U sredu 23. juna 2021. u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra (Kralja Milana 48), od 19 sati biće upriličena promocija romana/zbirke Jezava Mladena Milosavljevića.
Na promociji će, pored autora, govoriti istoričar Nemanja Dević i književni kritičar Vladimir Petrović. Razgovor vodi: Vesna Kapor.
Roman-zbirka Jezava, delo je, koje uz uplive nadnaravnih elemenata, prati antagonizam dveju porodica iz nekada postojećeg sela Livat, unazad šeststo godina. Kroz dvanaest poglavlja ove knjige, pored živopisne galerije likova i obilja narodnih običaja i verovanja, pojavljuje se desetak mitskih bića, od kojih su neka po prvi put uvrštena u neko domaće književno delo.
Jezava je napisana tako da može da se čita i kao roman i kao zbirka priča ali i hronološki ili od kraja ka početku.
„Otkad je srpskog jezika, Jezava je mitska srpska reka koja i u imenu nosi prokletstvo. Raščlanjavajući sva značenja njenog imena, dobijamo najsažetiji sadržaj ovog dela“, kaže književnik i dramaturg Milovan Vitezović.
„Knjiga Jezava po žanru je vrhunska folklorna fantastika. U književnom razvrstavanju Jezavu možemo odrediti dvojako: i romanom i zbirkom pripovedaka. Sam autor označava je kao roman, što i jeste u postmodernističkom ključu, složen u dvanaest zatvorenih pripovedačkih celina. U ovim celinama, koje možemo smatrati i poglavljima, izvršavaju se po generacijama, već skoro šest vekova, atavističke sudbine u jednoj livatskoj porodici. U njoj se kao materijalno otelotvorenje prokletstva prenosi predački nož, kome je na dršci urezan heraldički motiv glave divljeg vepra kroz čeljusti probodene strelom.
Autor poglavlja označava rimskim brojevima, ali u svakom od njih kodiran je istorijski nagoveštaj koje godine se zbivanja u tom poglavlju odigravaju. Zbivanja su poređana u obrnutom istorijskom sledu. Ovaj sled nije slučajan, on vaspostavlja romanesknu strukturu poglavlja sistemom kako se potomak seća svojih predaka. Prvo oca, dede, pradede, čukundede… tako nam se čini kao rodoslov sudbina strašnih događaja. Kada bi hronologija bila po redu, bez ikakvih piščevih intervencija, ovo bi bila samo zbirka celovitih i povezanih pripovedaka.
Pisci koji se opredele za teme fantastičkih sadržaja posebno razvijaju svoj dar za fabuliranje i odgovornost za uverljivost pripovedanja. Mladen je te veštine doveo do vrlo zavidnog nivoa, što se jasno vidi u ovom romanu, koji spaja istorijsko i mitološko tamo gde se susreću – u dolini reke Jezave“, kaže Milovan Vitezović.
Mladen Milosavljević je rođen 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za Etnologiju i antropologiju. Autor je nekoliko dokumentarnih i jednog igranog filma, Naprata (2013). Dobitnik je prve nagrade na tradicionalnom anonimnom konkursu Radio Beograda za tekst radio drame „Uslužni duh“. Urednik je sajta Omaja, posvećenom temama iz oblasti folklorne fantastike. Vlasnik je izdavačke kuće Bedem. Autor je romana Kal juga (2018) i romana-zbirke Jezava (2020).
Нема коментара:
Постави коментар