Kinoteka #57

 

Novi, 57. broj časopisa Kinoteka, koji je upravo izašao iz štampe, podseća na stvaralaštvo velikana srpskog glumišta Pavla Vuisića, kao i na buran život najviše ekranizovanog američkog pisca Ernesta Hemingveja, donosi analizu ženskih likova u delima Bore Stankovića i njihovim filmskim verzijama.

Posebnu pažnju privlači ekskluzivni intervju s holivudskom zvezdom Metom Dejmonom. Tu su i osvrt reditelja Srdana Golubovića na film njegovog oca Predraga Golubovića „Sezona mira u Parizu“, najava osnivanja svojevrsne filmske sekcije za mlade, tekstovi o nedavno preminulim filmskim umetnicima…

„U septembru nastavljamo bioskopske projekcije s nadom da će nas sve poslužiti zdravlje i da nas brojevi neće primorati na novu razdvojenost i izmene termina i načina izvođenja projekcija“, poručuje u uvodnoj reči direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Ovo izdanje časopisa otvara velika fotografija iz filma Puriše Đorđevića „Leto je krivo za sve“ (1961), najnovijeg ostvarenja koje je digitalno restaurisano u projektu A1 Kinoteka.

Spenser Trejsi i Ernest Hemingvej na snimanju filma „Starac i more“ (1958)

U rubrici „Književnost i film“ Ana Maria Rosi piše o Ernestu Hemingveju, čiji su romani, pripovetke, kao i njegov život, bili inspiracija za čak 89 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova i serija, na koje je on gledao kao na zabavu koja ga nije previše radovala. „Više su ga radovali glumci s kojima se družio i pio. Neke druge stvari činile su njegov život smislenim, pre svega pisanje“, ističe autorka, navodeći da je Hemingvej, dobitnik Pulicerove i Nobelove nagrade, bio raspusnik, alkoholičar i očaravajuće zanimljiv lik, učesnik u dva svetska rata i Španskom građanskom ratu, zaljubljenik u koridu, lov, ribolov, mačo muškarac kojeg su žene obožavale…

Fotografija Katarine Radivojević na naslovnoj strani, iz aktuelnog filma „Nečista krv – greh predaka“, najavljuje tekst Đorđa Bajića koji analizira ženske likove u delima Bore Stankovića i njihovim ekranizacijama. Najnoviju adaptaciju, po scenariju Vojislava Nanovića u režiji Milutina Petrovića, ocenjuje kao do sada najbolju. Sofka, Koštana i drugi Borini ženski likovi gotovo su uvek puni tragizma i strasti, prigušeni i mučeni strogim i surovim „moralnim zakonima”, a u novom filmu Tašana, Cona i Anđa „daju sve od sebe da se izbore za svoje mesto u okrutnom svetu kome pripadaju, pritom ljubomorno čuvajući svoju posebnost… Patrijarhat ih sputava, mrvi i ubija, ali nije uspeo da svima slomi duh“, piše Bajić.

Tu je i njegov tekst „U čast Selme Karlovac: Život i karijera prve filmske Koštane“, o glavnoj glumici Nanovićevog filma „Ciganka“ (1953).

Sandra Perović je razgovarala sa slavnim holivudskim glumcem, scenaristom i producentom Metom Dejmonom, između ostalog o tome kako je otišao u Oklahomu, među radnike na naftnoj platformi da bi uverljivo izgradio lik glavnog junaka u angažovanom filmu „Stilvoter“ Toma Makartija. „Najvažnije je posmatrati stvarne ljude i provoditi vreme s njima“, rekao je Dejmon. Na pitanje o pandemiji odgovorio je da mu se smučila. „Vakcinisan sam. Želim da idemo dalje. Ono što sam osećao u proteklih osamnaest meseci jeste da je celo ovo iskustvo s pandemijom nehumano. Treba da se povezujemo, da budemo zajedno“, istakao je Dejmon, a govorio je i o svojoj posvećenosti zaštiti životne sredine i humanitarnom radu, odnosu prema Obami, o svom poznatom filmu „Obećana zemlja“ (2012) i predstojećoj premijeri „Poslednjeg duela“…

Reditelj Srdan Golubović u rubrici „Iz ličnog ugla“ piše o svom ocu, reditelju Predragu Goluboviću i njegovom filmu „Sezona mira u Parizu“ (1981), čija se restaurisana verzija priprema u okviru projekta A1 Kinoteka.

