Pedeset godina Stripoteke

Jednog majskog jutra pre pola veka na kioscima je osvanuo prvi broj novog magazina posvećenog stripu. Nedugo potom taj časopis postao je omiljen „od Vardara do Triglava” i svojim sadržajem stekao je simpatije ljubitelja stripa i njihovu višedecenijsku vernost, te ima i takvih koji su jutrošnji, čak 1173. po redu, broj kupili na istom ćošku na kom su kupili i prvi. Taj ritual s vremenom je postao tradicija. I mada ima onih koji tvrde da su pedesete najbolje godine, one u kojima se beru plodovi kombinacije snage i iskustva, nećemo kriti da je Stripoteka, premda se s prolaskom mladosti dostojanstveno suočila, dama u ozbiljnim godinama. Ipak, ako se nekada i pojavila poneka bora, ona je samo naglasila njen diskretni šarm. U skladu s tim, cilj ovog osvrta na lepu i slavnu prošlost nije da izazove nostalgični sentiment, već da nam zagolica maštu pred decenijama koje tek dolaze.

Doba kad se rodila Stripoteka u mnogo čemu bilo je različito od našeg. Ponekad nam se može učiniti da je svega nekoliko valjanih stvari koje još traju (među kojima nesumnjivo i Stripoteka) jedina spona s tim danima. Prošlo je pedeset godina, mnogi čitaoci Stripoteke, iako možda u istim gradovima, danas žive u drugim i značajno drugačijim državama. Strip je još od tridesetih godina prošlog veka bio jedna od omiljenih zabava za mlade i taj status se učvrstio u narednim decenijama, dok je među odraslima sve češće vrednovan kao umetnički izraz. Tada nije bilo luksuzno opremljenih, albumskih izdanja, kakvih danas imamo u izobilju, ali čim se društvo oporavilo od posledica Drugog svetskog rata, pop-kultura je počela da cveta, a mnoštvo specijalizovanih revija gotovo svakodnevno je na naše kioske donosilo svakovrsne stripove. Krajem šezdesetih redovno su izlazili Politikin zabavnik (već tada magazin s višedecenijskom tradicijom), Plavi vjesnik i Superstrip biblioteka s nizom edicija različitih žanrova (ova iz izdavačke kuće Vjesnik), Kekec (Borba, Pionir i Novosti), Novosti za mlade (Novosti), Biblioteka Lale i Nikad robom s Mirkom i Slavkom u glavnim ulogama, Miki i Mikijev almanah s lepezom Diznijevih stripova, Zenit (Dečje novine), Crtani romani, rezervisani za dobre kaubojce, Zlatna serija i Lunov magnus strip s Bonelijevim herojima i, za našu priču najvažnija, Panorama (Forum). Kiosci su bili ispunjeni ovim kolažnim magazinima koji su čitaocima prezentovali stripove iz raznih delova sveta. Tiraži su bili, spram današnjih okolnosti, nepojmljivo veliki, a izdanja, iako skromno opremljena, jeftina i svima dostupna.

Strip-revija Panorama izlazila je od 1965. do 1971. i za tih šest-sedam godina izašlo je 318 brojeva. Bila je to revija velikog formata i izlazila je najpre svakog utorka, a kasnije četvrtkom – i u prvih stotinu brojeva imala svega 16 strana po broju. U prvom broju je na naslovnoj strani bio Umpah Pah, a urednik je bio Tomislav Ketig. Revija je bila kolažnog tipa i na tih šesnaest strana bilo je predstavljeno čak sedam-osam različitih stripova na po jednoj ili dve table. Panorama je predstavljala tada aktuelne stripove, kao što su Karl Viking, Džef Kob, Olak gladijator, Dan Kuper, Džoni Panter, Den Deri, Lik Orijent, Talični Tom, a nešto kasnije su to bili Koko Bil, Riđobradi, Gaston, Asteriks... Kao što znate, mnogi među pobrojanima stekli su reputaciju klasika. Međutim, uprkos tome, revije koje su se držale kolažnog koncepta krajem šezdesetih počinju da beleže pad prodaje.

