Lučani Seki, alijas Maks Bunker, scenarista kultnog stripa, govori za "Novosti": Uvek mi je drago kada čujem da je to postalo kulturni fenomen, tako je i danas. Često se osećam kao Broj Jedan
RIM - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA
GENERACIJE su rasle, u Italiji i u bivšoj Jugoslaviji, uz slavnog tajnog agenta Alana Forda, koji je, kao i sam strip, nedavno proslavio pola veka. "Otac" ovog vitalnog pedesetogodišnjaka je legendarni Maks Bunker, čije je pravo ime Lučano Seki, a sa kojim je u početku radio crtač Roberto Raviola, čuven pod pseudonimom Magnus. Tokom vremena menjali su se crtači, strip je doživljavao uspone i padove, a nigde nije postao takav pop-kulturni fenomen kao na eks-ju prostoru.
Na kritike čitalaca i štampe, Bunker je odgovarao da je ovaj strip "satira, i da samo govori o nekim aspektima tadašnje zajednice i realnosti, o onima o kojima je i italijanska crna hronika nudila svakodnevno informacije".
Bunker, koji živi u Milanu, kratko ali rado odgovara na naša pitanja i ekskluzivno, za "Novosti", priča o svojim junacima, koji su samo tri godine posle pojave u Italiji osvojili i Jugoslaviju (od 1972. i to najpre preko zagrebačkog "Vjesnika").
- Tajna uspeha "Alana Forda" je u njegovom sadržaju. Karikaturalni strip u crno-beloj tehnici predstavljao je jednu vrstu obrazovanja za sve generacije - kako se nosiš sa životnim nevoljama u velikom gradu, sa sebičnim sugrađanima, pohlepnima, političarima, kriminalcima... Kritika se odnosila na prozapadnu politiku i kapitalizam, ali i na komunizam, rasizam i druge društvene pojave. Dakle, jedna ekipa tajnih agenata sa ličnostima i grotesknim humorom.
I danas se čuju čuvene dosetke ili pošalice iz "Alana Forda": "Bolje ispasti budala nego iz voza", "Bolje izdati knjigu nego prijatelja", "Alane, bežimo, njih su dvojica a mi smo sami", "Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj", "Bolje živeti sto godina kao milioner nego sedam dana u bedi", "Ko spava nije budan"... Na to njihov autor kaže:
- Uvek mi je drago kada čujem da je to postalo kulturni fenomen, tako je i danas u Italiji, to se prenosi sa generacije na generaciju, volim ono ser Oliverovo "Cena? Prava sitnica".
Seki i Roberto Raviola
* Uzor za lice Alana Forda bio je realan lik, i to glumca Pitera O`Tula?
- Da, Alan Ford je jedini lik koji nije karikaturalan u ovoj grupi. Imao sam potrebu za jednim istinski lepim dečkom, tako sam odabrao Pitera, iako je i pored takvog izgleda po karakteru bio više karikatura nego heroj.
* U bivšoj Jugoslaviji strip je bio veoma popularan, možda više nego i u Italiji, a u jednom periodu bivao je i cenzurisan?
- U Italiji nije bilo cenzure, u Jugoslaviji da, ali mislim da je to trajalo kratko.
* Koje je danas najveće tržište vaših crtanih junaka?
- Nekada su bile SAD, danas ne znam, bio sam u Kini, valjda je to najveće, na tabli u mom stanu piše "Lučano Seki, ogromni visoko poštovani ilustrator scenarista stripa". Bitno je da junaci žive i prenose se sa generacije na generaciju.
* Kao tvorac serijala, za koju ličnost ste najviše vezani?
- Bez sumnje je to Broj Jedan. Često se osećam kao on.
* Kada bi danas trebalo da izmislite jedan novi lik, ko bi to bio?
- Jedna žena, privatni detektiv, sposobna, vešta da puca, bez ikakvog straha.
Autor: Milica Ostojić
Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар