(VČ) Zagor #175 - Pustinjska ekspedicija

 

SCENARIO

Moreno Burattini

CRTEŽ

Branislav Kerac

NASLOVNICA

Alessandro Piccinelli

BROJ STRANICA

96

ORIGINALNI NASLOV

Spedizione nel deserto

ORIGINALNI BROJ

643

Bonelli Italia - najave - jul 2021.

 

Dylan Dog #418

 

Scenario: Barbato Paola

Crtež: Roi Corrado

Naslovnica: Cavenago Gigi, De Tommaso Fabrizio

Pavle Zelić - Dum-dum

 

Format: 13x20 cm

Broj strana: 232

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Priče koje će spasti svet

Egzotične pripovesti u ovoj zbirci vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.

Protagonisti ovih priča su neka drugačija natprirodna bića i grešni junaci. Kancerozna deca-krvopije jedne spržene Zemlje, besmrtni kafanski gosti, fudbaleri bolji od Pelea, šimpanza Sami – legenda beogradskog zoo-vrta, sablasti sa odeljenja intenzivne nege, političari koji su đavolu prodali dušu (i ne samo svoju!), kostimirani vakcinatori i petparački proroci sudnjeg dana.

Stvarnosna ili fantastična, proza Pavla Zelića je uvek potcrtana verom u spas… i ljubav koja iskupljuje.

„Tematski i žanrovski raznovrsne, stvarane pod uticajima različitih pisaca, od Stivena Kinga do Borislava Pekića, priče u ovoj zbirci tvore jedan neobični univerzum koji njihovog autora predstavlja u sasvim novom svetlu.“ Dejan Stojiljković

„Zbirke priča se tradicionalno dele na organske i one koje to nisu. Izrazito žanrovski raznorodne, priče sakupljene u novoj zbirci Pavla Zelića na prvi pogled upućuju na njen neorganski karakter. Ali samo na prvi pogled. Nakon detaljnijih promišljanja ovog teksta lucidnom čitaocu ne može da promakne kako je ovde reč o jedinstvu u različitosti, sa zajedničkim imeniteljem – umećem raskošnog i uvek originalnog pripovedača.“ Vladimir Kecmanović

Gaj Gavriel Kej - Lavovi El-Rasana

Format 15,8 x 24 cm

Povez Mek

Broj strana 592

Štampa Crno bela

„Moćna i bremenita priča koju je nemoguće ispustiti iz ruku.“

El-Rasan, zemlja zavodljive lepote i nasilne prošlosti, dom je trima veoma različitim kulturama. Ašarijci, koji obožavaju zvezde, došli su iz pustinje i oteli El-Rasan od Džadita. Džaditi, čiji je bog Sunce, sve češće pričaju o svetom ratu kojim će povratiti poluostrvo od neznabožaca. Između dva sučeljena naroda, Kindati, koji obožavaju beli i plavi Mesec noćnog neba, oprezno hode pokušavajući da izbegnu bes obe strane.

Mir je teško održiv, a senka nasilja koja razdire ove narode okupiće na istom mestu nekolicinu izuzetnih individua: Amara ibn Kajrana – ašarijskog pesnika, diplomatu i ratnika, Rodriga Belmontea – najslavnijeg džaditskog vojskovođu, i Džehejn bet Išak – briljantnu kindatsku lekarku.  Njihove sudbine će se ispreplesti u nizu događaja koji će El-Rasan gurnuti u rat čiji je jedini ishod potpuno uništenje eprijatelja. 

Inspirisan srednjovekovnom Španijom, Lavovi El-Rasana je uzbudljiv i potresan roman o ljubavi, suprotstavljenim stranama i sudbini koja zadesi muškarce i žene kada ostrašćena uverenja prete da unište ceo svet.

„Pun ljubavi, časti, izdaje, rata, saosećanja i lepote... Roman koji oduzima dah.“– The Evening Telegram

„Briljantno osmišljena i umešno napisana avantura.“– San Francisco Chronicle

„Gaj Garvijel Kej piše nešto sasvim drugačije.“– Fantasy & Science Fiction Magazine

 

Stripovedač #13

 

Poslednja epizoda Stripovedača u prvoj sezoni. Gosti su Bane i Tara Kerac, a teme idu od Zagora, preko Cat Claw do izazova u savremenom strip svetu. Pričamo o stripovima: "Kule od peska", "Svet duhova", "Polina"... 

Želimo vam ugodno leto i gledamo se ponovo na jesen.

