJ STRANICA

82

ORIGINALNI NASLOV

Il cervo sacro

ORIGINALNI BROJ

19

 

Kultni strip “Betmen: Zemlja jedan” na srpskom jeziku: Mračni vitez za novi milenijum

 

Izdavačka kuća “Čarobna knjiga” objavila je kultni strip “Betmen: Zemlja jedan” na srpskom jeziku u vidu raskošne integral knjige.

Izvanredna priča o porijeklu mračnog viteza u okviru renomirane biblioteke “Zemlja jedan” donosi kompletno izdanje koje obuhvata sve tri toma ovog serijala! U tradiciji bestselera “Njujork tajmsa” scenarista Džef Džons i crtač Geri Frenk u ovom grafičkom romanu “DC komiksa” osmišljavaju novu mitologiju Mračnog viteza, u kojoj ne treba očekivati ništa poznato. Njihov Betmen nije heroj. On je samo čovjek. Grešan, ranjiv i bijesan...

- U Gotamu, u kom nije moguće raspoznati prijatelje od dušmana, susrešće se sa više prepreka nego ikad prije. U sumanutom pohodu na prave ubice svojih roditelja niko neće moći da ga zaustavi, pa čak ni Alfred. I ne samo to, naći će se u savezu sa gradskim čelnicima, u borbi protiv kriminalnog sloja Gotama. Suočiće se sa starim i novim zlikovcima i moraće da uposli mrežu agenata i pomoćnika. A kada bude otkrio istinu koja se krije iza brojnih misterija, cijeli njegov svijet će se urušiti - piše u najavi stripa.

Američko izdanje objavljeno je u tri toma, koji su izlazili 2012, 2015. i 2021. godine. Scenarista Džef Džons, koji stoji iza ovog remek-djela, proslavio se svojim radovima na rekonstrukciji i oživljavanju “DC” junaka, poput Supermena, Čudesne žene i Fleša  u alternativnim univerzumima nazvanim “Zemlja jedan”, da bi se kasnije uključio i kao scenarista i producent  u filmskim projektima studija “DC films”.

Dejmon Lindelof, koautor i izvršni producent serija “Izgubljeni i “Nadzirači”, kaže da je ova novela vratila njegovu vjeru u ovaj strip.

- Baš kada ste pomislili da priča o Betmenu ne može biti svježa, stižu Džons i Frenk i spektakularno vam dokazuju da niste u pravu. Originalan, iznenađujući i osjećajan, “Betmen: Zemlja jedan” je strip koji morate pročitati - napisao je Lindelof.

Slično mišljenje ima i Dejvid Gojer, scenarista i  koautor filmova “Betmen: Početak”, “Uspon Mračnog viteza” i “Čovjek od čelika”, koji za ovaj strip tvrdi da je novo rađanje popularnog junaka.

- Nakon što su uspješno iznova osmislili Čovjeka od čelika u stripu “Supermen: Tajno porijeklo”, Džef Džons i Geri Frenk uložili su svoj talenat u Brusa Vejna i još jednom dokazali da se legenda o Betmenu u pravim rukama još uvijek može oblikovati. Alfred kao bivši kraljevski marinac, Pingvin kao istinski jeziv, sadistički zlikovac. Sjajno - rekao je Gojer.

Srpsko izdanja izlazi u tvrdom povezu, na 464 strane u boji, formata 15x28 cm.

Crtač

Geri Frenk (rođen 1969) britanski je strip crtač poznat po tome što je crtao stripove “Midnight Nation” i “Supreme Power”, koje je napisao Majkl Strazunski. Takođe je radio sa  Piterom Dejvidom na “Nevjerovatnom Hulku” i “Superdjevojci”. Imao je seriju “Kin” koju je sam napisao 2000. godine. Njegov partner Džef Džons smatra da je Frenkova interpretacija Supermena i Betmena najbolja u njegovoj generaciji i da je jedini drugi umjetnik u istoj ligi sa Frenkom u tom pogledu Kurt Svon.

Autor: Branislav Predojević

Tekst i fotogrtafija preuzeti sa sajta https://www.glassrpske.com/cir/kultura/kultura_vijesti/kultni-strip-betmen-zemlja-jedan-na-srpskom-jeziku-mracni-vitez-za-novi-milenijum/383093

Blek #97

SCENARIO

Svetozar Obradović

CRTEŽ

Sibin Slavković

Branko Plavšić

NASLOVNICA

Antonio Canale

BROJ STRANICA

224

ORIGINALNI NASLOV

Bagarre a Boston

ORIGINALNI BROJ

118

 

Dylan Dog Ludens extra #142 - Vatra

SCENARIO

Giuseppe De Nardo

CRTEŽ

Bruno Brindisi

NASLOVNICA

Angelo Stano

BROJ STRANICA

96

ORIGINALNI NASLOV

L’incendiario

ORIGINALNI BROJ

262

 

Tutto Tex #607

 

Scenario: Boselli Mauro

Crtež: Ginosatis Yannis

Naslovnica: Villa Claudio

Ostri ritmi

 

Pod svobodnim soncem

 

Fibrin virtualni Interliber

Poštovani ljubitelji stripa,

Fibra ni ove godine neće biti prisutna na Interliberu, koji (bi se trebao) održati od 9. do 14.11.2021. Smatramo da se u ovim pandemijskim okolnostima sajam ne bi uopće trebao održati, ali u svakom slučaju, ako se i održi, Fibra neće biti prisutna. S obzirom na to da je Fibri Interliber u principu vrhunac godine, vrijeme kad izdamo najviše novih naslova, vrijeme kad imamo najbolje popuste i kad dijelimo poklone, odlučili smo zato umjesto fizičkog Interlibera ponovo održati ovaj virtualni, na našem webshopu. Tako ćete na www.fibra.hr od 9. do 29.11. moći kupiti sve naše naslove uz poseban popust od 25% pa čak do 80%.

Odlučili smo se na popust od 25% pošto inače na Interliberu imamo dodatnih 5 ili 10% popusta na kupovinu od 10, 20 ili više izdanja. Kako zbog tehničkih razloga taj inkrementalni količinski popust nismo mogli implementirati na webshopu, onda smo odlučili staviti tih srednjih 25% popusta za sve. Unaprijed hvala na razumijevanju!

MAJICE:

I ove smo godine, sad je već to postala tradicija, pripremili lijepe poklone za naše kupce - svaki kupac koji kupi stripove u iznosu većem od 500 kuna na poklon dobiva jednu od ovih pet majica:

Za kupovinu u iznosu većem od 1000 kuna, na poklon idu dvije majice, za 1500 kuna tri majice, za 2000 kuna četiri majice i, konačno, za kupovinu od preko 2500 kuna, dobijate na poklon svih pet ovogodišnjih majica. Nije moguće dobiti više od pet majica prilikom jedne kupovine, bez obzira na iznos. Količine su ograničene, majice dijelimo sve do isteka zaliha!

Nadamo da ćete u našem katalogu pronaći nešto za sebe i unaprijed se zahvaljujemo na kupovini i podršci u ovim čudnim vremenima!

Fibra

https://www.fibra.hr/vijesti/fibrin-virtualni-interliber/73/