U letnjem trobroju čitaoce očekuju eseji o nekadašnjoj svetskoj zvezdi Marleni Ditrih i našoj glumačkoj divi Nedi Spasojević, kao i intervjui sa aktuelnim glumcima – Sigorni Viver i Nikolom Đuričkom.
Nitrat 23 obeležava i tekst o reditelju Dzigi Vertovu, tu su i detalji sa proslave Dana kinoteke – 6. juna, ali i niz tekstova o nedavno preminulim filmskim umetnicima.
Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić u uvodniku skreće pažnju i na novu restauraciju u okviru projekta A1 Kinoteka – kultni film „Bal na vodi“ (1985) Jovana Aćina, a tim povodom časopis prenosi kritiku filma iz pera nezaboravnog Ranka Munitića, koja nas podseća na tadašnju percepciju tog, po domaćim standardima osamdesetih godina, nesvakidašnjeg ostvarenja.
U ovom broju mogu se saznati detalji o proslavi Dana Kinoteke – 6. juna, koji je obeležen tradicionalnim uručenjem nagrada i otvaranjem 23. Festivala nitratnog filma, kao i šta su tom prilikom izjavili dobitnici Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke – reditelj Slobodan Šijan, direktor fotografije Milorad Jakšić Fanđo i nekadašnji dugogodišnji direktor Kinoteke Radoslav Zelenović i dobitnici Plakete – novinarka Miona Kovačević, gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, urednik filmskog programa Kulturnog centra Niš Dejan Dabić i kino-operater Kinoteke Petar Durović.
Direktor Kinoteke Pantelić istakao je na svečanosti da je i Kinoteka dobila visoko priznanje – Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja ICOM proglasio je Jugoslovensku kinoteku za najbolji muzej u 2020. godini.
O tome u narednom tekstu detaljno piše dr Nevena Daković: „Otvaranje nove stalne postavke pod nazivom „Naš muzej filma” (23. 1. 2020), zasigurno najambicioznijeg projekta na izložbenom polju, potvrdilo je obuhvatnost delatnosti Jugoslovenske kinoteke, koja je uz osnovni zadatak – čuvanje filmske građe, dokumentacije, arhive i bibliotečkih fondova – smišljeno strateški iskoračila u domen muzejske prakse i muzeološke delatnosti“.
Povodom 80 godina od rođenja i 40 godina od smrti Nede Spasojević, glumice koja je za nepune dve decenije ostvarila skoro 200 uloga na filmu, televiziji, radiju i pozorištu, Ksenija Zelenović piše: „Bila je glumica plemenitog kova, osobenog, zvonkog ali tihog, toplog glasa, bogatog duha, pojave, senzibiliteta, zrela tragetkinja, poznata po svojoj istrajnosti, zanosu, entuzijazmu, snazi, energiji i upornosti da sve što počne uradi do kraja valjano, naizgled bez napora, lako. Na prvi pogled sasvim obična, neupadljiva, zatvorena, odstupala je od stereotipa glumice raskošne pojave. Bogatstvo unutrašnjeg života koje je sugerisala njena pojava na sceni, prevazilazilo je mnoge ekstrovertne glumačke pojave“.
U junskom programu Moj izbor filmove preporučuje popularni i cenjeni glumac Nikola Đuričko, dobitnik nagrade Beogradski pobednik za najbolju mušku ulogu na nedavno održanom 49. Festu. U intervju za Kinoteku priseća se kako je još kao osnovac na Beta kasetama gledao izuzetna ostvarenja svetske kinematografije. „Dobar film je pun nivoa i slojeva pa ga možete gledati i s predznanjem i bez ikakvog predznanja, a svakim novim gledanjem otkriva se nešto novo. Dobar film i dobru priču razumeju deca iz četvrtog razreda i fakultetski profesori“, ističe Đuričko.
„Duh koji je prodavao glamur“ naslov je eseja Ane Marije Rosi o jednoj od najprivlačnijih i najfatalnijih žena sveta Marleni Ditrih, kojoj je posvećen junski ciklus Velikani svetskog filma. „Osporavali su joj talenat, a kada je 1930. godine snimila prvi nemački zvučni film „Plavi anđeo“, put je vodio samo u jednom pravcu – Holivud. Za kratko vreme postala je najplaćenija zvezda u Americi. Snimila je 16 nemih i 32 zvučna igrana filma“, navodi autorka, pišući o karijeri, ali i burnom ljubavnom životu Marlene Ditrih, o vezama sa Remarkom, Žanom Gabenom, Hemingvejem. Tu su i citati iz njene autobiografije, iz memoara njene ćerke, kao i sećanja Jozefa fon Šternberga, reditelja „Plavog anđela“: „Imala je lice kakvo sam tražio: provokativno, čežnjivo, očarano, neodoljivo i očaravajuće”.
