Naslovnice stripa u istoj pozi - VI deo

Stripovi iz celog sveta na Smotri u Leskovcu

Otvaranjem izložbe posvećene izradi francuskog stripa počela je Balkanska smotra mladih strip autora koja se u Leskovcu održava 21 godinu. Najstariji festival stripa na prostoru bivše Jugoslavije ugostiće autore iz celog sveta, a publika će moći da vidi njihovo stvaralaštvo i učestvuje u različitim predavanjima i radionicama.

Izložbu Ukršteni: Iza kulisa izrade francuskog albuma otvorio je belgijski ambasador Kun Adam koji je rekao da je ponosan što će deo belgijskog stvaralaštva moći da vidi publika u Leskovcu.

Žao mi je što neću biti tu sutra kada će biti otvorene izložbe posvećene belgijskom stvarlaštvu, ali mi je drago što ćete moći da vidite deo naše kulture. Lepo je vratiti se u Leskovac, grad koji u poslednje vreme bliže razvija svoje kulturne odnose sa Belgijom - rekao je Kun.

Oni koji su bili na otvaranju kažu da im je drago što ova Smotra živi jer za par dana, koliko obično traje, mogu mnogo da nauče o stripu.

Ima različitih radionica, može se naučiti kako o stripu, tako i o crtanju. Uz to uvek bude nekoliko izložbi na kojima možemo videti rad drugih autora. Ovo je nešto lepo što Leskovac ima i treba da čuva ovaj festival - kaže jedna Leskovčanka.

Leskovac će narednih dana ugostiti ljude iz Belgije, Francuske, Italije, Nemačke, Turske, Grčke, Slovenije, Crne Gore, Rumunije, Severne Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije.

Balkanska smotra mladih strip autora održava se od 28. do 30. juna, a organizuje je Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan".

Nagrade za najbolje autore

Internacionalna nagrada "Miodrag Veličković Mivel" koja se na festivalu dodeljuje za satirični strip, ove godine pripala je makedonskom autoru Igoru Stevkovskom.

Nagradu za doprinos srpskom stripu "Nikola Mitrović Kokan" dobili su Brana Nikolić, autor iz Valjeva i novosadski strip-autor Jovan Gvero.

Ove godine uvedena je i nagrada "Prijatelj stripa" koja se dodeljuje osobi koja nije iz sveta stripa, ali pomaže i afrimiše rad devete umetnosti, a dobitnik je pesnik Miloš Petković iz Zaječara, organizator brojnih strip dešavanja u nekoliko srpskih gradova i urednik nekoliko strip-izdanja.

Pored ovih, Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" nagradila je i najbolje mlade strip-autore Milicu Hadži-Jovančić, Anastasiju Vidanović i Ivonu Nedić, a specijalnu nagradu dobili su Marko MIaldinović i Margareta Gašić.

Autor: Bojana Antić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta juznevesti.com

https://www.juznevesti.com/Kultura/Stripovi-iz-celog-sveta-na-Smotri-u-Leskovcu.sr.html

40 godina Strip zabavnika - Dnevnikov stripski univerzum

Mnoge strip-revije obeležene su pojedinim popularnim junacima stripova koji u njima izlaze, ali i pojedini stripski serijali odmah se vezuje za revije (ili novine) u kojima izlaze. I, zaista, mnogima će prva asocijacija na Strip zabavnik biti stripovi Rahan i Dr Žistis, dok će, sa druge strane, spominjanje ova dva francuska stripa neminovno dozvati sećanje na Strip zabavnik. No, u stvarnom životu, stvari stoje malo složenije. Naime, urednici stripa u Dnevniku nisu striktno vezivali pojedine junake za određene revije. Pre bi se moglo reći da su brojne edicije stripa tretirane kao jedna velika porodica, a pojedini stripski serijali su objavljivani što u jednoj, što u drugoj ediciji. Stripovi koje prventstveno vezujemo za Strip zabavnik naročito su bili skloni ovoj sudbini. Osim u matičnom izdanju, „gurani“  su kao dodaci „vodećim“ stripovima u drugim edicijama (prvenstveno Zlatnoj seriji i Lunovom magnus stripu i njihovim specijalnim i vanrednim brojevima), ali i u specijalnim i vanrednim brojevima samog Strip zabavnika, a kasnije i njegovog naslednika – Almanaha. Dnevnikove stripske edicije bile su brojne, često iskomplokovane svojim „vanrednim“ i „specijalnim“ ozakama, te je stoga neophodno da pokušamo da  zaokružimo Dnevnikov stripski univerzum, kako bismo lakše u njemu locirali i pojedine stripove.

Do toga da Novi Sad postane jugoslovenski centar stripa (ali i jedan od vodećih svetskih centara) tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka (u kojem se, u proseku, dnevno objavljivalo stotinak stranica stripa!), nije došlo slučajno. Još u drugoj polovini 19. veka u Novom Sadu se objavljuju preteče stripova, tzv. protostripovi, uglavnom u satiričnoj štampi. Kao višejezična sredina, u Vojvodini je uticaj evropske štampe na nemačkom bio snažan, pa samim tim i stripovi koji su se u njoj objavljivali. Početkom 20. veka grafička industrija predstavlja jednu snažnu delatnost. Novine i časopisi u Vojvodini javljaju se već u 18. veku, pred Drugi svetski rat u Vojvodini je izlazilo 185 listova. Iako nije poznato da su u to vreme postojali specijalizovani stripski listovi, strip je bio zastupljen u dnevnim i drugim listovima, a svakako su se čitale i beogradske i zagrebačke strip-revije. Sve ovo je stvorilo snažnu podlogu i za izdavačku delatnost nakon Drugog svetskog rata.

Već početkom 1950-ih godina dnevni list Dnevnik objavljuje stripove domaćih i stranih autora (uključujući i specijalni dodatak Dečji dnevnik). Tokom pedesetih godina pojavljuju se i prva strip-izdanja izdavačkih kuća Bratstvo-jedinstvo i Partizan, a Dnevnik pokreće ilustrovani zabavni list Panoramu, Panoramu-strip i Mikijeve novine. Nakon zatišja tokom perioda 1955-1961. godina, Forum pokreće ediciju Crtani romani, a tri godine kasnije Progres pokreće Panoramu (ubrzo preuzeta od strane Foruma). Ovim počinje gotovo tri decenije dugo Forumovo objavljivanje stripova, koje će se okončati 1990. godine, kada se Forumova redakcija zabavnih izdanja Marketprint izdvaja kao zasebno preduzeće. Marketprint će, sa prekidima objavljivati stripove sve do 2016. godine, kada će njihovo poslednje, ali najdugovečnije izdanje Stripoteka biti prepušteno beogradskom izdavaču Darkvud.

