Kada se u internet-pretraživaču ukuca ime Robert Kramb, ne izlazi baš mnogo tekstova o njemu na jezicima naših naroda i narodnosti. Tek poneki, možemo reći.
Kramb je baš posebna figura u svetu stripa i njegove radove, oni koji ih publikuju, objavljuju u rubrici alternativni ili underground strip. Ono što se može zapaziti u Krambovom crtežu pre svega jesu detalji kojima prekriva ceo crtež, senku, likove. Za toliko crtica i tačkica potrebno je mnogo vremena i predanosti, što je Krambu svakako jedna od karakteristika.
Kramb je bio nadrndan na sve i svašta, najviše su ga deprimirali ljudi, pa onda ceo svet, a zapravo on sam je bio problem njegovog stvaralaštva. Stvarao je tokom sedamdesetih godina 20. veka, a to je bio plodan period bujanja, razvoja i stvaranja mnogih pokreta i naučno-tehnoloških novotarija.
Hipici, feministkinje, novi način života, sve je to živciralo i deprimiralo našeg dobrog Kramba. A on je bio, onako narodski da se izrazimo, čovek na svoju ruku.
Bujne mašte, naročito seksualne, Kramb je opisivao svoje fantazije koje je zasigurno imao u glavi sa ženama koje su mu bile predmet neprestane inspiracije u svim životnim situacijama i fazama svakodnevnog bivstvovanja.
Mora da je Krambova majka, uvereni smo da jeste, a i pročitali smo negde potvrdu te teze, bila krupnjača. Zato su sve Krambove žene na crtežima bile krupne, sa bujnim grudima, visoke i uvek u čizmama. To je bio modni detalj tih godina, ne kažemo da nije, ali je ono što je inspirisalo Kramba pre svega bila ta stamena i izdržljiva priroda žena koja ih je krasila. On je ismevao sve, ali u tom ismevanju je potvrđivao jednu pretpostavku, gotovo stopostotno, on se ženama divio i bio je opsednut svakim aspektom ženskog bića. Da ne spominjemo kako je žene često crtao sa kokošijim glavama, velikim šakama, kako ga nose u ljubavnom zanosu velikim rukama i kako zapravo sve obavljaju umesto njega, a opet ostaju nedorečene i neostvarene, pre svega u poštovanju. To definitivno nije bio Krambov stav, vidi se da su sve te situacije iskarikirane tako da je on samo oponašao stvarnost diskriminacije u svoj ironiji i apsurdu.
Najbolji su opisi ženskih pokreta i bujanja feminizma. Sve te jake žene koje su prekidale svaki javni nastup i regrutovale nove članice koje se odupiru teroru muškaraca su se na kraju ipak povinovale tim istim muškarcima, bez razmišljanja. Bez ikakve uvrede, pogledajte samo istoriju pokreta i videćete da je Kramb bio u pravu.
Da ne govorimo o svim tim previranjima u društvu, porodici, crncima i belcima i svemu što je činilo savremenu Ameriku tada.
- Ne znam, zaista. U svakom slučaju, stvari se menjaju zajedno sa vremenom, ali moje interesovanje je i dalje uglavnom koncentrisano na stvari koje me inspirišu, uglavnom to su štampani mediji iz dvadesetih, tridesetih, četrdesetih godina, kao i muzika iz tog vremena, uglavnom na pločama od 78 obrtaja... To nije jednostavno danas reprodukovati - ove ploče ne mogu da slušam na starim gramofonima, zato što oni imaju igle od čelika, koje oštećuju ploče, a i ton je vrlo “tvrd”, rekao je Robert Kramb u intervjuu za Vreme koji je radio Saša Rakezić u broju 1.130.
Teška droga i popularna muzika bili su estetski predmeti u svijetu Roberta Kramba, ali samo jedno je tačno, njegov moto je sigurno bio: “Ko zasluži, biće prozvan”.
Kramb je poznat po knjigama “Kakav svet”, “Mačak Fritc”, “Demonika”…
PIŠE: STRIP BLOG
Tekst i fotografije preuzete sa sajta oslobodjenje.ba
Нема коментара:
Постави коментар