Novi broj časopisa Kinoteka, na čijoj je naslovnoj strani fotografija Alena Delona, donosi tekstove o Harviju Kajtelu, Žan Lik Godaru, intervjue sa francuskom rediteljkom Kler Deni i selektorom programa Kan klasik Žeraldom Dišosoaom.
Srpska rediteljka Ana Maria Rosi obrazlaže svoju listu filmova za ciklus Moj izbor. Tu su i tekstovi Đerđi Balog o mađarskim nemim filmovima i Marijane Terzin Stojčić „Gde nam je bila pamet?“ o domaćim dokumentarcima, zatim prvi deo feljtona o reditelju Aleksandru Saši Petroviću i prvi deo scenarija Gorana Markovića „Majstori, majstori!“. Nenad Bekvalac najavljuje Festival fantastike: Povratak u bioskop 6, a o pojedinim filmovima iz tog programa piše Jovan Ristić.
Broj otvara tekst o Harviju Kajtelu, kome je ovog meseca posvećen ciklus Velikani svetskog filma. „Čuveni glumac, posebno voljen i cenjen kod nas i čest gost Beograda i Srbije početkom devedesetih… rođen je 1939. u Njujorku, u Bruklinu, u porodici poljskih i rumunskih Jevreja emigranata. Zanimljivo je to što je i pored svog porekla retko kad dobijao uloge ljudi iz Istočne Evrope, već je uglavnom igrao Italo-Amerikance“, piše Đorđe Zelenović o glumcu koji se proslavio ulogama u filmovima „Ulični psi“ Kventina Tarantina, „Zli poručnik“ Ejbela Ferare, „Klavir“ Džejn Kempion i drugim, a u Srbiji je snimao „Odisejev pogled“ Tea Angelopulosa.
Sledi tekst o legendarnom francusko-švajcarskom sineasti Žan Lik Godaru, kome je Međunarodna federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila svoju godišnju nagradu za 2019. Nagrada je uručena prošlog meseca u Lozani, sedištu Švajcarske kinoteke, tokom 75. godišnjeg kongresa FIAF-a, kojem je prisustvovala i delegacija Jugoslovenske kinoteke. Žan Lik Godar, rođen 1930. u Parizu, jedan je od vodećih svetskih reditelja i jedan od poslednjih živih predstavnika francuskog novog talasa. Tokom karijere eksperimentisao je sa novim načinima pričanja priče i stvaranja filmova koji su uticali na čitav niz mlađih generacija filmskih umetnika.
Rediteljka Ana Maria Rosi sastavila je listu za ciklus Moj izbor i detaljno je obrazložila u tekstu za Kinoteku, dodajući da spisak njenih omiljenih filmova broji i pedesetak naslova. „I pored završene škole i dugogodišnjeg gledanja filmova, i dalje ne znam odgovor na pitanje zašto nam je neki film omiljen, a neki se ne zadrže. Biće da su, pored umetničkih vrednosti, razlozi obično jednostavniji i ličniji. I, naravno, nisu opšti. Filmove sa ove liste volim iz različitih razloga… Kad ljude imenom i prezimenom zovete u bioskop, red je da im kažete zašto mislite da je važno da ih vide. Pre svega, zato što su to filmovi koje je greh ne gledati na velikom platnu“, ističe Ana Maria Rosi.
Sandra Perović je razgovarala sa Kler Deni, jednom od najvažnijih i najintrigantnijih rediteljki današnjice, povodom njenog novog filma „Život među zvezdama“, o neuhvatljivoj percepciji čovečanstva. To je prvi film koji je francuska autorka snimila na engleskom jeziku i prvi koji je uradila u žanru naučne fantastike s jednom holivudskom zvezdom (Robertom Patisonom). Na pitanje o autorima koji su uticali na kreativni proces nastanka filma čija se radnja dešava u svemirskom brodu, Kler Deni je odgovorila: „Teško je izbeći uticaj Kjubrikove „Odiseje 2001“. To je svojevrstan kamen temeljac. A i Tarkovski je, istina, nešto što mi je blisko. Film kao što je „Solaris“ još je snažno prisutan u meni zbog svog vapaja za ljubavlju. Valjda čak i u „Stalkeru“ postoji dužnost da budeš muškarac ili žena, ali to ne zaustavlja ni ljubav ni emocije“.
Program Nema sreda u maju prikazuje mađarske filmove s početka 20. veka. Tim povodom objavljeni su tekstovi Đenđi Balog pod naslovom „Srpska veza – mađarski komercijalni filmovi iz Beograda“ i Aleksandra Erdeljanovića „Post scriptum ili Jedan dobar nastavak sledi“. „Veoma mnogo filmskog blaga krije se u zbirci nitratnih filmova Jugoslovenske kinoteke, a dobar deo još nije istražen. Film „Judini sinovi“, koji je pronađen u Beogradu i vraćen kući 2005. godine, sada je četrdeseti iz zbirke naših nemih filmova“, ističe arhivistkinja Mađarske kinoteke Đenđi Balog.