U Novom Sadu je u od sredine 1990-ih pa tokom narednih desetak godina delovao i izdavač stripa Horus, uglavnom usmeren ka objavljivanju Bonelijevih stripova (uz nešto seksa i horora). Tokom mračnih devedesetih strip se pojavljivao u opozicionoj štampi, a poslednjh desetak godina strip je objavljivalo više izdavača: Studentski kulturni centar Novi Sad, Čarobna knjiga, Komiko, Lavirint, Rosencrantz, a tu je i izdanje Samo strip, te još neka autorska izdanja ili zbornici, katalozi izložbi... Spomenimo i jedina dva strip-časopisa koja su se pojavila u Vojvodini posle raspada Dnevnika, a izuzimajući Stripoteku: Ennea, koja se pojavila samo jednom 2008. godine i Vojvođanski strip, čija su dva broja izašla 2015. godine. Sve u svemu, sve to ukupno je manje od onoga što Dnevnik objavio tokom bezmalo tri decenije strip-izdavaštva.

Osim već spomenutog objavljivanja stripa u dnevnom listu Dnevnik i njegovom dodatku Dečji dnevnik, spomenimo još i pokušaj vraćanja stripa u Dnevnik kroz dodatak D strip početkom novog milenijuma. Ali, ne zaboravimo da je strip objavljivan i u drugim Dnevnikovim izdanjima, počevši od Veselog sveta šezdesetih godina, preko različitih, najčešće dečjih i omladinskih časopisa na jezicima narodnosti, do Nevena, u kojem je 2015. godine pokušano još jednom da se strip vrati na stranice ovog dečjeg časopisa (radilo se o stripu Nova Panonija). No, u pravom smislu Dnevnikov strip je vezan za Redakciju zabavnih izdanja (koja je bila deo Izdavačke delatnosti, a zvala se i Redakcija crtanih izdanja i Redakcija stripa) i period 1968-1996. godina. Posebnu epizodu čini i postojanje Pan-art studija, koji je okupljao domaće autore stripa.

Spomenuli smo da već da je strip izlazio i u okviru humorističke revije Veseli svet (izašla su 233 broja u periodu 1963-1972. godina; prvih sedam godina odgovorni urednik je bio Mitar Milošević, a tokom poslednje godine na tom mestu ga je zamenio Sreten Drašković). Spomenimo još i pretnodnika ovog lista – X-100 humor, koji je izlazio u periodu 1961-1963. godina. Urednici su bili Špira Karađinović, Pavle Popović i Mitar Milošević. U ovim časopisima strip je imao značajno mesto, uključujući tu Celardovog Tarzana, Bena Bolta Eliota Kaplina i Džona Kalena Marfija, Dejvi Džonsa Sema Lefa i Ala Mekvilijamsa, Derksovog Bima i Buma, Doživljaje Seške i Mirka Nemirka Brajana Vajta, Ejsa O’Haru Bezila Blekalera, Bonelijevi Teks Viler, Žan Kanada Ive Pavonea, Romeo Braun Pitera O’Donela i Džima Holdoveja itd.

Kao pravi početak objavljivanja strip-izdanja u Dnevniku (nakon kratkog perioda tokom 1950-ih godina) može smatrati pojava prvog broja Zlatne serije 1968. godine. Iste godine pokrenut je i Lunov magnus strip i ove dve edicije izlaze sve do 1993. godine. Objavljeno je ukupno 1103 broja Zlatne serije i 997 brojeva Lunovog magnus stripa. Sve do 207. broja Zlatne serije i stotog broja Lunovog magnus stripa za ove edicije se navodio samo odgovorni urednik (Mitar Milošević do 78. broja Zlatne serije i 29. broja Lunovog magnus stripa, a nakon njega Dušan Stanojev, uz informaciju da brojeve uređuje kolegijum). Nakon toga kao urednici izdanja navode se Sreten Drašković, Milica Korošec, Dušan Stanojev i Olivera Kovačević.

Sa obnovom obe serije pokušalo se 1996. godine (isto kao i sa Strip zabavnikom). Izašlo je pet brojeva, kao i dva specijalna broja Zlatne serije – klasici u stripu. Urednica je bila Mirjana Zamurović.

Iako je Veseli svet bio ugašen, uskoro se pojavilo još jedno humorističko izdanje – revija Osmeh, koja je izlazila u periodu 1974-1978, a urednik je bio Sreten Drašković (kasnije Ivan Balenović), kao i edicije Tip-top humor (1969-1972, odgovorni urednik Mitar Milošević, od 1972. godine urednica izdanja Ruža Subotić) i Mini top humor. Strip je u ovim izdanjima bio prisutan samo izuzetno, najčešće u vidu strip-kaiševa Nikole Maslovare i Milana Bukovca. U tom periodu pokrenuta je jedna druga revija – zabavnik, koja je trebala da donosi stripove, ali i zanimljive tekstualne priloge. Radilo se o Zlatnom klikeru, koji je izlazio tokom 1975. i 1976. godine. Urednik prvih pet brojeva bio je Sreten Drašković, a nasledila ga je Piroška Matić. Iako je objavljeno svega 18 brojeva, ova revija je napravila prekretnicu u Dnevnikovoj izdavačkoj politici stripa, otvarajući vrata domaćim autorima.

U godini kada je ugašen Zlatni kliker – 1976, pokrenuta je jedna druga edicija – Pan strip-klasici u stripu. Objavljene su 34 sveske stripovanih verzija dela koja su, uglavnom, bila uključena u školsku literaturu. Urednik edicije Sreten Drašković ovako je objasnio pojavu ove edicije:

„Onda smo pokrenuli jedno izdanje književne lektire u stripu. Zašto smo to uradili? Kad bi učenik otišao u biblioteku, tamo je bilo svega nekoliko primeraka određene lektire, a trebalo je da ih bude pedesetak... S druge strane, stip je mladima bio primamljiviji... Sa komercijalne strane, to je bila vrlo uspešna serija, ali isto tako i gledano sa vaspitne strane“.

Drašković je uređivao i narednu seriju – Pan strip-ratna serija, koja je izlazila tokom 1977. i 1978. godine (ukupno 23 broja), a čiju su okosnicu činili stripovi Otpisani i Kapetan Klos. Serija o ilegalcima-komunistima iz vremena Drugog svetskog rata Otpisani doživela je neverovatnu popularnost, o čemu svedoči i podatak da je album sa sličicama, koga je takođe objavio Dnevnik, potukao sve rekorde prodaje. Strip je nastao prema scenariju Dragana Markovića, koji je bio i scenarista TV-serije, a strip je crtao Ahmet Muminović, koji je započeo saradnju s Dnevnikom još u vreme Zlatnog klikera.

Popularna je bila i poljska serija Važnije od života, čiji je glavni junak bio kapetan Klos, i koja spada u isti žanr. Serija je emitovana u Poljskoj 1967. i 1968. godine, a u Jugoslaviji nekoliko godina kasije. O popularosti svedoči i podatak da je časopis Studio, sa naslovnicom na kojoj je bio Stanislav Mikulski, poljski glumac koji je igrao kapatena Klosa, prodat u rekordnih 375.000 primeraka. Sama serija prati glavnog junaka, koji je poljski tajni agent ubačen u redove Abvera. Tvorci lika Hansa Klosa su Adržej Sipulski (Andrzej Szypulski) i Zbignjev Safjan (Zbigniew Safjan), koji su delovali pod pseudonimom Andržej Zbih. Strip je crtao Mjecislav Višnjevski (Mieczyslaw Wisniewski). Nastalo je ukupno 20 epizoda ovog stripa (i jedna epizoda tokom devedesetih godina), od kojih je u Dnevnikovoj ediciji objavljeno devet. Ova edicija je zanimljiva i po tome što su u njoj objavljene i neke epizode Poručnika Tare Svetozara Obradovića i Branislava Kerca, serijala koji je prethodno bio objavljivan u Zlatnom klikeru.

