Dok čekamo sledeći nastavak serijala „Pesma leda i vatre“, pogledali smo neke zanimljive intervjue sa slavnim autorom i odabrali nekoliko tema o kojima je govorio. Tu su najčešće i najdosadnije pitanje „Kad će ’Vetrovi zime’?“, greške u pisanju, ljudi koji ne vole njegove romane i, naravno, Vesteros.
O ljudima koji ga teraju da piše i slavi
Veoma je teško kada znate da toliko ljudi čeka na vašu sledeću knjigu, posebno što su neki od njih izrazito nestrpljivi i iziritirani. Ako pogledamo Tviter, deluje da ih ima mnogo, ali opet... Tviter naduvava taj utisak jer postoje ljudi koji ostave po 150 poruka u roku od tri dana, a svaka od njih je: „Gde su ’Vetrovi zime’?“ Recimo, kada neko bude pisao o tome kako je večeras bio na ovoj književnoj večeri, već treća poruka će biti: „Šta dođavola on radi na književnoj večeri!? Gde su ’Vetrovi zime’?“
Želim da završim „Pesmu leda i vatre“, ne želim da to ostavim nedorečeno. Još dve knjige treba da napišem i želim da kraj bude ubedljiv, želim da ljudi smatraju da su ta dela dobra. Znam da neki cinici u to ne veruju, ali zaista je istina.
Ljudi ne razumeju mnoge stvari kada je pisanje u pitanju. Ne razumeju ni da je svaki pisac drugačiji i često mi govore da dok ja napišem „Vetrove zime“, neki drugi pisci su objavili već sedam romana. Da, postoje pisci koji tako rade, postave sebi cilj da objave jednu knjigu godišnje. To je sjajno i voleo bih da sam takav, ali ne mogu, nikada to nisam mogao.
Mislim da je posredi i generacijski problem. Ljudi mojih godina, i malo mlađi, navikli su da čekaju, ali internet je stvorio generacije onih koji su navikli na instant zadovoljstva i instant odgovore. Žele to što žele i žele to odmah. Sjajne su mnoge stvari koje internet pruža, ali mi ne pomaže da pišem brže.
Nekada je zaista iritantno kada toliko glasova ponavlja da želi „Vetrove zime“. Jasno mi je, ali su veoma uporni u tom podsećanju. Sa druge strane, zaista se trudim da ne budem nezahvalan što milioni ljudi nestrpljivo očekuju moju sledeću knjigu. To je svakako bolje nego da nikoga nije briga kada će moja sledeća knjiga izaći, a to je sudbina većine pisaca.
Knjige nisu odmah postale hitovi. „Sudar kraljeva“ je samo nedelju dana bio na Njujork Tajmsovoj listi bestselera, a zatim je nestao. „Sudar kraljeva“ se kratko zadržao. Tek „Gozba za vrane“ je stigla do prvog mesta. A onda je došla serija i sve se promenilo, postao sam poznat, nikada nisam mogao ni da pretpostavim da ću biti toliko poznat. Drago mi je što mi se to dogodilo u mojim šezdesetim godinama jer mi je dalo drugačiji pogled i mogućnost da razumem zašto ljudi poput Lindzi Lohan i Džastina Bibera polude. Srećom pa sam proveo mnogo godina na zemlji pre nego što sam se našao u tom čudnom svetu slave i zvezda.
O ljudima koji ne vole njegove knjige
Moderno doba je donelo promenu u interakciji sa obožavocima.
U vreme pre interneta, moji čitaoci su mi slali pisma, na stotine godišnje, koja mi je donosio poštar. Slali su pisma mom izdavaču i on mi ih je prosleđivao. Bilo mi je zabavno da otkrijem da imam obožavaoce u, na primer, Severnoj Dakoti.
Sa internetom i mejlom se to pojačalo, a knjige su postajale sve popularnije. Poruka i mejlova je bilo sve više, pojavili su se veb sajtovi koji su se bavili mojim knjigama.
Ali u svemu tome postoji i mračna strana. Siguran sam da je i u vremenu pre interneta bilo ljudi kojima se moje knjige nisu dopadale, ali oni mi nisu pisali. Sva pisma koja sam dobijao stizala su od obožavalaca koji su bili oduševljeni i poručivali mi da su to najbolje knjige koje su ikada čitali. I dalje dobijam takve poruke, ali zahvaljujući čudima koja internet pruža, stižu mi poruke da nemam pojma i da su mi knjige pravo smeće. Ili da su im se ranije dopadale moje knjige, a sada ih mrze.
