Kinoteka #53

 Časopis Kinoteka svoj novi, 53. broj ponovo objavljuje u štampanom izdanju, nakon što je od početka pandemije izlazio samo u onlajn formatu.

U majskom broju Kinoteka se oprašta od Zorana Simjanovića. Deo sadržaja posvećen je aktuelnom Festu, kroz prikaze filmova i intervju sa Džonijem Depom, koji učestvuje na Festu kao glumac i producent filma „Minamata“. Novi broj donosi i intervju sa Dejanom Turkom, koji je ovog meseca sastavio program Moj izbor, tekstove o slavnim glumicama Andželiki Hjuston i Merilin Monro, priloge o odnosu književnosti i filma, o zenitizmu, o podžanru ženske osvete zbog seksualnog nasilja…

„Jedan čovek, muzika čitave jedne kinematografije“ naslov je teksta Marijane Terzin Stojčić o kompozitoru Zoranu Simjanoviću, koji je preminuo prošlog meseca. „Radoznao, nenametljiv, beskrajno duhovit, Zoran Simjanović, koga je kritičar Milan Vlajčić proglasio srpskim Morikoneom, a on sam se najviše divio Ninu Rotu, jednostavno je bio vladar domaće filmske muzike“, piše autorka, ističući da se od „svojevrsnog muzičkog doktorata“ u seriji „Grlom u jagode“, Simjanović „utkao u najznačajnija ostvarenja jugoslovenske i srpske kinematografije, postajući njen sinonim, baš koliko su i njegove kompozicije nadrastale filmove, njihove teme i slike, i nastavljale da žive potpuno samostalno“.

Časopis donosi i foto-vest o uručenju Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke koji je posthumno dodeljen proslavljenom montažeru Andriji Zafranoviću, a priznanje je primio njegov sin Antonie Zafranović uoči svetske premijere filma „Zastoj“ na 49. Festu. To ostvarenje Vinka Mederndorfera poslednji je film Andrijine karijere.

Direktor Kinoteke i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić u tekstu o atipičnom, majskom izdanju popularnog festivala (čiji je termin pomeren zbog pandemije) ističe da 49. Fest nudi veliki broj dela „koja će vas naterati na razmišljanje, smeh, ali i pokoju suzu“, kao i da su filmovi Glavnog programa „smele ekranizacije istih takvih scenarija i najčešće otvaraju pitanja na koja je teško dati univerzalan odgovor“.

Ksenija Zelenović piše o impozantnoj karijeri mađarskog reditelja Ištvana Saboa, dobitnika Oskara za „Mefista“ (1981), koga je upoznala na 46. Festu kada je primio nagradu Beogradski pobednik „odajući utisak oštroumne, harizmatične, dostojanstvene osobe“, a njegov novi film „Finalni izveštaj“, koji se prikazuje na 49. Festu, opisuje kao jednostavnu, melanholičnu priču koja se dotiče bolnih društveno-političkih pitanja.

Fest prikazuje i nagrađivani film „Minari“ u režiji i po scenariju Lija Ajzaka Čunga, koji je došao do ideje za film sumirajući sećanja na detinjstvo i imigraciju svoje porodice iz Južne Koreje na američko tlo. „Snimljen za svega 25 dana s nevelikim budžetom, nikao iz memorija, taj film ima svu toplinu koju donosi ispovest kao polazište za priču“, piše Miroslava Vuković.

Ista autorka predstavlja film „Posrtanje“, iznenađujući rediteljski debi glumca Viga Mortensena, koji donosi dramsku priču o ocu i sinu, priču o različitosti, koju Mortensen potpisuje i kao scenarista i u kojoj igra sina glavnog junaka. „Posrtanje je satkano od kontrasta između oca i sina, sunca i snega, farme i grada, lova i umetnosti, prošlosti i sadašnjosti“, navodi Miroslava Vuković.

U prikazu filma „Enfant terrible“ Oskara Relera, o Rajneru Verneru Fazbinderu, Radiša Cvetković napominje da je Fazbinder poništavao stege normativno prihvatljivog ili poželjnog ponašanja, te da je nepotkupljivost njegove pojave bila više nego dovoljan materijal za uzbudljiv filmski predložak. „U mnoštvu epizoda koje se ređaju u filmu vidimo sažimanje energija, konflikte s emocijama koje ukidaju granicu između privatnog i javnog u spletu što pre podseća na preteranu fikciju nego na ekranizovanu biografsku“, ocenjuje Cvetković.

Povodom filma „Crock of Gold“ Vuk Popadić ističe da je „teško zamisliti reditelja čiji bi opus na polju muzičkih dokumentaraca predstavljao veći zalog za snimanje filma o Šejnu Mekgauanu, legendarnom frontmenu sastava The Pogues, od našeg starog znanca Džulijana Templa“. Popadić se priseća Šejnovog nastupa na Egzitu, uz ocenu da ovaj film o njemu „ostaje pomalo nalik na nezavršeni portret jednog nesavršenog čoveka“.

Sandra Perović je intervjuisala Džonija Depa povodom filma „Minamata“ Endrua Levitasa, koji je sniman delom i u Srbiji. Dep igra hrabrog Judžina Smita, američkog ratnog fotografa, koji je u Japanu 1971. godine kamerom zabeležio trovanje stanovnika Minamate živom, za šta je bila odgovorna moćna korporacija. Slavni glumac bio je i producent, a na pitanje kako mu Srbija deluje kao lokacija za snimanje, odgovorio je: „Fenomenalno! Neverovatno. Fantastično smo se proveli u Srbiji. A ekipa je bila savršena. Neverovatna. Bolju ekipu nisam video. Priče svih tih ljudi daleko su od Minamate, od tragedije iz Minamate, ali Srbija je svakako, kao i ceo region, videla dovoljno užasa, i svima iz ekipe bilo je toliko stalo, kao da se to njima desilo“.