Već naredne godine pojaviće se Strip zabavnik, o čemu smo detaljno pisali u prvom nastavku.

Izdavačka politika Dnevnika vezana za strip mogla svesti na nekoliko pravaca: 

1) Lunova magnus strip i Zlatna serija, dve najveće edicije, izdanja, koje su objavljivale uglavnom stripove italijanskih izdavača Serđo Boneli (CEPIM) i Dardo, kao francuskog Luga, te brojne stripove koje je distribuirao Keystone Press Agency, kao i vandredna i specijalna izdanja ove dve edicije;

2) Revijalna izdanja tipa zabavnika – Zlatni kliker, Strip zabavnik, a kasnije Almanah;

3) Specijalizovane edicije ograničenog obima – Pan strip, kasnije Otkriće sveta u stripu, Crni Roko...

4) Strip u drugim listovima – X-100 humor, Veseli svet, Neven, listovi na jezicima narodnosti;

5) Strip u dnevnom listu Dnevnik;

6) Stripovi za najmlađe – Mapet bebe, Yupi stars;

7) Stripovi za odrasle.

I dok su sedamdesete godine protekle u opreznom isprobavanju različitih izdavačkih poduhvata, koji su svi, osim Zlatne serije i Lunovog magnus stripa, bili kratkotrajni, osamdesete godine obeležene su razgranavanjem ove dve edicije, kao i Strip zabavnika. No, pre nego što se osvrnemo na sva ta vanredna i specijalna izdanja, spomenimo još i ostale edicije kratkog daha, koje su se pojavile tokom osamdesetih godina 20. veka.

Ohrabren komercijalnim uspesima svojih izdavačkih poduhvata, Dnevnik je 1980. godine pokrenuo svoju najambiciozniju ediciju – Otkriće sveta u stripu. Nakon uspostavljene saradnje sa francuskim Larusom, planirano je da se objave 24 albuma u koloru. No, osamdesete godine bile su obeležene neprekidnom nestašicom hartije, posebno one kvalitetnije, koja je bila potrebna za ovu ediciju. Stoga se ovaj poduhvata protegao na čitavih 11 godina, praćen većim (recimo od 1985. do 1990.) ili manjim pauzama u objavljivanju. Ipak, serijal je okončan. Urednik prvih 19 brojeva bio je Miodrag Vujović, a poslednjih pet Mirjana Zamurović. Scenaristi pojedinih priča bili su Žan Bastijan, Andre Berelović, Pjer Kasteks, Fransoa Lamber, Mino Milani, Žan Olivije, Andre Marten, Mari-Klod Rozije, Fransoa Debreceni, Nikita Prokofjev, Mišel Pjer i Žan-Mark Delanej, a crtači Dino Batalja, Hoze Bielsa, Gvido Buceli, Eduardo Koelho, Gvido Krepaks, Mauriljo Manara, Karlo Marčelo, Haime Marzal-Kanos, Rejmon Poive, Enrik Sio, Serđo Topi, Paolo Ongaro i Alariko Gatija. Spomenimo da su kasnije pojedini albumi bili objavljivani kao trobroji. U svakom slučaju, bio je to dobar pokušaj da se paleta stripova proširi i kvalitetnijim stripom i to ne u formi strip-sveski ili časopisa, već strip-albuma. Šteta je što ekonomske okolnosti i tehničke mogućnosti nisu omogućile da se ova ideja efikasnije realizuje.

Crni Roko je serijal od osam epizoda, nastao prema scenariju Ive Štivičića, uz crtež Jelka Peternelja, još jednog od dugogodišnjih Dnevnikovih saradnika. I ovaj strip je podstaknut veoma popularnom serijom Kuda idu divlje svinje, snimljenom 1971. godine, ali više puta uspešno repriziranom, sa Ljubišom Samardžićem u ulozi Crnog Roka. O osnovi priče je sukob dve švercerske družine u Zagrebu tokom Drugog svetskog rata. Urednik izdanja je bio Miodrag Vujović.

Ukoliko je Otkriće sveta u stripu bio najambiciozniji Dnevnikov projekat van komercijalnog stripa, Lun kralj ponoći je svakako najambiciozniji u okviru komercijalnog stripa. Prve godine pretposlednje decenije 20. veka ukazale su na dve značajne pojave – da domaći autori mogu uspešno da rade na dugim serijalima (Marketprintov Tarzan i Dnevnikov Veliki Blek), a i domaći stripski serijali mogu da postignu veliku popularnost (Kobra, Ket Klou). Dakle, trebalo je spojiti to dvoje u jedno – domaći serijal koji će raditi timski grupa autora. Ideja za strip pronađena je u popularnim roto-romanima nekadašnjeg urednika stripskih izdanja Dnevnika Mitra Miloševića sa Lunom kraljem ponoći u glavnoj ulozi. Branislav Kerac je stvorio vizuelni identitet glavnih junaka, za scenario su angažovani već iskusni Dnevnikovi scenaristi Svetozar Obradović, Petar Aladžić i Miodrag Milanović, a planirano je da strip crtaju crtači zaposleni u Dnevniku – Slavko Pejak, Marinko Lebović i Radič Mijatović, uz dugogodišnjeg saradnika Ahmeta Muminovića (kome je asistirala supruga Zekira). Međutim, ubrzo se pokazalo da ovaj tim crtača ne može da postigne tempo od jedne epizode mesečno, pa su angažovani i drugi crtači, uključujući i neke bez naročitog prethodnog iskustva – Miodrag Marković, Ljubomir Filipov, Laslo Džurovski, Adam Čurdinjaković, Petar Radičević, Stevo Maslek, Bogdan Ljubičić. Serijal je potrajao dve i po godine – od juna 1984. do februara 1987, sa ukupno 30 objavljenih epizoda. Urednik prvih 11 epizoda bio je Miodrag Vujović, epizode 12-21 uredila je Mirjana Zamurović, a poslednjih 9 epizoda Dušan Stanojev.

Spomenimo još jedan zanimljiv izdavački pokušaj, koji se završio na jednom objavljenom broju  - Letnja panorama, objavljena  u julu 1985. godine, koja je sadraža stripove o Gartu, Suzi Strajk, kao i stripove Manfreda Somera, Lamberta Lombardija i Luiđija Grekija. Revija je predstavljala specijalno izdanje Roto-biblioteke X-100, a urednik je bio Ilija Vojnović.