DRINK & DRAW Eastern Ink ALL STARS | 03 | TIHOMIR TIKULIN - TICO

 

Neumoljivi Kalvin i Hobs

 

Najbolji dečji strip za odrasle. Najbolji odrasli strip za decu.

Zbirka stripova Neumoljivi Kalvin i Hobs knjiga je gorko-slatkih recepata o tome kako da odrastete, a ostanete dete.

Ovo, NEUMOLJIVO, izdanje Votersonovog klasika pripremljeno je sa digitalno obrađenim materijalima, novim prevodom, nedeljnim tablama štampanim u koloru, u povećanom formatu i najluksuznijoj opremi.

Zbirka NEUMOLJIVI KALVIN I HOBS sadrži sve stripove iz treće i četvrte originalne kolekcije – Hej-haj, pravac Jukon! (1989) i Spodobe s druge planete (1990), kao i jedan bonus strip u boji – za Votersonove pojmove dugometražna priča na čak sedam strana!

Neumoljivi zavir:

https://darkwood.co.rs/.../06/kalvin_i_hobs_02_zavir.pdf

Br. strana: 256

Boja: Crno-belo i kolor

Uvez: tvrdi

Format: 210 x 276

Prevod: Milan Jovanović

Štampa: Rotografika

Promo cena (do kraja jula): 1.990,00

Puna cena: 2.490,00

Goran Skrobonja: Želeli smo samo da napišemo priču koja nas je zaokupila i donela nam ogromno zadovoljstvo

 

Goran Skrobonja, srpski pisac horora i fantastike, dobitnik je Zlatnog zmaja, međunarodnog priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu.

Sa kolegom Ivanom Nešićem, 2020. godine objavio je knjigu „Firentinski dublet – Sfumato“, koja je osvojila publiku, „majstorski povezujući tajnu istoriju, stimpank i horor u zavodljivu književnu majstoriju u kojoj uživa svaki ljubitelj fantastike“.

Skrobonja, koji će biti gost predstojećeg Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON 21 u Bijelom Polju, u razgovoru za Vijesti najavljuje skori izlazak iz štampe drugog toma „Firentinskog dubleta – Kjaroskuro“ i nada se da će i čitaoci biti jednako zadovoljni načinom na koji su on i Nešić odgovorili na sva pitanja koja su postavili u prvoj knjizi.

Dolazite u Bijelo Polje na festival Refestikon gdje će vam biti dodijeljeno priznanje Zlatni zmaj za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu. Koliko vam znače nagrade? Koliki je, prema vašem mišljenju, značaj bjelopoljskog festivala za ovaj književni žanr?

Uvek volim da posjetim Bijelo Polje, ne samo zbog izuzetne gostoprimljivosti domaćina i organizatora festival Refestikon, već i zbog toga što je ova manifestacija uspostavila izuzetno vrednu tradiciju promovisanja i podsticanja književnog stvaralaštva u žanru fantastike u, kako se to kaže, regionu – a to u slučaju Refestikona znači praktično celu bivšu SFRJ. Među stvaraocima koji su dosad nagrađeni Zlatnim zmajem nalaze se i tako velika imena poput Zorana Živkovića ili Filipa Davida. U tom smislu, zaista prija biti u društvu laureata ove nagrade, s obzirom na to da žiri koji je dodeljuje vrlo pažljivo procenjuje „minuli rad“ pregalaca na polju književne fantastike.

Posljednjih godinu i po dana, od kada traje pandemija, realnost koju živimo ozbiljno konkuriše vašem najužem književnom interesovanju. Kako ste „preživjeli“ ovaj period – lično i književno?

Svako od nas prošao je kroz različita iskušenja. Od početka pandemije pa do pred sam kraj godine, sa porodicom sam se navikavao na sva ta ograničenja „normalnog“ života koje je kovid doneo. Što se posla tiče, tu za mene nije bilo neke velike promjene – ionako radim „od kuće“, bilo da je reč o prevođenju ili pisanju, ali policijski čas, gušenje društvenog života i ukidanje gotovo svih kulturnih dešavanja – to je bilo daleko teže podneti. Onda nam je korona u decembru pokucala na vrata. Moja mlađa kćerka je snimala svoju prvu autorsku pesmu u jednom poznatom beogradskom studiju, i pomagali smo joj njen dečko i ja, pa nas je nekoliko dana posle završenog snimanja i miksa vlasnik studija pozvao i rekao da je dobio simptome i da je pozitivan na kovid. Tako smo se zarazili svi – ja sam čak proveo nedelju dana u bolnici – ali na svu sreću, imali smo lakši oblik sa simptomima koji su bili ograničeni na povišenu temperaturu i gubitak čula ukusa i mirisa. Potom je korona izgubila interesovanje za nas i pustila nas na miru. Starija kćerka je sa svojim dečkom u međuvremenu bila u Švedskoj, a onda joj se pridružila i mlađa. Supruga i ja smo se konačno vakcinisali ruskim Sputnjikom V u maju, i nadam se da su dani pandemije konačno iza nas – iza svih nas.