Rođenje Stripoteke

U 174. broju Panorame (februar 1969) redakcija se obratila čitaocima i pozvala ih da joj pišu o svojim mišljenjima, utiscima, predlozima... U narednih nekoliko brojeva objavljivana su pisma čitalaca, afirmativna, ali i ona s kritikama, i odgovori redakcije. Jedan od najčešćih zahteva bio je da Panorama počne da povremeno izdaje vanredne brojeve u kojima bi bile objavljivane celovite epizode pojedinih junaka. Vrednost jedne redakcije ogleda se, između ostalog, i u tome koliko je spremna na promene i korake u skladu sa željama svojih čitalaca. Tako je 17. aprila 1969, u 183. broju Panorame, najavljeno je da će, na zahtev čitalaca, a u skladu s planovima redakcije, već sledećeg meseca, u maju 1969. godine, izaći prvi broj „Panoraminog mesečnika”, na „znatno povećanom broju strana, s koricama na finoj hartiji i u boji i po pristupačnoj ceni”, a u kom će biti u celosti objavljena jedna epizoda Umpah Paha. Ovo je pravi trenutak da se upotrebi, u tekstovima posvećenim jubilejima neizostavna, fraza „ostalo je istorija”. U maju 1969. godine na kioscima se pojavio prvi broj novog magazina. Na naslovnici je stajao Umpah Pah, unutra je bila jedna epizoda koja je već bila objavljena u nastavcima u Panorami (Dupli skalp; što je izazvalo malo negodovanje jednog broja čitalaca), a primerak je koštao dva i po tadašnja dinara (što je bilo dva i po puta skuplje od „redovne” Panorame).

U narednim mesecima i godinama nizali su se stripovi koji će postati zaštitni znak Stripoteke: Talični Tom, Asteriks, Krcko, Spiru, Gaston, Riđobradi, Poručnik Bluberi, Tarzan, Bim i Bum, Iznogud (kao Harun al Prašid), Tangi i Laverdir, Koko Bil, Rip Kirbi, Modesti Blejz, Flaš Gordon, Mandrak, Princ Valijant, Popaj, Hogar, Porodica Tarana, Konan, Tor, Srebrni Letač, Stiv Kenjon, Korto Malteze, Valerijan, Aster Blistok... To su samo oni najpoznatiji. Uporedo s njima objavljivani su i stripovi Branka Plavšića, Branislava Kerca, Svetozara Obradovića, Sibina Slavkovića, Dušana Vukojeva, Đorđa Milovića, Rajka Miloševića, Igora Kordeja, Željka Paheka, Dejana Nenadova, Petra Meseldžije, Leonida Pilipovića, Milana Jovanovića, Marka Stojanovića i brojnih, brojnih drugih srpskih i jugoslovenskih autora.

Format magazina je tokom celog postojanja ostao nepromenjen. U početku je pored naslova sa imenom glavnog junaka, u dnu naslovnice, diskretnim slovima stajalo ime ove vanredne serije: Stripoteka Panorama. Taj naslov se zadržao sve do 81. broja, kad je promenjen, zajedno s logotipom, u današnji naziv Stripoteka. Logotip je promenjen još samo jednom, u prvom dvobroju 150/151, u martu 1974. Jedina razlika između tadašnjeg logotipa i ovog koji se danas koristi jeste ta što je tada u podnaslovu pisalo „Jugoslovenska strip-revija”, dok je od #937, nakon osmogodišnje pauze u izlaženju, Stripoteka počela da se potpisuje kao „Revija svetskih stripova”. U početku su epizode pojedinačnih stripova objavljivane u celosti, ali se kasnije prešlo na kolažnu formu, koju je Stripoteka zadržala do danas.

Više od hiljadu ostvarenih snova

Ritam izlaženja se menjao tokom prethodnih 50 godina. Nakon što je Panorama ugašena u novembru 1971, Stripoteka, koja je u prvo vreme bila mesečnik, počela je da izlazi kao nedeljnik (od broja 37, jun 1972). Od marta 1974. Stripoteka izlazi u dvobrojima s dvostruko većim brojem strana, sve do broja 400 (jul 1976). Od broja 400 numeracija se vraća na pojedinačne brojeve. U prvoj polovini osamdesetih ritam izlaženja polako usporava. S nedeljnog ritma povremeno se prelazilo petnaestodnevni, da bi u junu 1985. Stripoteka ponovo postala mesečnik (#859). Neko vreme je ritam varirao, vraćao se na petnaestodnevnu dinamiku, ali se krajem osamdesetih i početkom devedesetih Stripoteka konačno ustalila u svom prvobitnom, mesečnom tempu, u kom i danas izlazi. Ovde treba zabeležiti i najteže dane Stripoteke. Kada je 1991. počeo novi rat, opšte propadanje društva nije poštedelo ni najdugovečniju strip-reviju. U julu 1992. godine objavljen je broj 936, a na naredni se čekalo više od osam godina (oktobar 1999). Od broja 937 do danas Stripoteka izlazi bez prestanka.