U skladu sa trendom da se popularne televizijske serije isprate i odgovarajućim stripovima, Dnevnik 1987. godine pokreće ediciju Mapet bebe. Tokom te i naredne godine izlazi 17 brojeva, a sem naslovnog stripa, čiji su autori scenatisti Sten Kej, Lora Hičkok i Bil Pradi i crtačica Meri Severin,  časopis donosi još i stripove Barba Plima Milanovića i crtača Nikole Maslovare i tušera Slaviše Ćirovića, strip Gogo Milana Bukovca, strip Rile i Gile Ala Smita i Porodicu Kremenko Džina Hezeltona i Rodžera Armstronga. Urednica edicije, koja je predstavljala specijalno izdanje Strip zabavnika, bila je Mirjana Zamurović. Serijal je bio praćen i albumom sa samolepivim sličicama.

Za istu publiku Dnevnik je 1988. godine pokrenuo ediciju Yupi stars, u kojoj je objavljivan istoimeni strip autora Brane Nikolića, Nikole Maslovare, Slaviše Ćirovića i Zdravka Zupana. Pod vođstvom urednice Mirjane Zamurović objavljeno je 12 brojeva tokom 1988. i 1989. godine.

Na sasvim drugu publiku ciljao je Sekstrip. Trideset šest brojeva izašlo je u periodu 1989-1992. godina, a u istom periodu pojavila su se i tri specijalna broja. Evo šta poručuje redakcija u prvom broju:

„Što se tiče otvorenog i potpuno slobodnog tretiranja seksa kao sastavnog činioca ljudskog života, danas su stripovi uhvatili korak sa svim ostalim medijima: filmom, literaturom, televizijom, itd. Bez obzira na odobravanje i neodobravanje na koji ovaj trend nailazi, postoje ubedljivi dokazi da je jaka erotska struja oduvek bila prisutna na stripu kao i na filmu. Sociokulturne revolucije koje su se zbile u poslednjih dvadeset godina na Zapadu samo su je naglasile. Iako su se novinski stripovi umnogome fosilizovali, ostali stripovi kao forma i dalje su živi i vitalni. Vrlo je verovatno da će oni nastaviti da reflektuju stvarnost sveta koji nas okružuje onako kako to doživljavaju crtači, za sve one koje to zabavlja“.

Interesantno! A svega nekoliko godina pre toga i poljubac je u Dnevnikovim stripovima bio tabu. Ipak, tokom te decenije, erotika i seks postepeno su se sve slobodnije prikazivali (npr. u stripovima Suzi Strajk, Autostoperke ili u Dilanu Dogu). Za svaki slučaj, prvi strip objavljen u ovoj ediciji kreirali su Olivije i Marčelo – autori Dr Žistisa!  Autori ostalih stripova su različiti, uključujući i dva domaća autora – Muminovića i Miodraga Markovića. Urednik prva četiri broja bio je Miodrag Vujović, a za ostale brojeve urednik nije naveden.

Godine 1989. godine pojavilo se prvo samostalno izdanje jednog junaka, tačnije jednog Bonelijevog junaka, koje nije bilo povezano sa nekim postojećim Dnevnikovim izdanjem – Nik Rajder. Scenaristi su bili Klaudio Nici, Đino Dantonio, Mikele Meda, Bepi Vinja, Đankarlo Berardi, Mauricio Kolombo, Luiđi Minjako, Đuzepe Fernandino i Alesandro Ruso, a crtači Gustavo Trigo, Hoze Eduardo Karamuta, Đuzepe Sgatoni, Eugenio Fjorentini, Federiko Antinori, Ivo Milaco, Bruno Ramela, Aldo Kapitanio, Renato Poleze, Mario Rosi, Iginio Strafi i Mario Jani. Sve do 1992. godine objavljeno je 39 brojeva, a urednica je bila Mirjana Zamurović.

U međuvremenu, počevši 1979. godine, Dnevnik je objavio veći broj vanrednih i specijalnih brojeva svoje tri osnovne edicije – Zlatne serije, Lunovog magnus stripa i Strip zabavnika. Prvi tog tipa je vanredno izdanje Zlatne serije koje je donosilo epizode sa Čikom kao glavnim junakom (inače, pratiocem Zagora u istoimenom stripu). Sve do 1984. godine objavljena su četiri broja. Zanimljivo je da je ovo bilo najpopularnije Dnevnikovo izdanje, koje je jedino dostiglo tiraž od 200.000 primeraka. Urednica ovog izdanja bila je Milica Korošec.

A prvi junaci koji su dobili sopstveno izdanje, ali u okviru vanrednog broja Lunovog magnus stripa, bili su Đil i Marti Misterija, obojica junaci izdavača Serđo Boneli. Đila su kreirali scenarista Enio Misalja i crtači Vladimiro Misalja i Ivo Pavone. Tokom prvih 12 brojeva Đil se izmenjivao neizmenično kao naslovni strip sa Martijem Misterijom. Kako se serijal završio u Italiji, od 13. broja Đil nestaje sa stranica ovog izdanja i biva zamenjen sa reprizama stripa Priče sa Divljeg zapada (pet epizoda, autor Đino Dantonio), te stripovima Bela i Bronko (2 epizode), Dr Žistis (4 epizode), jednom epizodom Taranisa (Viktor Mora i Karlo Marčelo), jednom epizodom Milorda (Nino Kanata i Rikard), pet epizoda Kapetana Moka, četiri epizode Kivija, kao i tri epizode Bonelijevog serijala Protagonosti (autor Rino Albertareli). Autor Kapetana Moka i Kivija je Stelio Fenco (scenarija za neke epizode Kivija, stripa koji je u Francuskoj izlazio pod imenom Tiki, bio je Đankarlo Otani). Najveći broj epizoda Martija Misterije napisao je Alfredo Kasteli, a ostale objavljene kod nas pisali su Pjerfrančesko Prosperi, Sauro Penakijoli, Ticijano Sklavi, Mikele Meda, Antonio Sera, Bepi Vinja, Elio Otonelo i Đuzepe Fernandino, a crtali su Đankarlo Alesandrini i još 20 različitih crtača. Edicija je promenila i tri urednika: prva 24 broja uredio je Miodrag Vujović, brojeve 34-50 Dušan Stanojev, a ostale Mirjana Zamurović.

Spomenuti strip Bela i Bronko pojavio se prvo u specijalnom izdanju Strip zabavnika 1985. godine. Objavljena je svega pet brojeva. Scenarista serijala bio je Đino Dantonio, koji je i nacrtao prvu epizodu, dok su naredne epizode (u Italiji ih je izašlo 16, Dnevnik je objavio pet u okviru istoimene edicije i dve u ediciji Marti Misterija) nactali Renato Poleze, Alesandro Kijarola, te (njih Dnevnik nije objavio) Gaspare i Gaetano Kasaro i Đovani Fregijeri. Sama edicija vodila se kao vanredno izdanje Strip zabavnika. Prva tri broja uredio je Miodrag Vujović, a četvrti i peti Mirjana Zamurović.

Još jedan junak po kome je naslovljeno specijalno izdanje Zlatne serije bio je Dilan Dog. U periodu 1987-1993. izašlo je 59 brojeva ovog stripa. U pretposlednjoj (1992) godini na kioscima su se pojavila svega tri broja, a 1993. samo jedan broj. Prvih deset brojeva je uredila Milica Korošec, a ostale Mirjana Zamurović. U većini epizoda scenarista je bio Sklavi, a sem njega tu su i Đuzepe Ferandino, Luiđi Minjako, Alfredo Kasteli, Marčelo Tonineli, Kijaveroti i trio Meda, Sera i Vinja. I ovaj strip crtalo je dvadesetak različitih crtača.