Kada bismo mogli očekivati nastavak, drugi dio „Firentinskog dubleta – Kjaroskuro“ koji ste pisali sa Ivanom Nešićem, i nove avanture Milovana Glišića?

Veoma sam radostan zbog toga što mogu da kažem da je knjiga „Firentinski dublet – Kjaroskuro“ u štampi i da je samo pitanje dana kada će se pojaviti u knjižarama. Ivan i ja smo bili dosta vredni u prvoj polovini ove godine i završili smo knjigu u grozničavom ritmu, na veliko zadovoljstvo kako nas samih, tako i naše urednice u Laguni. Nadam se da će i čitaoci biti jednako zadovoljni načinom na koji smo odgovorili na sva pitanja koja smo postavili u prvoj knjizi („Firentinski dublet – Sfumato“).

Generacijama bivših Jugoslovena prva pomisao na iskonski strah je Kadijevićeva „Leptirica“ nastala po motivima Glišićeve pripovijetke „Posle devedeset godina“. Kako ste došli na ideju da od pisca realističke pripovjetke 19. vijeka napravite vrsnog detektiva, koji pomaže i Skotland jardu, putuje Orijent ekspresom, družeći se sa Bremom Stokerom...?

Za osnovnu ideju zaslužan je Ivan. Pre desetak godina izneo mi je svoj koncept za novelu u kojoj bi Milovanu Glišiću poverio neočekivanu i specifičnu ulogu. U to vreme, on je bio veliki poštovalac TV serije „Criminal Minds“ – koju sam i ja voleo – i smislio je način da poveže Glišića, Savu Savanovića i kriminološku tehniku tzv. profajlinga. A onda je to podigao na još viši nivo predloživši da Glišić – taj prvi profajler modernog doba, zaslužan za hvatanje serijskog ubice Save Savanovića koji je svoja ubistva prikrivao kao napade vampira (i tako dao Glišiću inspiraciju za pripovetku „Posle devedeset godina“), odlazi u London na zahtev Skotland jarda kako bi tamošnjoj policiji pomogao da uhvate – Džeka Trboseka. Kada mi je sve to ispričao uz pivo, u kafani, znao sam da je to zamisao koja nadilazi format novele i zaslužuje roman. Zamolio sam ga da se strpi i pristane na to da taj roman napišemo zajedno. Evo, gotovo čitavu deceniju kasnije, taj naš veliki zajednički poduhvat konačno je pri kraju.

Kako ste se pripremali za rad na „Firentinskom dubletu“, s obzirom na brojne istorijske ličnosti koje su postale vaši književni likovi? Da li je više autentičnog ili fenomenalne alternativne istorije i istorije književnosti?

Dok smo pisali, želeli smo da stvorimo ambijent i atmosferu što bližu stvarnom kraju devetnaestog vijeka u Srbiji i Velikoj Britaniji. Zbog toga su gotovo svi glavni likovi – od Tase Milenkovića, prvog učenog srpskog policajca, te Čedomilja Mijatovića, političara i diplomate sa fantastičnom biografijom i životnom pričom – preko inspektora Aberlina i detektiva Rida koji su zaista vodili istragu o Trboseku – pa do kraljice Viktorije, velikog glumca Henrija Irvinga ili Žane Magr Djelafoa, stvarnog ženskog Indijana Džonsa iz tog perioda – autentični, ali ne samo to. Ukoliko čitalac poželi da provjeri u izvorima ili na internetu bilo koju od tih autentičnih ličnosti, ustanoviće ne samo da je ona predstavljena u knjizi maksimalno vjerno, već i da je u tom konkretnom periodu zaista mogla da se nađe u Beogradu ili Londonu i učestvuje u opisanim događajima. Na kraju druge knjige naveli smo spisak izvora – knjiga, video-snimaka i internet stranica za sve one radoznalce koji bi želeli malo više da saznaju o nekom konkretnom akteru, događaju ili istorijskim okolnostima.