Za Dokumentarni četvrtak autorka programa „Gde nam je bila pamet?“ Marijana Terzin Stojčić odabrala je kratke i srednjemetražne filmove domaće produkcije koji su, kako piše u tekstu pod istim naslovom, „u vreme stvaranja hrabro ukazivali na društvene i socijalne paradokse čije posledice i danas osećamo, a pojedince su koštali života i statusa“. „Na klackalici filmskih prikaza su satire, tragedije, ironije iz kojih, nažalost, nismo mnogo naučili“, ukazuje autorka. Na primer, reditelj Živko Nikolić oslikao je filmom „Biljeg“ bezvodni krš u kojem je izgrađena hidrocentrala, donete turbine za otvaranje, a onda se neko setio da nema vode!
Urednik programa Kan klasik Žerald Dišosoa u intervjuu koji je vodila Ksenija Zelenović osvrnuo se na mali jubilej – 15 godina tog programa u okviru Kanskog festivala, kriterijume selekcije, odabrane filmove za ovogodišnju smotru, a prisetio se i učešća „Skupljača perja“ na Kan klasiku 2017. godine. „Stiče se utisak da je izbor za Kan klasik sve teže napraviti jer svake godine dobijamo mnogo više i igranih i dokumentarnih filmova iz celog sveta. Tjeri (Fremo, direktor Kanskog festivala) uvek napominje da je nekada pozivao ljude da predlažu program, a sada predlozi sami stižu, što je dokaz da je selekcija postigla svoj cilj. Program je veoma atraktivan i svedoci smo da projekcije u okviru Kan klasika pomažu potražnji i prodaji filmova. Učešćem na festivalu skreće se pažnja na činjenicu da postoji potreba za očuvanjem klasika, kao i za filmskom baštinom u novom pakovanju“, izjavio je Dišosoa.
Časopis donosi i vest da će na 72. festivalu u Kanu legendarni francuski glumac Alen Delon primiti počasnu Zlatnu palmu, koja je dodeljena kao znak priznanja njegovom izuzetnom učešću u istoriji filma.
U ovom broju započinje feljton „Portret umjetnika kao političkog disidenta: Život i djelo Aleksandra Petrovića“, na osnovu istoimene knjige Vlastimira Sudara. Knjiga je bazirana na njegovom doktorskom radu o velikom srpskom reditelju, autoru „Skupljača perja“, „Majstora i Margarite“, „Seoba“…
Kinoteka objavljuje i prvi deo scenarija „Majstori, majstori!“ Gorana Markovića, koji je i režirao istoimeni hit film u žanru komedije i drame 1980. godine.
Nenad Bekvalac najavljuje Festival fantastike: Povratak u bioskop 6, koji predstavljaju Jugoslovenska kinoteka i Beokon. U bogatom programu biće obeleženi i jubileji, uz projekcije i tribine „Matriks posle 20 godina“, „Tehnotajz – Edit i ja 10 godina od premijere“, „Zona mrtvih – 10 godina od premijere“… „Pobesneli Maks – Kako je heroj postao antiheroj“ naslov je teksta Jovana Ristića povodom četiri decenije od premijere distopijskog filma „Pobesneli Mak“s (1979) Džordža Milera, sa Melom Gibsonom u naslovnoj ulozi. Na Festivalu fantastike prikazuje se i „Dan posle“ (1983) Nikolasa Mejera, a časopis objavljuje Ristićev tekst „Pepeo nuklearne vatre ili kako je nuklearni rat uticao na filmove nuklearnog rata i obrnuto“. Tu je i kratki tekst reditelja Alekse Gajića o njegovom filmu Technotise.
U rubrici Sa polica biblioteke objavljen je prikaz monografije posvećene Hajrudinu Šibi Krvavcu (1926-1992), autoru antologijskog filma „Valter brani Sarajevo“. Knjigu je uredio Nebojša Jovanović. Ovo izdanje Akademije scenskih umetnosti iz Sarajeva vrlo studiozno i uz veliki broj fotografija predstavlja je opus i životni put reditelja koji se proslavio partizanskim filmovima, ali je bio i autor značajnih dokumentaraca u nekadašnjoj Jugoslaviji
Slobodan Aranđelović predstavlja filmove koje je odabrao za majski program iz svoje knjige „Filmski vodič Beograda (1944-1963)“, koja treba da izađe u izdanju Kinoteke.
Rubrika Tragovi na filmu donosi tekstove Marijane Terzin Stojčić o nedavno preminulim glumcima Nađi Poderegin i Igoru Perviću, kao i tekst Nenada Bekvalca o francuskoj rediteljki Anjes Varda.
U časopisu su, kao i redovno, objavljeni mesečni programi za bioskopske sale Kinoteke u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj ulici.
Нема коментара:
Постави коментар