Tokom 1988. i 1989. godine i Marti Misterija i Dilan Dog dobili su svoje specijalne brojeve (po dva svaki), a 1991. godine pojavila se i jedna zasebna epizoda u kojoj su se srela ova dva junaka. U istom periodu pojavila su se i dva specijalna broja Teksa (u jednom je objavljen kao dodatak strip Keli Brando). Urednica ovih brojeva bila je Mirjana Zamurović. Spomenimo još i jedan specijalni broj Lunovog magnus stripa iz 1988. godine koji je doneo avanture Mister Noa u boji, a uredila ga je Milica Korošec.

Svoje vanredno izdanje imao je i Strip zabavnik. U periodu 1982-1985. godina objavljeno je devet brojeva, koje su uglavnom donosile reprize stripova o Zagoru (4 epizode, scenario Gvido Nolita, crtež Galijeno Feri), Teksu (1, Đanluiđi Boneli i Aurelio Galepini) i Komandantu Marku (2, EsseGesse, kao i četiri premijerne epizode stripa o Velikom Bleku (jednu je uradio Cedroni, a ostale Obradović, Aladžić, Branko Plavšić, Pavel Koza i Miodrag Ivanović. Objavljeni su još i stripovi o Rahanu, Riletu i Giletu, strip Zriki Švargla i Šule Globus Franciska Ibanjeza Talavere, Maslovarini Tupavzan, Ungl Gungl i Hajduk Radan, te Larami Milana Miletića i Kamenko Ivice Mitrovića. Urednik edicije bio je Miodrag Vujović.

Gašenjem Strip zabavnika, njegovo vanredno izdanje postaje specijalno izdanje Zlatne serije. Tokom perioda 1988-1992. godina objavljeno je 17 brojeva, koje su donele 11 epizoda Zagora (i još jednu sa Čikom u glavnoj ulozi), po dve epizode Martija Misterije i Dilana Doga i po jednu Mister Noa, Komandanta Marka, Rahana, Kivija, Gare, Suzi Strajk, Sveje, Taranisa, Zekinih pustolovina, Rileta i Gileta i Keli Branda, kao i strip Obradovića i Sibina Slavkovića Trojica u mraku, te strip Oklahoma Hezusa Rodrigesa Lazara i Marijana Usona Feleza i D.C.-jev strip Tomahavk, koga je nacrtao Bob Braun, a scenario je verovatno napisao Džo Samakson.

Na kraju, ostalo je još da spomenemo Strip zabavnik Almanah (od trećeg broja, kada se Strip zabavnik ugasio, samo Almanah). Ova edicija trajala je 10 godina (od 1987. do 1996.) i svedočila je propasti Dnevnikovog izdavaštva. Rubrika u kojoj su objavljivana pisma čitalaca su istorijsko svedočenje o nestanku Dnevnikovih izdanja prvo sa slovenačkih, a zatim i sa hrvatskih, makedonskih i bosanskih kioska, očajnim apelima čitalaca koji su želeli da, uprkos svemu, dođu do Dnevnikovih izdanja i upornim nastojanjima redakcije da dopre do svojih čitalaca „zaobilaznim putevima“. O tome uglavnom svedoče brojevi objavljeni u 1991. i jedini (broj 12) broj objavljen u 1992. godini, dok će se pretposlednji, broj 13, pojaviti sa četiri godine zakašnjenja, a sadržaće korespondenciju napisanu četiri godine ranije (očigledno je broj predat u štampu 1992. godine i čekao je u štampariji četiri godine). Po običaju, dominirali su junaci Zlatne Serije i Lunovog magnus stripa – Komandant Mark i Veliki Blek (sa po 3 epizode) i Zagor (2 epizode), a posle više od deset godina pauze, objavljena je i jedna, završna, epizoda Tima i Dastija (odnosno Dečaka sa Divljeg zapada). Almanah je donosio i neizbežne table Porodice Kremenko (10) i Rileta i Gileta (5), pet kaiševa Toše Kačketa (Andy Capp) Rega Smita, po tri epizode Rahana i Dr Žistisa, kao i dve epizode Taranisa – junaka znanih iz Strip zabavnika. U Almanahu smo imali prilike da čitamo i tri epizode Ringo Leja scenariste Hezusa Rodrigesa Lazara i crtača Žordija Buksadea Tonihuana. Tu su još i jedna epizoda Modesti Blejz (Piter O’Donel i Džim Holdovej) i jedna Zekinih pustolovina (Gianconiglio, Sonny) Karla Tribertija i Karla Perinija (stripa veoma popularnog širom sveta tokom sedamdesetih godina, a Peroni je tvorac i čuvenog Kalimera), dva stripa Obradovića i Marinka Lebovića (Eliminatori i Čovek sa dva imena), pa još dva domaća stripa – El Vertigo Milanovića i Steve Masleka i Eliot Najs Dragana Perića i Milorada Žarića, Martinov Doli i Bobi, Đura Avantura (Max L’explorateur) Gija Vilemsa Bare, kao i stripovi Aladin i Uragan Alma. Prvi broj Almanaha uredio je Dušan Stanojev, a naredne brojeve Mirjana Zamurović (brojeve 7-12 zajedno sa Oliverom Andrić Kovačević).

Još nam je ostalo da spomenemo dva pokušaja da se na tržište izađe sa strip-albumima – prvi je Prokleto zlato sa Zagorom kao glavnim junakom, ali sa mekim koricama, i jedini album domaćeg stripa koji je objavio Dnevnik – Milanovićev i Miletićev Larami. Početkom devedesetih Dnevnik je planirao da objavi i više albuma u boji, uključujući i Teksa, ali zbog ekonomskih sakcija do toga nikada nije došlo. Neki stripovi su objavljeni kao albumi sa samolepivim sličicama – Zagor, Kapetan Miki, Veliki Blek, Komandant Mark.

A evo kako je to hronološki izgledalo:

1942. U Novom Sadu se osniva Slobodna Vojvodina, glasilo Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine

1953. Slobodna Vojvodina menja ime u Dnevnik

1950-te pa do kraja 1980-ih        U dnevnom listu Dnevnik objavljuju se stripovi stranih i domaćih autora

1953-1955. Panorama: ilustrovani zabavni list (82 broja, urednik Jovan Vilovac)

1953-1954. Panorama strip (sedam brojeva, urednici Veljko Mulić 1-6, Dušan Popović 7; 8 strana)

1954. Mikijeve novine (11 brojeva, urednik Čedomir Mihajlović; 8 strana)

1955. Leteća viljuška (Ozren Bačić i drugi; 22 strane)

1961-1972. X-100 humor  Veseli svet  i Veseli svet nova serija (233 broja, urednici: Špira Karađinović 1-33, Pavle Popović 34-47, Mitar Milošević 48-225, Sreten Drašković 226-233)

1966. Sagrađena zgrada Dnevnika

1968-1993. Zlatna serija (1103 broja; urednici: Mitar Milošević (odgovorni ur.) 1-78, Dušan Stanojev (odgovorni ur.) 79-207, Sreten Drašković 208-517, Milica Korošec 518-778 i 842-1008, Dušan Stanojev 842-1008, bez urednika 1009, Olivera Kovačević 1010-1103; 128 strana (1-46), 112 strana (47-80), 160 strana (81-123), 144 strane (124-400), 128 strana (401-462), 96 strana (463-1103).

