Ove godine navršava se pola veka od pokretanja jednog od najpopularnijih stripova na ovim prostorima - Alana Forda. Strip je ozbiljniji uspeh doživeo jedino u Italiji i tadašnjoj Jugoslaviji gde je postao svojevrsni pop kulturni fenomen. Nema sumnje da je za to bio dobrim delom zaslužan i prevod Nenada Brixy-ja. Ovim povodom donosimo vam intervju Maxa Bunkera za nekadašnji magazin XZabava.
XZ: Kad i kako ste izmislili Alana Forda?
Max Bunker: Alan Ford? To je ideja koja se dugo razvijala u meni. U mojoj prirodi je ponajviše izražena ta humorističko-satirična crta koju do tog momenta nisam imao načina da izrazim. Napisao sam prvi scenario 1967. i više ga puta preradio dok nije izišla definitivna verzija prvog broja. U načelu, ideja je bila napraviti satiru na James Bonda, po sistemu: koliko je on organiziran - toliko su ostali oko njega dezorganizirani. I ideja je profunkcionirala.
XZ: Šta mislite, da li je prošlo vreme satire u stripu?
MB: Da, prošlo je vreme satire. Kako političke, tako i socijalne. To više nije u modi. Alan Ford nekako preživljava jer je postao neka vrsta institucije.
XZ: Da li vam je poznato koliko je Alan Ford bio popularan u bivšoj Jugoslaviji? Čitave generacije su odrasle uz njega. Alan Ford je imao ogroman uticaj na nas. Mi u Beogradu skoro da smo počeli da govorimo hrvatskim dijalektom, pošto je prevođen u Zagrebu.
MB: Ovo što mi govorite mi liči na ono što mi se desilo i u Italiji. Danas nailazim na ozbiljne akademske građane koji zauzimaju značajne položaje u društvu koji mi pišu i govore upravo vrlo slično kao što vi kažete da se desilo Jugoslovenima.
XZ: Postoji jedan nastavak Alana Forda u kojem je lik diktatora očito inspirisan Titom, i ta epizoda kod nas nikad nije izašla. Da li ste tu odluku donijeli svjesno, znajući da Alan Ford izlazi i kod nas?
MB (ne prevodimo odgovor): Assolutamente no!
XZ: Šta se desilo s Magnusom? Zašto je prestala vaša saradnja posle 75. nastavka?
MB: Magnus je dugo pokazivao želju da pravi stvari potpuno svoje: temu, scenario i crtež. Posle 10 godina suranje, odlučio sam se na novu avanturu. Zamenio sam ga drugim crtačem, Paolom Piffarerijem, koji je, osim što je imao drukčiji stil, takođe znao dobro da crta.
XZ: Čime se kasnije bavio Magnus? Da li je on uticao na vaše scenarije?
MB: Radio je razne stripove među kojima i "La Compagnia della Forca" (Družba lupeža), "Milady" i mnoge druge koji mi sad ne padaju na pamet. Teško mi je da se setim i svojih likova, a kamoli od drugih. Bio bih jako loš autor kad bih zavisio od svog crtača. Istina je u tome da onaj koji radi scenario mora da vodi crtača. Crtač je kao glumac na filmu, a onaj koji piše je kao reditelj.
XZ: Je li bilo neke svađe prilikom rastanka?
MB: Nikakve. Saglasan rastanak. Uvijek smo bili u najboljim mogućim odnosima.
XZ: Jeste li ikad upoznali Nenada Brixyja, našeg prevodioca Alana Forda?
MB: Nisam, ali mislim da je delom on zaslužan za uspijeh Alana Forda kod vas. Oni koji znaju italijanski i hrvatski rekli su mi da je stil potpuno ispoštovan.
XZ: Danas radite strip o Kerry Cross, bivšoj agentici FBI, lezbejki. Ovaj strip se u potpunosti razlikuje od Alana Forda. Humora, na primer, nema uopće. Zašto?
MB: Kerry Cross je moderna avantura. Ona je malo povratak na moje početke, na stripove kao što su bili Satanik i Kriminal. Oduvjek su postojala dva lica Maxa Bunkera, jedno satirično i ono drugo, sklono thrillingu.
Tekst i fotografije preuzete sa sajta hellycharry.com
Нема коментара:
Постави коментар