Redakcije i urednici

Glavni i odgovorni urednik u prvih 14 brojeva bio je Tomislav Ketig (rođen 1932), pisac, enciklopedista i esejista koji je šezdesetih radio kao urednik u Forumu. Bio je urednik Panorame i prvi urednik Stripoteke. Već od 15. broja tu dužnost je od njega preuzeo Svetozar Toza Tomić (1940–2005). Tomić je bio strip-teoretičar, esejista i urednik koji je svoj život posvetio stripu. Celu karijeru proveo je u novosadskom Forumu. Uz jednu kratku pauzu, on je stajao na čelu redakcije Stripoteke od 1970. do 1986. godine. Pedesetak brojeva, od aprila 1980. do aprila 1981, kao vršilac dužnosti urednika potpisivan je Đorđe Gros, da bi se potom Tomić vratio na svoje mesto. Čika Toza je Stripoteku uređivao do februara 1986. godine (#867). Od broja 868 (mart 1986) na kormilu redakcije Stripoteke kao glavni i odgovorni urednik je Slavko Draginčić. Draginčić (rođen 1947) istaknuti je istoričar i teoretičar stripa. Radio je kao urednik u Stripoteci još od broja 679 (decembar 1981). Nasledio ga je Sibin Slavković (rođen 1953), strip-autor i ilustrator. On je posao urednika u Stripoteci obavljao još od 946. broja (jul 2000), a glavni i odgovorni urednik bio je od #1055 (avgust 2009), pa sve do kraja 2015. godine. Od 1133. broja (januar 2016) Stripoteku uređuje redakcija Darkwooda, predvođena glavnim urednikom Slobodanom Jovićem (rođen 1972), osnivačem beogradske strip-knjižare Darkwood i istoimene izdavačke kuće, koja je u protekloj deceniji objavila oko 500 strip-izdanja.

Svi pomenuti urednici predvodili su redakcije koje su bile malobrojne, ali pažljivo selektovane. Promišljen odabir sadržaja potkrepljen znanjem i iskustvom ljudi koji svom poslu prilaze s velikim entuzijazmom ono je što Stripoteku čini svežom i aktuelnom već pola veka. Pored stripova, Stripoteka je redovno objavljivala kritičke eseje članova redakcije i saradnika: Zdravka Zupana, Veljka Krulčića, Zorana Đukanovića, Vase Pavkovića, Bojana Đukića, Aleksandara Manića, Miroslava Marića, Aleksandra Žikića, Ljubomira Kljakića, Momčila Rajina, Zorana Stefanovića, Vladimira Tadića, Dejana Savića, Nikole Dragomirovića i drugih.

Stripoteka danas

Stripoteka, sa svojom tradicijom od pola veka, danas predstavlja jedan od najstarijih strip-magazina na svetu. Ova revija svetskih stripova, kako joj stoji u podnaslovu, svojevrsna je enciklopedija na čijim stranicama čitaoci mogu naći gotovo sve relevantne stripove i dela svih značajnih autora kroz celu istoriju stripa. Gotovo da nema strip-škole ili klasičnog dela koje u njoj nije prezentovano u manjoj ili većoj meri. Stripovi iz Francuske i Belgije, stripovi iz Italije, SAD, južnoameričkih država, Kine i Japana. Naravno, i domaći stripovi. S obzirom na sve pomenuto, postaje jasno da Stripoteka predstavlja kulturno blago ove zemlje koje treba brižno čuvati. U vreme kada strip ponovo zauzima važno mesto u domaćem izdavaštvu, kada ponovo dolaze mladi naraštaji zainteresovani za čitanje, prosvetiteljska uloga koju Stripoteka ima možda je važnija nego ikad.

Autor: Milan Jovanović

Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com

http://stripvesti.com/