1968-1993. Lunov magnus strip (997 brojeva; urednici: Mitar Milošević (odgovorni ur.) 1-29, Dušan Stanojev (odgovorni ur.) 30-100, Sreten Drašković (101-412), Milica Korošec (413-674 i 739-904), Dušan Stanojev (675-738), Olivera Kovačević (905-997); 128 strana (1-4) 192 strane (5-10), 160 strana (11-62), 144 strane (63-295), 128 strana (296-356), 96 strana (357-997).

1975-1976. Zlatni kliker (18 brojeva, urednici Sreten Drašković 1-5, Piroška Matić 6-18; 144 strane)

1976-1977. Pan strip – klasici u stripu (34 broja, urednik Sreten Drašković; 48 strana)

1978-1979. Pan strip – ratna serija (21 broj, urednik Sreten Drašković, 48 strana)

1979-1985. Strip zabavnik (125 brojeva, urednici Miodrag Vujović, Dušan Stanojev, Mirjana Zamurović; 64 strane 1-15, 68 strana 16-125)

1979-1984. Čiko – vanredni broj Zlatne serije (4 broja, urednica Milica Korošec; 160 strana (1,2), 130 strana (3,4))

1979. Neven (do 1990-ih redovno objavljivao stripove, nakon toga povremeno, urednici 1 Rade Obrenović, 2-76 Miroslav Antić, 77-114 i 270-567 Branislav Kupusinac, 115-269 Slobodan Stanišić, 568-830/831 Stevan Beljanski, 832/833-838/839 Mirko S. Marković, 840/841-891 Jelena Dopuđ, 892- Dušica Marinović; 48 strana uz povremena odstupanja)

1980-1991. Otkriće sveta u stripu             (24 broja, urednici Miodrag Vujović 1-19, Mirjana Zamurović 20-24)

1980-1990 i kasnije. Strip u ostalim Dnevnikovim izdanjima, uključujući izdanja na jezicima narodnosti

1982-1985. Strip zabavnik – vandredno izdanje                (7 brojeva, urednik Miodrag Vujović; 84 strane (1-4), 192 strane (5), 132 strane (6), 164 strane (7), 100 strana (8), 160 strana (9))

1983. Crni Roko (8 brojeva, urednik Miodrag Vujović; 96 strana)

1983. Zagor – album u boji (urednica Milica Korošec; 96 strana)

1983-1994. Đil/Marti Misterija – vanredno izdanje Lunovog magnus stripa (107 brojeva, urednici Miodrag Vujović 1-24, Mirjana Zamurović 25-33 i 51-107, Dušan Stanojev 34-50)

1983. Mali neven (u početku objavljuje stripove, urednici 1-29 Slobodan Stanišić, 30-31 i 100-116 Seja Babić, 32-76 Todor Đurić, 77-99 i 117-129 Branislav Kupusinac, 130-144 Angelina Arbutović, 145-180 Slavoljub Belimarković, 181-257/258 Radmila Gikić-Petrović, 259/260-290 Nataša Topolac, 291-335 Ivana Đukić, 336- Dušica Marinović; 40 strana uz povremena odstupanja)

1984-1987. Lun kralj ponoći        (30 brojeva, urednici Miodrag Vujović 1-11, Mirjana Zamurović 12-21, Dušan Stanojev 22-30; 60 strana)

1985-1988. Novi strip zabavnik (74 broja, urednici: Miodrag Vujović 1-17, Dušan Stanojev 18-46, Mirjana Zamurović 47-74; 68 strana)

1985. Bela i Bronko – specijalno izdanje Novog strip zabavnika (5 epizoda, urednici Miodrag Vujović 1-3, Mirjana Zamurović  4-5; 48 strana)

1985. Letnja panorama (1 broj, urednik Ilija Vojnović, 146 strana)

1986. Album sa samolepljivim sličicama Zagor (urednik nije naveden; 34 strane)

1986. Album sa samolepljivim sličicama Blek (urednik Sreten Drašković; 40 strana)

1987-1996. Strip zabavnik almanah (14 brojeva, urednici Dušan Stanojev 1, Mirjana Zamurović 2-14, Olivera Andrić Kovačević 7-12; 100 strana 1-6, 130 strana 7-13, 66 strana - 14)

1987-1993. Dilan Dog – specijalno izdanje Zlatne serije (57 brojeva, urednice Milica Korošec 1-10, Mirjana Zamurović 11-57; 96 strana)

1987-1988. Mapet bebe – specijalno izdanje Novog strip zabavnika (14 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 30 strana)

1987. Larami strip-album (urednik nije naveden; 48 strana)

1987. Mapet bebe album sa samolepivim sličicama (urednik nije naveden; 40 strana)

1988-1991. Zlatna serija – specijalno izdanje (17 brojeva, urednice Mirjana Zamurović 1-4, 6-8, 10-17, Milica Korošec 5, bez urednika 9; 169 strana (1,5,8, 9-17), 128 strana (2, 3, 4, 6, 7))

1988-1989. Dilan Dog specijalni broj (2 broja, urednica Mirjana Zamurović, 128 strana)

1988-1989. Marti Misterija specijal (2 broja, urednica Mirjana Zamurović, 128 strana)

1988. Mister No specijalni broj (1 broj, urednica Mirjana Zamurović, 98 strana u boji)

1988-1989. Teks specijal (2 broja, urednica Mirjana Zamurović, 128 strana)

1988-1989. Yupi stars (12 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; prvi broj 42 strane u boji, ostali 32)

1988. Album sa samolepivim sličicama Mark (urednik nije naveden; 40 strana)

1989-1992. Nik Rajder (39 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 96 strana)

1989-1992. Sekstrip (36 brojeva, urednik 1-5 Miodrag Vujović, u ostalim brojevima nije naveden urednik; 48 strana)

1989-1992. Sekstrip specijal (3 broja, urednik prvog broja Miodrag Vujović, za ostale nije naveden; prvi broj 160 strana, ostali 128 strana)

1990. Album sa samolepljivim sličicama Kapetan Miki (urednici Sreten Drašković i Mirjana Zamurović; 42 strane)

1991. Dilan Dog i Marti Misterija (1 broj, urednica Mirjana Zamurović, 96 strana)

1996. Strip zabavnik – nova serija (5 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 36 strana)

1996. Nova zlatna serija (5 brojeva, urednica Mirjana Zamurović; 64 strane)

1996. Novi lunov magnus strip (5 brojeva,urednica Mirjana Zamurović; 64 strane)

1996. Vanredni broj nove zlatne serije (2 broja,urednica Mirjana Zamurović; 32 strane u boji)

2002-2003. Izlazi stripski prilog u dnevnom listu Dnevnik - D strip (20 brojeva, 16 strana)

Lunov magnus strip imao je, dakle, jedno vanredno izdanje (Marti Misterija) i dva specijalna (Lun kralj Ponoći i Mister No u boji). Zlatna serija je imala jedno vanredno izdanje (Čiko) i dva specijalna (Dilan Dog i jedno sa različitim stripovima), dok je Strip zabavnik imao jedno vanredno izdanje  sa različitim stripovima i dva specijalna (Bela i Bronko i Mapet bebe). Marti Misterija i Dilan Dog su imali svoja specijalna izdanja, a u jednom broju su se pojavila oba junaka u istoj epizodi. I Teks je imao svoje vanredno izdanje. Nova zlatna serija je imala specijalno izdanje Klasici u stripu.