Zašto imaju potrebu da mi to napišu, ne znam. Ima toliko pisaca čije mi se knjige ne dopadaju, ali im ne pišem pisma u kojima im govorim da mi se njihove knjige ne sviđaju. Ali nešto u vezi sa internetom je ohrabrilo sve te seronje da sednu za računar i pomisle da bi pisci čije im se knjige ne dopadaju želeli da znaju njihovo mišljenje. A to nije istina...
Ne znam šta bih još dodao... Internet je veoma čudan i ponekad zastrašujući fenomen.
O greškama u pisanju
U nekim od prvih knjiga serijala postoje greške koje sam pravio. Recimo boja očiju nekih likova je promenjena. To su jednostavne greške, ali me iritiraju jer ne želim da pravim greške.
Posebno zato što u knjigama postoje i namerne greške kod kojih se koristim nepouzdanim pripovedačima ili različitim perspektivama kada se dvoje ljudi seća određenog događaja na potpuno različite načine ili se ne sećaju svega dovoljno tačno.
Zbog običnih grešaka koje pravim čitalac bi mogao da pomisli da su i ove stvari koje namerno radim zapravo greške, a nisu jer samo pokušavam da budem mudar.
Postoje scene koje sam napisao, a mogao sam da ih izostavim. Ili jednostavni propusti kao na primer u prvoj knjizi, mislim da je poglavlje dato iz perspektive Džona Snežnog, kada opisujem zabavu i svi su tu samo Brena nisam spomenuo. Dobio sam gomile pisama od obožavalaca sa raznim teorijama zašto Bren nije u toj sceni, a zapravo je stvar u tome da sam ga zaboravio.
Takve stvari se dešavaju i mislim da me nijedna nije „saterala u ćošak“, više su to trenuci kada sam se malo sapleo i udario prst na nozi.
O tome gde bi živeo u Vesterosu
Mnoga mesta u Vesterosu imaju svoje prednosti. Ipak, kako volim hladnoću, mislim da bi mi Zimovrel savršeno odgovarao, tamo nikada nije toplo zbog hladnih vetrova. To je dobro!
Dodao bih i Livačku stenu čija je prednost to što ima mnogo zlata tako da bih bio veoma bogat. A tu je i Gnezdo sokolovo koje ima neverovatan pogled. Ili Dorna u kojoj ima mnogo sjajne, začinjene hrane... i sjajnih začinjenih žena. (smeh)
Ali na kraju krajeva, najviše bih voleo da ostanem u Santa Feu u Novom Meksiku jer imamo stvari poput savremene medicine i nedeljom možemo da gledamo NFL.
O reakcijama obožavalaca koje su ga najviše iznenadile
Uglavnom sam poprilično siguran koji će delovi u knjigama najviše šokirati čitaoce. Znao sam da će Krvava svadba prouzrokovati snažne reakcije, bio sam siguran da će guranje Brena kroz prozor i ubistvo Neda Starka kod ljudi izazvati različita osećanja.
Ono što me iznanađuje uvek su, po pravilu, sitne stvari. Pretpostavljam... Oh, kako da ovo izgovorim, a da se ne uvalim u veliku nevolju!? (smeh) Pretpostavljam da ne razumem žene... Ali sam bio i te kako iznenađen brojem žena koje su pozitivno reagovale na likove poput Teona ili Pseta kao na očaravajuće, romantične likove. To me je baš iznenadilo!
A ponekad dobijam reakcije na izuzetno sporedne likove, to me posebno iznenađuje. Dobijao sam pisma od ljudi koji su mi govorili da im je omiljeni lik lord Blekvud, a on se pojavljuje u jedva tri rečenice. To je sindrom koji se javlja kada su u pitanju tako mali likovi da ljudi prepoznaju nešto zanimljivo kod njih i zavole ih. Lord Blekvud ima ogrtač o perja gavrana i to je jedina karakteristika koja ga izdvaja, ali nekim ljudima je očigledno to bilo dovoljno da im postane omiljeni lik.
Tako da... Stvari poput ovih su jedine koje me iznenađuju, retko kad je reč o nečemu velikom.
Prevod: Dragan Matković
Tekst i fotografija preuzeti sa sajta laguna.rs
Нема коментара:
Постави коментар