Da li je književnosti srpsko-hrvatskog govornog područja nedostajalo djelo poput „Firentinskog dubleta“ - kombinacija književnosti fantastike, alternativne istorije, horora i detektivskog romana? Kakav je odgovor publike na ovu vrstu romana, s obzirom na činjenicu da stalno slušamo o tome da se sve manje čita, pogotovo kvalitetna književnost?

Nisam siguran da znam odgovor na ovo pitanje. Činjenica je da već postoje romani koji na sličan način kombinuju fikciju i fakte, istoriju i maštu, ili različite žanrove. Ni Ivan ni ja nismo seli da pišemo ovu knjigu sa idejom da će to biti upravo takva kombinacija ili mešavina. Želeli smo samo da napišemo PRIČU koja nas je zaokupila, zainteresovala, postavila prilično izazovne prepreke pred nama i donela nam ogromno zadovoljstvo kada smo došli do završetka. Ukoliko u većini budu oni čitaoci koji neće poželeti, pošto okrenu poslednju stranu, da traže natrag novac koji su dalji za „Firentinski dublet“, za nas će to biti znak da smo uspeli.

Prošle godine objavili ste zbirku kratke proze „Klopka i druge priče“, kako ste zadovoljni prijemom ove knjige, s obzirom da se gotovo poklopila sa pojavom kovida-19? Koliko je književnost imitirala stvarnost ili je bilo obratno? Slušala sam u jednom online intervjuu vašu gotovo nevjerovatnu priču o tome kako je došlo do prevoda knjige „Sva Teslina deca“ na japanski jezik. Da li imate informacije kako je knjiga prošla kod publike u Japanu?

„Klopka“ se pojavila neposredno pred opšte zatvaranje i ako se to uzme u obzir, prošla je relativno dobro – pogotovo ako se ima u vidu i to da su zbirke priča (moram priznati, iz meni nerazumljivog razloga) manje privlačne za čitaoce nego romani, i svaki izdavač donekle rizikuje kada odluči da objavi kratku prozu nekog domaćeg, pa i stranog pisca. Što se romana „Sva Teslina deca“ tiče, u Japanu je ovog meseca trebalo da bude objavljen drugi tom, jer je izdavač tako podelio knjigu, pa ćemo sačekati da tamošnji čitaoci steknu celovit utisak. Inače, u Japanu su retki prevodioci sa srpskog i uglavnom u poodmaklim godinama, tako da su dosad tamo objavljivani uglavnom prevodi velikana poput Njegoša, Andrića ili Kiša. A evo sada i – Skrobonje. Naravno da me to čini izuzetno ponosnim.

I sami se bavite prevodilačkim radom...da li sada radite na nekom prevodu?

Da, prevodim zapravo neprestano. U Srbiji je izuzetno agilno strip-izdavaštvo pa sam nedavno dobio tu priliku da za Čarobnu knjigu prevedem dva toma Princa Valijanta, a što se proze tiče, upravo za Lagunu radim na prevodu treće knjige iz trilogije velikog Ijana Mekdonalda „Luna“. Posle toga me čeka jedan istinski klasik nastao na polovini prošlog veka – „Grad kao Elis“ Nevila Šuta...

Autor: Nina Vujačić

Izvor: Vijesti

Tekst i fotografija preuzeti sa sajta https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-goran-skrobonja-zeleli-smo-samo-da-napisemo-pricu-koja-nas-unos-18577.html

Grupa autora - Besan 3

 

Godina izdanja: 2021.

Broj strana: 248

Pismo: Latinica

Povez: Mek

Provokativna kolekcija četrnaest horor priča u kojima se prošlost često upliće u sadašnjost, i gleda preko vašeg ramena dok čitate.

– Aleksandar Tešić, Kosingas

Milena Stojanović – Štriga

Milan Kovačević – Dan svinje

dr Marjan Urekar – Teško meni sa tobom

Dunja Milanković – Zombizam

Vanja Vidović – Razjapljena usta kosmosa

Lazar Vuković – Čovek iz magle

Ivan Nešić – Pod prozorom

Eric Johansson – Posljednja kritika

Snežana Kanački – Strigoj

Milan Simić – Sipa

Siniša Sušić – Sedam prinčeva

Tihomir Jovanović – F-1

Igor Ristovski – Pomozi mi

Bojan Ekselenski – Vampirska večerja