Na kraju, iz svega navedenog može se zaključiti da je Dnevnik imao veoma široku paletu izdanja stripa, a strip se pojavljivao manje ili više redovno i u drugim izdanjima. Kada se u narednim nastavcima dotaknemo konkretnih stripskih serijala, videćemo kako su stripovi često nepovezano (hronološki po redosledu nastavaka i vremenski po datumu objavljivanja) izlazili u različitim edicijama. Specifično za Dnevnik je i da se niko od urednika nije bavio stripom ni kao autor, ni kao istoričar ili kritičar/teoretičar (Dušan Stanojev je bio ilustrator i karikaturista). Urednici su uglavnom regrutovati među lektorima, korektorima i prevodiocima, odnosno među profesorima jezika i književnosti. Nesumnjivo je da je ova pojava uticala na kvalitet jezika u Dnevnikovim izdanjima, ali je verovatno imala i negativan uticaj na izbor stripa i odnos prema njemu. Imponuju i dve sledeće činjenice: za 28 godina postojanja stripskih edicija u Dnevniku, sa objavljenim stotinama hiljada stranica, angažovano je bilo svega sedam urednika: Mitar Milošević, Dušan Stanojev, Sreten Drašković, Piroška Matić, Milica Korošec, Mirjana Zamurović i Olivera Kovačević Andrić. Pri tome, Piroška Matić je uređivala svega nekoliko brojeva Zlatnog klikera (ona je uglavnom uređivala druga, nestripska izdanja), a Mitar Milošević zbog naručenog zdravlja već 1974. penzionisan. Dušan Stanojev je kratko vreme obavljao poslove urednika izdanja, a Miodrag Vujović je uglavnom bio angažovan na Strip zabavniku i nekim kraćim edicijama u periodu 1979-1985, a nakon toga i kratko vreme na Sekstripu. Dakle, najveći deo uredničkog posla u Dnevniku obavile su tri žene – prvo Milica Korošec i Mirjana Zamurović, a kasnije i Olivera Kovačević Andrić. Ovo je verovatno presedan, ne samo u jugoslovenskom, nego i u svetskom stripu. Istaknimo još da u najvećem broju izdanja tehnički urednici su bili Slavka Bošnjaković (inače i prva Dnevnikova autorka stripa) i Borislavka Dimitrov, većina prevodilaca bile su žene, a žene su bile i neke upisivačice teksta (najčuvenija među njima je svakako Ljiljana Stanković – Kerac). Dakle, strip u Dnevniku je mogao najviše da zahvali ženama!

Autor: Predrag Đurić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta stripvesti.com

http://www.stripvesti.com/

Toni Parsons - #oteta

Šesti roman u bestseler serijalu o detektivu Maksu Vulfu.

Pogrešno vreme.

Pogrešno mesto.

Pogrešna devojka.

#odvedena_u_noći

Mislili su da otimaju ljubavnicu jednog od najmoćnijih gangstera Londona. Ali odveli su pogrešnu devojku. I razljutili pogrešnog detektiva.

#odveden_pod_zemlju

Traganje za otetom devojkom odvodi detektiva Maksa Vulfa od legendarnog Crnog muzeja Novog Skotland jarda do raskošnih vila kriminalaca, od ljigavih striptiz-klubova do tajnih jazbina za seks – sve do neizrecivo mračnih nedela počinjenih decenijama ranije.

#dovedeni_do_ivice

To je svet porodičnih tajni, seksualne ljubomore i žudnje za osvetom – a može postati i Vulfov grob...

„Napeto i nabijeno emocijama.“ Li Čajld

„Izuzetan roman.“ Piter Džejms

„Priča brza kao udarac bičem i krivudava kao vožnja motorom kroz saobraćajni zastoj.“ Shots Magazine

„Majstor pripovedanja.“ Times 

Hugo Prat, Mino Milani - Fanfula

Tekst: Mino Milani / Crtež: Hugo Pratt / Kolor: Patricija Zanoti

Broj strana: 120 / Format: A4 / Povez: Tvrde korice

*

Cena kod izdavača: 2.400 din

(poštarina na teritoriji Srbije uračunata u cenu)

*

Ljudi od oružja u Italiji XVI veka

(…) Priča u žižu stavlja Fanfulu da Lodija (pravo ime Bartolomeo Tito Alon), hrabrog ratnika, učesnika svih važnih bitaka XVI veka na italijanskom tlu. Radnja počinje 1527. godine razaranjem Rima od strane landsknehta – ratnika u službi cara Karla Petog, koje je predvodio Georg Frundsberg, za koga je vojevao i Fanfula. Ovaj događaj se međutim tek ovlaš spominje u delu. Prat ga koristi pre svega kako bi karakterno i grafički oslikao Fanfulinin lik. Glavna radnja se zapravo odvija dve godine kasnije – 1529, tokom ospade Firence, grada koji je neposredno pre toga proterao porodicu Mediči, postavši time republika i poverivši svoju odbranu Malatestu Baljoniju. Okosnicu stripa čini taj događaj, kao i izdaja koju su počinili Baljoni i njegovi saradnici sklapanjem tajnog dogovora sa papom Klimentom VII i sa imperijalnim snagama, čime su zapečetili sudbinu Firentinske republike. (...)

CEO PRIKAZ: 

https://lokomotiva.rs/ljudi-od-oruzja-u-italiji-xvi-veka/

Maks Bunker: Moj Alan Ford obrazuje generacije

Lučani Seki, alijas Maks Bunker, scenarista kultnog stripa, govori za "Novosti": Uvek mi je drago kada čujem da je to postalo kulturni fenomen, tako je i danas. Često se osećam kao Broj Jedan

RIM - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

GENERACIJE su rasle, u Italiji i u bivšoj Jugoslaviji, uz slavnog tajnog agenta Alana Forda, koji je, kao i sam strip, nedavno proslavio pola veka. "Otac" ovog vitalnog pedesetogodišnjaka je legendarni Maks Bunker, čije je pravo ime Lučano Seki, a sa kojim je u početku radio crtač Roberto Raviola, čuven pod pseudonimom Magnus. Tokom vremena menjali su se crtači, strip je doživljavao uspone i padove, a nigde nije postao takav pop-kulturni fenomen kao na eks-ju prostoru.

Na kritike čitalaca i štampe, Bunker je odgovarao da je ovaj strip "satira, i da samo govori o nekim aspektima tadašnje zajednice i realnosti, o onima o kojima je i italijanska crna hronika nudila svakodnevno informacije".