„Vulkan glume“ naslov je teksta Marijane Terzin Stojčić povodom 95 godina od rođenja Pavla Vuisića, višestruko nagrađivanog i popularnog glumca koji je u više od 120 filmskih uloga pokazao impresivan dar za sve žanrove. „Uz fotogeničnost njegovog habitusa ravnopravno stoji i njegova izvanredna moć da jednim gestom i pogledom pređe granice platna i osvoji gledalište. Utisak da ne glumi – nikad ne preigravajući, već svojim karakterom savladavajući junaka kojeg tumači – prati ceo opus Pavla Vuisića, glumca i čoveka koji je bez svesne namere uspeo da stigne do vrha glumišta“, ističe autorka.

Tu je i beleška o Legatu Pavla Vuisića u Kinoteci, gde se nalaze njegove nagrade, ali i šubara koju je slavni Orson Vels nosio na snimanju Bitke na Neretvi i poklonio Vuisiću, o čemu piše dr Milja Jelenić.

U tekstu „Kinoteka i mladi“ Radiša Cvetković najavljuje novu aktivnost u Jugoslovenskoj kinoteci – svojevrsnu filmsku sekciju na kojoj će srednjoškolci prolaziti „azbuku” filma, upoznajući se sa simbolima, jezikom i opsegom filmske umetnosti, i to kroz teoriju i praktičan rad.

Rubrika „Sa polica bibloteke“ donosi prikaz zbornika „Film i omladina“ (1957), objavljenog nakon savetovanja filmskih i prosvetnih radnika u vreme socijalističke Jugoslavije o tome kako film utiče na decu i mlade, na koji način upotrebiti film kao vaspitno sredstvo, kakve filmove deca zaista vole. O tim pitanjima referate su podneli prvi direktor Kinoteke Milenko Karanović, reditelji Veljko Afrić, Dušan Makavejev i drugi.

O izložbi „Mad About Hollywood“, koja je ovog leta bila postavljena u Instututu Servantes i u Kinoteci, piše Mladen Savković. Ta izložba fotografija otkriva tragove koje su sredinom prošlog veka u Madridu ostavile filmske zvezde zlatnog doba Holivuda dok su radile i živele u španskoj prestonici.

U ovom broju časopisa objavljen je 16. odlomak iz knjige Vladimira Petrića „Razvoj filmskih vrsta“, a tema je avanturistički film.

Program „Šok koridor predstavlja“ posvećen je Vilijamu Gerdleru, reditelju koji je život posvetio filmu, za samo šest godina snimio devet naslova, ali je baš kada je počeo da osvaja svetsko tržište – poginuo, sa svega trideset godina, u padu helikoptera kojim je leteo tražeći lokacije za sledeći film. Kako piše Nenad Bekvalac, „znao je da njegovi filmovi nisu najbolji. Nije pokušavao da pravi one koji će osvajati nagrade, samo je želeo da ih snima. Pravio ih je brzo i jeftino, a mnogi su plaćali da ih gledaju. Stekao je kultni status, koji se održao do danas“.

U rubrikama „Tragovi na filmu“ i „In memoriam“ časopis donosi tekstove o nedavno preminulim umetnicima. Među njima su američki reditelj Ričard Doner, o kome piše Đorđe Zelenović, ruski glumac Petar Mamonov i ruski reditelj Vladimir Menjšov (Branislav Erdeljanović), francuski glumac Žan-Fransoa Stevnen, američki glumac Ned Biti i nemački reditelj Peter Flajšman (Nenad Bekvalac), italijanska glumica i pevačica Rafaela Kara i češka glumica Libuše Šafrankova (Marijana Terzin Stojčić), američki glumac Aleks Kord (Bojan Kovačević).

Uz časopis je štampan i dodatak – raspored programa u salama Kinoteke u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj ulici.

JUGOSLOVENSKA KINOTEKA REPERTOAR SRPSKI FILM ČASOPIS KINOTEKA

Previous StoryIzložba „Velikani srpskog glumišta“ u Kinoteci

Next StoryRestaurisana „Sezona mira u Parizu“

Tekst i fotografije preuzeti s sajta https://www.kinoteka.org.rs/objavljen-57-broj-kinoteke/