Nitratni festival je u svoje 23. izdanje uvrstio nastavak čuvenog serijala Dzige Vertova „Kino-pravda“ ili Film-istina. Tim povodom Radiša Cvetković citira Vertova: „Filmska drama je opijum za ljude. Dole s buržoaskim scenarijima iz bajki! Živeo život takav kakav jeste!”. „Izraz je potekao kao posveta Lenjinovim novinama „Pravda“ („Istina“), te je to Vertov preuzeo i doradio u svom filmofilskom maniru sa željom da pruži jednu novu vrstu izraza koji bi u najširem smislu trebalo da predstavlja „filmske novine“, tačnije novine u eksperimentalnom filmskom formatu“, piše Cvetković
Sandra Perović je intervjuisala slavnu glumicu Sigorni Viver, čiju je karijeru obeležila uloga oficirke Elen Ripli u „Osmom putniku“, a ove godine na Berlinalu predstavila se u ulozi autoritativne književne agentkinje u romantičnoj drami „Moja godina sa Selindžerom“. Razgovor s glumačkom ikonom obuhvatio je njeno, za pop-kulturu legendarno nasleđe od „Osmog putnika“, preko „Isterivača duhova“, do „Avatara“. Na pitanje o kriterijumu za izbor uloga, odgovorila je: „Dok sam rasla, mnogo sam volela da čitam, pa je meni oduvek bio najvažniji scenario, kao i da li nam priča kaže i nešto više osim što govori o samim likovima. Ako ne postoji širi kontekst, film neće imati težinu koju publika zaslužuje. Ali stalo mi je i do reditelja. To mora da bude neko ko je pomalo sumanuto opsednut projektom. Najmanje mi je važna uloga, zato što smatram da ako je projekat dobar, mogu i ja nešto da napravim od uloge“.
Digitalna restauracija filma „Bal na vodi“ Jovana Aćina, u okviru projekta A1 Kinoteka, najavljena je velikom fotografijom čuvenog četverca bez kormilara u sastavu: Goran Radaković, Srđan Žika Todorović, Nebojša Bakočević i Dragan Bjelogrlić, a rubrika Kritika iz prošlosti prenosi tekst koji je o tom filmu još 1986. godine napisao Ranko Munitić za magazin „Oko“.
Rubrika Sa polica Biblioteke prikazuje knjigu francuskog filmskog kritičara, esejiste i predavača Fabrisa Revo d’Alona „Za ’moderan’ film“ (Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, 2021, prevod Jasna Vidić). „Moderan film, za razliku od klasičnog, ne vodi svog gledaoca za ruku, ne utiče na njega putem čula mirisa, vida, sluha, ne usmerava ga ka nekoj očiglednoj poruci ili krajnje eksplicitnoj temi. Moderan film svom gledaocu nudi realnost takvu kakva je, u svom sirovom stanju. Na samom gledaocu je da se snađe kako zna i ume“, ističe se stav Revo d’Alona na klapni knjige objavljene u ediciji „Politike autora“, čiji je urednik Vladimir Perišić.
O nedavno preminulom direktoru fotografije Božidaru Boti Nikoliću, glumcu Feđi Stojanoviću, kao i reditelju, dramaturgu, nekadašnjem ministru kulture Bratislavu Petkoviću piše Marijana Terzin Stojčić.
Rubrika Tragovi na filmu donosi i tekstove o preminulim stranim umetnicima – o glumcu Andreju Mjagkovu i rediteljima Bertranu Tavernijeu i Bogdanu Žižiću, iz pera Branislava Erdeljanovića, dok o glumcima Olimpiji Dukakis i Čarlsu Grodinu piše Nenad Bekvalac, a o reditelju Monteu Helmanu Bojan Kovačević.
U ovom broju objavljen je 15. odlomak iz knjige „Razvoj filmskih vrsta“ profesora Vlade Petrića, a tema je „Istorijski spektakl“.
Uz program Šok koridor predstavlja Nenad Bekvalac piše o američkom reditelju koji se bavio eksploatacijskim i horor filmovima Vilijamu Lustigu, ističući da je njegov „Manijak“ (1980) „prvi film koji je u potpunosti fokusiran na serijskog ubicu kao junaka i koji vas tera da se nevoljno identifikujete s njim“.
Bogat izbor fotografija u časopisu prate i ilustracije Vuka Popadića i Miroslave Vuković.
Нема коментара:
Постави коментар