Bunker, koji živi u Milanu, kratko ali rado odgovara na naša pitanja i ekskluzivno, za "Novosti", priča o svojim junacima, koji su samo tri godine posle pojave u Italiji osvojili i Jugoslaviju (od 1972. i to najpre preko zagrebačkog "Vjesnika").

- Tajna uspeha "Alana Forda" je u njegovom sadržaju. Karikaturalni strip u crno-beloj tehnici predstavljao je jednu vrstu obrazovanja za sve generacije - kako se nosiš sa životnim nevoljama u velikom gradu, sa sebičnim sugrađanima, pohlepnima, političarima, kriminalcima... Kritika se odnosila na prozapadnu politiku i kapitalizam, ali i na komunizam, rasizam i druge društvene pojave. Dakle, jedna ekipa tajnih agenata sa ličnostima i grotesknim humorom.

I danas se čuju čuvene dosetke ili pošalice iz "Alana Forda": "Bolje ispasti budala nego iz voza", "Bolje izdati knjigu nego prijatelja", "Alane, bežimo, njih su dvojica a mi smo sami", "Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj", "Bolje živeti sto godina kao milioner nego sedam dana u bedi", "Ko spava nije budan"... Na to njihov autor kaže:

- Uvek mi je drago kada čujem da je to postalo kulturni fenomen, tako je i danas u Italiji, to se prenosi sa generacije na generaciju, volim ono ser Oliverovo "Cena? Prava sitnica".

Seki i Roberto Raviola

* Uzor za lice Alana Forda bio je realan lik, i to glumca Pitera O`Tula?

- Da, Alan Ford je jedini lik koji nije karikaturalan u ovoj grupi. Imao sam potrebu za jednim istinski lepim dečkom, tako sam odabrao Pitera, iako je i pored takvog izgleda po karakteru bio više karikatura nego heroj.

* U bivšoj Jugoslaviji strip je bio veoma popularan, možda više nego i u Italiji, a u jednom periodu bivao je i cenzurisan?

- U Italiji nije bilo cenzure, u Jugoslaviji da, ali mislim da je to trajalo kratko.

* Koje je danas najveće tržište vaših crtanih junaka?

- Nekada su bile SAD, danas ne znam, bio sam u Kini, valjda je to najveće, na tabli u mom stanu piše "Lučano Seki, ogromni visoko poštovani ilustrator scenarista stripa". Bitno je da junaci žive i prenose se sa generacije na generaciju.

* Kao tvorac serijala, za koju ličnost ste najviše vezani?

- Bez sumnje je to Broj Jedan. Često se osećam kao on.

* Kada bi danas trebalo da izmislite jedan novi lik, ko bi to bio?

- Jedna žena, privatni detektiv, sposobna, vešta da puca, bez ikakvog straha.

Autor: Milica Ostojić

Tekst i fotografije preuzete sa sajta novosti.rs

http://91.222.4.37/vesti/kultura.71.html:803277-Maks-Bunker-Moj-Alan-Ford-obrazuje-generacije

Nagrađivani SF roman PRAVDA POMOĆNIKA En Leki

U izdanju Čarobne knjige upravo je objavljen naučnofantastični roman Pravda pomoćnika (Ancillary Justice), kojim je tokom 2013. i 2014. godine američka autorka En Leki osvojila neke od najprestižnijih svetskih nagrada za žanrovsku književnost: „Nebula“, „Hugo“, „Lokus“, „Artur Č. Klark“ i nagradu Britanskog društva za naučnu fantastiku (BSFA).

Ovo delo ubraja se među najznačajnija ostvarenja naučne fantastike XXI veka, a zanimljivo je da je reč o romanu prvencu. En Leki je ubrzo po njegovom objavljivanju, napisala dva nastavka Mač pomoćnika (Ancillary Sword, 2014) i Milost pomoćnika (Ancillary Mercy, 2015), koji zaokružuju trilogiju Imperijalni Radč. U fokusu trilogije nalaze se pitanja o veštačkoj inteligenciji i rodnoj ravnopravnosti.

Na udaljenoj ledenoj planeti, pripadnica vojnih snaga poznata kao Brek sve je bliže tome da ispuni svoj zadatak. Brek istovremeno predstavlja više od onoga kako deluje i manje od onoga što je bila. Pre mnogo godina bila je Pravda Torena – kolosalni svemirski brod i veštačka inteligencija koja kontroliše hiljade vojnika u službi Radča, carstva koje je pokorilo galaksiju. Jedan čin izdaje sve je to poništio, ostavivši je u samo jednom krhkom ljudskom telu. Ali ono će joj možda biti dovoljno da se osveti onima koji su je uništili.

Prevod romana Pravda pomoćnika uradila je Zvezdana Šelmić.

En Leki (1965) je autorka naučne i epske fantastike. Pored tri romana iz serijala Imperijalni Radč, napisala je još jedan roman Provenance smešten u istom univerzumu, a 2019. je objavljen i njen prvi roman epske fantastike The Raven Tower. Pored romana, piše i priče, koje su objavljivane u raznim žanrovskim časopisima i antologijama.

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta art-anima.com

http://www.art-anima.com/vesti/pravda-pomocnika-en-leki

Zlatna serija #13 - sve naslovnice na jednom mestu

Galijeno FERI

Miodrag IVANOVIĆ MIKICA

Dražen KOVAČEVIĆ

Paolo BIZI

Dejan NENADOV

Bane KERAC

Aleksa GAJIĆ

 Dalibor TALAJIĆ

Dobrosav BOB ŽIVKOVIĆ

Tihomir TIKULIN TICO

Milan JOVANOVIĆ

Aleksandar ZOGRAF

NIKO

"KALE FEST 2019"

Udruženje ljubitelja fantastike Ordo DrakoNiš održaće školu kreativnog crtanja i pisanja na temu fantastičnih/mitskih bića na festivalu kulturne baštine, viteštva i starih zanata "KALE FEST" u Pirotu, u subota, 06. jula.

Takođe, posetioci festivala imaće priliku da se druže sa umetnicima iz udruženja Ordo DrakoNiš na štandu na kom će biti izložene zanimljivie rukotvorine i knjige fantastike.

Vidimo se u Pirotu!

Dylan Dog #394

#394
Scenario: Paola Barbato
Crtež: Giammarco Nizzoli
Naslovnica: Gigi Cavenago

Bumerang #74

Dylan Dog Maxi #36

Maxi #36
Sottosopra
Scenario: Paola Barbato
Crtež: Montanari & Grassani

Grande distruzione organizzata
Scenario: Andrea Cavaletto
Crtež: Montanari & Grassani

Sandheaven
Scenario: Giovanni Masi
Crtež: Montanari & Grassani, Cesare Valeri
Naslovnica: Raul & Gianluca Cestaro

Dylan Dog Ludens extra #127 - Sve Sallyne ljubavi

SCENARIO
Pasquale Ruju
CRTEŽ
Pietro Dall'Agnol
NASLOVNICA
Angelo Stano
BROJ STRANICA
96
ORIGINALNI NASLOV
Tutti gli amori di Sally
ORIGINALNI BROJ
247