Majski program Moj izbor sastavio je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija (nekadašnji Vip mobile), koji u intervjuu za Kinoteku otkriva kako se zaljubio u filmsku umetnost na prvi pogled i kako je kao buntovnik uvek sam tražio svoje favorite, ceneći jaku priču „posebno ako je tu i neočekivani obrt, revolucionarni duh koji donosi promenu“. Turk je u razgovoru sa Zoricom Dimitrijević najavio nastavak projekta A1 Kinoteka, započetog kao Vip kinoteka, ističući da mu je to jedan od najboljih projekata u karijeri, a i posebno drag, te da jedva čeka ponovno okupljanje u bioskopu.

U prilogu pod naslovom „Beskrajni odnos ljubavi i konflikta“ Marjan Vujović ukazuje da baviti se odnosom filma i književnosti ne podrazumeva samo sačiniti listu filmova nastalih na osnovu romana i drama, već je potrebno „vratiti se na period nastanka sedme umetnosti i proći kroz njenu istoriju, razmisliti o konceptima naracije, analizirati fenomene tranformacije stilova i metoda kako na filmu tako i u književnosti, istražiti odnose koje su intelektualci i pisci imali s filmom i, naravno, imati u vidu i zahteve kinematografskog tržišta“.

„Metakosmički program s umetnikom u centru, barbarogenijem još bolje, bio je nosilac vatre budućnosti koja danas deluje kao deo davne antičke mitologije“, piše Radiša Cvetković u tekstu „Zenitizam budućnosti“, povodom 100 godina tog avangardnog pravca koji se širio Jugoslavijom početkom 20. veka i koji je u Evropi bio priznat. U časopisu Zenit osnivača Ljubomira Micića, kako ocenjuje Cvetković, „jasno se vidi smelost i samopoštovanje koje generaciji filmskoj koliko i umetničkoj danas u našim domaćim okvirima i te kako nedostaje. Posebno su ih zanimali novi mediji, novi vidovi izražavanja, a naročito film“.

Uz ciklus Velikani svetskog filma, posvećen Anđeliki Hjuston, Ana Marija Rosi piše o životu slavne ćerke slavnog oca (reditelja Džona Hjustona) „koja se snagom svog talenta i autoriteta izvukla iz očeve senke“, a raskošni talenat omogućio joj je da kao glumica snimi stotinak filmova, potpiše četiri režije i dve autobiografske knjige. S prekidima, provela je 18 godina s glumcem Džekom Nikolsonom. Oskara za sporednu ulogu doneo joj je film „Čast Pricijevih“ (1986). „Sve što se događalo povodom te crne komedije, Andželika je opisivala kao poziv na dobro. Prvo zadovoljstvo pričinilo joj je to što je Džek Nikolson pristao da igra, a njena sreća bila je potpuna kada bi počinjale probe, a za stolom sedeli Džon, Džek i ona“, navodi Ana Marija Rosi.

Povodom 95 godina od rođenja jedne od najvećih glumačkih zvezda i seks simbola Merilin Monro (1926-1962) Đorđe Zelenović ističe da „skoro 60 godina posle smrti Merilin i dalje privlači pažnju medija“, te podseća da je napisano mnogo knjiga i snimljen veliki broj igranih i TV filmova o životu ove zvezde koja je svojim ulogama obojila filmove „Muškarci više vole plavuše“, „Sedam godina vernosti“, „Neki to vole vruće“, „Neprilagođeni“…

Rubrika Sa polica biblioteke predstavlja knjigu nekadašnjeg direktora Kinoteke, filmskog kritičara i teoretičara Žike Bogdanovića (1932-2021) „Veliki vek filma“, zbirku eseja iz 1960. godine čije su teme značaj filma i njegova percepcija, filmska komedija, vestern, neorealizam, japanski film i naučna fantastika.

U nastavku feljtona na osnovu knjige profesora Vlade Petrića „Razvoj filmskih vrsta“ objavljen je odlomak „Legenda i bajka II“.

„Žene osvetnici“ naslov je teksta Nenada Bekvalca uz program Šok koridor predstavlja – Priča o podžanru rape-revenge. Akt silovanja, piše autor, bio je tema kinematografije od njenih početaka, ali sporedna sve do 70-ih godina kada postaje i centralna priča. Filmovima koji od tada obrađuju ovu temu zajedničko je da su osvetnici u suštini miroljubivi ljudi koji su isprovocirani da budu ekstremno nasilni. Ranije su u pitanju bili samo muškarci, ali s nastankom podžanra to se menja. Jedan od prototipova je „Ruž“ (1976) Lamonta Džonsona, kojim rape-revenge tradicija ulazi u mejnstrim, a u kasnijim filmovima silovanje postaje problem koji žene moraju same da reše.

Rubrika Tragovi na filmu podseća na nedavno preminule umetnike – srpskog filmskog snimatelja Dušana Ninkova (o kojem piše Marijana Terzin Stojčić), američke glumce Džordža Sigala i Jafeta Kotoa (Bojan Kovačević), mađarsku glumicu Mari Terečik i reditelja Đerđa Somjaša, kao i američkog reditelja Ričarda Raša (Nenad Bekvalac).

Uz bogat izbor fotografija, tekstove prate i ilustracije Miroslave Vuković i Vuka Popadića.